Одржана свечана додјела диплома на Филозофском факултету: Генерација која гради мостове знања и будућности

Одржана свечана додјела диплома на Филозофском факултету: Генерација која гради мостове знања и будућности

filozofski-small
news-image

У амфитеатру Филозофског факултета 13. новембра 2025. године одржана је свечана додјела диплома студентима првог и другог циклуса студија, у атмосфери испуњеној поносом и радошћу дипломаца, њихових породица и професора.

У препуном амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је свечана промоција дипломираних студената који су током претходне академске године успјешно окончали своје школовање на студијским програмима предшколског васпитања, учитељског студија, историје, филозофије, психологије и педагогије.

Свечаност је била прилика да се још једном истакне значај образовања и улога коју академски грађани имају у друштву, а дипломцима су упућене ријечи подршке и мотивације за изазове који их очекују.

Декан: Биће нам боље када ми будемо бољи

Присутнима се обратио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је честитао студентима на постигнутом успјеху и истакао да је њихов труд крунисан дипломом која представља темељ за будући професионални и лични развој. Он је нагласио визију Факултета као мјеста које је „подстицајан и пријатан образовни амбијент, са иновативним студијским програмима, подржавајућим наставним особљем и разноврсним ваннаставним садржајима“.

„Дубоко вјерујем да успјех једног друштва јесте утемељен на људима који мисле својом главом, који су храбри и имају став. На вама је огромна одговорност јер утичете на бића будућих генерација“, поручио је декан студентима првог циклуса, позивајући их да буду носиоци позитивних промјена у друштву.

Обраћајући се студентима другог циклуса, декан је истакао важност самоприхватања и зрелог односа према себи и другима. „Узалуд су знања, звања, оцјене и дипломе уколико не живимо оно што причамо. Упитајмо се како ми можемо да будемо дио рјешења и шта можемо да урадимо. Као што рече један наш духовник: ’Биће нам боље када ми будемо бољи!’“

Најбољи међу најбољима

Посебна пажња посвећена је најбољим студентима у генерацији, онима који су се својим радом, трудом и просјеком посебно истакли. Они су понос не само својих породица, већ и цијелог Факултета.

Најбољи студенти за академску 2024/25. годину су:

  • Philosophy: Павловић Марко, дипломирани професор филозофије
  • Psychology: Аћимовић Никола, дипломирани психолог
  • Предшколско васпитање: Кајкут Николина, дипломирани васпитач предшколске дјеце
  • Педагогија: Благојевић Давид, дипломирани педагог
  • Учитељски студиј: Петровић Марина, дипломирани професор разредне наставе

Марина Петровић: Диплома није тачка, већ зарез за нове почетке

У име награђених студената, присутнима се обратила Марина Петровић, студент генерације са просјечном оцјеном 10,00. У надахнутом говору, она је истакла да знање није нешто што се стиче нагло, већ је то процес који се може поистовјетити са зидањем моста, којем треба приступити темељно и одговорно.

„Ова диплома за мене не представља тачку и не представља крај једног пута, већ напротив, представља зарез. Јер да овај лични мост не остане само мој мост, већ као учитељ желим да помогнем и другима да зидају своје мостове“, казала је Петрoвићева, наглашавајући да је знање вриједност која се дијељењем не смањује, већ умножава.

Свечаност је завршена у добром расположењу, а Филозофски факултет је још једном показао да је мјесто гдје стасавају генерације спремне да својим знањем и ентузијазмом граде боље друштво. Свим дипломцима желимо много успјеха у даљем раду и животу!

Фото: Н. Малешевић

Синергија која ствара успјех: Представљен зборник Центра НАУМ који доказује да се улагање у младе таленте исплати

Synergy That Creates Success: The NAUM Center's Collection Showcases That Investing in Young Talents Pays Off

filozofski-small
news-image

У организацији Центра за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, данас је у Студентском културном центру одржана свечана промоција књиге „Наших пет минута 2, драмолети за школску сцену“. Овај догађај, који представља круну другог циклуса програма „Наших пет минута”, окупио је талентоване ученике, наставнике и менторе из цијеле Републике Српске, као и представнике институција, локалних заједница и приватног сектора који су препознали важност улагања у младе ствараоце. Присутне је на самом почетку, у име организатора и домаћина, поздравила проф. др Милица Дробац Павићевић и пожељела свима добродошлицу.

