novosti
employees/srdjan-dusanic

др Александра Костадиновић-Рачић

ванредни професор

phone
051/322-780 // Локал 131
mail
aleksandra.kostadinovic-racic@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

309

Предмети

Култура западне Европе од V до XII вијека
Култура западне Европе од XII до XVI вијека
Општа историја раног средњег вијека
Општа историја позног средњег вијека
Општа историја средњег вијека са историографијом
Свакодневни живот у средњем вијеку
Средњовјековна цивилизација (одабрана поглавља)
Хришћанство у средњем вијеку

Ужа научна област

Историја средњег вијека

Биографија

Александра Костадиновић – Рачић рођена је у Бањој Луци, гдје је завршила основну школу и гимназију. Децембра 1994. године, завршила је студије историје и географије на Педагошкој академији у Бањој Луци, са просјечном оцјеном девет (9,00). Годину дана касније, уписала је студије историје на Филозофском факултету у Бањој Луци, а дипломирала је 2000. године на тему Босанска држава и Млетачка република (1322-1463), из предмета Општа историја средњег вијека. Универзитет у Бањој Луци додијелио јој је златну плакету за постигнут успјех на основним студијама (просјечна оцјена 9,53), као једном од најбољих студената који су дипломирали у школској 1999/2000. години. Захваљујући постигнутом успјеху на основном, а касније и на постдипломском студију, добила је стипендију Града Бања Лука, те Министарства науке и технологије Републике Српске.

Марта 2002. године, уписала је постдипломске студије на Одсјеку за историју Филозофског факултета у Бањој Луци, из области Општа историја средњег вијека. Испите с постдипломских студија положила је с просјечном оцјеном 9,75. Титулу магистра историјских наука стекла је 2007. године, одбранивши магистарски рад на тему Титула кнеза на Балканском полуострву у средњем вијеку, пред Комисијом у саставу: академик Раде Михаљчић (ментор), проф. др Ђуро Тошић и проф. др Радивој Радић. Докторску дисертацију под насловом Живот и научно дјело Владимира Ћоровића одбранила је 2017. године, пред Комисијом у чијем саставу су били: проф. др Радивој Радић (ментор), доц. др Аранђел Смиљанић и доц. др Боривоје Милошевић.

Од 1. фебруара 2001. године, запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци на Одсјеку за историју (сада Студијски програм Историје) као асистент, затим виши асистент, доцент, те ванредни професор.

Познаје енглески и италијански језик и аутор је двије научне монографије, те више научних и стручних радова и приказа књигā.

Члан је Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

А. Костадиновић – Рачић, Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, Београд 1999, Радови Филозофског факултета у Бањој Луци 4 (Бања Лука 2001) 287-289.

А. Костадиновић – Рачић, С. Грубачић, Историја немачке културе, Сремски Карловци-Нови Сад 2001, Крајина 2 (Бања Лука 2002) 177-179.

А. Костадиновић – Рачић, Историја приватног живота 1-3 (приредили Филип Аријес и Жорж Диби), Београд 2000/01/02, Радови Филозофског факултета у Бањој Луци 5 (Бања Лука 2002) 279-285.

А. Костадиновић – Рачић, Д. Маликовић, Кредитна политика Италијана у Дубровнику (XIII-XVII век), Београд 2001, Радови Филозофског факултета у Бањој Луци 5 (Бања Лука 2002) 298-300.

А. Костадиновић – Рачић, Ј. Мргић-Радојчић, Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне, Београд 2002, Радови Филозофског факултета у Бањој Луци 6 (Бања Лука 2003) 359-361.

А. Костадиновић – Рачић, Стари српски архив, књига I, Бања Лука 2002, Радови Филозофског факултета у Бањој Луци 6 (Бања Лука 2003) 362-363.

А. Костадиновић – Рачић, Титула кнеза у Душановом законику, Радови Филозофског факултета у Бањој Луци 10 (Бања Лука 2007) 245-252.

А. Костадиновић – Рачић, Титула кнеза у владарској лози Немањића, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, Година II, Број 2 (Бања Лука 2010) 147-159.

М. Марјановић, А. Костадиновић – Рачић, Р. Дринић, Наставни програм за први разред гимназије свих смјерова, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Бањалука, јуни 2011, 87-108 (доступно на www.vladars.net или на www.rpz-rs.org).

А. Костадиновић – Рачић, М. Марјановић, Р. Дринић, Наставни програм за други разред гимназије свих смјерова, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Бањалука, јуни 2012, 103-136 (доступно на www.vladars.net или на www.rpz-rs.org).

А. Костадиновић – Рачић, М. Марјановић, Р. Дринић, Наставни програм за трећи разред гимназије свих смјерова, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Бањалука, јули 2013, 143-178 (доступно на www.vladars.net или на www.rpz-rs.org).

А. Костадиновић – Рачић, М. Марјановић, Р. Дринић, Наставни програм за четврти разред гимназије свих смјерова, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Бањалука, јуни 2014, 160-184 (доступно на www.vladars.net или на www.rpz-rs.org).

А. Костадиновић – Рачић, Поријекло и значење ријечи кнез у средњем вијеку, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, Година VII, Број 7 (Бања Лука 2015) 31-36.

А. Костадиновић – Рачић, Архонт – жупан или кнез?, Радови – часопис за хуманистичке и друштвене науке 25 (Бања Лука 2017) 183-191.

А. Костадиновић – Рачић, Мађари и Јужни Словени у синтезама Владимира Ћоровића (са освртом на средњи вијек), у: Зборник радова са Научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2017., Научни скупови, Књига 18, Бања Лука, 10. новембар 2017. године, 117-141.

