Филозофски факултет из прве руке

Филозофски факултет из прве руке

filozofski-small
news-image

Ученици ЈУ Центар средњих школа „Петар Кочић” Србац, у пратњи педагогице Данијеле Гужвић и професорица Јулије Угрен и Слободанке Вучинић, посјетили су Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 2. децембра 2025. године. На почетку, ријечима добродошлице, гостима се обратила проф. др Тања Станковић-Јанковић. Затим су, у угодном амбијенту Филозофског факултета, ученици учестовали у активностима које су за њих припремиле студенткиње Милана Џебрић, Јована Глумац и Михаела Зечевић.

Филозофски факултет из прве руке

Студенткиња Милана Џебрић представила је специфичности сваког од шест студијских програмима Филозофског факултета: Историје, Филозофије, Педагогије, Психологије, Учитељског студија и Предшколског васпитања. Студенткиња Јована Глумац одржала је радионицу на тему Комуникација у међуљудским односима. На крају, студенткиња Михаела Зечевић провела је госте кроз простор Филозофског факултета.

Овом посјетом гости су имали прилику да се упознају са активностима које се организују на Филозофском факултету, те да осјете дио атмосфере и позитивне енергије која влада на овом факултету. Такође, на овај начин обогаћена је сарадња ове двије институције.

Свечано отворена студентска изложба „Трагови римског времена” – Потврда квалитета и посвећености наших студената

Свечано отворена студентска изложба „Трагови римског времена” – Потврда квалитета и посвећености наших студената

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, данас, 1. децембра 2025. године, свечано је отворена студентска изложба под називом „Трагови римског времена: археолошко насљеђе бањалучке регије”. Овај догађај, који је окупио велики број професора, студената, представника културних институција и љубитеља историје, употпуњен је премијером документарног филма „Кастел од антике до данашњице”.

Резултат истраживачког рада

Изложба представља круну истраживачког рада студената Студијског програма историје, насталог током теренске наставе и пројекта „Школа археологије”. Аутори изложбе, студенти Јована Бојанић, Данијел Бјелић и Сергеј Вукчевић, под менторством доц. др Иване Панџић и проф. др Жељке Шајин, на 23 тематска паноа приказали су богатство античког насљеђа нашег краја, укључујући локалитете Црквина, Грич-Пауша и, наравно, тврђаву Кастел.

Присутнима се у име аутора обратила студенткиња Јована Бојанић, која је нагласила важност практичног рада и теренског искуства за будуће историчаре и археологе. О стручном аспекту и значају овог подухвата говорила је ментор, доц. др Ивана Панџић, истакавши посвећеност студената у документовању и презентацији грађе.

Изложбу је званично прогласио отвореном декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић. У свом обраћању, декан Душанић је посебно похвалио труд и ентузијазам студената, нагласивши да овакви пројекти на најбољи начин промовишу факултет. Истакао је да су студенти показали зрелост, иновативност и способност да научна сазнања пренесу широј јавности, те да Факултет остаје чврст ослонац за све њихове будуће идеје и истраживачке подухвате.

Премијера филма о Кастелу

Након отварања изложбе, у препуној учионици 304 одржана је пројекција документарног филма „Кастел од антике до данашњице”. Филм је резултат изузетне међуфакултетске сарадње, а његову реализацију потписују студенти Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, Стефан Ђурић (монтажа) и Никола Вуколић (камера).

Догађају су присуствовали и представници партнерских институција које су помогле реализацију пројекта: Музеја Републике Српске, Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, те Земаљског музеја Босне и Херцеговине.

Изложба је мултимедијалног карактера и путем QR кодова нуди дигитални приказ садржаја, чиме је омогућен трајан увид у представљену грађу. Позивамо све заинтересоване грађане да посјете Филозофски факултет и погледају ову вриједну поставку.

Фото: Н. Малешевић

Промоција студентских филмова у оквиру кампање „16 дана активизма борбе против насиља над женама“

Промоција студентских филмова у оквиру кампање „16 дана активизма борбе против насиља над женама“

filozofski-small
news-image

Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци организује промоцију студентских филмова пристиглих на конкурс „Глас младих за ненасилно друштво“, реализован у сарадњи са Министарством породице, омладине и спорта Републике Српске.

Промоција ће бити одржана у сриједу, 3. децембра 2025. године, у 12 часова у Плавој сали Факултета.

Студенти су кроз кратке филмове приказали своје виђење превенције насиља и свој допринос изградњи ненасилног друштва, а сви пристигли радови биће приказани у цјелини.

Овај догађај представља завршницу конкурса и прилику да се заједно размотри значај теме, као и креативни приступи студената у обради овог важног питања.

Позивамо све заинтересоване да присуствују промоцији студентских филмова.

Дигитални алати и већа видљивост истраживања: Одржано предавање о отвореној науци

Дигитални алати и већа видљивост истраживања: Одржано предавање о отвореној науци

filozofski-small
news-image

У организацији Филозофског факултета и Центра за цјеложивотно учење, у сриједу, 26. новембра 2025. године, одржано је стручно предавање на тему „Инфраструктура за отворену науку”. У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, предавање је путем видео-линка одржала Милица Шевкушић, библиотекар у Институту техничких наука Српске академије наука и уметности (САНУ) и координатор програма за отворени приступ у међународној организацији EIFL.


Отворена наука – више од слободног приступа


Циљ овог догађаја био је демистификација појма отворене науке, који се често погрешно своди само на плаћање накнада за објављивање радова. Истакнуто је да отворена наука подразумијева свеобухватан приступ који истраживачки процес чини транспарентним, а резултате – од публикација до примарних података – доступним широј заједници.

„Наука која је затворена често доводи до расипања ресурса и понављања истраживања. Отворене истраживачке праксе, подржане одговарајућом дигиталном инфраструктуром, не само да штеде вријеме и новац, већ значајно повећавају видљивост и утицај научника”, нагласила је Шевкушићева.


Дигитални алати у служби истраживача


Централни дио излагања био је посвећен практичним рјешењима и алатима који су истраживачима на располагању, често потпуно бесплатно. Посебан акценат стављен је на:

  • Трајне идентификаторе (PID): Објашњена је важност коришћења ORCID профила за ауторе и DOI ознака за радове, који осигуравају да истраживач и његов рад буду једнозначно препознати у глобалном дигиталном простору.
  • Репозиторијуме: Представљени су сервиси попут Зенода (Zenodo), који омогућавају трајно похрањивање и дијељење истраживачких резултата, чак и када институција нема сопствени репозиторијум.
  • Управљање референцама: Демонстрирана је употреба слободног софтвера као што је Зотерео (Zotero), који олакшава прикупљање и цитирање литературе, те повезивање са другим базама знања.
  • Метаподатке: Истакнуто је да су квалитетни метаподаци (подаци о подацима) кључ видљивости. „Ако машина не може да прочита ваш рад и правилно га индексира, он је за научну заједницу готово невидљив”, појаснила је Шевкушићева.


Значај дигиталне писмености


Предавање је закључено поруком да разумијевање и примјена ових алата данас представљају основу дигиталне и информационе писмености сваког истраживача. Факултет и Центар за цјеложивотно учење наставиће са организовањем сличних едукација како би наставно особље и студенти били у току са савременим токовима у научној комуникацији.

Комплетну презентацију са одржаног предавања, која садржи додатне линкове и упутства, можете погледати и преузети на сљедећем линку: ПРЕЗЕНТАЦИЈА.

Отварање студентске изложбе „Трагови римског времена“ и премијера документарног филма „Кастел од антике до данашњице“

Отварање студентске изложбе „Трагови римског времена“ и премијера документарног филма „Кастел од антике до данашњице“

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује отварање изложбе под називом „Трагови римског времена: археолошко насљеђе бањалучке регије“, посвећене представљању богатог римског насљеђа нашег подручја и подстицању свијести о његовој заштити и очувању.

Отварање изложбе биће одржано у понедјељак, 1. децембра 2025. године у 11.00 часова, на трећем спрату Филозофског факултета, у простору Одсјека за историју.

Након свечаног отварања, у 11.20 часова у учионици 304 биће приказан документарни филм „Кастел од антике до данашњице“, који су реализовали студенти Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. Трајање филма је 40 минута. На филму су радили Стефан Ђурић, монтажер, и Никола Вуколић, сниматељ, студенти треће године Одсјека за филм и телевизију на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци.

Аутори изложбе су студенти Одсјека за историју:
Јована Бојанић, Данијел Бјелић и Сергеј Вукчевић, уз менторство доц. др Иване Панџић и проф. др Жељке Шајин.

У реализацији изложбе учествовали су и партнери:
Музеј Републике Српске, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, Земaљски музеј Босне и Херцеговине и Народни музеј Србије.

Ова иницијатива реализована је као резултат студентске праксе и теренског рада на локалитету Кастел у оквиру пројекта „Школа археологије“.

Позивамо све заинтересоване да присуствују овом догађају.

На конференцији о дигиталном насиљу представљени радови студената Филозофског факултета

На конференцији о дигиталном насиљу представљени радови студената Филозофског факултета

filozofski-small
news-image

У Административном центру Владе Републике Српске данас је одржана конференција под називом „Превенција и сузбијање дигиталног насиља према женама“, коју је организовао Центар за једнакост и равноправност полова у оквиру међународне кампање „Шеснаест дана активизма против насиља над женама“. Овај скуп окупио је представнике институција, стручњаке из области заштите, представнике академске заједнице и бројне друге учеснике посвећене теми спречавања насиља у дигиталном простору.

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци на конференцији је представљао декан проф. др Срђан Душанић, који је учествовао у панел разговору посвећеном значају образовања у спречавању насиља, развоју дигиталне писмености и подстицању младих да препознају и пријављују насиље на интернету. У разговору су учествовали и представници Министарства породице, омладине и спорта, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, установа социјалне заштите и сигурних кућа.

У наставку програма приказани су видео радови студената који су учествовали на овогодишњем конкурсу „Глас младих за ненасилно друштво“. Конкурс је Faculty of Philosophy спровео у сарадњи са Министарством породице, омладине и спорта, а циљ му је био да млади кроз кратке видео записе изразе своје виђење ненасиља, уважавања и културе међусобног поштовања.

Према одлуци стручне комисије, најбоље радове израдили су:

  • Прво мјесто Марија Кречар,
  • Друго мјесто Марина Јокић,
  • Треће мјесто Ненад Вејновић.

На конкурс је пристигло тринаест радова, а сви учесници показали су завидан степен креативности, одговорности и зрелог односа према теми. Остали аутори биће награђени од стране Филозофског факултета у наредном периоду.

Филозофски факултет ће и даље активно учествовати у подизању свијести о значају ненасиља, поштовања и дигиталне безбједности младих. Као образовна установа, његујемо одговорност, солидарност и критичко мишљење, и бићемо дио сваке иницијативе која доприноси изградњи здравије заједнице и човјечнијих односа међу људима.

Инфраструктура за отворену науку: предавање Милице Шевкушић на Филозофском факултету

Инфраструктура за отворену науку: предавање Милице Шевкушић на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Инфраструктура за отворену науку у сриједу, 26.11.2025. године у 12 часова у амфитеатру 203. Онлине предавање ће одржати Милица Шевкушић, библиотекар у Институту техничких наука Српске академије наука и умјетности и координатор пројеката у непрофитној организацији ЕIFL (програм за отворени приступ). Као чланица тима за развој репозиторијума у Рачунарском центру Универзитета у Београду, учествовала је у успостављању мреже институционалних репозиторијума у Србији. Њена професионална интересовања обухватају развој библиотечких сервиса за подршку научноистраживачком раду и инфраструктуре за отворену науку, образовању у области информационе писмености и научног интегритета и подршку научном издаваштву у отвореном приступу.

Отворена наука је покрет који настоји да научна истраживања и њихове резултате учини доступним свима кроз већу транспарентност истраживачког процеса, широку дисеминацију научних резултата (публикација, метода и материјала, података, истраживачког софтвера) и интензивнију сарадњу и размјену знања унутар и изван академских кругова. Иако отворене научне праксе могу знатно да допринесу квалитету и видљивости истраживања, истраживачи их ријетко примјењују (осим ако их на то не обавезују захтјеви финансијера пројеката), добрим дијелом због непознавања инфраструктуре која им олакшава примјену принципа отворене науке.

Ово предавање има за циљ да покаже како дигитализација истраживачког процеса и иновације у научној методологији подстичу већу транспарентност, али и како тежња ка отворености обликује развој нових сервисa и алатa. Упознаћемо се са кључном инфраструктуром, сервисима и алатима који истраживачима омогућавају да свој истраживачки процес учине транспарентнијим, а научну комуникацију ефикаснијом. Учесници ће добити и практичне смјернице како да искористе потенцијал ове инфраструктуре у истраживању и дисеминацији научних резултата.

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Сви заинтересовани учесници који буду долазили на ово предавање, када буду улазили у салу 203 могу (ако желе) да скенирају телефоном QR код како би унијели личне податке. На основу унесених података у деканату се 27. 11. 2025. године иза 12 часова може преузети ПОТВРДА о учешћу на предавању.

Озваничена сарадња Филозофског факултета и Савеза за ријетке болести Републике Српске

Озваничена сарадња Филозофског факултета и Савеза за ријетке болести Републике Српске

filozofski-small
news-image

У уторак, 18. новембра 2025. године, у просторијама Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, је потписан Споразум о сарадњи између Филозофског факултета и Савеза за ријетке болести Републике Српске.

Споразум су потписали декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, и предсједница Савеза, госпођа Биљана Котур. Овим документом формализује се будућа сарадња која ће се остваривати кроз заједничке активности у области наставе, научноистраживачког рада, иновација, размјене студената и особља, те кроз развој заједничких образовних, истраживачких и умјетничких пројеката.

Свечаном потписивању присуствовали су и секретар Савеза, господин Бранислав Узелац, као и проф. др Ивана Зечевић, предсједница Друштва психолога Републике Српске и професорица на Катедри за психологију.

У разговору након потписивања, обје стране изразиле су задовољство започетом сарадњом и истакли значај удруживања академске заједнице и организација цивилног друштва у намјери да се пружи већа подршка обољелима од ријетких болести и њиховим породицама, уз унапређење квалитета наставе, научног рада и практичног ангажмана студената.

Истовремено, Савез за ријетке болести потписао је Споразум о сарадњи и са Друштвом психолога Републике Српске, чиме се додатно учвршћује мрежа подршке и сарадње. Ово ће студентима Катедре за психологију отворити нове могућности за практичан рад, укључивање у теренске активности и развој компетенција кроз непосредну праксу.

Ивана Зечевић испред Друштва психолога Републике Српске потписује Споразум о сарадњи са Савезом за ријетке болести.

Очекује се да ће успостављена сарадња допринијети развоју заједничких програма и конкретних пројеката од ширег друштвеног значаја, те представљати важан корак у испуњавању друштвене мисије Филозофског факултета.

Представници Филозофског факултета и Савеза за ријетке болести Републике Српске испред званичног панела након потписивања Споразума.
Расписани студентски избори

Расписани студентски избори

filozofski-small
Одржани XXVI Бањалучки новембарски сусрети: Традиција научног дијалога као одговор на изазове времена

Одржани XXVI Бањалучки новембарски сусрети: Традиција научног дијалога као одговор на изазове времена

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је у петак, 14. новембра 2025. године, успјешно организовао XXVI по реду научни скуп Бањалучки новембарски сусрети, настављајући традицију једног од најдуговјечнијих научних скупова у Републици Српској. Овогодишњи скуп, одржан у оквиру обиљежавања педесетогодишњице постојања University of Banja Luka, окупио је преко 40 научних радника из земље и иностранства, који су представили своја истраживања у оквиру четири секције: за филозофију, историју, педагошке науке и психологију.

Скуп је свечано отворио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је поздравио присутне и истакао значај очувања ове академске традиције. Он је нагласио да у времену у којем „брзина постаје важнија од дубине, а информација од разумијевања“, хуманистичке науке представљају посљедњу оазу смисла и чин отпора против површности. „Наша мисија је да учимо како постављати права питања. Зато су скупови попут овог свједочанство да мислећи људи још постоје и да се смисао не мјери алгоритмом, него дубином погледа и дијалогом који повезује“, закључио је декан Душанић.

Разнолика публика у амфитеатру Филозофског факултета током пленарног дијела XXVI Бањалучких новембарских сусрета.

Присутнима се обратила и продекан за научноистраживачки рад и развој, проф. др Светлана Боројевић, која је изразила задовољство због великог одзива и квалитета пријављених радова. Посебно је истакла учешће студената, који су равноправно са својим професорима и менторима закорачили у свијет науке, што потврђује да су Бањалучки новембарски сусрети постали важна платформа за развој младих истраживача.

Свечано отварање употпуњено је умјетничким наступом алумнисткиње Филозофског факултета Бојане Кужет, која је извела своју ауторску пјесму „Линија хоризонта“, уз музичку пратњу Милане Гојковић, студентице Академије умјетности.

Пленарно предавање: Како тумачити знакове времена?

Централни дио скупа било је пленарно предавање академика проф. др Зорана Арсовића на тему „Читач: Како тумачити знакове времена?“. Професор Арсовић је, полазећи од јеванђеоске синтагме, повео публику на филозофско путовање кроз питања смисла, постојања и начина на који човјек може разумјети сопствено вријeме.

„Да бисмо могли да одговоримо на питање шта се уистину догађа, принуђени смо да учимо читати оно што још јеванђеља зову знаковима времена“, истакао је Арсовић. Кроз дубинску анализу, он је указао на разлику између религијског, истинског читања које представља поновно и пажљиво испитивање наслијеђеног (лат. relegere), и празновјерја које божанско користи као средство за остварење овоземаљских циљева. Предавање је отворило питање да ли је савремени човјек, упркос технолошком напретку, изгубио способност истинског читања и тиме постао дезоријентисан, заробљен у површности „вјештине мелодраме“.

Рад у секцијама: Разноврсност тема и дубина анализа

Након пленарног излагања, рад је настављен у четири тематске секције које су понудиле богат и разнолик програм, одражавајући ширину и динамичност научног истраживања на Филозофском факултету.

У Секцији за филозофију, истраживачи су се бавили темељима сазнања, разматрајући питања епистемичке нормативности и анализирајући картезијански обрт од страсти ка емоцијама. Дискусије су обухватиле и семантички дефлационизам, као и комплексни однос између мисли Валтера Бењамина и Жака Лакана, отварајући простор за нова тумачења класичних и савремених филозофских проблема.

Секција за историју понудила је путовање кроз различите епохе и друштвене контексте. Посебна пажња посвећена је темама из националне и регионалне историје, попут доприноса Срба устанку 1875–1878. године, миграционих кретања током Великог бечког рата, те положаја жене у Душановом законику. Издвојила су се и излагања о либералној идеји Светозара Милетића, као и анализа улоге спорта у идеолошком надметању током Хладног рата.

У оквиру Секције за педагошке науке, фокус је био на изазовима савременог образовања. Дискутовало се о употреби вјештачке интелигенције у настави, друштвеној прихваћености ученика са сметњама у развоју, као и о динамици васпитања између социјализације и индивидуализације. Међу издвојеним темама биле су и метакогнитивне стратегије учења и начини подстицања унутрашње мотивације ученика, што су питања од суштинског значаја за унапређење образовног процеса.

Секција за психологију бавила се актуелним феноменима који обликују савременог појединца. Анализиран је утицај друштвених мрежа на навике младих, онлајн приватност дјеце, као и психолошки ефекти стилова руковођења у ИТ сектору. Истраживачи су представили и резултате студија о физиолошким реакцијама на насилни видео-садржај и извршили садржинско-структуралну ревизију упитника стилова родитељства, чиме су понудили вриједне увиде у сложене аспекте људског понашања.

Фото: Н. Малешевић

Овогодишњи Бањалучки новембарски сусрети још једном су потврдили свој статус кључног мјеста за размјену знања, подстицање научног дијалога и јачање академске заједнице, дајући значајан допринос развоју хуманистичких и друштвених наука.