13. трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“: Гости Милутин Станчић и Братислава Танасковић

13. трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“: Гости Милутин Станчић и Братислава Танасковић

filozofski-small
news-image

Тринаеста трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“, на којој ће гостовати Милутин Станчић и Братислава Танасковић, биће одржана у петак, 24. априла 2026. године са почетком у 19 часова у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, с циљем отварања стручне и јавне расправе о културној политици, идентитету и положају Срба у савременом друштву.

Гости трибине и тема разговора

Гости трибине су Милутин Станчић и Братислава Танасковић, истакнути представници српске заједнице у Сјеверној Македонији.

Тема трибине „Могу ли Срби без Македоније и Македонија без Срба?“ усмјерена је на разматрање историјских, културних и идентитетских веза, као и савремених изазова са којима се српски народ сусреће у региону.

Милутин Станчић је рођен у Скопљу, дипломирао је македонску и јужнословенску књижевност и српски језик на Универзитету Свети Кирил и Методије у Скопљу и један је од оснивача Културно – информативног центра Срба у Македонији – „Спона“, у оквиру којег уређује истоимени информативни портал и часопис „Слово“. Новинар је у Македонској радио телевизији при редакцији на српском – Видик. Објављивао је и текстове о знаменитостима и културној баштини Срба у Македонији у листовима Национална ревија Србија, Геополитика, Политика. Његова књига „Записи из Македоније“ важно је свједочанство о богатој српској историји на том простору. Активно учествује у раду организације „Срби за Србе“, где помаже социјално угроженим породицама на територији Македоније. У два мандата био је директор Управе за развој и унапређење образовања припадника мањих заједница у Македонији, а за време првог мандата 2019. године, издејствовао је да се у основне школе у Македонији уведе изборни предмет језик и култура Срба.

Братислава Танасковић је истакнута представница српске заједнице у Северној Македонији, председница Српског националног савета (изабрана крајем 2023. године) и активиста СКЦ„Спона“, ангажована на реактивирању српских невладиних асоцијација и „премошћавању“ старих подјела. Рођена је у Скопљу, где је дипломирала италијански језик и књижевност, позната је по залагању за очување српског идентитета, језика и културе, те активном учешћу на округлим столовима о правно-политичком положају Срба. Говорила је о правно-политичком положају Срба у Северној Македонији на округлом столу у САНУ. Танасковић се залаже за активније деловање српске заједнице у новим друштвеним условима, фокусирајући се на интензивнији културни и друштвени живот.

Значај трибине за академску и ширу заједницу

Организација овог серијала трибина представља дио ширих настојања Филозофског факултета да, отворе стручну и јавну дискусију о кључним аспектима и изазовима који дефинишу културну политику Срба у савременом добу.

Трибине овог типа доприносе повезивању теоријских знања са стварним друштвеним процесима, што је у складу са стратешким опредјељењем Факултета да развија програме од значаја за заједницу .

Разговор ће бити вођен под модерацијом г. Небојше Курузовића.

Улаз на трибину је слободан, а позивају се студенти, наставници и сва заинтересована јавност да присуствују и активно учествују у дискусији.

Добро дошли!

Духовност и религија као темељ српског идентитета | Предавање проф. др Боривоја Милошевића

Духовност и религија као темељ српског идентитета | Предавање проф. др Боривоја Милошевића

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују предавање „Коријени и крила. Духовност и религија као огледало српског идентитета“, које ће одржати Prof. Dr. Borivoje Milošević у понедјељак, 20. априла 2026. године у 18 часова у Вијећници Банског двора, са циљем да широј јавности приближи значај духовности у обликовању националног идентитета.

Шеснаесто предавање у низу је дио ширег циклуса намјењеног нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.

О теми предавања

Предавање има за циљ да понуди одговор на питање у којој мјери су религија и духовност обликовали модеран српски национални идентитет, те појасни историјски значај Српске православне цркве, која је вјековима била не само вјерска институција, већ и чувар националне свијести.

