Изложба „Бањалука 1941–1945: мјеста страдања и отпора“ на Филозофском факултету

Изложба „Бањалука 1941–1945: мјеста страдања и отпора“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

Након што је прошле године обиљежено 80 година од ослобођења Бањалуке у Другом свјетском рату, изложба „Бањалука 1941–1945: мјеста страдања и отпора“, аутора др Владана Вуклиша, историчара и архивисте, биће представљена публици на the Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци.

Свечано отворање изложбе биће у уторак, 12. маја 2026. године у 12.00 часова, у изложбеном простору Филозофског факултета (Историја).

Присутнима ће се на отварању обратити аутор изложбе, као и представници Факултета и Универзитета. Том приликом публици ће бити доступни и примјерци пратеће каталошке публикације.

Изложба доноси свеобухватан приказ Бањалуке у периоду Другог свјетског рата, стављајући посебан акценат на мјеста страдања, али и мјеста отпора. Кроз документарну и визуелну грађу, представљене су људске приче и историја града испричана кроз простор, укључујући и локалитете који данас више не постоје.

Посебна вриједност изложбе огледа се у употреби дигиталних кодова који повезују бројне локације са координатним системом, као и у мапирању више од 60 мјеста на историјској мапи из 1942. године. Овај сегмент представља почетак ширег пројекта систематског мапирања Бањалуке у периоду Другог свјетског рата.

У припреми изложбе коришћени су документарни, фотографски и архивски материјали више институција, међу којима су Архив Републике Српске, Музеј Републике Српске, Војни архив Србије, Историјски музеј БиХ, Архив Југославије, Музеј Југославије, Музеј Војводине, Хрватски државни архив, Национални архив у Вашингтону (NARA), Музеј Козаре у Приједору, као и грађа из приватних збирки.

Отварање изложбе „Бањалука 1941–1945: мјеста страдања и отпора“ на Филозофском факултету
Центар за надареност НАУМ покреће два нова програма за ученике: „Инсекти“ и „Увод у мало другачију биологију“

Центар за надареност НАУМ покреће два нова програма за ученике: „Инсекти“ и „Увод у мало другачију биологију“

filozofski-small
news-image

Центар за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци покреће два нова едукативна програма намијењена ученицима који желе да истражују природу, развијају научну радозналост и уче на другачији, практичан и истраживачки начин.

Први сусрет у оквиру програма биће одржан у суботу, 16. маја, од 10.00 часова, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци. Програми ће се реализовати суботама, у групама, а због квалитета рада и интерактивног приступа број мјеста је ограничен.

Заинтересовани ученици могу се пријавити путем онлајн пријавног формулара, а све додатне информације доступне су путем имејл адресе: naum@ff.unibl.org.

Два програма за младе истраживаче природе

У оквиру овог циклуса Центар НАУМ организује два програма:

Инсекти


Радионица посвећена фасцинантном свијету инсеката отвориће полазницима врата у микро свијет шестоножаца, њихове грађе, станишта, улоге у природи и значаја за очување природне равнотеже. Учесници ће имати прилику да, кроз стручно вођене активности, упознају разноликост инсеката, њихове облике, боје, животне навике и начине истраживања.

Програм ће обухватити увод у биологију инсеката, разговор о њиховој улози у екосистемима, основе научног посматрања и прикупљања података, као и практични дио који ће, у зависности од временских услова, бити реализован кроз теренски рад или рад са узорцима и микроскопом.

Радионицу води Бранислава Дукић, која је дипломирала на Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци, а мастер студије завршила на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Током професионалног рада учествовала је у бројним истраживачким пројектима, теренским истраживањима, мониторингу биодиверзитета, идентификацији врста и процјени еколошких утицаја на шумске екосистеме.

Увод у мало другачију биологију


Ова радионица полазницима нуди прилику да биологију и екологију упознају на другачији начин — као области које се повезују са хемијом, физиком, географијом и другим научним дисциплинама. Циљ програма је да ученици развијају ширу слику о живом свијету, природи и човјековом мјесту у екосистему.

Кроз овај програм ученици ће бити подстакнути да постављају питања, повезују знања из различитих области и развијају самостално мишљење. Посебан нагласак биће стављен на љубав према природи, истраживачки дух и одговорност према животној средини.

Радионицу води Велена Ђукић, мастер екологије, која је радно искуство стицала у области заштите животне средине, еколошких студија, пројеката из области екологије и образовног рада са младима.

Зашто се пријавити?

Програми су намијењени ученицима узраста од 9 до 12 година који воле природу, истраживање, биологију, екологију и практично учење.
Кроз рад у малим групама, полазници ће имати прилику да:

– развијају научну радозналост,
– уче кроз посматрање, разговор и практичан рад,
– постављају питања и истражују,
– упознају природу из другачије перспективе,
– развијају вјештине закључивања, истраживања и тимског рада.