Зборник представља резултат преданог рада са 28 даровитих ученика основних и средњих школа, а сама промоција још једном је потврдила да је синергија образовног система кључна за стварање подстицајног окружења за младе. Како је истакла Бранкица Радоњић, идејни творац програма, циљ је профилисати ученике заинтересоване за сценску и аудио-визуелну умјетност и надокнадити евентуалне недостатке редовног образовања.

У име Министарства просвјете и културе Републике Српске, скуп је поздравила Енеа Хотић, начелница Одјељења за основно васпитање и образовање. Она је нагласила да Министарство пружа пуну подршку свим активностима које за циљ имају препознавање и његовање талената, истичући важност системског приступа у раду са даровитом дјецом.

Важност подршке на локалном нивоу истакао је Дарко Томаш, градоначелник Прњавора, једне од заједница које најактивније подржавају рад Центра. „Наша обавеза је да откривамо и подржавамо оне најбоље. У том контексту, подршка мене лично и локалне заједнице оваквим пројектима никада не може изостати, јер улажемо у оно највредније што имамо, нашу дјецу“, поручио је Томаш.

Пројекат је и ове године подржала Фондација Каћа, која је финансирала штампање 250 примјерака зборника. Саша Тривић је у име Фондације нагласио да је ово само почетак шире мисије. „Ово је оно што је недостајало Републици Српској, системска брига о младим талентима. У сарадњи са универзитетима радићемо на развоју система стипендирања, како бисмо у наредној години обезбиједили комплетно финансирање за наше младе таленте“, најавио је Тривић.

Најснажнију поруку о значају пројекта послао је Павле Милекић, млади аутор и студент драматургије, који је свој таленат открио управо кроз програм Центра НАУМ. „Овај пројекат ми је помогао да разбијем стваралачку баријеру која је постојала. Два драмска текста која сам приложио за пријемни испит настала су управо овдје. НАУМ ме је покренуо и на томе сам неизмјерно захвалан“, рекао је Милекић, чија је прича инспирација за све младе који се двоуме да ли да слиједе своје снове.

Промоција је закључена увјерењем да је зборник од 520 страна много више од књиге, он је доказ да се таленат, уз праву подршку институција и заједнице, претвара у успјех који обогаћује цијело друштво.

Фото: Н. Малешевић

Епископ Јован на Филозофском факултету: Српска култура је неодвојива од литургијског предања

Епископ Јован на Филозофском факултету: Српска култура је неодвојива од литургијског предања

filozofski-small
news-image

У препуном амфитеатру of the Faculty of Philosophy у Бањој Луци, 6. новембра 2025. године, одржана је десета, јубиларна трибина у оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Част да својим излагањем увелича десету, јубиларну трибину у оквиру овог значајног серијала припала је Његовом Преосвештенству Епископу пакрачко-славонском г. Јовану (Ћулибрку), једном од најистакнутијих интелектуалаца Српске православне цркве.

Разговор са владиком, који је својом ерудицијом, дубином и непосредношћу плијенио пажњу присутних, водио је г. Небојша Курузовић.

Коријени идентитета: Од Цариграда до данас

Владика Јован је своје излагање започео неочекиваном, али снажном историјском сликом из 835. године и Цариграда, илуструјући нераскидиву везу српске културе и православног предања. Испричао је како су завјереници, да би убили цара иконоборца, чекали тачно одређени тренутак током божићне службе, тренутак када цар почне да пјева девети ирмос канона. „Замислите цивилизацију у којој чак и убице тачно знају који је девети ирмос канона. То је контекст из којег израста наша култура“, нагласио је владика.

Ова литургијска срж, према његовим ријечима, темељ је мисије Светих Кирила и Методија. Они нису Словенима донијели само вјеру, већ комплетну културу, писмо, језик и, што је најважније, преведену литургију. „Није прво преведено Свето писмо, већ литургија. Они крећу са планом да за Васкрс ослуже службу на словенском језику. То је оно што нас је обликовало“, истакао је Епископ Јован, додајући да је српска култура примила пуноћу ромејског (византијског) насљеђа без прекида и „мрачног средњег вијека“ карактеристичног за Запад.