А. Костадиновић – Рачић, Историја идеологијâ у контексту борбе за инвеституру – један примјер из XI вијека, у: Зборник радова са Научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2018., Научни скупови, Књига 19, Бања Лука, 16. новембар 2018. године, 133-150.

А. Костадиновић – Рачић, Архивска истраживања Владимира Ћоровића, Годишњак Друштва чланова Матице српске у Републици Српској бр. 8 (Бања Лука 2018) 63-75.

А. Костадиновић – Рачић, Теме из средњовјековне историје у радовима Владимира Ћоровића до 1918. године, у: Зборник радова „1718-1918 – године и годишњице јужнословенске историје“, Приређивачи др Боро Бронза и др Боривоје Милошевић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука 2018, 95-106.

А. Костадиновић – Рачић, Лејдулф Мелве, Шта је средњи век?, Карпос, Лозница 2017, 195, Радови – Часопис за хуманистичке и друштвене науке 27 (Бања Лука 2018) 105-108.

А. Костадиновић – Рачић, Архијереј у Душановом Законику, у: Зборник радова Осам вијекова аутокефалности и један вијек од уједињења Српске православне цркве, Приредили проф. др Бошко М. Бранковић и проф. др Боривоје Милошевић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука 2020, 21-35.

А. Костадиновић – Рачић, Титула кнеза на Балканском полуострву у средњем вијеку – поријекло и значење, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука 2021.

А. Костадиновић – Рачић, Перцепција средњовјековне историје у радовима Владимира Ћоровића од 1921. до 1923. године – одабрани радови, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, Година XIII, Број 13 (Бања Лука 2021) 65-77.

А. Костадиновић – Рачић, Suzan Vajs Bauer, Istorija srednjovekovnog sveta: Od Konstantinove hristijanizacije do naslednika proroka Muhameda, I tom, Preveo Dejan Ristić, Laguna, Beograd 2019, str. 550; Istorija srednjovekovnog sveta: Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata, II tom, Preveo Dejan Ristić, Laguna, Beograd 2019, str. 620, Синеза: Часопис за хуманистичке и друштвене науке 2/1 (Бања Лука 2021) 133-135.

А. Костадиновић – Рачић, О библиографији Владимира Ћоровића (историјат и анализа досадашњих библиографијâ), у: Зборник радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2022., Научни скупови, Књига 23, Бања Лука, 11. новембар 2022. године, 49-63.

А. Костадиновић – Рачић, Павле Драгичевић, Баштине обласних господара у средњовјековној Србији (историјско-географска студија), Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука 2021. стр. 305, Синеза: Часопис за хуманистичке и друштвене науке 3/3 (Бања Лука 2022) 145-149.

А. Костадиновић – Рачић, О женама у Душановом законику. У контексту старијих и новијих истраживања, Српски историјски часопис, Година 6, Број 6 (2023) 31-50.

А. Костадиновић – Рачић, Игуман у Душановом законику у свјетлости досадашњих разматрања, у: Зборник радова са Научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2023., Научни скупови, Књига 24, Бања Лука, 17. новембар 2023. године, 129-150.

А. Костадиновић – Рачић, Аранђел Ј. Смиљанић, Дипломатија Хрвоја Вукчића Хрватинића, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, Бања Лука, 2023, 218 стр., Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, Година XV, Број 15 (Бања Лука 2023) 315-317.

А. Костадиновић – Рачић, Владимир Ћоровић. Кратка биографија и прилог проучавању средњовјековне историје, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, Бања Лука 2024.

А. Костадиновић – Рачић, Кажњавање насиља над женама (и дјецом) у Салијском закону у контексту кривичних одредаба четири члана Закона (осврт на чланове XIII, XX, XXIV и XXV), Синеза. Часопис за хуманистичке и друштвене науке, Год. 5, Бр. 1 (2024) 107-120.

А. Костадиновић – Рачић, Титула митрополита у Душановом законику, Споменица академику Радету Михаљчићу, Уредници Рајко Кузмановић, Драго Бранковић, Сњежана Савић и Павле Драгичевић, АНУРС, Споменица, Књига XIX, Одјељење друштвених наука, Књига 55, Бања Лука 2024, 247-256.

Сања М. Љубишић и Александра Ђ. Костадиновић – Рачић, Историјски контекст и језичке специфичности XXIV члана Салијског закона, Филолог – часопис за језик књижевност и културу, Година 15, Број 29 (Бања Лука 2024) 67-87.

А. Костадиновић – Рачић, Аранђел Смиљанић, Дипломатија великашке породице Павловић, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, Бања Лука, 2024, 224 стр., Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, Година XVI, Број 16 (Бања Лука 2024) 189-194.

А. Костадиновић – Рачић, „Судбина“ рукописā Владимира Ћоровића (осврт на дио рукописā са темама из средњовјековне историје), у: Зборник радова са Научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2024., Научни скупови (Књига 25), Бања Лука, Филозофски факултет, 15. новембар 2024. године, 117-147.

А. Костадиновић – Рачић, Епископ у Душановом законику у старијој и новијој историографији, Синеза. Часопис за хуманистичке и друштвене науке, Год. 6, Бр. 2 (2025) 31-61.

А. Костадиновић – Рачић, Борис Бабић, Византијски цареви у српским средњовјековним хагиографијама, Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, Бања Лука, 2025, 211 стр., Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, Година XVII, Број 17 (Бања Лука 2025) 143-148.

А. Костадиновић – Рачић, Још једном о титули кнеза у Душановом законику, у: Зборник радова са Научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2025., Научни скупови (Књига 26), Бања Лука, Филозофски факултет, 14. новембар 2025. године, 61-92.

