Архиве: Професори
БИОГРАФИЈА
др Боривоје Милошевић
редовни професор
Kaбинет
304
Предмети
Историја Босне и Херцеговине од почетка XIX вијека до 1918. године
Историја југословенске идеје у новом вијеку
Историја српске и јужнословенске идеје
Историја српског народа у новом вијеку
Источно питање у XIX вијеку
Културно насљеђе Срба у новом вијеку
Методологија са историографијом новог вијека
Приватни живот Срба у XIX вијеку
Српска и јужнословенска историја (1804‒1918) 1
Српска и јужнословенска историја (1804‒1918) 2
Српски народ у међународним односима XIX и почетком XX вијека
Ужа научна област
Национална историја
Биографија
Боривоје Милошевић (25. фебруар 1977, Бања Лука). У родном граду је завршио основну, средњу школу и дипломирао на Одсјеку за историју Филозофског факултета у Бањој Луци. Магистарски рад Православно свештенство као фактор друштвеног развоја Босанске Крајине у другој половини XIX и почетком XX вијека одбранио je 7. јула 2011. Докторирао је 18. јула 2014. на теми Српско православно свештенство у Босни и Херцеговини у аустроугарском раздобљу (1878─1918) под менторством др Ђорђа Микића.
На Филозофском факултету у Бањој Луци је 2007. године засновао радни однос. У звање доцента биран је 2014, у звање ванредног професора 2019, а од 2025. године налази се се у звању редовног професора. Ангажован је на више предмета првог, другог и трећег циклуса студија. Повремено је ангажован на Факултету политичких наука на предмету Савремена историја.
Aутор је седам научних монографија и приближно 40 научних радова, објављених на српском и енглеском језику, у којима се примарно бави проучавањем историје Српске православне цркве, школских и вјерских прилика у Босни и Херцеговини током аустроугарске управе, Младобосанским покретом, Првим свјетским ратом и уопште простором Босанске Крајине у 19. вијеку. Учесник је више научних скупова и конференција у организацији Филозофског факултета у Бањој Луци, Српске академије наука и уметности, Академије наука и умјетности Републике Српске, Андрићевог института, Архива Србије и Архива Републике Српске. По позиву је предавао у Београду, Новом Саду, Атини, Солуну и Трсту. Аутор је двије историјске изложбе: Бања Лука 1918. године (2018), Срби у Великој источној кризи (2025). Приређивач је једне збирке историјских извора. Сарадник је на три документарна филма у продукцији Завичајног музеја Градишка.
Члан је Управног одбора Андрићевог института и Градског одбора СПКД „Просвјета“ Бања Лука. Предсједник је Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија (монографије):
Милошевић, Б., Мастиловић, Д. (2025). Васиљ Грђић (1875-1934), Бања Лука: Архив Републике Српске.
Милошевић, Б. (2024). Пелагићева Богословија: прилог историји српског школства, Бања Лука: Филозофски факултет.
Милошевић, Б. (2023). Сабља, перо и крст. Српско свештенство у Босни и Херцеговини 1878-1914, Нови Сад: Прометеј.
Милошевић, Б. (2022). Тајна ђачка друштва у бањолучкој Реалки 1905-1918, Бања Лука: Архив Републике Српске.
Милошевић, Б. (2020). Босна и Херцеговина у вријеме настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918-1919. године, Андрићград-Вишеград: Андрићев институт.
Милошевић, Б. (2018). Бањалука у борби за ослобођење и уједињење, Бањалука: Архив Републике Српске.
Милошевић, Б. (2016). Српска православна црква и свештенство у Босни и Херцеговини у Првом свјетском рату, Андрићград-Вишеград: Андрићев институт.
Милошевић, Б. (2012). Православно свештенство у друштвеном развоју Босанске Крајине у другој половини 19. и почетком 20. вијека, Бања Лука: Филозофски факултет.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
др Бране Микановић
редовни професор
Kaбинет
117
Предмети
Домска педагогија
Медијска педагогија
Методологија педагошких истраживања
Општа педагогија
Основи педагогије
Основи педагогије са дидактиком
Педагогија
Педагогија слободног времана
Савремени токови у педагогији
Увод у педагогију
Ужа научна област
Општа педагогија
Биографија
Бране Р. Микановић рођен је 1969. године у Добоју. Студиј разредне наставе завршио је на Педагошкој академији у Бањој Луци 1993. године. Дипломирао је и магистрирао педагогију на Филозофском факултету у Бањој Луци. Докторирао је 2010. године на Одсјеку за педагогију Филозофског факултета у Бањој Луци.
