Архиве: Професори
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
114
Предмети
Академске вјештине
Израда пројекта истраживања
Методологија психолошких истраживања
Методологија психолошких истраживања: напредне теме
Статистика у психологији I
Статистика у психологији II
Ужа научна област
Методологија у психологији
Биографија
Милана Дамјенић је рођена 22.09.1988. године у Бихаћу. Основну школу и средњу Електротехничку школу (смјер Рачунари), похађала је у Новом Граду. Студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци уписала је 2010. године. Дипломирала је у септембру 2013. године као студент генерације (просјечна оцјена 9,89). У току основних студија боравила је на једносеместралној размјени на Универзитету у Гронингену (Холандија) у оквиру JOINEU-SEE пројекта академске размјене. Након завршених основних студија психологије, у октобру 2013. године уписала је мастер студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, које је завршила у септембру 2015. године одбраном мастер тезе под називом „Испитивање ефектa Q-sort технике и валенце ставки на лажирање самопроцјена личности“ (просјечна оцјена 10,00).
Одлично познаје рад у Microsoft Office™ и Libre Office софтверским пакетима и SPSS™ статистичком софтверу, као и у статистичком софтверском окружењу „Р“. Активно се служи енглеским језиком (TOEFL skor 114/120), a пасивно њемачким језиком (ниво Б1, CEFR – класификација). Од 2016. године запослена је као асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, на Студијском програму Психологија, а од септембра 2017. године студент је интердисциплинарног докторског студија Статистике на Универзитету у Љубљани (Словенија), модул Психолошка статистика.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Damjenić, M. i Dimitrijević, S. (2016). Intuitivna mehanika: Zaključivanje o vertikalnom hicu naviše. Psychological Topics, 25(2), 181-196.
Lakić, S., Damjenić, M. i Šain, D. Velikih pet kao prediktori uspjeha u studiranju psihologije na Univerzitetu u Banjoj Luci. U IV Kongres psihologa BiH – Zbornik radova. Brčko Distrikt BiH: Društvo psihologa Republike Srpske i Društvo psihologa Brčko Distrikta.
Damjenić, M., Kuzmić, B., Marić, N. i Kurešević, A. Povezanost emocionalne empatije i agresivnosti. U Otvoreni dani psihologije 2014 – Zbornik radova (str. 221-228). Banja Luka: Društvo psihologa Republike Srpske i Filozofski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Šain, D., Tutnjević, S., Damjenić, M. i Gander, M. (2018, mart). Differences in attachment patterns in children of fallen soldiers and their peers from complete families. U XXIV Naučni skup – Empirijska istraživanja u psihologiji – Knjiga rezimea. Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Lakić, S., Damjenić, M. i Pedović, I. (2016, mart). Adaptacija BHI upitnika za brzu procjenu HEXACO crta ličnosti. U XXII Naučni skup – Empirijska istraživanja u psihologiji – Knjiga rezimea. Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Lakić, S., Damjenić, M. i Šain, D. (2015, septembar). Comparing two brief measures of the HEXACO model. U Dani primenjene psihologije 2015 – Knjiga rezimea (str. 41). Odsjek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu.
Damjenić, M., Kurešević, A. i Šain, D. (2015, februar). Porodične strategije suočavanja kao prediktori individualnih strategija suočavanja kod studenata. U IV Kongres psihologa BiH – Knjiga sažetaka (str. 83). Brčko distrikt BiH: Društvo psihologa Republike Srpske.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
др Ђорђе Чекрлија
ванредни професор
Kaбинет
114
Предмети
Мултиваријантна статистика у психолошким истраживањима
Психометрија I
Психометрија II
Теоријско-емпиријске концепције психологије личности
Ужа научна област
Психологија личности, Методологија у психологији
Биографија
Ђорђе Чекрлија је рођен 25. маја 1974. године у Бањалуци, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломске и магистарске студије је завршио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду док је докторску дисертацију одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци. Пост-докторско истраживање је успјешно завршио на Karl-Franz Универзитету у Грацу у оквиру JOINU-SEE програма. Изабран је у звање ванредног професора за научну област Методологија истраживања у психологији и у звање доцента за научну област Психологија личности. Уредник је часописа Радови у издању Филозофског факултета у Бањалуци. Учествовао је на великом броју научних скупова и објавио већи број научних радова.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Čekrlija, Đ., Turjačanin, V., Puhalo S. (2004). Društvene orijentacije mladih. Banja Luka: Nacionalni institut za bornu protiv narkomanije.
Turjačanin, V., Čekrlija, Đ. (2005). Ličnost i društve II: Etnički, državni i evropski identitet. Banja Luka: Centar za kulturni popravak.