Центар за надареност НАУМ овим програмима наставља да гради простор у којем ученици могу да препознају и развијају своја интересовања, уз подршку ментора, стручњака и академске заједнице.

Пријава

За учешће у програмима потребно је попунити пријавни формулар.

Линк за пријаву:
https://forms.gle/ovX1hc1XGr5MQ8T2A 

Након попуњавања формулара, пријављени ученици и родитељи биће обавијештени о распореду рада, групама и додатним организационим информацијама.

Све додатне информације доступне су путем имејл адресе: naum@ff.unibl.org.

Филозофски факулетет партнер на новом ХОРИЗОНТ ЕВРОПА пројекту

Филозофски факулетет партнер на новом ХОРИЗОНТ ЕВРОПА пројекту

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци партнер је на новом међународном пројекту “Подршка у изградњи политика у области истраживања и иновација у земљама проширења” (енгл. POLICY ENLARGE – R&I POLICY support for ENLARGEment countries), који је званично почео састанцима свих партнера одржаним у Будимпешти 21. и 22. априла 2026. године.

На уводним састанцима учествовали су и представници Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци: проф. др Срђан Душанић и др Драган Драгомировић.

Пројекат ”Политике за проширење” (POLICY ENLARGE), финансиран је кроз оквирни програм Европске уније за истраживање и иновације – Хоризонт Европа (Horizon Europe). У наредне три године пружаће подршку развоју сарадње у областима иновације, истраживања, образовања, културе, омладине и спорта.  

Путем новог трогодишњег пројекта биће настављени и унапријеђени досадашњи заједнички напори остварени у пројекту ”Одговори кроз политике” (POLICY ANSWERS), за сарадњу у областима иновација и истраживања, образовања, културе, омладине и спорта. Крајњи циљ је подршка стабилности и напретку у процесу јачања европске перспективе региона Западног Балкана, као и осталих ”земаља проширења”.

Пројектом руководи Регионални центар за информациони и научни развој (RCISD) из Будимпеште (Мађарска), укључује 15 партнерских институција, а заснован је на богатом искуству и међусобној сарадњи укључених партнера на сличним темама у прошлости.

Кључни циљеви пројекта:

  • Структурисани дијалог о политикама кроз састанке на министарском нивоу, тематске радионице и узајамно учење (peer learning);
  • Нова шема финансирања трећих страна (FSTP) са флексибилним инструментима за заједничке иновације, примјену резултата истраживања и иновација (R&I) и сарадњу међу људима;
  • Циљана изградња капацитета у областима реформи истраживања и иновација, дигитализације, трансфера технологије и Стратегија паметне специјализације (S3);
  • Подршка зеленој и дигиталној транзицији, уз инклузивно учешће.
О везама са Македонијом на трибини Културна политика Срба у 21. вијеку

О везама са Македонијом на трибини Културна политика Срба у 21. вијеку

filozofski-small
news-image

Тринаеста трибина из циклуса „Културна политика Срба у 21. вијеку“, под називом „Могу ли Срби без Македоније и Македонија без Срба?“, одржана је у петак, 24. априла 2026. године, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Гости трибине били су Милутин Станчић и Братислава Танасковић, истакнути активисти и представници српског народа из Сјеверне Македоније, који су са академском заједницом подијелили искуства о очувању идентитета, језика и културе у региону.

Тринаести сусрет у оквиру овог значајног серијала отворио је важна питања о историјским и савременим везама српског и македонског простора. Под модерацијом г. Небојше Курузовића, гости су анализирали правно-политички положај српске заједнице, наглашавајући да културна политика Срба мора бити активна и институционално подржана како би дала дугорочне резултате.

Милутин Станчић и Братислава Танасковић на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Милутин Станчић и Братислава Танасковић о положају Срба

Милутин Станчић, оснивач Културно-информативног центра „Спона“ и уредник часописа „Слово“, истакао је значај увођења изборног предмета „Језик и култура Срба“ у македонске основне школе. Као новинар и аутор књиге „Записи из Македоније“, Станчић је свједочио о богатој културној баштини која обавезује на континуирану бригу о српском насљеђу јужно од Дрине.

С друге стране, Братислава Танасковић, предсједница Српског националног савета, фокусирала се на потребу за јачим повезивањем српских удружења и превазилажењем старих подјела. Наиме, њено залагање за интензивнији културни и друштвени живот Срба у Сјеверној Македонији представља модел како се кроз дијалог и јавно дјеловање може унаприједити положај заједнице у новим друштвеним околностима.

Милутин Станчић и Братислава Танасковић на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Платформа за јавни дијалог

Организација ове трибине потврђује стратешко опредјељење Филозофског факултета да развија програме који повезују теоријска знања са стварним друштвеним процесима. Овакви догађаји омогућавају студентима и наставницима али и широј јавности директан увид у изазове са којима се суочава српски народ у дијаспори и региону.