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

др Сњежана Кевић-Зрнић

ванредни професор

phone
051/322-780 // Локал 138
mail
snjezana.kevic/zrnic@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

206

Предмети

Инклузивно образовање
Педагошка комуникологија
Пословна педагошка култура
Социологија образовања
Супервизија у професионалном развоју наставника
Увод у педагогију 2

Ужа научна област

Општа педагогија и Методика васпитно-образовног рада

Биографија

Сњежана Б. Кевић-Зрнић, рођена 01. новембра, 1980. године у Бањој Луци. Филозофски факултет, Одсјек за педагогију завршила 2005. године, магистарску тезу под називом „Планирање учења и технике успјешног учења“ одбранила је 2013. године. Учествовала у пројектима као истраживач и водитељ радионица, на семинарима, симпозијумима и научним скуповима који су се бавили различитим питањима васпитно-образовног рада, а у оквиру многих од њих и као активан подносилац тема. Као члан пројектних тимова активно учествовала у реализацији научно-истраживачких пројеката „Насиље и злостављање младих“ (2011) и „Учење уз помоћ ефикасне вршњачке комуникације“ (2015). Активно ради на изради докторске дисертације под називом „Утицај примјене метода учења на мотивацију постигнућа ученика и њихово вредновање наставе“.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

Suzić, N., Stanković-Janković, T., Đurđević, S. (2013). Samoregulacijska uspješnost i emocije srednjoškolaca i studenata. Hrvatski  časopis za odgoj i obrazovanje (str. 69-95). Sveučilište u Zagrebu: Učiteljski fakultet.

Сузић, Н., Станковић-Јанковић, Т., Ђурђевић, С. (2012). Вриједносне оријентације средњошколаца и студената. Настава и учење (стр. 259-268). Ужице: Учитељски факултет.

Станковић-Јанковић, Т., Сузић, Н., Ђурђевић. С., Бјелобрк-Бабић, О. (2011). Ставови о европским стандардима и доношење одлука. У зборнику: Научни скупови, књига 12, Квалитет наставног и научног рада и болоњски процес (стр. 189-213). Бања Лука: Филозофски факултет.

Станковић-Јанковић, Т., Ђурђевић, С., Сузић, Н. (2011). Позитивна и негативна осјећања у односу на саморегулаторну ефикасност средњошколаца и студената. Педагошка стварност бр. 1-2 (стр. 141-159). Нови Сад.

Ђурђевић, С. (2013). Мотивација и инструкција у настави. Наша школа бр. 2 (стр. 95-115). Бања Лука.

Ђурђевић, С. (2005). Педагошка ефикасност невербалне комуникације. Наша школа бр. 3-4 (стр. 171-179). Бања Лука.

Ђурђевић, С. (2010). Невербална комуникација у настави. У зборнику: Радови бр. 13 (стр. 193-213). Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет.

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

др Радивоје Керовић

редовни професор

phone
051/436-961 // Локал 133
mail
radivoje.kerovic@yahoo.com
attachment
Биографија

Kaбинет

312

Предмети

Егзистенцијална антропологија
Историја филозофије 2
Историја филозофије 3
Историја филозофије 4
Методика наставе филозофије
Савремена филозофија 1
Савремена филозофија 2
Филозофска антропологија
Хришћанска антропологија

Ужа научна област

Историја философије, Философска антропологија

Биографија

Радивоје (Ж.) Керовић, рођен у Тобуту под Мајевицом у општини Лопаре, 1961. године. Дипломирао је филозофију и социологију на Филозофском факултету у Сарајеву 1985. године, на тему Појам ума у Хоркхајмеровој критичкој теорији, магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду, на тему Критика филозофске антропологије из перспективе Хајдегерове фундаменталне онтологије, а докторирао 2001. године, на Филозофском факултету у Бањој Луци, на тему Становишта и спорови у савременој филозофској антропологији. 2002. године изабран је у звање доцента, 2007. године у звање ванредног професора, а 2013. у звање редовног професора Историје филозофије и Филозофске антропологије на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Поред историје филозофије и филозофске антропологије, посебно се бави и њемачком класичном, политичко – етичком филозофијом, филозофијом науке и српским темама. Био је саоснивач и руководилац Филозофског друштва Републике Српске, главни уредник часописа Филозофски годишњак, те оснивач и уредник филозофске библиотеке Видици. Био је члан Извршног одбора Српског филозофског друштва, као и члан Савјета Српског филозофског друштва, координатор и учесник неколико научноистраживачких пројеката. До сада је објавио већи број научних књига и радова. Ожењен је и има двоје дјеце. 

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

Човјек у средишту, Филозофски факултет Бања Лука/Светови Нови Сад, 2002.

Човјек и технолошка цивилизација, (са два коаутора), Филозофско друштво РС, Бања Лука, 2006.

Историја филозофије 1 и 2, Књижевна задруга, Бања Лука, 2006.

Смисао и егзистенција, Филозофско друштво РС, Бања Лука, 2008.

Тајна људског битка, Филозофско друштво РС, Бања Лука 2011.

Самобитност и достојанство, Бернар/Београд – Ризница/Бања Лука, 2015.

Језик у огледалу одговорности, Трећи програм, бр. 147, Београд, 2010, стр. 185 – 204.

Путеви филозофије и људско знање, Филозофски годишњак, бр. 2, Филозофско друштво РС, Бања Лука, 2004, стр. 21 – 59.

Филозофија у психијатрији, Архе, бр. 17, Филозофски факултет, Нови Сад, 2012, стр. 159 – 175.

Савременост Кнежевићеве филозофије, у „Историја српске филозофије 3“, прир. Ирина Деретић, Евро Ђунти, Београд, 2014, стр. 345 – 392.