Turjačanin, V., Čekrlija, Đ. (2006). Osnovne metode i tehnike u SPSS-u; Primjena SPSS-a u društvenim naukama. Banja Luka: Centar za kulturni popravak.
Ćurak, N., Čekrlija, Đ., Turčalo, S., Sarajlić, E. (2009): Političke elite u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Fakultet političkih nuka.
Čekrlija, Đ. (2010). Edip u multivarijatnom zagrljaju. Banja Luka: Filozofski fakultet.
Čekrlija, Đ. (2014). Studija o samopoimanju i samom poimanju. Banja Luka: Filozofski fakultet. Čekrlija, Đ. (2016). Ličnost i društvo 3: Poželjne osobine i društvene vrijednosti. Banja Luka: Filozofski fakultet.
Čekrlija, Đ. (2017). Ličnost i društvo 4: Autoritarna ličnosti i društvo. Banja Luka: Filozofski fakultet i Friedrich Ebert.
Rossier, J. et al. (2016). Cross-cultural Generalizability of the Alternative Five-factor Model Using the Zuckerman-Kuhlman-Aluja Personality Questionnaire. European Journal of personality. ( DOI: 10.1002/per.2045)
Mirković, B., i Čekrlija, Đ. (2015). Karakteristike ličnosti zaposlenih i zadovoljstvo poslom. Radovi, 22, 213-230.
Đurić, D., i Čekrlija, Đ. (2012). Osobenost samopoimanja kod osoba sa amputacijom donjih ekstremiteta. U T. Stefanović Stanojević, J. Todorović i B. Dimitrijević (Ur.), Psihički razvoj, mentalno zdravlje i rad: Zbornik radova (str. 243-261).
Čekrlija, Đ., i Pašić, M. (2016). Ženski filmovi i ličnost: Bazične osobine ličnosti, traženje senzacija i omiljeni filmovi. Radovi, 23, 115-130.
Čekrlija, Đ., i Đurić, D. (2015). Kleronacionalizam kao zajedničko ishodište nacionalne vezanosti, nacionalne isključivosti i religioznosti. Radovi, 21, 55-64.
Čekrlija, Đ., Đurić, D., i Mirković, B. (2015). Međuodnos porodične okupljenosti i fiksacija libida i njihov značaj u formiranju (anti)intraceptivne orijentacije. U D. Radosavljević (Ur.), Vrednosti i identiteti: Zbornik radova sa 5 međunarodnog skupa, str. 21-40.
Čekrlija, Đ., Macher, S., i Mirković, B. (2015). Context Dependent Differences in Self-concept Primary Domains. U Dž. Husremović, M. Marković-Pavlović, i A. Dautbegović (Ur.), Zbornik radova: Sarajevski dani psihologije 3 (str. 65-78). Sarajevo: Filozofski fakultet.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
315
Предмети
Основи биоетике
Постмодерно мишљење
Увод у филозофију
Филозофија науке
Филозофија природе
Филозофија технике
Ужа научна област
Увод у филозофију
Биографија
Мр Мирослав Галић, рођен у Бањој Луци.
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 2010. године стекао је звање професора филозофије остваривши просјек 9,75, а 2017. године звање магистра филозофије остваривши просјек 9,94.
У звање асистента на предмету Увод у филозофију изабран је 2018. године. Поред тога, асистира на предметима Филозофија науке, Филозофија технике, Филозофија природе, Постмодерно мишљење и Основи биоетике на Студијском програму Филозофија Филозофског факултета у Бањој Луци, те Увод у филозофију и Новинарска етика на Факултету политичких наука у Бањој Луци.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Galić, Miroslav. (2011). Subverzivnost u pop kulturi. Zbornik 4. kulturološkega simpozija „Ure pop kulture: Balkan vrača pogled“. Ljubljana: Društvo kulturologov Kult.co. стр. 60-66.
Galić, Miroslav. (2014). Nužnost kontingencije i ptolomejska kontrarevolucija. Zbornik sa međunarodnog simpоzija „Filozofija i znanost“. Zagreb: USF. стр. 167-177.
Бостром, Ник. (2017). Будућност људске еволуције. (превео Мирослав Галић). Филозофски годишњак. Година Х, број 10. Бања Лука: Филозофско друштво РС, стр. 155-178.
Бостром, Н., Роуч, Р. (2017). Етичка питања у побољшавању човјека. (превео Мирослав Галић). Филозофски годишњак. Година Х, број 10. Бањалука: Филозофско друштво РС. стр. 179-216.
Вотсон, Ричард. (2017). Филозофско писање: Водич за професионално писање и објављивање. (превели Мирослав Галић и Јелена Михајловић). Бањалука: Филозофско друштво Републике Српске.