Радио је као учитељ и школски педагог у основној школи од 1992-2005. године. На Филозофском факултету у Бањој Луци ради од 2005. године, када је изабран у звање асистента. У звање вишег асистента биран је 2008, звање доцента 2011. и звање ванредног професора 2015. године. На Филозофском факултету у Бањој Луци предаје предмете: Увод у педагогију, Општу педагогију, Основе педагогије, Теорије васпитања, Педагогију, Педагогију слободног времена, Савремене токове у педагогији, Медијску педагогију и Домску педагогију. Био је сарадник Филозофског факултета у Нишу гдје је предавао 11 семестара Педагогију слободног времена на другом циклусу студија и Социјалну педагогију, Наставу грађанског васпитања и Педагошку превенцију поремећаја у понашању на првом циклусу студија.
Подручја интересовања аутора су: фундаментална питања педагошке науке, теорије васпитања, медијско васпитање, социјална промоција и изолација васпитаника, васпитање у слободном времену и за слободно вријеме, вршњачко насиље, квалитет уџбеника и истраживачки рад ученика. Аутор је преко педесет стручних и научних радова из наведених области, објавио је неколико књига: Истраживачки рад ученика – теоријске основе и модели, Научни развој педагогије и подручја васпитања, Основе педагогије, Васпитање и слободно вријеме и (Не)дисциплина у васпитању. Од 2015. обављао функцију декана Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, ожењен је и отац двоје дјеце
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Микановић, Б. (2009). Савремени уџбеник и истраживачки рад ученика. У Иновације у основношколском образовању – вредновање, (136 – 144). Београд: Учитељски факултет.
Бранковић, Д. и Микановић, Б. (2011). Еманципаторско васпитање – основ развоја партнерских односа у настави. У Педагошка стварност бр. 7-8, (581-595). Нови Сад: Педагошко друштво Војводине.
Микановић, Б. (2012). Истраживачки рад ученика – теоријске основе и модели. Бања Лука: Филозофски факултет.
Jevtić, B. i Mikanović, B. (2013). Interkulturalnost u očima nastavnika – problemi i perspektive. U Pedagogija i kultura, svezak 3, (129-140). Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko društvo.
Микановић, Б. и Партало, Д. (2015). Унапређење квалитета вјежби у универзитетској настави. У Учење и настава бр. 3, (441-456). Београд: КЛЕТТ друштво за развој образовања.
Mikanović, B. (2016). Naučni razvoj pedagogije i područja vaspitanja. Laktaši: Grafomark.
Suzić, N., Selimović, H., Stanković-Janković, T., Mikanović, B., Kević-Zrnić S., Suzić, A. i Tubica A. (2016). Efficiency of SRI Model Learning. British of Education, Society & Behavioural Science 18(1): 1-15, 2016, Article no. BJESBS.28396, ISSN: 2278-0998.
Микановић, Б. (2016). Педагошке функције савременог уџбеника. У Уџбеник у функцији наставе и учења, (479-488). Ужице: Учитељски факултет.
Микановић, Б. и Поповић, К. (2016). Интеркултурне компетенције наставника основне школе. У Радови бр. 18, (179-194). Пале: Филозофски факултет.
Бранковић, Д. и Микановић, Б. (2017). Теоријско-методолошки проблеми (не)саображености педагошке теорије и праксе. У Наука и стварност, том 2, (151-161). Пале: Филозофски факултет
Kovačević, B., Mikanović, B. & Gavrilović, Ž. (2017). THE IMPACT OF INTERACTIVE LEARNING ON THE QUALITY OF COMMUNICATION IN TEACHING PROCESS. European Journal of Education Studies, Vol. 3, No. 4, pp. 331-343.
Mikanović, B. (2017). Osnove pedagogije. Banja Luka: Filozofski fakultet.
Бранковић, Д. и Микановић, Б. (2017). Васпитање и слободно вријеме. Бања Лука: Филозофски факултет.
Микановић, Б. (2017). (Не)дисциплина у васпитању. Бања Лука: Филозофски факултет.