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

др Милена Карапетровић

редовни професор

phone
051/357-275 // Локал 116
mail
milena.karapetrovic@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

115

Предмети

Демократија и људска права
Онтологија 1
Онтологија 2
Онтологија 3
Онтологија 4
Прагматистичка филозофија
Феминистичка филозофија
Филозофија

Ужа научна област

Онтологија

Биографија

Милена Карапетровић (Градишка) дипломирала је на Одсјеку за филозофију и социологију Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци 1998. године. На истом факултету је магистрирала (2004) и докторирала (2009). На Филозофском факултету ради од 1999. године (ужа научна област Онтологија) прво као асистенткиња,  затим као виша асистенткиња, доценткиња и сада као ванредна професорица. Предавачица је на курсевима: Онтологија (1, 2, 3, 4), Демократија и људска права, Прагматистичка филозофија, Феминистичка филозофија, Филозофија (Студијски програм предшколско васпитање), Род, идентитет и развој (Докторски студиј Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци).

У претходном периоду на Факултету политичких наука у Бањој Луци предавала је на курсу Студије рода, а у Центру за интердисциплинарне постдипломске студије Универзитета у Сарајеву у оквиру Мастер програма Родне студије на курсу Род, цивилно друштво и медији. Чланица је Међународног удружења филозофкиња (International Association of Women Philosophers, IAPh). Бави се и феминистичком и родном теоријом. Осим научних радова, објавила је четири књиге и учествовала је на научним конференцијама и стипендијским боравцима у БиХ и иностранству. Руководила је Студијским програмом филозофије од 2014. до 2018. године.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

Карапетровић, М. (2017). Биће и знање у (пост)структуралистичкој филозофији: археолошка и генеолошка истраживања Мишела Фукоа. (29 – 47) Зборник радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети 2016, Бања Лука: Филозофски факултет Универзитет у Бањој Луци.

Карапетровић, М. (2015). Заборављени простор, занемарена тијела. У: Миленковић, П., Стојшин, С. и Пајванчић-Цизељ, А. (ур.): Друштво и простор. Епистемологија простора. Друштвени простор и културноисторијска значења (195 – 208). Београд: Српско социолошко друштво; Нови Сад: Филозофски факултет; Београд: Институт за упоредно право из Београда.

Карапетровић, М. (2015). Критичко мишљење као повезница дјеловања и теоријских система: Заоставштина Хане Арент, Радови, 22, 33 – 55.

Карапетровић, М. (2015). Vita activa и vita contemplativa: повијест и свијет обухваћени феминистичком филозофијом, Филозофска истраживања, 35 (2), 263 – 276.

Карапетровић, М. (2014). У лавиринтима бића. Онтолошка расправа. Бања Лука: Филозофски факултет Универзитет у Бањој Луци; Графид.

Karapetrović, M. (2014). The view from Semi-Periphery – About Feminism and Gender Education in Bosna and Herzegovina. U: Adamović, М. et al. (eds.): Young Women in Post-Yugoslav Societies: Research, Practice and Policy, (43 – 69). Zagreb: Institut za društvena istraživanja; Sarajevo: Centar za ljudska prava Univerzitet u Sarajevu.

Панић Бабић, Биљана; Карапетровић, Милена; Љубишић, Сања и др. (2014). Бања Лука: знамените жене у историји града, Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.

Карапетровић, М. (2012). О рационалном добру и слободи трагом Ролсове Теорије правде. У: Бојанић, К. (ур.): Слобода – насиље – идентитет (34 – 47). Никшић: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

Карапетровић, М. (2012). У сјени аватара. О (ре)конструкцији женског идентитета, Филозофска истраживања, 32 (1), 31 – 47.

Карапетровић, М. (2010). Чежња за Европом (Филозофске основе идеје Европе и европског идентитета). Бања Лука: Филозофски факултет Универзитет у Бањој Луци; Арт принт.

Карапетровић, М. (2007). Она има име (о филозофији и феминизму). Бијељина: Удружење жена „Лара“; Бања Лука: Арт принт.

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

ма Дејан Кантар

виши асистент

phone
+387 51 322 780
mail
dejan.kantar@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

109

Предмети

Психологија предшколског дјетета
Развојна психологија
Развојна психологија 2
Социјално-емоционални развој
Теорије когнитивног развоја
Теорије развоја симболичких процеса
Увод у развојну психологију

Ужа научна област

Развојна психологија

Биографија

Дејан Кантар рођен је 21. октобра 1983. године у Сиску. Први циклус студија на Студијском програму психологије Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци завршио је 2010, а други 2014, одбранивши мастер рад под називом Ратни стресори и димензије афективне везаности као предиктори резилијентности у раној одраслој доби. На овом факултету од академске 2014/15. године ангажован је као асистент на предметима из области развојне психологије. Докторанд је на Одсеку за психологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

  1. Ђундић, М. и Кантар, Д. (2012). Однос афективне везаности и квалитета пријатељстава на интернет друштвеним мрежама. У: Д. Бранковић (ур.). Друштво знања и личност: путеви и странпутице (де)хуманизације. Зборник радова са научног скупа одржаног 2−3. новембра 2012, књ. 13.Бања Лука: Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, стр. 511-532.
  2. Кантар, Д. (2015). Ратни стресори и димензије афективне везаности као предиктори резилијентности у раној одраслој доби. У: В. Турјачанин и др. (ур.). Отворени дани психологије. Зборник радова са међународног научно-стручног скупа одржаног 6−7. јуна 2014. Бања Лука: Друштво психолога Републике Српске – Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, стр. 92−114.
  3. Кантар, Д. (2017). О конструктивистичком оквиру Пијажеовог теоријског приступа. Радови – часопис за друштвене и хуманистичке науке, 26, стр. 55−65.
  4. Кантар, Д., Прибишев Белеслин, Т. и Хаџић, А. (2018). Материјал за испитивање математичких знања и способности дјеце предшколског узраста (МАЗА): Креирање и модификација задатака. У: Ђ. Чекрлија и др. (ур.). 3. Отворени дани психологије. Зборник радова са научно-стручног скупа са међународним учешћем одржаног 15−17. септембра 2016. Бања Лука – Нови Сад: Друштво психолога Републике Српске – Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци – Факултет за правне и пословне студије Др Лазар Вркатић, (у штампи).