Галић, М., Вучковић, А. (ур.). (2018). Зборник радова са међународног студентског симпозијума „Наративи и политичка истина у контексту хуманистике“. Бања Лука: Филозофски факултет.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
117
Предмети
Основе психологије група
Психологија религије
Социјална интеракција
Ужа научна област
Социјална и организацијска психологија
Биографија
Рођен 1974. године. Након завршетка Гимназије, дипломирао и магистрирао психологију на Филозофском факултету у Бањалуци. 2009. године докторирао на Одјељењу за психологију у Београду из области социјалне психологије на тему: „Породица и религиозност: провјера тезе о узајамном религиозном утицају родитеља и дјеце“. На Филозофском факултету је запослен од 2003. године. Тренутно ради у звању ванредног професора из уже научне области Социјална и организацијска психологија. Обављао је функцију продекана за научно-истраживачки рад, те члана Сената Универзитета. У научном раду је највише усмјерен на психологију религије, родне односе, социјалне идентитете, грађанску партиципацију, насиље.
Од 1996. године је активно ангажован у различитим удружењима грађана за које је спровео бројне тренинге и истраживања. Отац и муж. Животна и професионална искуства је стицао у преко 50 земаља.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Dušanić, S., Lakić, S., Turjačanin, V. (2017). Građansko i političko učešće mladih – psihološki pristup. Banja Luka: Friedrich Ebert Stiftung.
Turjačanin, V., Dušanić, S., Lakić. (2017). Složeni socijalni identiteti u Bosni i Hercegovini. Banja Luka. Filozofski fakultet Univerziteta u Banjaluci.
Dušanić, S. (2013). Karakteristike fudbalskih navijača. Banjaluka: Perpetuum mobile.
Dušanić, S. (2012). Muškarci i rodni odnosi u BiH. Banjaluka: Perpetuum mobile.
Turjačanin, V., Majstorović, D., Turjačanin, M., Milosavljević, B., Dušanić, S., Lovrić, S. (2010). Tolerancija u društvu. Banjaluka: Centar za kulturni i socijalni popravak.
Dušanić, S. (2009). Porodica i religioznost. Banjaluka: Centar za kulturni i socijalni popravak.
Dušanić, S. Trninić, I. (2009). Položaj i problemi mladih Roma. Banjaluka: Perpetuum mobile.
Dušanić, S. (2007). Religiozna orijentacija i naučena bespomoćnost adolescenata. Banjaluka: Centar za kulturni i socijalni popravak.
Dušanić, S. (2007). Psihološka istraživanja religioznosti. Banjaluka: Filozofski fakultet.
Milosavljević, B., Dušanić, S., Drobac-Stupar, M.,Turjačanin, V., Zečević, I. (2005). Problemi i potrebe mladih u gradu Banjaluka. Banjaluka: DPRS
Milosavljević B., Dušanić, S., Zečević I., Čekrlija, Đ., Lovrić, S., Drobac, M. (2004). Mladi i toksikomanije. Banjaluka: DPRS
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
др Милица Дробац-Павићевић
ванредни професор
Kaбинет
108
Предмети
Психологија даровитости и креативности
Психологија наставе и учења
Психологија способности
Увод у педагошку психологију
Школска психологија са практикумом
Ужа научна област
Педагошка и школска психологија
Биографија
Ja, Милица Дробац Павићевић, рођена сам 24. мај 1979. године у Бачкој Паланци (Србија), гдје сам и завршила основну школу 1994. године. Исте године сам уписала Медицинску средњу школу, коју завршавам 1998. године у Бањој Луци (Босна и Херцеговина). Даље школовање настављам као студент на Филозофском факултету, Одсјек за психологију на Универзитету у Бањој Луци.
Дипломски рад под називом Трајање доживљаја рата код младих одбранила сам у марту 2003. године и стекла звање дипломираног психолога. Постдипломске студије сам уписала 2003. године на Одсјеку за психологију, на Филозофском факултету у Бањој Луци. Магистарски рад под називом Перфекционизам, интелектуална даровитост и академско постигнуће сам одбранила у јулу 2008. године и стекла звање магистра психолошких наука. Докторску дисертацију под називом Психолошки ефекти вјежбе и трансфера у развоју креативности код интелектуално даровитих ученика виших разреда основне школе сам одбранила у фебруару 2014. године и стекла звање доктора психолошких наука. Звање асистента сам стекла 2004. године, док сам звање вишег асистента стекла 2009. године. Звање доцента сам стекла 2014. године. Учествовала сам на неколико научних скупова и конференција са међународним учешћем у Босни и Херцеговини, Србији, САД, као и у неколико пројеката у оквиру Одсјека за психологију, Министарства просвјете и културе Републике Српске, Save the Children, Unicef, United Nations Volunteers (UNV) и Друштва психолога Републике Српске (ДПРС).