Јасеновац и Косово: Крст и Васкрсење као темељ културе

Говорећи о кључним тачкама српског идентитета, владика је посебно истакао два стуба: Косово и Јасеновац, односно страдање у Другом свјетском рату. Он је нагласио да култура сјећања на Јасеновац није само сјећање на страдање, већ и на побједу. „То је сјећање на крст и васкрсење. Када дођете у Јасеновац, нарочито на Доњу Градину, имате осјећај као на Велику суботу у Јерусалиму, да ће сваког тренутка да крене васкрсење.“

Цитирајући ријечи Патријарха Германа приликом освећења обновљеног храма у Јасеновцу 1984. године „Праштати морамо, заборављати не смијемо“, владика је поручио да је то једини исправан хришћански приступ овим болним темама. Он је такође нагласио да је народ овог краја, Крајишници, поднио огромну жртву у борби против фашизма, формирајући елитне дивизије које су водиле ослободилачки рат. „Неће нико други него ми да се бавимо овим темама. То је наша обавеза“, јасан је био владика.

Поруке за будућност: Озбиљност, отвореност и повратак извору

У осврту на савремену културну сцену, Епископ Јован је позвао на озбиљност, труд и повратак аутентичним вриједностима. Критиковао је површност и концептуализам који често гуше истинску умјетност. „Православље је озбиљна ствар. О њему се мора читати, у њега се мора понирати. То је огроман крст који су носили наши великани“, рекао је владика, помињући Светог Јустина Ћелијског, Владику Николаја и своје духовне учитеље, митрополита Амфилохија и владику Атанасија.

Као свијетле примјере навео је савремене православне умјетнике попут композитора Арва Перта и Џона Тавенера, који су, према његовим ријечима, показали да је православље неисцрпан извор инспирације који комуницира са цијелим свијетом.

За крај, владика је поручио да Бања Лука и овај дио српског народа имају „најздравији национални дух“, али да тај дух мора бити образован и повезан са својим коријенима. „Наша култура мора бити утемељена у литургији, али и отворена према свијету, способна да, попут Андрића, говори цијелом човјечанству.“

Фото: Н. Малешевић

Трибина, која је до посљедњег тренутка држала пажњу публике, завршена је дугим и срдачним аплаузом, чиме је на најљепши начин заокружен овај важан дијалог о будућности српске културе.

За све оне који су пропустили прилику да присуствују овом изузетном догађају, снимак комплетне трибине ускоро ће бити доступан на званичном YouTube каналу Филозофског факултета, пружајући јединствену прилику да се накнадно чују многе битне поуке и дубоки увиди владике Јована. Позивамо вас да запратите наш канал како бисте били у току са свим будућим трибинама и активностима које организујемо.

Синдром сагоријевања код студената: Одржано предавање на Филозофском

Синдром сагоријевања код студената: Одржано предавање на Филозофском

filozofski-small
news-image

У склопу манифестације „Сриједом на Филозофском“, дана 5. 11. 2025. године, одржано је изузетно предавање под називом „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“. Предавање, организовано поводом Међународног дана Shema терапије, реализовали су Психолошко савјетовалиште за студенте Универзитета у Бањој Луци и Центар за системску праксу и терапију.

Предавање је отворила проф. др Александра Хаџић, која је нагласила важност теме, позивајући се на истраживање из 2021. године које је показало да сваки пети студент Универзитета у Бањој Луци показује знаке сагоријевања. Управо су ови забрињавајући подаци били један од покретача за оснивање Психолошког савјетовалишта.

Двије студенткиње пажљиво слушају предавање у амфитеатру.

Кроз сложену тему сагоријевања током студија, присутне је водила Татјана Прерадовић-Сјеница, дипломирани психолог и системски породични психотерапеут. Она је објаснила да у основи овог проблема често лежи „shema превисоких стандарда“ , дубоко укоријењеног увјерења да појединац мора да постигне екстремно високе стандарде како би био вриједан и прихваћен. Објаснила је да ова shema често настаје у дјетињству под утицајем породичних порука и друштвених притисака, гдје се љубав и прихватање условљавају успјехом.