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

др Драженко Јоргић

редовни професор

phone
051/687-234 // Локал 144
mail
drazenko.jorgic@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

214

Предмети

Академско писање
Васпитање за демократију
Менаџмент квалитета у образовању
Менаџмент у образовању
Менаџмент у предшколском васпитању и образовању
Основи андрагогије
Педагогија рекреативно-спортских активности ученика
Педагогија спорта
Педагогија спортских активности
Педагошка дијагностика
Теорије и модели учења одраслих
Школски менаџмент

Ужа научна област

Андрагогија, Општа педагогија

Биографија

Дрaжeнкo Л. Joргић (рoђeн 28. мaртa 1974. гoдинe у Бaњaлуци). Oснoвну и срeдњу шкoлу, кao и Филoзoфски фaкултeт зaвршиo je у Бaњaлуци. Диплoмирao je (2000. године) нa Oдсjeку зa пeдaгoгиjу истoг фaкултeтa сa тeмoм „Пoвeзaнoст брзинe читaњa сa шкoлским успjeхoм учeникa млaђeг oснoвнoшкoлскoг узрaстa” и стeкao звaњe диплoмирaнoг пeдaгoгa. Нa Филoзoфскoм фaкултeту je уписao пoстдиплoмски студиj пeдaгoгиje, тe je нa истoм (2005. гoдине) oдбрaниo мaгистaрски рaд пoд нaзивoм „Утицaj пoврaтнe инфoрмaциje o врeднoвaњу рaдa нaстaвникa нa aутoкoрeкциjу пeдaгoшкoг дjeлoвaњa“. Рaди oд 2001. гoдине нa Филoзoфскoм фaкултeту у Бaњaлуци.

Биo je aсистeнт нa прeдмeтимa Шкoлскa пeдaгoгиja, Дидaктикa, Вaспитaњe зa дeмoкрaтиjу, Meтoдикa рaдa пeдaгoгa и Aндрaгoгиja (Студиjски прoгрaм пeдaгoгиje) и Шкoлскa пeдaгoгиja, Oснoви дидaктикe, Нaстaвни систeми и Дидaктичкe инoвaциje (Студиjски прoгрaм рaзрeднe нaстaвe). Рaдиo je oкo сeдaм гoдинa и кao сeкрeтaр Студиjскoг прoгрaмa рaзрeднe нaстaвe.

Рeзултaтe дoсaдaшњих тeoриjских прoучaвaњa и eмпириjских истрaживaњa у пeдaгoгиjи и aндрaгoгиjи oбjaвиo je у виду 5 књига и oкo 50 нaучних и стручних члaнaкa. Пoдручje прoучaвaњa и истрaживaњa кojим сe трeнутнo бaви првeнствeнo je усмjeрeнo нa aндрaгoшкo нaучнo пoљe, дeмoкрaтски шкoлски мeнaџмeнт, вaспитaњe у спoрту и пeдaгoшку eвaлуaциjу у сaврeмeнoм институциoнaлнoм и вaнинституциoнaлнoм инoвaтивнoм вaспитнo-oбрaзoвнoм рaду.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

Јоргић, Д. (2008). Педагошка евалуација и (ауто)корекција. Бања Лука: Филозофски факултет.

Јоргић, Д. (2011). Интерактивно стручно усавршавање наставника. Бања Лука: Филозофски факултет.

Јоргић, Д. (2015). Развој професионалних компетенција наставника. Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет.

Јоргић, Д. (2015). Модели стручног усавршавања наставника. Лакташи: ГрафоМарк.

Јоргић, Д. (2016). Академско писање завршних радова. Бања Лука: ГрафоМарк, Лакташи.

Напомена: Сви радови (укључујући и ових пет књига) доступни су на www.drazenkojorgic.com

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

др Љиљана Јерковић

ванредни професор

phone
051/322-780 // Локал 142
mail
ljiljana.jerkovic@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

211

Предмети

Дидактичке иновације
Дидактичке теорије
Докимологија
Инклузија у предшколском васпитању и образовању
Наставни системи
Основи дидактике
Породична педагогија
Увод у дидактику

Ужа научна област

Дидактика, Општа педагогија

Биографија

Љиљана С. Јерковић запослена је на Филозофском факултету у Бањој Луци од марта 2009. године. У звању је вишег асистента за двије уже научне области Дидактика и Општа педагогија. Гимназију је завршила у Новом Саду, а студиј педагогије на Филозофском факултету у Бањој Луци. Магистарски рад  под насловом Утицај интерактивног стручног усавршавања на савјетодавно-педагошке компетенције наставника у раду са родитељима одбранила је 9.7.2012. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Докторску дисертацију под насловом  Дидактичке основе и образовно-васпитни ефекти индивидуално планиране наставе одбранила је 9.7.2018. године на истом факултету. У фокусу њене научне и истраживачке дјелатности су питања савремене наставе, посебно индивидуализоване и инклузивне, те проблеми стручног усавршавања и професионалног развоја наставника. Подносила је саопштења на научним скуповима, конгресима педагога и конференцијама. Објавила је око 30 ауторских и коауторских научних радова и једну научну монографију. Члан је Друштва педагога Републике Српске.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

а) Научна монографија:

Jerković, Lj. (2013). Interaktivno usavršavanje savjetodavnih kompetencija nastavnika. Banja Luka: Filozofski fakultet i Grafomark, str. 1-206.