У временима непостојања независне српске државе, црква је очувала језик, писмо и културни континуитет, чиме је духовност постала средство отпора и идентитетског опстанка. Национални светитељи имали су кључну улогу у формирању духовног и националног идентитета, док су православни манастири представљали не само религијске центре, већ и симболе трајања, умјетности и духовне вертикале једног народа.

Духовност и савремени контекст

Они су жива свједочанства историје, гдје се преплићу вјера, архитектура и национално памћење. Српска духовност се не ограничава само на религију, већ обухвата и шире етичке вриједности као што су жртва, част, заједништво и отпор.

Уједно се огледа у многим традиционалним обичајима, народној поезији, али и у савременом трагању за смислом живота и системом вриједности у времену глобализације.

Молимо Вас да прослиједите позив онима за које сматрате да би ово предавање било занимљиво и корисно.

Улаз је слободан, добро дошли!

Predavanje Korijeni i krila Filozofski fakultet Banja Luka Banski dvor

Гостујуће предавање др Јелене Велетић на Филозофском факултету

Guest Lecture by Dr. Jelena Veletić at the Faculty of Philosophy

filozofski-small
news-image

On Tuesday, 7 April 2026, at the Faculty of Philosophy the University of Banja Luka, a guest lecture was held by Dr. Jelena Veletić, a postdoctoral researcher at the Institute for Teacher Education and School Research (ILS), University of Oslo. The lecture, entitled “What Can We Learn from Educational Data? Examples from Norway and International Studies” привукло је велико интересовање, амфитеатар 203 био је готово попуњен наставницима и студентима психологије и педагогије.

Др Велетић, која је основне и мастер студије психологије завршила на Универзитету у Бањој Луци, а докторат одбранила 2023. на Центру за образовна мјерења (CEMO) Универзитета у Ослу, представила је како се подаци из великих међународних компаративних студија (ILSA) – попут PISA, TIMSS и TALIS – користе за обликовање образовних политика, са посебним фокусом на норвешко искуство.

Предавање је обухватило преглед кључних питања: од тога зашто је важна култура кориштења података у образовању, преко начина на који норвешки систем реагује на резултате међународних истраживања, до критичког осврта на ограничења ових студија. Посебно занимљив дио био је поређење норвешког и домаћег контекста – док Норвешка континуирано и системски учествује у ILSA студијама и интегрише резултате у образовну политику, БиХ се суочава са спорадичним учешћем и ограниченом повезаношћу истраживања и доношења одлука.

Др Велетић је истакла да подаци из образовних истраживања сами по себи нису циљ, већ алат чија вриједност зависи од тога како се интерпретирају и примјењују, те да постоји значајан потенцијал за јачање аналитичке употребе и повезивање истраживања са образовном праксом и политиком.

"Jelena Veletic gostujuce predavanje Filozofski fakultet Banja Luka"

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Одржано предавање „Комуникација са студентима” на Филозофском факултету

Одржано предавање „Комуникација са студентима” на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 3. априла 2026. године, одржана је радионица под називом „Комуникација са студентима”. Овај догађај, који су водили проф. др Срђан Душанић и проф. др Синиша Лакић, окупио је бројне чланове академске заједнице са Универзитета у Бањој Луци. Сусрет је организован са јасним циљем да се унаприједи наставни процес и изгради квалитетнији и здравији однос између предавача и студената, а све у оквиру ширег програма стручног усавршавања на Универзитету.

Важност разумијевања и јасне размјене информација

Упркос бројним стручним знањима и вјештинама које наставници посједују, крајњи исход образовног процеса неријетко може бити незадовољавајући управо због неадекватног споразумијевања. Учесници радионице су имали прилику да сагледају најчешће узроке конфузне структуре рада, кашњења у извршавању обавеза и недостатка узајамног поштовања.

Наглашено је да наставно особље мора водити рачуна о јасним путевима преноса информација, као и о правовременом и отвореном обавјештавању студената о свим обавезама.

„Добра комуникација између универзитетских наставника и студената важан је дио образовног процеса и има кључну улогу за успјешну наставу, али и за само задовољство студената. Наш задатак није само да пренесемо градиво, већ да створимо окружење у којем се знање несметано усваја”, истакао је проф. др Синиша Лакић током свог излагања.