Jevtić, B., & Mikanović, B. (2017). Student of Physical Education and Sports as Victims and bullies, their academic Self-concept and Interpersonal Trust within Family. Facta Universitatis, Series Physical Education and Sport, 15 (2).
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
др Татјана Михајловић
редовни професор
Kaбинет
118
Предмети
Историја васпитања и школства
Историја националне педагогије
Историја предшколског васпитања
Општа историја педагогије
Школско законодавство
Ужа научна област
Општа педагогија
Биографија
Рођена у Јајцу 10.11.1962. године. Дипломирала на Филозофском факултету у Сарајеву, одсјек педагогија-психологија 1986. године.
Постдипломске студије завршила на Филозофском факултету у Бањој Луци; 2010. године одбранила докторску дисертацију на тему Оспособљеност ученика старијег основношколског узраста за самостално учење и њихова васпитно-образовна постигнућа.
На Филозофском факултету у Бањој Луци запослена од 2011. године.
Од 2015. године обавља послове продекана за наставу на Филозофском факултету
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Михајловић, Т. (2013). Самостално учење и образовно-васпитна постигнућа. Бања Лука: Филозофски факултет.
Илић, М., Михајловић, Т. (2016). Историја националне педагогије. Бања Лука: Филозофски факултет и ППГД „Комесграфика“.
T. Mihajlović. (2013). Развојот на идеите за ученичката интеракција од античкиот период
доденес. У часопису Педагошка ревија, Vol. 1-2, pp. 59-71.
Михајловић, Т. (2014). Педагошке импликације античких идеја у савременој школи. У Зборнику Савремене парадигме у науци и научној фантастици, 3, 547-560. Ниш: Филозофски факултет.
Михајловић, Т. (2015). Оспособљеност ученика за самостално учење у традиционалним наставним системима. У часопису Учење и настава, 2, 237-252.
Илић, М., Михајловић, Т. (2016). Прединституционално васпитање и образовање Срба. У
часопису Синтезе, 9, 15-30.
Ilić, M., Mihajlović, T. (2016). Epistemologija istorije nacionalne pedagogije. U časopisu Pedagogija, 1, 119-130.
Илић, М., Михајловић, Т. (2016). Допринос српских просвјетитеља настајању савремених концепција васпитања. У часопису Радови, 18, 21-39.
Михајловић, Т. (2017). Први српски буквар Вука Стефановића Караџића – културно-потпорно средство у функцији наставе почетног читања. У Зборнику радова Културно-потпорна средства у функцији наставе и учења, 333-344.Ужице: Учитељски факултет у Ужицу.
Илић, М., Михајловић, Т. (2017). Организационо-педагошка реформа школа Ђорђа Натошевића и његов допринос дидактичко-методичком унапређивању наставе. У часопису Норма, 2, 119-143.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
306
Предмети
Балканска историја XV- XIX вијека
Босанска Крајина у новом вијеку
Вјерске заједнице у Босни и Херцеговини у новом вијеку
Исламизација на Балканском полуострву од средине XV до почетка XIX вијека
Историја Османског царства
Методологија научних истраживања балканске историје XV- XIX вијека
Правни систем, вјерске промјене и статус немуслимана у Османском царству
Римска курија и Балканско полуострво од средине XV до почетка XIX вијека
Систем пореза на Балкану XV- XIX вијека
Српска и јужнословенска историја (од средине XV до почетка XIX вијека) 1
Српска и јужнословенска историја (од средине XV до почетка XIX вијека) 2
Црна Гора од пада под турску власт до 1851. године
Ужа научна област
Национална историја
Биографија
Стојанка (Николе) Лужија је рођена 10. августа 1982. године у Бањој Луци. Дипломирала је на Oдсјеку за историју Филозофског факултета у Бањој Луци. Мастер рад под називом Њемачке аграрне колоније у Босни и Херцеговини (1878-1914), је одбранила 2011. године на Одељењу за историју, Филозофског факултета у Београду.
Од 2012. до 2015. године радила је као наставник, одноно професор историје у основној и средњим школама у Прњавору. На Филозофском факултету је ангажована од марта 2015. године као асистент на предметима Српска и јужнословенска историја од средине XV до почетка XIX вијека I и Српска и јужнословенска историја од средине XV до почетка XIX вијека II, те на више предмета другог циклуса студија.