б) Научни радови:

Jerković, LJ. (2011). Demokratsko razvijanje obrazovnog kurikuluma utemeljenog na očekivanim ishodima. Beograd: “Direktor škole”, str. 349-360.

Jerković, Lj. (2012). Uticaj interaktivnog stručnog usavršavanja na savjetodavno-pedagoške kompetencije nastavnika u radu sa roditeljima: Beograd: „Pedagogija“ 4, str. 566-579.

Јерковић, Љ. (2013). Традиционално и интерактивно стручно усавршавање наставника за савјетодавно-педагошки рад са родитељима. У Зборнику радова са Научног скупа „Наука и традиција“, Том 2/2, Пале: Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале.

Илић, М. и Јерковић, Љ. (2013). Противрјечности процеса и исхода универзитетске наставе. Зборник радова са Научног скупа „Вриједности и противрјечја друштвене стварности“, Kњига 1. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 133-149.

Илић, М. и Јерковић, Љ. (2014). Мисаоно-критичка активизација студената у иновативној настави. Зборник радова са Научног скупа „Критичко мишљење – фактор развоја науке и друштва“ Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 297-308.

Јерковић, Љ. (2017). Инклузивна индивидуално планирана наставa. Зборник радова Филозофског факултета Косовска Митровица Универзитета у Приштини, Број XLVII (2) стр. 355-373.

Ilić, M. & Jerković, Lj. (2017). Scientific and methodological soundness of experiments in pedagogical research. Bucharest: European Journal of Education Studies, Volume 3, Issue 1.

Јерковић, Љ., Илић, М. (2017). Рецепција инклузивне наставе. Бања Лука: „Наша школа“,  Вол. XXIII, бр. 3-4, стр. 25-39.

Илић, М. Јерковић, Љ. (2016). Изазови педагошке науке и праксе. Зборник радова са Научног скупа „Бањалучки новембарски сусрети 2016“, Том II. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 61-82.

Јерковић, Љ. (2018). Индивидуално планирана настава у свјетлу дидактичких парадигми и савремених наставних система. Зборник радова Филозофског факултета Косовска Митровица Универзитета у Приштини, Број XLVIII (1) стр. 317-336.

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

др Славиша Јењић

редовни професор

phone
051/322-780 // Локал 140
mail
slavisa.jenjic@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

204

Предмети

Методика наставе природе и друштва
Методичке иновације у настави природе и друштва
Увод у методику наставе природе и друштва
Школска адмистрација

Ужа научна област

Методика разредне наставе

Биографија

Рођен 09.04.1972. године у Прњавору. Основну школу завршио у Доњим Вијачанима 1986. године. Средњу школу (просвјетно-културолошко преводилачка) завршио 1990. године у Прњавору, а звање наставника разредне наставе стекао на Педагошкој академији у Бањој Луци. Звање професора разредне наставе стекао 2003. године, а магистар педагошких наука 2007. године. Докторску дисертацију „Идентификација узрока и начини разрјешавања конфликата међу ученицима“ одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 2012. године.

У основној школи обављао послове наставника-професора разредне наставе и директора школе. На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биран у звања вишег асистента, доцента и ванредног професора. Реализује наставу Увода у методику наставе природе и друштва, Методика наставе природе и друштва, Увод у методику почетне наставе математике, Методика почетне наставе математике, Методика рада у вишеразредном одјељењу на првом циклусу Учитељског студија. На другом циклусу студија одговорни наставник за Методичке иновације у настави природе и друштва и Методичке иновације у разредној настави математике. Реализује наставу и на трећем циклусу Учитељског студија. Учесник на бројним научним скуповима, аутор или коаутор четири књиге, објавио више научних и стручних радова.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2017). Прилози методици наставе природе и друштва. Бања Лука: Филозофски факултет.

Јењић, С. (2012). Математичко мишљење у разредној настави математике. У часопису: Радови бр. 16. (стр. 111-121). Бања Лука: Филозофски факултет.

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2016). Истраживачки рад ученика у пројектној настави природе и друштва. У часопису: Учење и настава бр. 3. (стр. 547-570). Београд: Klett Друштво за развој образовања.

Илић, М., Драгић, Ж. и Јењић, С. (2015). Утицај брзине читања на успјех ученика млађег школског узраста из српског језика. У часопису: Учење и настава бр. 4. (стр. 689-704). Београд: Klett Друштво за развој образовања.

Јењић, С. (2015). Вредновање резултата рада ученика у настави природе и друштва. У часопису: Наша школа бр. 1. (стр. 55-64). Бања Лука: Друштво педагога Републике Српске.

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2016). Анализа садржаја наставе о природи и друштву у Републици Српској и земљама региона. У Зборнику са научног скупа: Наука и евроинтеграције, стр. 191-209. Пале: Филозофски факултет.

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2015). Наставни час и савремене наставне стратегије у настави природе и друштва. У Зборнику радова са научног скупа: Настава и наука у времену и простору (стр. 641-654). Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену.

Јењић, С. (2013). Облици и реализација изванучионичке наставе у природи и друштву. У часопису: Радови бр. 18 (стр. 163-173). Бања Лука: Филозофски факултет.

Јењић, С. (2015). Улога наставе природе и друштва у развоју критичког мишљења ученика. У часопису: Радови бр. 22 (стр. 91-100). Бања Лука: Филозофски факултет.

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2017). Школски простор у функцији реализације и унапређивања наставе природе и друштва. У часопису: Наша школа бр. 1-2 (стр. 113-127).

