На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 13. новембра 2026. године одржани су XXVII Бањалучки новембарски сусрети, централни годишњи научни скуп Факултета са међународним учешћем. Програм је обухватио 57 саопштења из филозофије, историје, педагошких наука и психологије, уз учешће истраживача из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Пољске.
Отварајући скуп, декан проф. др Срђан Душанић подсјетио је на традицију његовог одржавања од 2000. године и улогу професора Драге Бранковића, једног од главних иницијатора. Нагласио је да се „знање не преноси само књигама, предавањима, испитима, већ и кроз сусрете“. Говорећи о значају хуманистике у времену све доступнијих информација, издвојио је „способност да се постави право питање, да се провјери извор, да се разумије контекст и да се иза сваког податка у ствари види човјек“.



Продекан за научноистраживачки рад и развој проф. др Светлана Боројевић захвалила је учесницима и колегама који су допринијели организацији, истичући значај нових идеја и подстицајне научне дискусије. Посебно се обратила младим истраживачима: „Сваку повратну информацију немојте доживјети као критику, него само као сугестију или добру намјеру за побољшање“. Нагласила је да, поред познанстава и размјене искустава, остају резултати истраживања које ће читати наредне генерације.
Отварање је употпуњено умјетничким програмом. Бивша студенткиња Факултета Бојана Кужет извела је свој ауторски рецитал „Буђење“, уз музичку пратњу инструменталисте и композитора Душка Шобота. Поруке о знању, људској блискости и аутентичности повезале су овај дио програма са темама уводних обраћања и пленарног предавања.

Пленарно предавање „Ментално здравље студената: од индивидуалних изазова до заједничке одговорности академске заједнице“ одржала је проф. др Марина Видаковић, са Одјела за психологију Свеучилишта у Задру. Ослањајући се на истраживања и искуство вођења Студентског савјетовалишта, говорила је о прилагођавању студирању, академским очекивањима, међуљудским односима и финансијској неизвјесности, уз осврт на дигитално окружење и друштвене притиске са којима се млади суочавају.
„Подршка студентима не остаје у уреду код психолога“, истакла је Видаковић, наглашавајући да се она наставља у учионици, на консултацијама, током испита и у свакодневној комуникацији. Указала је на то да тешкоће менталног здравља често нису видљиве и да страх од стигматизације може одложити тражење помоћи. Зато је посебно нагласила доступност савјетовања, отворен разговор и сарадњу студената, наставника и стручних служби.


Представила је и истраживање са више од 450 наставника у Хрватској, у којем је око 60 одсто испитаних навело да није обучено за рад са студентима са тешкоћама менталног здравља. Као важне правце дјеловања издвојила је едукацију наставника, јасне институционалне процедуре и професионалне границе, уз бригу о добробити самих запослених. „Академска прилагодба не значи смањивање академских исхода“, поручила је, истичући да подршка треба да омогући остваривање исхода учења уз очување академских стандарда.
Рад у четири научне секције повезао је питања учења, васпитања, разумијевања прошлости и људског понашања. У области филозофије, Ана Галић у раду „Воља за образовањем: зашто дјеца не желе учити?“ разматра разлоге слабљења жеље за учењем и могућности које нуде различити приступи филозофије образовања. На питања развоја и подршке дјеци надовезује се педагошко истраживање Татјане Марић о васпитним стиловима родитеља. Њени налази указују на значај програма који родитељима помажу да, поред усвајања васпитних поступака, препознају и обрасце које из сопственог дјетињства преносе у однос са дјецом.


Преиспитивање постојећих тумачења било је заступљено и у историјским истраживањима. Дејан Дошлић у раду „Матеј Стефан – (не)познати владар средњовјековне Босне?“ разматра идентитет издавача повеље упућене Дубровчанима 1250. године. Анализом имена, печата и других елемената документа отвара питање да ли се ова личност може поуздано поистовјетити са баном Матејем Нинославом. Овај примјер показује како поновно читање историјских извора може допринијети разумијевању династичких односа и политичких прилика средњовјековне Босне.
У психологији, поред тема менталног здравља и међуљудских односа, заступљена су и питања примјене вјештачке интелигенције у истраживањима. Данило Абрамовић, Анђела Поповић и Синиша Лакић испитивали су могу ли велики језички модели симулирати индивидуалне обрасце моралног расуђивања. Према резултатима наведеним, додавање информација о психолошким карактеристикама испитаника није досљедно побољшавало тачност симулације њихових одговора. Рад тиме отвара питања могућности и ограничења ових алата, као и услова под којима се могу користити у психолошким истраживањима.






Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)