Сарадник сам у Астрономском друштву Вишњан (Хрватска) и Знанствено едукацијски центар Вишњан, гдје већ двије године осмишљавам, припремам и водим радионице у склопу Youth Science Camp (YSC) из области психологије. Полазници кампа су ученици основних и средњих школа. Такође сам званични психолог MENSA (БиХ).
Мајка једног дјетета. Удата.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Дробац, М. (2003). Трајање доживљаја рата код младих. Јединство наука данас. Књига 4, Том II, 339-363. Бања Лука: Филозофски факултет.
Хаџић, А., Зечевић, И., Дробац, М. (2004). Однос спонтаних и научних појмова у другом и четвртом разреду основне школе. Традиција и савременост, 1001-1029. Бања Лука: Филозофски факултет.
Душанић, С., Дробац-Ступар, М. (2005). Религиозност, социо-демографске карактеристике и беспомоћност адолесцената. Психосоцијални аспекти друштвене транзиције у Србији. Нови Сад: Филозофски факултет.
Дробац-Ступар, М., Чекрлија, Ђ. (2006): Локус контроле у обликовању агресивног понашања, Зборник радова Филозофског факултета: Култура и образовање, Књига 7, Том II, Филозофски факултет Бања Лука.
Дробац-Ступар, М. (2009). Испитивање односа субдимензија перфекционизма и интелектуалне даровитости.Научна и духовна утемељеност друштвених реформи, 363-384. Бања Лука: Филозофски факултет
Дробац, М. (2012). Мудрост у школи, мудрије друштво – теоријски приказ WISC модела за развој даровитости. Друштво знања и личност: путеви и странпутице (де)хуманизације, 453-464. Бања Лука: Филозофски факултет.
Дробац, М. (2012). Стилови учења код интелектуално даровитих ученика. Психолошка истраживања учења и понашања, 25-36. Бања Лука: Филозофски факултет.
Дробац, М. (2009). Факторска структура заједничког простора АPS и MPS скала перфекционизма. Рад представљен на скупу Савремени трендови у психологији 2009, Нови Сад, октобар.
Хаџић-Крнетић, А., Дробац, М., Зечевић, И., Микановић, Б. (2013). Примјена Блумове таксономије у анализи исхода образовања за основну школу. Рад представљен на скупу Дани примењене психологије 2013, Ниш, септембар.
Дробац, М., Хаџић-Крнетић, А., Микановић, Б., Зечевић, И. (2013). Анализа исхода основног образовања према Блумовој таксономији и СМАРТ систему. Рад представљен на скупу Савремени трендови у психологији 2013, Нови Сад, октобар.
Микановић, Б., Зечевић, И., Хаџић-Крнетић, А., Дробац, М. (2013). Знања и вјештине у наставним програмима за старији школски узраст. Рад представљен на скупу Бањалучки новембарски скупови 2013, Бања Лука, новембар.
Дробац, М. (2014). Психолошки ефекти трансфера у развоју креативности код интелектуално даровитих ученика. Рад представљен на скупу Отворени дани психологије 2014, Бања Лука, јуни.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
313
Предмети
Постмодерно мишљење
Увод у филозофију
Филозофија науке
Филозофија природе
Филозофија технике
Ужа научна област
Увод у филозофију и Филозофија науке
Биографија
Мирослав Ђ. Дринић је рођен 16.03.1961. године у селу Кукуљама, општина Србац. Након завршетка Школе примјењених умјетности уписује се на Студиј филозофије и социологије на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву кога завршава 1986. године. На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 1995. године бива изабран за асистента на предмету Увод у филозофију.
По завршетку постдипломских студија на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Дринић је 2001. године одбранио магистарску тезу под називом „Криза умјетности и питање њеног краја“. Након тога бива изабран у звање вишег асистента на Филозофском факултету у Бањој Луци, на предмету Увод у филозофију. Потом, 2004. године на Филозофском факултету у Бањој Луци брани докторску дисертацију под називом „Однос фиозофије и науке у савременом добу“, те бива изабран у звање доцента на предмету Увод у филозофију на Студијском програму филозофија и социологија Филозофског факултета у Бањој Луци. Након стицања свих услова, Дринић бива 2011. године изабран у звање ванредног професора на предметима Филозофија науке 1 и Филозофија науке 2 на Студијском програму филозофија Филозофског факултета у Бањој Луци. У звање редовног професора изабран је 2017. године на ужу научну област филозофија науке. Осим ангажмана на поменутим предметима, који припадају ужој научној области филозофија науке, Дринићу је повјерено извођење наставе и на предметима: Филозофија природе и Постмодерно мишљење. Уже области интересовања су: Филозофија науке, филозофија технике и филозофија умјетности.