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2014). Реализација и иновирање наставе природе и друштва у дигиталном добу. У Зборнику радова са Петог међународног научно-стручног скупа: Културни идентитет у дигиталном добу (стр. 765-771).

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2015). Математичка радионица у функцији популаризације разредне наставе математике. Зборник радова са трећег међународног научног скупа: Методички аспекти наставе математике III (стр. 143-157). Јагодина: Факултет педагошких наука.

Јењић, С. и Драгић, Ж. (2015). Наставни час и савремене наставне стратегије у настави природе и друштва. У Зборнику радова са научног скупа: Настава и наука у времену и простору (стр. 641-654). Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену.

Силабус и план реализације наставе:

novosti
employees/srdjan-dusanic

др Алeксандра Хаџић

редовни професор

phone
051/460-511 // Локал 114
mail
aleksandra.hadzic@ff.unibl.org
attachment
Биографија

Kaбинет

109

Предмети

Развојна психологија
Развојна психологија 2
Социјално-емоционални развој

Ужа научна област

Развојна психологија

Биографија

Александра Хаџић (07.04.1974. Бања Лука). Основну школу и Гимназију завршила у Бањој Луци. 1999. дипломирала на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду. Одбранивши магистарски рад на Филозофском факултету у Бањој Луци, под насловом Формирање религијских појмова код адолесцената и одраслих особа јула 2005. стекла је звање магистра психолошких наука. На Филозофском факултету у Бањој Луци одбранила је 2011. докторску дисертацију на тему Афективна везаност и религиозност код адолесцената и одраслих особа, те стекла звање доктора психолошких наука. Запослена је на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци од 2000, а од 2017. у звању је ванредног професора на предметима из уже научне области Развојне психологије. Сертификовани породични психотерапеут (Асоцијација системских терапеута Србије, са европским цертификатом и чланством у European Association for Psychotherapy – European Register of ECP Holders) и терапеут психодраме усмјерене на рад са трауматизованим особама (УЖ СЕКА Брач/Горажде).

Њена област интересовања је развој система афективне везаности и његов утицај на емоционални и когнитивни развој, чиме се бави дуже од 10 година. Објавила је већи број научних и стручних радова из области развојне психологије, које је презентовала на домаћим и међународним скуповима. Поред свог академског рада, током 20 година је радила на различитим пројектима посвећеним ресоцијализацији малољетних делинквената, раду са женама и дјецом жртвама рата или социјално угрожених категорија са подручја Хрватске и БиХ, те пројектима посвећеним доступношћу образовања и уважавању културалних разлика. Последњих пет година бави се креирањем програма и интервенција усмјерених на превазилажење проблема и подстицање развоја различитих група дјеце.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

1.Hadžić Krnetić, A. (2012). Bog kao figura afektivne vezanosti – konstruisanje instrumenta, U: Dimitrijević, B. (Ur). Psihički razvoj, mentalno zdravlje i rad, Izdavački centar Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Nišu, str. 160-175. UDK 159.942.2:159.922.1. ISBN 978-86-7379-258-3; COBISS.SR-ID 193638412.

2.Đorić, G., Hadžić Krnetić, A. (2013). „Rod i obrazovanje – Rodna nejednakost, razvoj rodnih uloga i obrazovanje“, U: Marijana Pajvančić (Ur.): Zbornik radova Ljetnje škole rodne ravnopravnosti, Gender centar za jednakost i ravnopravnost polova i Univerzitet u Banjoj Luci. stra 26-40. ISBN 978-99955-710-8-5 (Univerzitet u Banjoj Luci); COBISS.BH-ID 3834136.

3.Mirović, T., Hadžić Krnetić, A. (2013). Relacije afektivne vezanosti, porodičnog konteksta i Ranih maladaptivnih šema kod mladih odraslih. Zbornik radova sa skupa Empirijska istraživanja u psihologiji 2013, objavljen na:  http://empirijskaistrazivanja.org/KnjigaRezimea.aspx

4.Mirović, T., Hadžić Krnetić, A. (2013). Afektivna vezanost i rane maladaptivne šeme kod studenata iz Banje Luke, Beograda i Zagreba. Radovi, časopis za društvene i humanističke nauke, 18 (2013), str. 75-98. UDK 378.6:172(497). originalni naučni rad; doi 10.7251/RAD 1302075M.

5.Stefanović-Stanojević, T., Hadžić Krnetić, A. (2014). Affective Attachment and Religiosity. Teme, časopis za društvene nauke, Vol. 38, br. 3 (2014), str. 1175-1196. UDK 159.922.6; 159.942:2. originalni naučni rad; ISSN 0353-7919.

6.Hadžić Krnetić, A. (2014). Dječija igra kao prostor za podsticanje razvoja kroz ko-konstrukciju i djelovanje u okviru zone narednog razvoja. U: H. Ćurak (Ur.) Podrška razvoju kvaliteta u predškolskom odgoju i obrazovanju. Sarajevo: Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. str. 78-88. ISBN 978-9958-572-04-3; COBISS.BH-ID 21627142.

7.Zečević, I., Mikanović, B., Hadžić-Krnetić, A., Drobac, M. (2014). Znanja i vještine u nastavnim programima za mlađi školski uzrast, Inovacije u nastavi, No. 2, pp. 84-94.UDC 317.3:371.214.1; 001.3:37.026.

8.Hadžić Krnetić, A., Drobac, M., Zečević, I., Mikanović, B. (2014). Primjena Blumove taksonomije u analizi ishoda obrazovanja za osnovnu školu. U: B. Dimitrijević (Ur.) Individualne razlike, obrazovanje i rad: tematski zbornik radova. Niš: Filozofski fakultet. str. 93-105. UDK 305-055.17.2:37; ISBN 978-86-7379-363-4; COBISS.SR-ID 212423692.