Ова shema рађа „унутрашњег критичара“, глас који нас непрестано тјера да будемо бољи, упозорава да нисмо довољно добри и не дозвољава нам одмор док све обавезе нису савршено обављене. Кроз бројне примјере, објашњено је како се ова shema манифестује кроз:

  • Перфекционизам и немогућност прихватања грешке као саставног дијела учења.
  • Прокрастинацију (одлагање обавеза) као посљедицу страха од неуспјеха.
  • Хроничну исцрпљеност, анксиозност и осјећај кривице приликом одмора.
  • Недостатак задовољства чак и након постигнутог успјеха, јер „увијек може боље“.

Кључна порука предавања била је да пут ка здравијем односу према себи лежи у освјешћивању и трансформацији унутрашњег дијалога. Татјана Прерадовић-Сјеница је нагласила важност развијања „његујућег и подржавајућег гласа“ који прихвата грешке као дио процеса учења и препознаје вриједност у самом труду, а не само у коначном резултату.

„Савршенство није услов да бисте били вриједни. Ваша вриједност није дефинисана постигнућем“, једна је од централних поука са предавања.

Интерактивни приступ и отворена дискусија омогућили су студентима да подијеле своја искуства и препознају ове обрасце у сопственом животу. Наглашена је разлика између здраве амбиције, која доноси задовољство, и нездравих стандарда, који воде у исцрпљеност и губитак мотивације.

Фото: Н. Малешевић

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ – драмолети за школску сцену у издању Центра за надареност НАУМ

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ – драмолети за школску сцену у издању Центра за надареност НАУМ

filozofski-small
news-image

Центар за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци организује промоцију књиге „Наших пет минута 2“, која ће бити одржана у уторак, 11. новембра 2025. године, у 14.00 часова, у Студентском културном центру Универзитета у Бањој Луци.

Ово издање представља други циклус програма „Наших пет минута“ и садржи драмолете за школску сцену, чији је приређивач проф. Бранкица Радоњић. Зборник доноси одабране кратке драмске форме настале у оквиру креативног програма Центра за надареност НАУМ, усмјереног на подстицање ученичке маште, сарадње и сценског израза.

Промоцију ће отворити проф. др Милица Дробац-Павићевић, водитељ Центра за надареност НАУМ, која ће говорити о визији програма и значају подршке даровитим ученицима у области умјетничког стваралаштва.

О процесу настанка књиге и искуству рада са ученицима говориће проф. Бранкица Радоњић, приређивач издања и аутор концепта „Наших пет минута“, док ће своје виђење рада са младима изложити драматург Синиша Тешановић, један од предавача у програму, и проф. Марио Ћулум, ментор групе ученика за писање сценарија.

У оквиру промоције биће изведена два сценска драмолета из зборника, које ће извести глумци Драмске сцене СПКД „Просвјета“ Прњавор и Театра Центра за културу Дервента, чиме ће публика имати прилику да доживи живу интерпретацију ученичких текстова.

Издање је настало у оквиру активности Центра за надареност НАУМ, а његову штампу подржала је Фондација „Каћа“, која континуирано пружа подршку афирмацији даровитих ученика и младих аутора.

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ представља наставак мисије Центра НАУМ у препознавању, подстицању и представљању даровитости, креативности и сценског израза младих.

Сви заинтересовани позивају се да присуствују догађају и да заједно са ауторима, сарадницима и гостима обиљеже овај значајан корак у развоју школске драме и подршке талентованим ученицима.

XXVI Бањалучки новембарски сусрети: традиција научног дијалога и академске размјене

XXVI Бањалучки новембарски сусрети: традиција научног дијалога и академске размјене

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује XXVI научни скуп Бањалучки новембарски сусрети, који ће се одржати 14. новембра 2025. године.