Учествовала је у раду округлог стола Устанак Срба у Херцеговини и Босни 1875-1878, те научном скупу Бањалучки новембарски сусрети 2017. године.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Лужија, С. (2013). Њемачке аграрне колоније у Босни и Херцеговини (1878-1914), Бања Лука: Арт принт.
Лужија, С. (2016). Бечки лист Neue Freie Presse о питању Босне и Херцеговине на Берлинском конгресу, У зборнику радова: Устанак Срба у Херцеговини и Босни 1875-1878. године, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет Бања Лука, 125-135.
Лужија, С. (2016). О покушају Срба да оснују штедионичку задругу у Добруну, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, 8, 267-278.
Лужија, С. (2017). Утицај покрета за црквено-школску аутономију на формирање српске политичке елите у покрајинама Босни и Херцеговини, Стотину двадесет година од почетка борбе српског народа у Босни и Херцеговини за црквено-школску самоуправу (1896-2016), Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, 119-128.
Лужија, С. (2017). Објављени извори из XVIII вијека о Бањалучком боју 1737. године, Радови. Часопис за хуманистичке и друштвене науке, 105-115.
Лужија, С. (2017). Биљешке о дјечијим заразним болестима у „Љетопису“ Мула Мустафе Башескије, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, 9, 61-67.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
307
Предмети
Европска култура у новом вијеку
Ужа научна област
Историја новог вијека
Биографија
Сандра Лукић рођена је у Бањалуци, гдје је завршила основне академске студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Од октобра 2010. године запослена је на истом факултету и ангажована на предметима у оквиру уже научне области Историја новог вијека.
Током студија била је добитница стипендије Министарства просвјете и културе Републике Српске, као и стипендије града Бањалука „Петар Кочић“. У академској 2003/2004. години, као стипендиста Владе Сједињених Америчких Држава, студирала је два семестра на Универзитету Мисури–Колумбија, након чега је обавила стручну праксу у Канцеларији Уједињених нација у Вашингтону.
Мастер студије историје завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, гдје је под менторством проф. др Милана Ристовића одбранила мастер тезу Сјећања преживјелих логораша из Босанске Крајине и историографија о Јасеновцу. На Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду завршила је докторске студије историје под менторством проф. др Ненада Нинковића и одбранила докторску дисертацију под називом Приватни живот Срба у Босни и Херцеговини у периоду аустроугарске управе (1878–1918).
Њен научни и истраживачки рад усмјерен је на модерну и савремену историју, са посебним освртом на друштвену историју краја XIX и почетка XX вијека. Учествовала је у бројним националним и међународним истраживачким пројектима, а аутор је и коаутор већег броја научних и стручних радова. Сарађивала је са Меморијалним музејом Холокауста Сједињених Америчких Држава на пројекту Jeff and Toby Herr Oral History Project, као и са Комисијом за очување националних споменика у Босни и Херцеговини.
Члан је Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“ и сарадник Института за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Говори енглески и служи се шпанским језиком. Одлуком Министарства правде Републике Српске од 10. новембра 2011. године именована је сталним судским тумачем за енглески језик.
Супруга је и мајка.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Милошевић, Боривоје. Лукић, Сандра. (2025). „Предустаничко врење у Босанској Крајини – Афере са бањолучким и градишким трговцима“, Српски историјски часопис, бр. 8, 61-88.
Mилошевић, Боривоје. Субић, Радован. Лукић, Сандра. Срби у колонији. Извори за историју српског народа у Босни и Херцеговини (1878-1918), Бања Лука: Филозофски факултет, 2024.
Милошевић, Боривоје. Лукић, Сандра. (2022). „Балкански ратови и југословенска револуционарна омладина“, Синеза, бр. 3/2, 33-49.
Branković, Boško. Lukić, Sandra. (2022). „Metropolitan Mihailo (Jovanović) and provinces of Bosnia and Herzegovina“, Српски историјски часопис, бр. 5, 56-78.
Лукић, Сандра. (2020). „Културне прилике код Срба у Босни и Херцеговини у периоду аустроугарске управе“, Зборник радова Филозофског факултета Нови Сад „Срби на простору Босне и Херцеговине од XV до XX века“, 375-393.