Осим редовних активности унутар наставно-научног процеса, Дринић је тренутно члан редакције научног гласила за филозофију „Филозофски годишњак“ и један је од уредника филозофске библотеке „Видици“.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Дринић, М. Метафизика и физика постмодерне, час. Хелиос, бр. 1, Медиа центар Прелом, Бања Лука, 1998. године.
Дринић, М. Криза и крај умјетности, Филозофски факултет, Бања Лука, 2002. године.
Дринић, М. Деструкција референтног поретка и нулта тачка архитектуре, Филозофски годишњак, Бања Лука, 2003. године.
Дринић, М. Традиција и информатичке технологије, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2003. године.
Дринић, М. Наука и метафизика, Видици, Бања Лука, 2010. година.
Дринић, М. Покушај реконструисања везе деконструкције и теорије математичког континуума, Филозофски годишњак број 8, Бања Лука, 2012. година (49-65).
Дринић, М. Умјетност и модерна субјективност, Филозофски факултет Бања Лука, 2013.
Дринић, М. Апофатизам и иконоклазам у савременој умјетности, Филозофско друштво Републике Српске, Филозофски факултет Бања Лука, 2016.
Дринић, М. Од растјеловљења до гностичког поништења, Удружење за филозофију и друштвену мисао, Бања Лука, 2016.
Дринић, М. Философија у доба науке и технике, ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, 2017.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
др Павле Драгичевић
ванредни професор
Kaбинет
308
Предмети
Градска насеља западног Балкана у средњем вијеку
Историјска географија
Историјска географија средњовјековне Србије и Босне
Медитеран и балканско залеђе у средњем вијеку
Методологија научних истраживања средњовјековне историје
Помоћне историјске науке
Помоћне историјске науке
Помоћне историјске науке са латинском палеографијом
Старословенски језик са ћирилском палеографијом
Увод у историјске студије
Ужа научна област
Историја средњег вијека
Биографија
Павле М. Драгичевић (Бихаћ, 1979). На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци дипломирао је историју и латински језик 2004, магистрирао 2009. (Баштине обласних господара у средњовјековној Србији) и докторирао 2017. године (Градски кнезови у средњовјековној Србији, Босни и приморју). На Студијском програму историје ради у својству асистента (2005), вишег асистента (2010) и доцента (2017). Бави се националном историјом средњег вијека, критичким објављивањем средњовјековне изворне грађе и историјском географијом. Аутор је тридесетак научних радова, енциклопедијских одредница и сарадник на неколико пројеката. Стипендиста је фондације Милан Јелић.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
1) Драгичевић, П. (2008). Повеља краља Остоје Дубровчанима о исплати заосталих дугова краља ТврткаI. Грађа о прошлости Босне, 1, 111–123.
2) Драгичевић, П. (2010). Трг соли у Суторини у вријеме краља Твртка I. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, 2, 161–167.
3) Драгичевић, П. (2010). Повеља краља Твртка I којом укида трг соли у Суторини. Грађа о прошлости Босне, 3, 69–80.
4) Драгичевић, П. (2010). Четири писма о ратницима заробљеним у Косовској бици. Грађа о прошлости Босне, 3, 97–110.
5) Драгичевић, П. (2010). Српска канцеларија на острву Лезбосу. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 75, 13–20.
6) Драгичевић, П. (2010). Баштински посједи кнеза Лазара и његових насљедника. Радови Филозофског факултета у Бањој Луци, 13, 121–127.
7) Драгичевић, П. (2011). Поводом једне поморске непогоде. Неколико детаља из приватног живота и о дипломатским активностима војводе Сандаља Хранића. Прилози Института за историју у Сарајеву, 40, 213–220.
8) Драгичевић, П. (2011). Повеља „царице“ Јевдокије и њеног сина Константина о даривању Хиландару њихове баштинске цркве у Архиљевици. Стари српски архив, 10, 87–102.
9) Драгичевић, П. (2013). Четврти, пети и шести лист депозита војводе Сандаља са припадајућим потврдама. Грађа о прошлости Босне, 6, 45–63.
10) Драгичевић, П. (2013). Писмо кнеза Војислава Војиновића којим обнавља мир са Дубровником. Стари српски архив, 12, 91–100.
11) Драгичевић, П. (2015). Баштински посједи српских обласних господара. У: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI; Научни скуп Деспотовац – Манасија 22–24. август 2014. (стр. 143–158). Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“.
12) Драгичевић, П. (2015). Правци турских напада на Босну 1463. године. У: Пад босанског краљевства 1463. године. (129–173). Београд: Историјски институт, Сарајево: Филозофски факултет, Бања Лука: Филозофски факултет.