Овогодишњи научни скуп окупља укупно 60 учесника уз 40 пријављених научних радова, што свједочи о великом интересовању и научноистраживачкој релевантности овог традиционалног догађаја. Поред учесника из земље и региона, посебно се истиче присуство међународних учесника из Пољске и Русије, који својим ангажманом доприносе развоју академске сарадње и интеркултуралног научног дијалога.

Програм овогодишњих сусрета организован је у четири тематске секције: Историја, Филозофија, Педагошке науке и Психологија.

Скуп ће свечано отворити пленарни предавач проф. др Зоран Арсовић, који ће одржати предавање под насловом „Читач: Како тумачити знакове времена?“. Полазећи од јеванђеоског појма ta semeia ton kairon („знакови времена“), професор Арсовић ће разматрати шта ови знакови представљају, на који начин их је могуће читати и правилно тумачити, те да ли се човјек у свом постојању оријентише посредством временитих знакова који надмашују само вријеме.

Организатор традиционалних Бањалучких новембарских сусрета је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, а овогодишњи скуп одржава се у оквиру програма обиљежавања пола вијека успјешног рада и постојања Универзитета у Бањој Луци.

Програм научног скупа

Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у част харамбаше Пера Тунгуза

Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у част харамбаше Пера Тунгуза

filozofski-small
news-image

У години у којој Република Српска и Република Србија заједнички обиљежавају 150 година од избијања Невесињске пушке, устанка српског народа против турске окупационе власти, биће отворена изложба под називом „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, посвећена хајдучком харамбаши и народном јунаку Перу Тунгузу.

Свечано отварање изложбе биће одржано у понедјељак, 10. новембра 2025. године у 12.00 часова, у изложбеном простору Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци (Катедра за историју).

Ауторка изложбе је Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, која овим пројектом његује културу сјећања и афирмише завичајно насљеђе у српској јавности.

Изложба је реализована под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, у сарадњи са Архивом Републике Српске, Институтом за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и удружењем „Култура без граница“, чији је оснивач и уредник портала Слободна Херцеговина Трифко Ћоровић, уједно и дизајнер изложбе.
Стручни консултант пројекта је историчар Ненад Урић из Историјског института у Београду.

На отварању изложбе говориће:

  • др Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске,
  • проф. др Бошко Бранковић, руководилац Института за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета,
  • ма Предраг Лозо, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица,
  • Наташа Глигорић, ауторка изложбе.

Перо Тунгуз (1840–1919), рођен у селу Сливља код Невесиња, био је један од вођа устанка Невесињска пушка (1875), као и каснијег Улошког устанка против аустроугарске власти (1882).
У Првом свјетском рату учествовао је као добровољац, прошавши пут од одбране Београда и Албанске голготе до пробоја Солунског фронта.

Трибина Културна политика Срба у 21. вијеку“: гост Епископ Јован (Ћулибрк)

Трибина Културна политика Срба у 21. вијеку“: гост Епископ Јован (Ћулибрк)

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци са задовољством Вас позива на десету, јубиларну трибину у оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Овај амбициозни пројекат представља серијал од 10-ак трибина у првој фази активности, дизајнираних да отворе стручну и јавну дискусију о кључним аспектима и изазовима који дефинишу културну политику Срба у савременом добу.

Трибина ће се одржати у четвртак, 06. новембра 2025. године, са почетком у 19.00 часова у амфитеатру 203 на Филозофском факултету.

Гост десете трибине је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк).

О госту:


Епископ Јован (Ћулибрк) је један од најистакнутијих интелектуалаца у Српској православној цркви. Основну школу и гимназију завршио је у (Босанској) Градишци. Јужнословенске језике и књижевности студирао је на универзитетима у Бањој Луци и Загребу, гдје је дипломирао на Катедри за стилистику радом о Милошу Црњанском, за који је 1991. године добио престижну Бранкову награду Матице српске.

Теологију је студирао на Православним богословским факултетима у Београду и Србињу. Постдипломске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, гдје је био и добитник награде Голде Меир. Тренутно припрема докторат из исте области.

Познат је и као координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ. Осамдесетих година објавио је низ радова о савременој музици и култури. Као резервни подофицир 63. падобранске бригаде прошао је комплетну војну обуку. Говори енглески, руски и јеврејски језик.

Више о импресивној биографији Епископа Јована можете прочитати на линку: БИОГРАФИЈА

Трибину ће водити и модерирати г. Небојша Курузовић.

Улаз је слободан. Позивамо професоре, сараднике, студенте и сву заинтересовану јавност да нам се придруже у овом важном дијалогу.

Добро дошли!

Снимке претходних девет трибина из овог серијала можете погледати на званичном YouTube каналу Филозофског факултета.

Декан Душанић учествовао на конференцији у Шри Ланки

Декан Душанић учествовао на конференцији у Шри Ланки

filozofski-small
news-image

Декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Срђан Душанић учествовао је на Седмом међународном истраживачком симпозијуму из области хуманистичких и друштвених наука (ИРСХСС) 2025.  Конференција се одржавала 30. и 31. октобра 2025. године у Коломбу (Шри Ланка), а домаћин је био Национални центар за напредне студије хуманистичких и друштвених наука. О значају овог скупа говори и чињеница да га је пригодним говором отворила премијерка Шри Ланке др Харини Амарасурија.

Dekan Dušanić sa učesnicima i organizatorima simpozijuma u Šri Lanki

На симпозијуму је поред пленарних предавања изложено преко 60 саопштења у оквиру различитих тематских секција. Декан Душанић је поред излагања своје теме, копредсједавао радом секције, а за комплетан ангажман је добио и посебну захвалницу од организатора. Одлазак на ову конференцију је подржало Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Владе Републике Српске, Филозофски факултет, као и сам организатор симпозијума.  

„Домаћини су нас професионално дочекали, али с топлином, отвореношћу и поштовањем које се ријетко гдје среће. Било је драгоцјено видјети како различите академске заједнице дијеле сличне изазове, а истовремено динамично прате савремене токове – од дигиталних технологија до иновативних образовних приступа“, истакао је проф. Душанић.

Учешће на овом угледном међународном симпозијуму допринијело је јачању академских веза са истраживачима и институцијама из различитих дијелова свијета. То је наставак континуираних напора Факултета да се подстакне међународна сарадња и још интензивнија размјена научних и образовних искустава.

Балкански клуб Новосибирск: Наставак рада уз помоћ доц. др Николе Ожеговића

Балкански клуб Новосибирск: Наставак рада уз помоћ доц. др Николе Ожеговића

filozofski-small
news-image

У четвртак, 30. октобра 2025. одржана је нова конференција Балканског клуба у Новосибирску, у којој је учествовао доц. др Никола Ожеговић. У раду конференције учешће је узело 16 студената.

Балкански клуб „Балканiсть“, на Новосибирском државном педагошком универзитету (НГПУ) окупља студенте заинтересоване за различите аспекте балканске тематике, од историјских истраживања до савремених политичких процеса и од културних традиција до лингвистике.

Иницијатива за оснивање Балканског клуба, потекла од студената Института за историју, хуманистичко и друштвено образовање (ИИГСО), подржана је од стране наставног особља универзитета док је улогу његовог научног руководиоца преузео проф. др Димитрије Владимирович Карнаухов (dvkarn@mail.ru), доктор историјских наука који се специјализовао за област историје словенских народа и њихових међусобних односа, аутор радова о историографији, теорији историјског памћења, концепцијама историјске митологије и проблематике историјских наратива.

Велики подстицај интересовању за балканску и, посебно, српску тематику као и за сам развој и профилисање Балканског клуба, дао је вишедневни боравак доц. др Николе Ожеговића у Новосибирску, крајем марта и почетком априла 2025, када је одржао низ предавања о савременој историји српског народа и консултације са заинтересованим студентима.

Чланови новосибирског  Балканског клуба су заинтресовани за остваривање сарадње са универзитетским наставним особљем, истраживачима и колегама првенствено са постјугословенског простора у циљу оснаживања међусобих контаката, рада на заједничким пројектима, културнe и научне размјене. Подршку у том смијеру ће, несумњиво, пружати проф. др Карнаухов који посљедњих година интензивно сарађује са колегама и институцијама са српског простора.

Електронска пошта Балканског клуба: kbalkanist@gmail.com.