Мilošević, Borivoje. Lukić, Sandra. (2020). „The Serbian Orthodox Church and Serbian Education in Bosnia and Herzegovina in the Last Century of Ottoman Rule“, Istraživanja-Journal of Historical Researches, No. 31, 131-149.
Лукић, Сандра. Субић, Радован. (2020). „Америчка штампа о стварању југословенске државе“, Зборник радова са научног скупа Академије наука и умјетности Републике Српске „Крај Првог свјетског рата и настанак југословенске државе“, 355-378.
Лукић, Сандра. (2018). „Лајош Кошут у савременој српској историографији“, Српски историјски часопис, бр. 1, 197-222.
Лукић, Сандра. Субић, Радован. (2017). „Стефан Буријан о Јужним Словенима“, Зборник радова са научног скупа Бањалучки новембарски сусрети „Античка филозофија и савременији свијет / Мађари и Јужни Словени / Истраживања у психологији / Токови, проблеми и перспективе васпитно образовног – процеса“, 143-158.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
304
Предмети
Латински језик 2
Латински језик са латинском палеографијом
Средњовјековни латински језик
Латински језик III
Ужа научна област
Класична филологија
Биографија
Сања М. Љубишић рођена 17.05. у Сиску, Хрватска. Завршила Филозофски факултет, Одељење класичне науке, у Београду 1996. године. Одбранила магистарску тезу Рецепција Тацитових Анала код српских и хрвтских преводилаца 2003. године на Одељењу класичне науке, на Филозофском факултету у Београду. Докторску тезу Филолошке и методичке вриједности уџбеника латинског језика у Босни и Херцеговини од 1918. до 1941. године одбранила на Филолошком факултету у Бањој Луци 2015. године.
Радно ангажовање започела на Филозофском факултету у Бањој Луци 1997. године у звању асистента на Одсјеку за историју и латински језик. У звање вишег асистента изабрана 2003. године. У звање доцента из уже научне области класична филологија изабрана 2015. године. У својству наставника изводи наставу на Одсјеку за историју, а ангажована је и на Филолошком факултету, на Одсјеку за италијански језик и књижевност и на Одсјеку за француски језик и књижевност и латински језик. Учествовала у раду неколико округлих столова везаних за питање језика, на међународном семинару, те на пројекту Модернизација наставних садржаја за I и II разред гимназије свих смјерова за предмет Латински језик.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Љубишић, С. (2017). Естетско-етичке и историјске вриједности Тацитових дјела представљених у латинским књижевним хрестоматијама. Годишњак, 7, 71-91.
Љубишић, С. (2016). Латински језик у школству Босне и Херцеговине од 1918. до 1941. године. Гласник, 8, 123-143.
Љубишић, С. (2016). Семантичко-синтактичка сродност и различитост између генитива и аблатива у латинском језику. Радови, 131-150.
Љубишић, С. (2016). Специфичности метода у настави латинског језика. Наша школа, 1-2, 115-125.
Љубишић, С. (2012). Граматике латинског језика Босне Сребрене. Радови, 16, 195-203.
Љубишић, С. и Панић-Бабић, Б. (2010). О употреби латинизама у језику дневне штампе. Наука и политика, 5/1, 231-237. Пале: Филозофски факултет.
Љубишић, С. (2009). Савременост античке басне. Савремени тренутак књижевности за децу у настави и науци, 165-172. Врање: Учитељски факултет.
Љубишић, С. (2008). Значај, улога и циљ учења латинског језика. Наука и настава на Универзитету, 3/1, 157-163. Пале: Филозофски факултет.
Љубишић, С. (2004). Однос традиције и савремености у преводима Тацитових Анала. Традиција и савременост, 5/1, 315-324. Бања Лука: Филозофски факултет.