9.Hadžić Krnetić, A. (2015). Razvoj rodnih uloga i obrazovanje. U: G. Marković (Ur.) Zbornik radova: Škola rodne ravnopravnosti. Istočno Sarajevo: Pravni fakultet. str. 225 – 235. UDK/UDC 305-055.1/.2:37; 316.647.8-055.1/.2; ISBN 978-99938-57-36-5; COBISS.RS-ID 5581080.

10.Hadžić, A. (2015). Rad sa djecom nakon neočekivanih, stresnih i traumatskih iskustava. U: S. Radetić Lovrić, D. Đurić (Ur). Psihosocijalna podrška djeci i porodici nakon prirodnih katastrofa, Društvo psihologa Republike Srpske, str. 25-39. ISBN 978-99955-721-5-0; COBISS.RS-ID 5095704.

11.Hadžić, A., Mirović, T. (2016). Afektivna vezanost, rane maladaptivne sheme i stresna iskustva. Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet. ISBN 978-99955-59-76-2 (FF); COBISS.RS-ID 5849368.

12.Džever, J. Hadžić, A. (2017). Relations Between Attachment and Resilience With Styles of Humor. In: J. Kostić Opsenica M. Tošić Radev, D. Todorović, Pešikan, A. (Eds.) International Thematic Proceedia Contemporary Psychology and Practice. University of Niš, Faculty of Philosophy. pp. 117-130. UDC 159.942:159.942.3 Research paper.

13.Aladžić, V., Hadžić, A. (2017). Adult Attachment and Moral Reasoning. In: J. Kostić Opsenica M. Tošić Radev, D. Todorović, Pešikan, A. (Eds.) International Thematic Proceedia Contemporary Psychology and Practice. University of Niš, Faculty of Philosophy. pp. 131-1341. UDC 159.942:17 Research paper.

14.Vujaković, L., Hadžić, A. (2017). Attachment and Self-Concept relations Among Adolescents and Young Adults. In: J. Kostić Opsenica M. Tošić Radev, D. Todorović, Pešikan, A. (Eds.) International Thematic Proceedia Contemporary Psychology and Practice. University of Niš, Faculty of Philosophy. pp. 143-155. UDC 159.922.9; 159.942-053.6 Research paper.

Силабус и план реализације наставе:

novosti

Kaбинет

215

Предмети

Менаџмент у образовању
Методика развоја говора
Методика упознавања околине и друштвене средине
Методика формирања математичких појмова
Методичке основе индивидуализације у предшколском васпитању и образовању
Основи андрагогије
Породична педагогија
Савремене теорије и модели у методици предшколског васпитања
Теорије и модели искуственог учења одраслих
Усмјерене активности и учење
Центри за стваралаштво и учење
Школски менаџмент

Ужа научна област

Методика васпитно-образовног рада у предшколским установама

Биографија

Тања Ч. Глишић (рођена Вујић) је рођена 12. јануара 1986. године у Бањој Луци. У родном граду је завршила основну школу, гимназију, додипломске и мастер студије педагогије. Мастер рад под називом „Педагошко-методичке вриједности дјечијих питања у организованом процесу предшколског васпитања” је одбранила 15. јула 2014. године чиме је стекла звање магистра педагогије. Тренутно је на докторским студијима педагогије.

Од 2008. до 2010. године је водила Удружење грађана „Ципелићи”, које је реализовало активности предшколске установе, гдје је радила на мјесту васпитача и руководиоца, што је било значајно искуство у раду са дјецом предшколског узраста.

Од октобра 2010. године је запослена на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци као асистент, а потом виши асистент у настави, на студијским програмима предшколско васпитање, педагогија и учитељски студиј.

Своја професионална интересовања је посветила подручју васпитања и образовања предшколске дјеце. До сада је учествовала на више научних и стручних скупова и конференција, била сарадник у неколико пројеката, те самостално и у коауторству објавила неколико научних радова.

Комплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци

Изабрана Библиографија:

Скољак, М., Партало, С., Вујић, Т. (2011). Праћење и оцјењивање студената у настави по болоњском систему. У Зборнику радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети: Квалитет научног и наставног рада и болоњски процес, стр. 225–240. Бања Лука: Филозофски факултет.

Pribišev Beleslin, T., Vujić, T. (2013). Aquiring methodical skills of pre-service preschool teachers: From abstract knowlege to situation-based learning. Metodički obzori, 8(2013)2(8), 47–65.

Скопљак, М., Прибишев Белеслин, Т. Вујић, Т. (2013). Противурјечности у развоју професије педагога. У Зборнику радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети: вриједности и противурјечја друштвене стварности, стр. 235–250. Бања Лука: Филозофски факултет.

Вујић, Т. (2014). Питања предшколске дјеце у функцији развоја критичког мишљења. У Зборнику радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети: критичко мишљење – фактор развоја науке и друштва, стр. 355–364. Бања Лука: Филозофски факултет.

Pribišev Beleslin, T., Šindić, A., Vujić, T. (2015). Model integriranja posebnih metodika odgoja u ranom djetinjstvu: perspektive studenata o njihovom učenju u autentičnim okruženjima. Croatian Journal of Education, 17 (1), 179–194.

Глишић, Т. (2016). Питање у васпитно-образовном процесу. Наша школа, 78 (1–2), 65–80.

Glišić, T. (2017). Zašto djeca pitaju – nova klasifikacija pitanja predškolske djece. Inovacije u nastavi, 30 (2), 114–127.

Glisic, T. (2017). Role of Career Centres/Centres for Students with Disabilities. In book Students with Disabilities Training, pp. 19–26. Banja Luka: Centar modernih znanja

Силабус и план реализације наставе: