Category: slider
Од четбота до агента: Како вјештачка интелигенција мијења природу научног и оперативног рада
У организацији Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Центра за цјеложивотно учење, одржано је изузетно посјећено предавање доц. др Борислава Вукојевића. Тема скупа била је усмјерена на демистификацију тренутног стања вјештачке интелигенције и њену примјену у академском и пословном окружењу. Основна порука која је обиљежила овај скуп гласи да је вријеме када смо вјештачку интелигенцију посматрали као забавну играчку за разговор иза нас. Ступамо у еру „агената”, система који не само да мисле, већ имају „руке и ноге” да самостално обављају задатке.


Предавач је истакао да се више не налазимо у фази гдје је вјештина писања упита, такозвани „промпт инжењеринг”, најважнија вјештина. Данашњи напредни модели су способни за интроспекцију и дубоко расуђивање. Они више нису затворени системи, већ могу користити веб-претраживаче, писати и извршавати програмски код те управљати датотекама на нашим рачунарима. То значи да се фокус са „како питати” помијера на „шта делегирати”.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА – Агенти, а не четботови
Једна од кључних тачака предавања био је „Гандалф принцип”. Вукојевић савјетује да вјештачку интелигенцију не третирамо као колегу за ћаскање, већ као чаробњака којег позивамо да ријеши тежак, оперативни проблем, након чега он одлази. Емотивна веза са машином је сувишна; битан је само резултат. Ово је посебно важно за оне који се баве оперативним пословима прикупљања и обраде података, јер такве послове машине сада обављају брже и прецизније.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА – Запошљавање дигиталног сарадника доступног 24/7




За академску заједницу, ово је позив, али и велика прилика. Коришћењем локалних агентских система који раде на личним рачунарима, истраживачи могу аутоматизовати досадне административне процесе, сређивање литературе и обраду података, чиме се штити приватност и ослобађа драгоцјено вријеме за суштински интелектуални рад. Будућност припада онима који ће знати да управљају овим системима, не да би радили више, већ да би радили паметније и квалитетније.
Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)
Quick links
Latest news
AI у научним истраживањима: очекивани трендови у 2026. години
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему AI у научним истраживањима: очекивани трендови у 2026. години у сриједу, 28.01.2026. године у 12 часова у амфитеатру 203. Предавање ће одржати доц. др Борислав Вукојевић, доцент на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, гдје на катедри за новинарство и комуникологију предаје предмете из области визуелног комуницирања и нових медија.

Током 2026. године очекује се прелазак са пасивне употребе AI алата на интеграцију аутономних агената који ће самостално извршавати комплексне фазе прикупљања и прелиминарне обраде података. Научна заједница ће све више користити синтетичке податке за валидацију хипотеза у ситуацијама гдје су емпиријски подаци оскудни или етички осјетљиви. Велики језички модели еволуираће у мултимодалне системе способне да истовремено анализирају текст, визуелне графиконе и сирове нумеричке сетове са прецизношћу која надмашује људску. Очекује се стандардизација AI алата за аутоматизовану провјеру методолошке досљедности и етичке усклађености радова прије самог слања на рецензију. Фокус истраживача помјериће се са техничке обраде података на креативно формулисање хипотеза и стратешко управљање AI асистентима. Интердисциплинарна истраживања доживјеће процват јер ће AI алгоритми ефикасније уочавати обрасце и везе између наизглед неповезаних научних поља. Демократизација приступа супер-рачунарима путем cloud рјешења омогућиће мањим институтима да изводе симулације које су раније биле резервисане само за елитне центре. Питање „халуцинација“ модела рјешаваће се имплементацијом строгих верификационих слојева који аутоматски упарују генерисани текст са цитатним базама у реалном времену. Транспарентност алгоритама постаће кључни услов за објављивање радова, присиљавајући ауторе да документују сваки корак AI асистенције у истраживачком процесу. Дакле, 2026. година означиће тренутак када AI престаје бити само алат и постаје признат, иако и даље надзиран, колаборатор у научном открићу.
Сви заинтересовани учесници који буду долазили на ово предавање, када буду улазили у салу 203 могу (ако желе) да скенирају телефоном QR код како би унијели личне податке. На основу унесених података у деканату се 29. 01. 2026. године иза 12 часова може преузети ПОТВРДУ о учешћу на предавању.
Важно:
Подсјећамо да смо, у складу са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци, обавезни да се континуирано стручно усавршавамо.
Quick links
Latest news
Студенти као покретачи промјена: Филозофски факултет наградио најактивније појединце у протеклој години
У Плавој сали Филозофског факултета одржана је традиционална додјела захвалница студентима који су током протекле године, својим несебичним радом и ваннаставним ангажманом, значајно допринијели угледу Факултета и развоју академске заједнице. Овај догађај није био само прилика за додјелу признања, већ и за подсјећање на важну улогу коју млади интелектуалци имају у друштву.
„Трећа мисија“ Универзитета
Окупљенима се обратио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је у свом говору истакао да Факултет, поред образовања и науке, снажно инсистира на тзв. „трећој мисији“ универзитета, раду у заједници. Нагласио је да студирање не смије бити сведено само на пуко слушање предавања и полагање испита, већ да оно представља процес сазријевања и преузимања одговорности.
„Често смо ми у друштву као гледаоци у биоскопу који једу кокице, посматрају шта се дешава испред њих и чекају да неко други дође и ријеши проблем. Чекамо да неки појединац донесе слободу или рјешење. Не иде то тако. Ако се тај неко и појави, а ми и даље само ‘једемо кокице’, и тај ће се појединац брзо покварити“, сликовито је објаснио декан Душанић, поручивши студентима да су управо они ти који не чекају, већ дјелују.



Од студентских клупа до будућих лидера
Декан је посебно нагласио важност континуитета у друштвеном активизму, од савјета ученика у основним и средњим школама, преко студентских и омладинских организација, па све до будућих професионалних улога.
„Сасвим је нормалан слијед да они који су активни данас, у некој будућности такође буду носиоци и вође разних других активности. Сутра, када добијемо квалитетне лидере који су потекли из оваквих студентских активности, знаћемо да су они квалитетнији јер су прошли све ‘дјечије болести’ и разумјели потребе заједнице када је за то било вријеме. Најгоре је када неко све то прескочи и одједном добије важну позицију“, истакао је Душанић, додајући да је управо овакав ангажман пут ка стварању одговорног друштва.
Награђени за изврсност и ваннаставне активности
Захвалнице су отишле у руке студената који су својим дјелима показали ширину интересовања и спремност на акцију. Посебно су истакнути:
- Марија Кречар, чији је видео проглашен најбољим у оквиру кампање „16 дана активизма борбе против насиља над женама“, чиме је показала како се умјетност и активизам спајају у борби за праведније друштво.
- Студенти историје, аутори запажене изложбе о римском археолошком насљеђу, који су на креативан начин приближили далеку прошлост савременој публици.
- Побједници скупа „СтЕС“, студенти психологије, који су својим научно-истраживачким радовима потврдили висок академски ниво наше институције.
- Тим манифестације „Јесење чишћење ума“, који је кроз низ догађаја скренуо пажњу на важност менталног здравља.
- Волонтери, подршка Центру за надареност „Наум“, волонтери су несебично помагали у раду на организацији конференције о надареној и талентованој дјеци и младима.
- Учесници у промоција факултета, студенти који су учествовали у промотивним активностима факултета.

Идеје које праве разлику
У име Савеза студената, присутнима се обратила предсједница Сара Жујић. Она је нагласила да су студенти Филозофског факултета препознатљиви не само по знању, већ и по иновативности.
„Налазимо се на завидном нивоу знања којим можемо да парирамо високим стручњацима са других универзитета. Међутим, оно што посебно желим да истакнем јесте велики број идеја које наши студенти имају. Вјерујте, у посљедњих годину дана реализовано је много тога и ми се трудимо да апсолутно сваку добру идеју доведемо до остварења. Сваки труд се примијети и увијек ће се цијенити“, рекла је Жујићева.
Свечаност је завршена у пријатној атмосфери уз коктел, и поруку да ће врата Факултета и Савеза студената увијек бити отворена за оне који желе да раде, стварају и не пристају на улогу пасивних посматрача.



Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)
Quick links
Latest news
Филм као наставно средство у високом образовању: Одржано предавање проф. др Милене Пашић
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, у сриједу, 24. децембра 2025. године, одржано је предавање под насловом „Примјена филма у настави у високошколским установама“. Предавање је приредила проф. др Милена Пашић, ванредна професорица на Катедри за психологију, у оквиру програма континуираног професионалног усавршавања наставног особља, а у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење.
Професорица Пашић је присутним колегама и студентима предочила како филм превазилази оквире забаве и постаје вриједан дидактички алат. Током излагања је наглашено да филм служи као природни мост између апстрактних научних теорија и стварних животних примјера, подстичући код студената критичко мишљење и дубљи емоционални доживљај градива.

Посебна пажња посвећена је психолошкој димензији овог медија. Кроз анализу филмских остварења, попут чувеног епа „Господар прстенова“, указано је на могућност развоја емпатије, емоционалне интелигенције и моралних вриједности код младих људи. Из угла наставника, филм се јавља као простор за педагошко иновирање, захтијевајући од предавача већу флексибилност, вјештину активног слушања и улогу медијатора у дискусијама.
Учесници су имали прилику да упознају различите методе рада, од групних расправа до вођеног гледања сцена, чиме се наставни процес освежава и чини далеко пријемчивијим. Ово предавање још једном је потврдило важност сталног стручног усавршавања и спремност нашег факултета да прихвати савремене приступе у образовању будућих академских грађана.



Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Како игре обликују вјештачку интелигенцију: Синтезе са др Игором Шевом на Филозофском факултету
Пето предавање Игра као средство унапређења (вјештачке) интелигенције из серијала Синтезе са др Игором Шевом биће одржано у сриједу, 24.12.2025. године у 18 часова у амфитеатру 203.
Велики језички модели не производе само текст. Када су повезани у сложеније системе они постају агенти који дјелују у свом окружењу. Предочићемо на које начине се различити облици игара користе за обуку вјештачке интелигенције и на који начин се савремене методе развојне психологије и концепти машинског учења могу примијенити и на човјека и на вјештачку интелигенцију. Објаснићемо како се кроз спој различитих рачунарских, друштвених, спортских, музичких и практичних игара развија основно обиљежје интелигенције – општост.
Опциони припремни материјали доступни су на Discord-серверу „Синтеза“.
Добро дошли!
Quick links
Latest news
Пријављивање на ППДМ програм образовања наставника – љетњи семестар 2026
Центар за цјеложивотно учење Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и ове године организује реализацију Програма педагошко-психолошког и дидактичко-методичког образовања (ППДМ), који је намијењен кандидатима који се припремају за полагање стручног испита за рад у средњим школама.
Програм је усклађен са Правилником о поступку, програму и полагању стручног испита у средњој школи и обухвата педагошко-психолошку и дидактичко-методичку групу предмета, као и припадајућу документацију неопходну за пријаву стручног испита.
Пријаве
Сви заинтересовани кандидати могу се пријавити од 16. децембра 2025. до 27. јануара 2026. године, попуњавањем пријавног обрасца који је доступан на линку: ОБРАЗАЦ
Реализација наставе
Настава ће се одвијати од 31. јануара до 30. маја 2026. године, у онлајн облику, сваке суботе, путем платформе Google Meet или Zoom, у два термина:
– од 9.00 до 9.45
– од 10.00 до 10.45
По завршетку наставе и након посљедње суботе, полазници приступају завршним испитима из пет предмета.
Цијена програма
Цијена уписа и похађања Програма износи 650 КМ.
Додатне информације
За све додатне информације можете се информисати на сљедећи начин:
Phone:
+387 (0) 51 32 27 80
+387 (0) 51 32 27 90
Контакт особа: Борка Понорaц
E-mail: borka.ponorac@ff.unibl.org
Е-пошта Центра: centar.cjelozivotno@ff.unibl.org
Више информација доступно је на Центра за цјеложивотно учење Филозофског факултета.
Quick links
Latest news
Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку
У препуном амфитеатру 203 of the Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 11. децембра 2025. године, одржана је једанаеста по реду трибина у оквиру циклуса „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост трибине био је један од најаутентичнијих стваралаца на нашој јавној сцени, визуелни умјетник, глумац и интелектуалац, Урош Ђурић.
Разговор, који је модерирао Небојша Курузовић, превазишао је оквире класичне академске дискусије и претворио се у живописан час о идентитету, трајању и стваралаштву. Ђурић је са публиком подијелио своја размишљања о томе како је српски народ, иако често без државног оквира, успијевао да очува своју културну бит кроз вијекове.
„Српски културни идентитет се градио највише и најјаче онда када српске државе није ни било. Ми смо полицентричан народ. Важно је разумјети да држава није једини оквир заједнице; заједница је оно што ми стварамо међусобно, наша повезаност и свијест да припадамо једни другима“, истакао је Ђурић, подсјећајући на значај штампарије у Горажду и Венецији као примјере културне жилавости нашег народа још у 16. вијеку.



Сретен Стојановић – симбол интегритета
Посебно емотиван и значајан дио излагања био је посвећен једном од највећих српских вајара, Сретену Стојановићу.
„Сретен Стојановић је примјер како се из најтеже могуће позиције, из аустроугарског казамата у којем је тамновао као припадник Младе Босне, стиже до врхова европске културе. Његов интегритет је био толико снажан и ‘вичан томе’ да је својим дјелом и ставом надживио све системе и идеологије“, истакао је Ђурић, подсјећајући да сваки појединац има право да мисли о себи све најбоље, али да то мора покрити конкретним дјелом.
Посебан акценат стављен је на улогу Бањалуке у савременом српском културном простору. Ђурић је нагласио да Бања Лука данас није периферија, већ значајан центар који има одговорност и капацитет да обликује нове културне обрасце.

„Најважније је да имате за живот, а не за животе. Важно је да увијек имате за жило“, поручио је Ђурић студентима, савјетујући им да буду вриједни, да раде онолико колико могу, јер је сам процес рада оно што нас обликује и спасава од бесмисла. Кроз анегдоте о својим прецима, панк сцени осамдесетих и свом умјетничком путу, Ђурић је показао да културна политика није скуп бирократских правила, већ жива материја коју ствара сваки појединац својим дјеловањем.
Снимак ове изузетне трибине биће ускоро доступан на нашем званичном Јутјуб каналу. Док чекамо премијеру овог разговора, позивамо вас да погледате снимке свих претходних десет трибина и подсјетите се важних лекција о нашој културној политици.
Претходних десет трибина погледајте овдје: КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ



Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Анкетирање студената у зимском семестру академске 2025/2026. године
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци обавјештава студенте да ће се анкетирање о квалитету наставног процеса у зимском семестру академске 2025/2026. године спровести у периоду од 22. децембра 2025. до 18. јануара 2026. године.
Анкетирање се спроводи у складу са Правилником о анкетирању студената о квалитету наставног процеса, који је усвојио Сенат Универзитета у Бањој Луци, а представља важан вид студентског учешћа у унапређивању наставе и укупаног квалитета студија.
Студентско анкетирање заснива се на начелима добровољности, анонимности, неутралности и заштите дигнитета лица чији се рад вреднује. У поступку анкетирања обезбијеђена је потпуна анонимност студената.
Анкета се попуњава електронским путем, коришћењем веб сервиса eСтудент. Упитник обухвата више области наставног процеса, а студентима је омогућено и да оставе своје коментаре, запажања и приједлоге. Анкетирани су студенти који су у текућем семестру присуствовали најмање 70 одсто наставе.
Анкетирање се односи на предавања и вјежбе из наставних предмета који се изводе у зимском семестру текуће академске године.
Напомена: Уколико дође до техничких потешкоћа приликом попуњавања анкете, потребно је обратити се администратору за ИТ подршку на факултету.
Quick links
Latest news
Објављена научна монографија „Српски устанак у Босанском вилајету 1875–1878. године“
Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у сарадњи са Удружењем историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, објавио је научну монографију „Српски устанак у Босанском вилајету 1875–1878. године“, насталу у оквиру пројекта „Великани српског устанка у Босанском пашалуку 1875–1878. године“, који је реализован поводом обиљежавања 150 година од избијања устанка. Штампање монографије подржало је Министарство културе у Влади Републике Србије.
Монографија, штампана у тиражу од 300 примјерака и обима 286 страница, представља главни резултат пројекта и намијењена је научној, стручној и широј читалачкој јавности. Публикација пружа свеобухватан увид у личности, догађаје и свједочанства који су обиљежили једно од кључних раздобља српске националне историје.
Објављивање монографије значајно ће допринијети очувању историјског памћења и афирмацији националне културне баштине. Научно утемељени, систематизовани и јасно представљени садржаји омогућавају читаоцима развијање критичког размишљања и боље разумијевање комплексних друштвено-политичких процеса XIX вијека.
Пројекат је имао и шири друштвени и културни утицај, оснажио је културу сјећања и подстакао интересовање за националну историју. Монографија се већ препознаје као драгоцјен ресурс за наставу, научна истраживања, јавне програме и културне манифестације.
Ова публикација уједно доприноси обогаћивању научне и културне продукције, те служи као нови историографски извор и модел за будуће истраживачке и издавачке подухвате, учвршћујући значај изучавања националне историје у савременом културном простору.
Аутори монографије су универзитетски професори Бошко Бранковић, Боривоје Милошевић и Радован Субић.
Дигитално издање може се преузети на линку https://blupress.unibl.org/ff/catalog/book/47
Quick links
Latest news
Урош Ђурић на Филозофском факултету: Kултурнa политикa Срба у 21. вијеку
Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци организује једанаесту трибину у серијалу „Културна политика Срба у 21. вијеку“, а гост биће истакнути умјетник Урош Ђурић. Трибина ће се одржати у четвртак, 11. децембра 2025. године у 19 часова у амфитеатру 203.
Урош Ђурић је визуелни умјетник, музичар и глумац. Студирао је историју умјетности на Филозофском факултету у Београду, као и сликарство на Факултету ликовних уметности. На ФЛУ је магистрирао 1998. године на Одсјеку за сликарство.
Почетком осамдесетих година 20. вијека био је један од протагониста београдске панк сцене, прикључујући се бенду Урбана герила као бубњар. На ликовној сцени је присутан од 1989. године, покретањем Аутономистичког (анти)покрета са Стеваном Маркушем, с којим потписује Манифест аутономизма (1994). Учествовао је у више умјетничких радионица, стрип издаваштву, бавио се графичким дизајном. Ђурић је излагао на преко две стотине самосталних и групних изложби. Добитник је Награде „Сава Шумановић”.
Један је од оснивача умјетничке асоцијације Ремонт, у оквиру које покреће Галерију Ремонт и истоимени арт магазин. Од 1992. до 2010. је радио као независни сарадник радија Б92. Играо је у више играних и документарних филмова, а широј јавности је постао познат по улогама у филмовима Ми нисмо анђели, Ране, Лепа села, лепо горе и Парада. Од 2013. године до септембра 2018. године био је трагач у српском издању квиза „Потера“.
Разговор ће модерирати г. Небојша Курузовић.
Улаз је слободан.
Позивамо све студенте, наставнике и ширу јавност да присуствују и буду дио овог важног културног разговора.
За све који желе да погледају претходне трибине из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“, доступан је цјелокупан преглед на нашем YouTube каналу:
Претходних десет трибина погледајте овдје КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