Љубишић, С. (2003). Тацит – римски историчар и велики стилиста. Радови, 6, 213-227.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
др Горан Латиновић
редовни професор
Kaбинет
304
Предмети
Историја Југославије 1918-1945
Историја Југославије 1945-1991
Историја Републике Српске
Историја Српске православне цркве у XX вијеку
Историографија о југословенској држави
Национална савремена историја (до 1945. године)
Срби у Другом свјетском рату (1941-1945)
Ужа научна област
Национална историја
Биографија
Горан Латиновић рођен је 1977. у Сарајеву. Дипломирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 2000. На истом Факултету завршио је 2004. и постдипломске студије (смјер: Историја Југославије), одбранивши магистарску тезу Српска православна црква у Босанској Крајини (1918–1941). Докторску дисертацију Yugoslav-Italian Economic Relations (1918–1941) одбранио је 2012. на Школи историјских наука Универзитета у Сан Марину
Од 1. фебруара 2001. запослен је на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, гдје је биран за асистента (2001), вишег асистента (2006), доцента (2012) и ванредног професора (2017) за ужу научну област Национална историја. Предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје на првом и другом циклусу студија на Филозофском факултету, укључујући и Историју Републике Српске, предмет који је уведен на његову иницијативу.
Објавио је двије научне монографије и око двадесет научних радова у часописима и зборницима са научних скупова. Сарадник је на пројекту Енциклопедија Републике Српске. Рецензирао је 27 књига и четири изложбе.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
- Српска православна црква у Босанској Крајини (1918–1941), Бања Лука 2006.
- Југославија и скандинавске земље (1918–1945): дипломатски, економски и културни односи, Бањалука 2014.
- О хрватским уџбеницима историје, Зборник Матице српске за историју, св. 73 (Нови Сад 2006) стр. 211–236.
- О муслиманским уџбеницима историје, Зборник за историју Босне и Херцеговине, бр. 6 (Београд 2009) стр. 329–343.
- Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900–2010), Зборник за историју Босне и Херцеговине, бр. 7 (Београд 2012) стр. 321–333.
- Нека запажања западних историчара и публициста о Сарајевском атентату 1914. године, Први свјетски рат ‒ узроци и посљедице, АНУРС, Научни скупови, књ. XXIX, Одјељење друштвених наука, књ. 32 (Бањалука 2014) стр. 179‒186.
- Yugoslav-Italian Economic Relations (1918‒1929): Main Aspects, Balcanica, no. XLVI (Belgrade 2015) pp. 171‒194.
- Историографија о Српској православној цркви у Босни и Херцеговини за вријеме Првог свјетског рата (1914‒1918), Православни свет и Први светски рат: зборник радова са Међународног научног скупа (Београд, 5‒6. децембар 2014), (Београд 2015), стр. 189‒201.
- Министарство иностраних послова Републике Српске (1992‒1995): прилог проучавању српске ратне дипломатије, Дејтонски мировни споразум ‒ двадесет година послије, АНУРС, Зборник радова, књ. XI, Одјељење друштвених наука, књ. 35 (Бањалука 2016) стр. 619‒628.
- Свједочења српских државника и политичара о узроцима оснивања Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини 1991. године, Двадесет пет година Народне скупштине Републике Српске, АНУРС, Научни скупови, књ. XLI, Одјељење друштвених наука, књ. 37 (Бањалука 2017) стр. 107‒112.
- Jugoslovensko-italijansko pomorsko rivalstvo na Jadranskom moru (1919–1929), Istorija 20. veka, god. XXXV, br. 2 (Beograd 2017) str. 59‒70.
- Историјски коријени државности Републике Српске, Устав и изазови уставног развоја у сложеним државама: зборник радова са научног скупа (Бањалука 2018) стр. 169‒187.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
114
Предмети
Академске вјештине
Израда пројекта истраживања
Методологија психолошких истраживања
Методологија психолошких истраживања: напредне теме
Статистика у психологији I
Статистика у психологији II
Ужа научна област
Методологија у психологији
Биографија
Синиша Лакић је рођен 1978. године у Бањој Луци гдје је, након завршетка Гимназије, уписао студиј психологије на којем је дипломирао 2004. године. Двије године касније завршава магистарски студиј на студијском програму Psychology of Excellence на Лудвиг-Максимилианс Универзитету у Минхену (Њемачка), а у склопу тог програма стажира и у Центру за истраживање и образовање даровитих при Хантер Колеџу у Њујорку (САД). По повратку, 2007. године се запошљава као асистент на Одсјеку за психологију у ужој научној области Методологија у психологија.
Докторску дисертацију брани 2014. године, а сљедеће године прелази у наставничко звање у истој научној области. Паралелно са наставним обавезама од 2012. године је и Академски координатор за међународну размјену студената и особља Филозофског факултета. Од 2017. има звање сертификованог евалуатора друштвених пројеката које додјељује Евалуаторски институт при Универзитету у Клермонту (САД). Мада се примарно бави методолошким питањима, његова истраживачка и стручна интересовања су везана за широк спектар психолошких тема, а неке од њих су процјена особина личности, даровитост, стратегије учења, социјални идентитети и евалуација у високом образовању.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Turjačanin, V., Dušanić, S., Lakić, S., Čehajić-Clancy, S., & de Sanctis, M. P. (2017). Ethnic, Religious, and National Identities among Young Bosniaks and Serbs in Minority and Majority Contexts in Bosnia and Herzegovina. In F. Pratto, I. Zezelj, E. Malouku, V. Turjačanin, M. Branković (Eds.), Shaping Social Identities After Violent Conflict (pp. 69-88). Palgrave Macmillan.
Dušanić, S., Lakić, S., & Turjačanin, V. (2017). Građansko i političko učešće mladih: Psihološki pristup [Civic and political participation of the youth: A psychological approach]. Friedrich Ebert Stiftung.
Tutnjević, S., & Lakić, S. (2017). Language-mediated object categorization: A longitudinal study with 16-to 20-month-old Serbian-speaking children. European Journal of Developmental Psychology, 1-15. DOI: 10.1080/17405629.2017.1325733
Turjačanin, V., Dušanić, S., & Lakić, S. (2017). Složeni socijalni identiteti u Bosni i Hercegovini [Complex social identities in Bosnia and Herzegovina]. Filozofski fakultet: Banja Luka.
Lakić, S. (2015). Validacija dnevničke procjene učestalosti savjesnih ponašanja [Validating a diary assessment of the frequency of conscientious behaviors]. Zbornik radova sa XXI naučnog skupa Emprijska istraživanja u psihologiji. Filozofski fakultet: Beograd.
Turjačanin, V., Dušanić, S. & Lakić, S. (2015). Korelati zadovoljstva partnerskim odnosom kod bračnih parova [Correlates of the satisfaction with partner relationship among married couples]. Zbornik radova sa XXI naučnog skupa Emprijska istraživanja u psihologiji. Filozofski fakultet: Beograd.
Lakić, S., Miščević, S., & Tutnjević, S. (2014). Adaptacija kratke forme Children’s Behaviour Questionnaire (CBQ-SF) za procjenu temperamenta kod djece od tri do šest godina [Adaptation of the short form of the Child Behavior Questionnaire (CBQ) for 3 to 6-year-old children]. Zbornik radova sa XX naučnog skupa Emprijska istraživanja u psihologiji. Filozofski fakultet: Beograd.
Tutnjević, S., & Lakić, S. (2014). Word-based categorization in 14 to 16 month-old infants: evidence from a Slavic language. Psihologija, 47(2). 215-229. doi:10.2298/PSI1402215T
Lepir, D. & Lakić, S. (2014). Struktura motivacije za bavljenje sportom iz perspektive bivših aktivnih sportista [Structure of sport motivation among formerly active athletes]. Primenjena psihologija, 7(2), 203-219.
Dušanić, S. & Lakić, S. (2013). Karakteristike, tipologija i korelati stavova i ponašanja fudbalskih navijača [Characteristics, types and correlates of both attitudes and behaviors of soccer fans]. Zbornik radova sa XIX naučnog skupa Emprijska istraživanja u psihologiji. Filozofski fakultet: Beograd.
Bukara-Radujković, G., Zdravković, D., & Lakić, S. (2011). Short-term use of continuous glucose monitoring system adds to glycemic control in young type 1 diabetes mellitus patients in the long run: A clinical trial. Vojnosanitetski Pregled, 68(8), 650-654.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
315
Предмети
Критичка теорија друштва
Логика 1
Логика 2
Теорија сазнања
Естетика
Ужа научна област
Filozofija
Биографија
Laketa R. Saša (Konjic) diplomirao je na Odsjeku za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci (2006) gdje je i magistrirao (2011). Na istom fakultetu odbranio je doktorsku tezu Hujum i transcendentalna filozofija (2017). Na Filozofskom fakultetu radi od 2007. godine (uža naučna oblast Spoznajna teorija), prvo kao asistent, od 2012. godine kao viši asistent, a od 2017. godine kao docent. Angažovan je na predmetima: Logika 1, Logika 2, Teorija saznanja, Kritička teorija društva. Živi i radi u Banjoj Luci.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуKompletna bibliografija se nalazi na sajtu Univerziteta u Banjoj Luci
Izabrana Bibliografija:
- Laketa, S. (2009). Osobenosti pojma form Kantove prve kritike. U: Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci. (str. 161–170).