Жива размјена искустава као кључ рјешења

Умјесто класичног једносмјерног предавања, професори су се ослонили на живу размјену искустава. Присутни наставници и сарадници су кроз отворен разговор мапирали изазове са којима се свакодневно сусрећу у учионицама. Посебна пажња посвећена је начину опхођења према академцима и стварању здраве радне атмосфере која олакшава академски живот објема странама.

Декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, подијелио је своје богато искуство из области социјалне психологије и рјешавања сукоба, нудећи присутнима корисне савјете из праксе.

„Када успоставимо јасне видове споразумијевања и покажемо узајамно поштовање, ми заправо градимо темељ на којем студентски потенцијали могу у потпуности доћи до изражаја. Многе препреке у настави нестају оног тренутка када научимо како да исправно приступимо младом човјеку”, поручио је професор Душанић окупљеним колегама.

Континуирано усавршавање за квалитетније високо образовање

Ова радионица је само једна у низу активности предвиђених програмом „Професионално усавршавање за унапређење наставног процеса на Универзитету у Бањој Луци”. Програм, који је усвојио Сенат Универзитета, покренут је са свијешћу да већина наставног особља током свог школовања није имала прилику да слуша предмете посвећене искључиво наставничким и педагошким вјештинама.

Организатори са поносом истичу да овакви сусрети нису засновани на спољним пројектима или буџетима, већ на искреној намјери и доброј вољи да академска заједница кроз заједнички рад унаприједи своје дјеловање. Свим учесницима биће издата увјерења о похађању програма, која ће им послужити као вриједан доказ о стручном усавршавању приликом избора у виша академска звања.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Отворена Хибридна учионица на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци

Opening of a Hybrid Classroom at the Faculty of Philosophy, University of Banja Luka

filozofski-small
news-image

At the Faculty of Philosophy of the University of Banja Luka, on Tuesday, March 31, 2026, a hybrid classroom was officially opened — a modernly equipped teaching space aimed at enhancing the quality of teaching, learning, and international cooperation in higher education. Ernad Lepir and Tatjana Todorović, students of the Business Informatics study program at the Faculty of Economics, University of Banja Luka, conducted a workshop for students of the Faculty of Philosophy titled Application of Digital Tools in Learning.

Hybrid Classroom as a New Teaching Model

This activity was carried out within the framework of two international Erasmus+ projects: DilanEdu-WB – Digital Transformation in Language Study and Education of the Western Balkans (project number 101179642) and BEWBU Blended Education at Western Balkan Universities (project number 101179451), aimed at the digital transformation of teaching and strengthening university capacities for the implementation of innovative educational approaches.

The hybrid classroom enables the simultaneous delivery of teaching both in person and online, thereby creating conditions for flexible learning, the inclusion of students and lecturers from different geographical areas, as well as the innovation of existing and the development of new teaching models based on digital technologies.

Faculty of Philosophy University of Banja Luka With this step, the Faculty of Philosophy of the University of Banja Luka reaffirms its commitment to enhancing the quality of education and developing modern, student-centered learning models.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Успјешно одржана радионица „Вредновање образовних постигнућа студената” на Филозофском факултету

Успјешно одржана радионица „Вредновање образовних постигнућа студената” на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У циљу континуираног професионалног усавршавања и унапређења наставног процеса на Универзитету у Бањој Луци, у уторак, 2. априла 2026. године, успјешно је одржана радионица под називом „Вредновање образовних постигнућа студената”. Овај академски догађај окупио је наставнике и сараднике различитих факултета у aмфитеатру Филозофског факултета, а организован је уз подршку Центра за цјеложивотно учење.

Кроз динамично излагање у трајању од сат и по времена, проф. др Драган Матић и проф. др Драган Партало, подијелили су са присутнима своја богата искуства о изазовима и начинима праћења студентског рада.

Професори Драган Партало и Драган Матић у интеракцији са публиком током радионице.

Објективност као темељ академског повјерења

Питање како праведно, тачно и подстицајно оцијенити знање студента одувијек представља један од најсложенијих задатака сваког универзитетског наставника. Радионица је пружила одговоре на питања како ускладити критеријуме и како избјећи замке субјективности приликом провјере знања.

Проф. др Драган Матић се у свом излагању посебно осврнуо на важност методолошког приступа при састављању испитних питања и дефинисању прагова пролазности.

„Стварање јасних и мјерљивих критеријума једина је сигурна брана против субјективности. Наш основни задатак јесте да изградимо систем у којем сваки студент унапријед тачно зна шта се од њега очекује и на који начин ће његов уложени труд бити вреднован”, истакао је професор Матић током свог излагања.

Оцјена као путоказ, а не само број

Други дио радионице био је посвећен педагошкој и психолошкој димензији оцјењивања. Присутни су имали прилику да кроз живу дискусију сазнају како повратна информација утиче на мотивацију младих људи који се припремају за своје будуће позиве. Наглашено је да процес вредновања није сам себи сврха, већ да представља моћно средство за усмјеравање академског развоја.

Говорећи о суштини односа између професора и студента, проф. др Драган Партало упутио је поруку присутним колегама.

„Оцјењивање никада не смије постати пуки административни чин. Оно мора бити суштински путоказ који студенту освјетљава пут ка даљем сазнању, усавршавању и личном напретку”, поручио је професор Партало, наглашавајући васпитну улогу универзитетске наставе.

Заједничким радом до квалитетнијег образовања

Овај сусрет показао је снажну вољу и спремност наставног особља Универзитета у Бањој Луци да прати савремене токове у високом образовању и да непрестано преиспитује сопствену праксу. Разјашњење недоумица о начинима оцјењивања и размјена искустава из учионице допринијеће стварању још квалитетнијег и праведнијег образовног окружења за све наше студенте.

Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење ће и у наредном периоду наставити са организацијом сличних скупова, потврђујући тиме да је улагање у знање наставника најбољи пут ка успјеху будућих генерација.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру програма професионалног усавршавања наставног особља Универзитета у Бањој Луци, на Филозофском факултету је 27. марта одржана још једна у низу радионица под називом „Реторичке вјештине у настави”. Предавање је водила ма Милица Костовски, виши асистент на Правном факултету, која је присутним професорима и асистентима у амфитеатру 203 приближила тајне успјешног јавног наступа у учионици. Овај догађај организован је са јасним циљем да се побољша квалитет високог образовања кроз јачање говорничких способности оних који знање преносе новим генерацијама.

Моћ изговорене ријечи и важност првог утиска

Радионица је осмишљена тако да одговори на једно од најчешћих питања у академском свијету, а то је да ли је важније оно што се предаје или начин на који се градиво излаже. Током предавања је истакнуто да суштина без одговарајуће форме често остаје недоречена, те да студенти много боље усвајају знање када је оно пренесено јасно, увјерљиво и са правом мјером надахнућа.

Указано је на чињеницу да савремени студент захтијева другачији приступ, гдје монотони говор више не даје резултате.

„Сви смо током школовања имали изврсне стручњаке, али њихово знање често није стизало до нас јер нису знали како да га пренесу. Оно што ми јесмо и начин на који се постављамо комуницира много рјечитије од самих ријечи. Зато је, поред суштине, апсолутно пресудан начин на који се градиво представља младим људима”, истакла је Костовски током свог излагања.

Од темељне припреме до невербалне комуникације

Током овог стручног сусрета, присутни су имали прилику да чују корисне савјете о томе како започети предавање и одржати пажњу слушалаца, али и како се изборити са тремом. Посебна пажња посвећена је невербалној комуникацији, говору тијела, успостављању контакта очима и правилном коришћењу простора, као и опасностима које носи пуко читање са визуелних приказа. Наглашено је да је предавач увијек у средишту пажње, док су техничка помагала ту само да употпуне његову бесједу.

„Данас, уколико студенте не придобијете занимљивим уводом, врло вјероватно ћете изгубити њихову пажњу већ у првих тридесет секунди. Не планирати наступ значи планирати неуспјех. Стога је темељна припрема, која обухвата и садржај и техничке детаље, једини сигуран пут до успјешног часа”, поручила је Костовски присутнима.

Ова радионица само је дио ширег циклуса стручног усавршавања које Faculty of Philosophy спроводи у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење. Овакви догађаји јасно показују спремност академске заједнице да стално унапређује свој рад, његује културу лијепе ријечи и студентима пружи образовање највишег квалитета.

Вођење и развој људи у образовним установама: Предавање проф. др Срђана Душанића

Вођење и развој људи у образовним установама: Предавање проф. др Срђана Душанића

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци настављена је успјешна традиција тематских предавања, у оквиру професионалних усавршавња, посљедње сриједе у мјесецу. Овом приликом, декан факултета, проф. др Срђан Душанић, одржао је изузетно посјећено излагање посвећено вођењу и развоју људи у оквиру образовних институција. Као стручњак из области социјалне и организационе психологије, професор Душанић је указао на често занемарену чињеницу да врсни стручњаци и научници често преузимају руководеће улоге без претходне припреме за сложене изазове управљања великим колективима.

Ситуационо руковођење као одговор на изазове савремене установе

Кроз анализу различитих нивоа вођења – од свакодневне организације и координације, преко релационог нивоа заснованог на односима, па све до вриједносног нивоа који дефинише смисао рада, професор Душанић је истакао важност прилагођавања стила вођења конкретним ситуацијама и људима. Ситуационо руковођење у академском контексту захтијева посебан сензибилитет, гдје се ауторитативни приступ замјењује разумијевањем и подршком.

Посебно је наглашено да истински успјех једне установе не почива на хијерархији, већ на заједништву. У вези са тим, професор Душанић је изнио својеврсни лични и професионални став на ову тему:

„Руковођење доживљавам као рад са људима, а не управљање над њима, што подразумијева хоризонтални приступ и међусобно уважавање унутар академске заједнице, јер је улога вође да буде први међу једнакима који заједно са својим сарадницима гради заједничку визију.“

Предности хоризонталног вођења и заједничког доношења одлука

Вођење које се заснива на хоризонталним односима и сарадњи доноси дугорочне користи за сваку образовну установу. Овакав приступ омогућава да се запослени осјећају као вриједни чиниоци система, а не само као извршиоци задатака.

Кључне предности оваквог модела су:

  • Веће повјерење: Када се важне одлуке доносе уз претходне консултације, јача се осјећај припадности и уважавања.
  • Боља атмосфера: Смањењем фокуса на строгу хијерархију, директно се ублажава напетост и подстиче отворена комуникација у колективу.
  • Дугорочна стабилност: Појединци који осјећају да се њихов глас чује и поштује, далеко су лојалнији установи и рјеђе се суочавају са професионалним сагорјевањем.
Декан Срђан Душанић током излагања на тему вођења и развоја људи у образовању на Филозофском факултету у Бањој Луци

Ипак, сваки модел носи и своје изазове. У великим системима може доћи до споријег доношења одлука због тежње ка консензусу, а често се јавља и отпор промјенама јер је тешко ускладити очекивања свих појединаца. Такође, за руководиоца је сталан изазов задржавање потпуне непристрасности приликом вредновања рада запослених.

Смјернице и сугестије за успјешно вођење људи

Да би један руководилац успјешно пребродио изазове и омогућио развој својих сарадника, неопходно је да се придржава одређених етичких и професионалних начела. На основу вишегодишњег искуства и психолошких истраживања, изведене су сљедеће сугестије:

  1. Континуирано учење и усавршавање: Стручност у настави или науци јесте важна, али вјештина управљања људима је посебна област која захтијева стално учење и додатне обуке.
  2. Активно слушање колектива: Повратна информација коју руководилац добије од својих сарадника представља највреднији алат за препознавање проблема и заједничко напредовање.
  3. Правда и непристрасност: Свако арбитрирање у конфликтним ситуацијама мора бити засновано искључиво на чињеницама и општем добру институције, избјегавајући личне симпатије или предрасуде.
  4. Фокус на суштинске вриједности: Руководилац никада не смије изгубити из вида да је крајњи циљ образовне установе изградња бољег и здравијег друштва, а не пуко испуњавање административних форми и квота.

Овом изузетно посјећеном предавању присуствовале су колеге са бројних факултета нашег Универзитета, представници више различитих основних и средњих школа из Бањалуке, запослени са of the Faculty of Philosophy, као и колеге из административних служби Универзитета и факултета, те бројни заинтересовани студенти. Овакав одзив потврђује важност теме и потребу за сталним дијалогом о унапређењу вођења унутар образовног система, како би сваки појединац моћи да оствари своје пуне потенцијале и постане најбоља верзија себе.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Гости из Чешке на Филозофском факултету у оквиру ERASMUS+програма

Гости из Чешке на Филозофском факултету у оквиру ERASMUS+програма

filozofski-small
news-image

У периоду од 16. до 20. марта 2026. године Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци наставио је своју успјешну сарадњу са Педагошким факултетом Универзитета Палацког у Оломоуцу (Чешка Република) – у оквиру Erasmus+ програма мобилности, факултет је угостио колегинице са ове партнерске институције.

У посјети су боравиле др Јитка Плишке, др Ева Дворжакова Кањечкова и др Ленка Јарушинска, које су у својству гостујућих професорица одржале предавања студентима, те Луси Шрамова, представница административног особља, која је учествовала у програму стручне обуке.

Пријем и представљање факултета

Гошће су првог дана посјете дочекали представници Катедре за педагогију и методике, а организовано је и детаљно упознавање са факултетом – од библиотеке и читаонице до савремено опремљене хибридне учионице, чије се званично отварање очекује у наредном периоду.

Предавања која отварају нове перспективе

Гостујуће професорице обратиле су се студентима различитих студијских програма, доносећи са собом актуелне теме из европске педагошке праксе. Др Јитка Плишке одржала је предавање о мултикултуралном образовању за студенте треће године Учитељског студија, др Ева Дворжакова Кањечкова представила је студентима друге године Педагогије образовни систем Чешке и савремене изазове у образовању наставника, а др Ленка Јарушинска радила је са студентима четврте године Педагогије на теми педагошке дијагностике.

Студентима је на овај начин омогућен непосредан сусрет са различитим образовним системима и наставним приступима – врста искуства коју уџбеници не могу замијенити.

Стручно усавршавање административног особља

Паралелно са наставним активностима, реализован је и програм стручне обуке за административно особље. Луси Шрамова упознала се са организацијом студентске службе, административним процедурама и информационим системом факултета, а размјена искустава текла је у оба смјера — и представници административног особља Филозофског факултета имали су прилику да сагледају праксу партнерске институције. 

Ова посјета потврђује да је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци активан и поуздан партнер у европском образовном простору, те да Erasmus+ програм остаје један од кључних механизама интернационализације наставе и унапређења институционалне праксе.

СЕДМИЦА МОЗГА 2026 успјешно реализована на Филозофском факултету

СЕДМИЦА МОЗГА 2026 успјешно реализована на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У периоду од 16. до 21. марта 2026. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци успјешно је реализована традиционална манифестација „Седмица мозга“, у организацији Лабораторије за експерименталну психологију LEP-BL.

Програм је координисао координатор Лабораторије уз активно учешће студената волонтера. Током шест дана реализован је богат програм намијењен различитим циљним групама – од дјеце предшколског узраста и ученика основних школа до студената и шире јавности. Организовано је укупно 8 радионица за ученике основних школа, 1 радионица за предшколце и 1 за студенте, као и 5 предавања, 2 панел дискусије и учешће у радијској емисији за младе.

Програм је обухватио актуелне теме из области психологије и неуронауке, укључујући пажњу и утицај дигиталних технологија, технике учења, митове у психологији и примјену вјештачке интелигенције. Посебну пажњу привукле су панел дискусије „Снага ума у спорту“ и „Од мозга до говора“, које су подстакле интердисциплинарни дијалог.

Све активности биле су бесплатне и отворене за циљане групе, чиме је потврђена посвећеност of the Faculty of Philosophy промоцији науке и менталног здравља, као и значај приближавања научних сазнања о мозгу и понашању различитим узрастима.