13) Драгичевић, П. (2016). Повеља војводе Радосава Павловића Дубровчанима о продаји његовог дијела Конавала. Грађа о прошлости Босне, 9, 37–63.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
204
Предмети
Лијепо писање
Методика наставе почетног читања и писања
Увод у методику разредне наставе српског језика и књижевности
Методика разредне наставе српског језика и књижевности
Методичке иновације у разредној настави српског језика и књижевности
Продужени и цјелодневни школски боравак
Ужа научна област
Методика разредне наставе
Биографија
ЖЕЛИМИР (ЖИВКО) ДРАГИЋ (6. 4. 1988, Бања Лука) основну школу „Др Младен Стојановић“ у Лакташима завршио је 2003. године. Економску школу завршио је 2007. године у Бањој Луци. Филозофски факултет у Бањој Луци ‒ Учитељски студиј уписао је 2007. године као редован студент, те исти завршио у јулу 2011. године. Дипломирао је на тему Вредновање рада ученика у разредној настави. Након завршеног основног студија наставио је са стручним усавршавањем. Године 2012. уписао је други циклус (мастер) Учитељског студија, а завршни (мастер) рад одбранио је фебруара 2015. године. У мају 2012. године изабран је у звање асистента на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, за ужу научну област Методика разредне наставе. Волонтирао је као професор разредне наставе у основној школи „Др Младен Стојановић“ у Лакташима. У новембру 2013. године положио је стручни испит за васпитно-образовни рад у разредној настави, а у новембру 2015. године биран је у звање вишег асистента за ужу научну област Методика разредне наставе. Године 2020. завршио је докторске студије на Филозофском факултету у Бањој Луци (модул Методика разредне наставе српског језика и књижевности), одбранивши докторску дисертацију под називом Образовно-васпитни ефекти рецепције књижевног текста у моделима развијајуће наставе на млађем школском узрасту. У звање доцента за ужу научну област Методика разредне наставе изабран је у септембру 2020. године на Филозофском факултету у Бањој Луци. У периоду 2020‒2025. обављао је функцију потпредсједника Друштва учитеља Републике Српске. Учествовао је 2021. године као члан експертског тима за реформу основног образовања у Републици Српској. Дугогодишњи је члан Комисије за спровођење стручних испита за разредну наставу, именовану од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске. Од 2023. године ангажован је у својству гостујућег професора на Педагошком факултету у Бијељини Универзитета у Источном Сарајеву (трећи циклус студија: докторске студије из Методике разредне наставе). У звање ванредног професора за ужу научну област Методика разредне наставе изабран је у јулу 2025. године на Филозофском факултету у Бањој Луци. Руководилац је трећег циклуса Учитељског студија (докторских студија из Методике разредне наставе) на Филозофском факултету у Бањој Луци. Објавио је преко 35 ауторских и коауторских научних и стручних радова и три књиге. Члан је Друштва учитеља Републике Српске и Друштва педагога Републике Српске.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Јењић, С., Драгић, Ж. (2015). Математичка радионица у функцији популаризације разредне наставе математике. У Зборнику Методички аспекти наставе математике III. Јагодина: Педагошки факултет, 143-157.
Jењић, С., Драгић, Ж. (2015). Учење о прошлости у настави природе и друштва-слобода или способни владари и велика освајања. У Зборнику Наука и слобода. Пале: Филозофски факултет, 783-789.
Драгић, Ж. (2015). Зависност школског постигнућа од брзине читања и разумијевања прочитаног текста. Учење и настава, Vol. II, бр. 3, 469-484.
Илић, М., Драгић, Ж., Јењић, С. (2015). Утицај брзине читања на успјех ученика млађег школског узраста из српског језика. Учење и настава, Vol. I, бр. 4, 689-704.
Јењић, С., Драгић, Ж. (2015). Наставни час и савремене наставне стратегије у настави природе и друштва. У Зборнику Настава и наука у времену и простору. Лепосавић: Учитељски факултет, 641-654.
Јењић, С., Драгић, Ж. (2016). Истраживачи рад ученика у пројектној настави природе и друштва. Учење и настава, Vol. II, бр. 3, 547-570.
Јењић, С., Драгић, Ж. (2016). Aнализа садржаја наставе о природи и друштву у Републици Српској и земљама региона. У Зборнику Наука и евроинтеграције. Пале: Филозофски факултет, 191-210.
Јењић, С., Драгић, Ж. (2016). Могућности и ограничења примјене уџбеника природа и друштво при усвајању садржаја из завичајне микрорегије. Радови, Vol. XIV, бр. 2. 141-154.
Јењић, С., Драгић, Ж. (2016). Школски простор у функцији реализације и унапређивања наставе природе и друштва. Наша школа, Vol. XXIII, бр. 1-2. 113-128.
Јењић, С., Драгић, Ж. (2017). Почетно описмењавање и упознавање природне и друштвене стварности у оквиру друштвених токова и научних концепција. Васпитање и образовање, Vol. XLII, бр. 1-2, 135-151.
Dragić, Ž. (2017). Role of fairy tales reception in development of critical thinking of primary school lower grade students. European Journal of Education Studies, Vol. III, No. 10, 94-114.
Јењић, С, Драгић, Ж., Лукић, С. (2018). Повезаност демографских промјена и организације разредне наставе у Републици Српској. У Зборнику Бањалучки Новембарски сусрети 2017. Бања Лука: Филозофски факултет.
Драгић, Ж., Илић, М. (2018). Ефекти рецепције књижевног текста у индивидуализованој и респонсибилној разредној настави. Зборник Филозофског факултета у Приштини, XLVIII (4), 165–183.
Драгић, Ж. (2018). Уџбеници српског језика и лексичко-семантичко богаћење ученика млађег школског узраста. Наша школа, XXIV, бр. 2, 139–154.
Драгић, Ж., Јењић, С. (2018). Дилеме учитеља у дидактичко-методичком конципирању и реализацији наставе српског језика и природе и друштва. У Зборнику Наука и стварност (223–236). Пале: Филозофски факултет.
Јењић, С., Драгић, Ж. (2019). Актуелизација животног искуства ученика у савременој разредној настави. У Зборнику са 10. међународне научно-стручне конференације “Унапређивање квалитета живота дјеце и младих” (93-100). Тузла: Удружење за подршку и креативни развој дјеце и младих Тузла и Едукацијско-рехабилитацијски факултет Универзитета у Тузли (научно-стручна конференција одржана у Истанбулу).
Dragić, Ž., Vučković, D. (2020). Relation between phonological awareness and systematic literacy instruction: is conditionality one-way in consistent orthographies? Inovacije u nastavi, 33 (3), 28 -42.
Драгић, Ж., Илић, М. (2020). Рецепција књижевног текста у развијајућој настави и морална развијеност ученика млађег школског узраста. Наука и настава у васпитно-образовном контексту, Ужице: Педагошки факултет, 281-298.
Jењић, С., Драгић, Ж. (2020). Друштвено-историјска условљеност формирања вишеразредних одјељења. Филозофски факултет. Бањалучки новембарски сусрети, 491-501.
Драгић, Ж., Јењић, С. (2019). Неке дидактичко-методичке специфичнoсти организације и реализације наставе у комбинованим одјељењима. Радови, бр. 21, 269-281.
Dragić, Ž. (2020). Recepcija književnog teksta u modelima inovativne nastave i verbalna kreativnost učenika mlađeg školskog uzrasta. Naša škola, XXVI (2), 9-26.
Миловановић, Б., Драгић, Ж. (2021). Процене васпитача о корелацији активности у васпитно-образовном раду са предшколском децом. Наша школа, XXVII (2), 83-96.
Dragić, Ž. (2022). Recepcija književnog teksta u modelima razvijajuće nastave i usvojenost osnovnih književnoteorijskih pojmova na mlađem školskom uzrastu učenika. Radovi, 23, 177-194.
Skopljak., M., Dragić, Ž., Jorgić, D., Gollob, R. (2022). Spremnost studenata – budućih učiteLJa za kreiranjee demokratske kulture u školi. Naša škola, XXVIII (1), 55-73.
Mihajlović, T., Skrobonja, J, Vukanović, N., Dragić, Ž. (2024). Akademske emocije u vannastavnim aktivnostima I školski uspjeh učenika. Zbornik odseka za Pedagogiju, 33-50.
Mићић, В., Драгић, Ж., Јењић, С. (2024). Запажања учитеља о основним предикторима за почетно описмењавање ученика – компаративни приступ. Иновације у настави, XXXVII (2), 99 -111.
Силабус и план реализације наставе:
- ТЕРМИН КОСУЛТАЦИЈА 2026-2027
- ПЛАН И РАСПОРЕД НАСТАВЕ - МЕТОДИКА НАСТАВЕ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА-2026
- ПЛАН И РАСПОРЕД НАСТАВЕ - УВОД У МЕТОДИКУ РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ - 2026
- ПЛАН И РАСПОРЕД НАСТАВЕ - ПРОДУЖЕНИ И ЦЈЕЛОДНЕВНИ ШКОЛСКИ БОРАВАК - 2026
- ПЛАН И РАСПОРЕД НАСТАВЕ - МЕТОДИЧКЕ ИНОВАЦИЈЕ У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ - 2026.
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
Kaбинет
307
Предмети
Државна управа у српским средњовјековним земљама
Приватни живот у српским средњовјековним земљама
Српска и јужнословенска историја позног средњег вијека
Српска и јужнословенска историја раног средњег вијека
Ужа научна област
Национална историја
Биографија
Дејан Ж. Дошлић (13.7.1990, Добој), дипломирани историчар и сарадник у настави. Учествовао у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима Култура сјећања и памћења и Племенито, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и ARKWORK, School of Archeology, Athens. Поред тога, учествовао на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Д. Дошлић, Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског, Гласник удружења архивских радника Републике Српске, година VII, број 7, Бања Лука (2015), 23 – 31.
Силабус и план реализације наставе:
Брзи линкови
Најновије вијести
БИОГРАФИЈА
др Страхиња Димитријевић
ванредни професор
Kaбинет
107, 118
Предмети
Когнитивна психологија
Психологија памћења и мишљења
Психологија свијести
Увод у психологију
Ужа научна област
Општа психологија
Биографија
Страхиња Димитријевић (рођен 1971. Године у Грачаници, Босна и Херцеговина), доктор психолошких наука, докторирао у Новом Саду код проф. др Петра Милина на тему улоге фонотактичких информација у обради и продукцији сложених ријечи. Од маја 2002. године запослен на катедри за психологију, ужа научна област општа психологија, прво као асистент, а од 2016. године као доцент.
Члан је Лабораторије за експерименталну психологију – ЛЕП-БЛ, Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Заинтересован је за проучавање различитих аспеката когниције. Сарадник је удружења „Здраво да сте“, у оквиру којег је посљедњих петнаест година радио на промоцији и унапређењу права дјетета.
Bibliografija
Види комплетну библиографијуКомплетна библиографија се налази на сајту Универзитета у Бањој Луци
Изабрана Библиографија:
Borojević, S., Dimitrijević, S., Stančić, S. (2018, 23-25.3). Grafemske karakteristike ćiriličnog I latiničnog pisma, pp. 65-67.XXIV Empirijska istraživanja u psihologiji (EIP18), Beograd, Republika Srbija.
Stančić, S., Dimitrijević, S., & Subotić, S. (2018, 23-25.3). Evaluation of the Everyday Memory Questionnaire – Revised (EMQ-R), pp. 79-80. XXIV Empirical studies in psychology (EIP18) conference, Belgrade, Republic of Serbia.
Dimitrijević, S., & Stančić, S: (2017). Djeca i siromaštvo. Šta o siromaštvu misle djeca u Bosni i Hercegovini. Banja Luka: UG „Zdravo da ste“.
Vojnović, B., Stančić, S., & Dimitrijević, S. (2017). Perfekcionizam i donošenje odluka u uslovima rizika. Radovi – časopis za humanističke i društvene nauke, 25, 121-142.
Milin, P.,Divjak, D., Strahinja Dimitrijević, S.,& Baayen, H. (2016). Towards cognitively plausible data science in language research.Cognitive Linguistics, 27(4), 507-526.
Damjenić, M. & Dimitrijević, S. (2016). Intuitivna mehanika: Zaključivanje o vertikalnom hicu naviše, Psihologijske teme, 25(2), 181-196.
Subotić, S., Dimitrijević, S., & Radetić-Lovrić, S. (2016). Psychometric evaluation and short form development of the Balanced Inventory of Desirable Responding (BIDR-6).Psihologija, 49(3) 263-276.
Grupa autora (2016). Otvoreno polje razvoja – Psihosocijalni rad sa djecom i mladima, S. Dimitrijević (Ur.) Banja Luka: UG „Zdravo da ste“.
Subotić, S., Dimitrijević, S., &Knežević, I. (2016). Batina nije iz raja izašla! U: S. Dimitrijević (Ur.). Otvoreno polje razvoja – Psihosocijalni rad sa djecom i mladima (pp. 87-101). Banja Luka: UG „Zdravo da ste“.
Силабус и план реализације наставе:
- Увод у психологију
- Психологија памћења и мишљења
- Експериментални нацрт
- Психологија свијести
- Експериментална когнитивна психологија
- Когнитивна психологија
- Когнитивна психологија_силабус
- Психологија свијести_силабус
- Експериментална когнитивна психологија_силабус
- Увод у психологију _школска 2019-20
- Психологија памћења и мишљења_школска 2019-20
- Експериментални нацрт_школска2019-20
- Uvod u psihologiju_ školska 2022-23
- Eksperimentalni nacrt_školska 2022-23
- Когнитивна психологија 1_школска 2022-23
- Uvod u psihologiju sk. 2023-24
- Plan rasporeda predavanja - Uvod u psihologiju - ak. 2024-25