- Laketa, S. (2011). Kultura, napredak, obrazovanje – Adornova kritika ideje napretka. U: Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci. (str. 469-482).
- Laketa, S. (2012). Hajdegerova kritika transcendentalnog Ja. U: Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci. (str. 331-342).
- Laketa, S. (2012). Refleksija i svijet života: Prilog fenomenologiji saznanja. U: Radovi, Banja Luka. (str. 167-177)
- Laketa, S. (2016). Hjumovo poimanje uobrazilje sagledano u kontekstu Kantove transcendentalne koncepcije. U: Radovi, Banja Luka. (str. 89-108)
- Laketa, S. (2013). Huserlova kritika teorijskosaznajnog pozitivizma. U: Zbornik radova Filozofskog fakulteta Pale. (str. 191-202)
- Laketa, S. (2015). Nepojmljivost slobode: Kasirerov pristup problemu skepticizma. U: Zbornik radova Filozofskog fakulteta Pale. (str. 183-192)
- Laketa, S. (2017). Osobenosti Hjumovog pristupa problemu izvjesnosti matematike i matematičkih principa u djelu Rasprava o ljudskoj prirodi. U: Zbornik radova Filozofskog fakulteta Pale. (str. 123-142)
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
307
Предмети
Античка епиграфика
Античка историографија
Византија и Босна
Византија послије Византије-историја византијског наљеђа након 1453. године
Византијска цивилизација
Византијски извори и развој византологије
Византијско-српски односи XII- XV вијека
Епоха Палеолога
Институционална, друштвена и културна историја грчког свијета класичног и хеленистичког периода
Институционална, друштвена и културна историја Старог Рима
Историја Античког Рима
Историја Византије
Историја Византије 1
Историја Византије 2
Историја Древног Истока
Историја Старе Грчке и Хеленизма
Методологија истраживања у области античке историје
Подунавске и балканске провинције Римског царства
Позно Римско царство
Приватни живот у позној Византији
Страх у Византији
Христолошке распре у Византији
Ужа научна област
Општа историја
Биографија
Мила М. Поповић(6. децембар 1987, Бихаћ). Студије на Одсјеку за историју, Филозофског факултета у Бањој Луци завршила је јула 2012. године са просјечном оцјеном 9,18 и добила плакету студента године. Током студија награђивана је стипендијом Министарства просвјете и културе РС и стипендијом Фондације „Др Милан Јелић“.
Након положених испита са оствареном просјечном оцјеном 10,00, септембра 2013. године, на Филозофском факултету у Београду одбранила је мастер рад под називом Биографије дванаест римских царева Светонија Транквила и Хронографија Михаила Псела. Сличности и разлике. Тренутно похађа докторске студије на Филозофском факултету у Београду, гдје је положила све испите са пројечном оцјеном 10,00 и ради на изради докторске дисертације код ментора проф. др Радивоја Радића.
Од марта 2015. године запослена на Филозофском факултету у Бањој Луци као асистент на ужој научној области Општа историја. Члан је Удружења историчара „Милорад Екмечић“.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Крнета M. (2012). Мишел Каплан, Византија, Београд 2008, Радови 16, 219-223. (приказ)
Крнета M. (2014). „Биографије дванаест римских царева“ Светонија Транквила и „Хронографија“ Михаила Псела. Сличности и разлике у начину описа царева, Гласник удружења архивских радника Републике Српске 6, 37-47.
Крнета M. (2014). „Биографије дванаест римских царева“ Светонија Транквила и „Хронографија“ Михаила Псела. Поређење описа женских ликова, Радови 19, 165-176.
Krneta M. (2017). Byzantine Women in Serbian Medieval Hagiography, Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies – Thematic Sessions of Free Comunications, 839-840.
Крнета M. (2017). Борис Бабић, Византија и Босна, Бања Лука 2016, Историјски часопис 66, 552-555. (приказ)