„Очување српског идентитета, језика и културе у Сјеверној Македонији није само локално питање, већ дио шире културне политике која захтијева активну размјену искустава и академску подршку“, истакнуто је током разговора.

Све снимке досадашњих 12 трибина, као и занимљиве разговоре са нашим гостима, можете погледати на званичном Јутјуб каналу Филозофског факултета путем сљедећег линка:

Фото: Неђо Малешевић (Faculty of Philosophy УНИБЛ)

Како успјешно рјешавати проблеме? Учите од најбољих: Гостујуће предавање проф. др Александра Бауцала

Како успјешно рјешавати проблеме? Учите од најбољих: Гостујуће предавање проф. др Александра Бауцала

filozofski-small
news-image

У амфитеатру 216 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у петак 24. априла 2026. године, одржано је гостујуће предавање под називом „Развој компетенција у вршњачкој сарадњи: PEER тренинг и примјена у образовању”. Предавач је био истакнути стручњак из области развојне и педагошке психологије, проф. др Александар Бауцал са Универзитета у Београду.

Иновативни приступ у сарадњи и настави

Окупљенима, међу којима су били студенти свих циклуса, професори, истраживачи и просвјетни радници, професор Бауцал је представио новији научни допринос – PEER модел. Ријеч је о свеобухватном оквиру за развој вјештина заједничког рјешавања проблема, који се темељи на четири кључна стуба: личности, емоционалној интелигенцији, размјени идеја и управљању ресурсима.

Професор Бауцал је током предавања нагласио важност заједничког рада, истакавши: „Ми морамо да пођемо од тога да свака особа, без обзира каква је, може да да свој допринос квалитету сарадње. Треба да препознамо различите облике и начине на које различите особе доприносе, како бисмо унаприједили наше заједничке напоре.”

Значај PEER модела за будуће генерације

Ово предавање је отворило простор за промишљање о иновацијама у настави, посебно у дијелу који се односи на оснаживање студената за рад у тимовима. Бауцал је подвукао да PEER модел није само теоријски концепт, већ примјењив алат који може значајно да унаприједи динамику у учионици и ван ње.

Проф. др Александар Бауцал током гостујућег предавања на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.

„Ако већ желимо да подржимо развој компетенција, морамо да омогућимо простор за дијалог и размјену идеја. Наставници више не треба да буду једини извор информација, већ подстицајни фактори који омогућавају студентима да међусобно граде знање”, закључио је професор.

Предавање је заокружено конструктивном дискусијом, у којој су присутни имали прилику да размијене мишљења о практичним аспектима имплементације овог модела у школски систем, чиме је још једном потврђена успјешна сарадња наше институције са водећим стручњацима из региона.

Проф. др Александар Бауцал током гостујућег предавања на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.

Фото: Неђо Малешевић (Faculty of Philosophy УНИБЛ)

Интеграција истраживања у наставу | Завршна радионица за професионално усавршавање

Интеграција истраживања у наставу | Завршна радионица за професионално усавршавање

filozofski-small
news-image

У амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 24. априла 2026. године, одржана је посљедња радионица у оквиру циклуса предавања под називом „Професионално усавршавање за унапређење наставног процеса на Универзитету у Бањој Луци“. Тема завршног сусрета била је „Интеграција истраживања у наставу и развој истраживачких компетенција студената“, коју су водили проф. др Драган Партало и проф. др Драган Матић.

Професори др Драган Партало и др Драган Матић на радионици о интеграцији истраживања у наставу на Филозофском факултету.

Синергија теорије и праксе у учионици

Током овог завршног предавања, предавачи су истакли неопходност повезивања теоријских знања са практичним истраживачким радом. Проф. др Драган Матић је нагласио: „Циљ ове радионице није био да само теоријски обрадимо тему, већ да подстакнемо студенте да кроз активни истраживачки рад наставни процес учине динамичнијим и примјењивијим у пракси.“

Професори су присутнима представили теоријски модел „Inquiry-based learning“, наглашавајући значај трансфера знања кроз конкретне примјере. Акценат је стављен на методе којима наставници могу студенте мотивисати да преузму активну улогу у свом образовању, чиме се развијају њихове аналитичке способности и критичко мишљење.

Развој компетенција за будућност

Проф. др Драган Партало је током дискусије указао на то да је кључ успјеха у савременом образовању управо у примјени наставних метода које студенте стављају у позицију истраживача. „Када студенти самостално долазе до закључака кроз вођени истраживачки процес, знање које стекну постаје трајније и употребљивије у свакодневном раду,“ додао је проф. Партало.

Ова радионица је затворила овогодишњи циклус едукација кроз Програм професионалног усавршавања наставног особља. Сви учесници добили су потврде о учешћу, а закључено је да је размјена искустава оваквог типа од непроцјењиве важности за даљи развој Универзитета у Бањој Луци.

Иако је ово била посљедња едукација у оквиру овог серијала за текућу годину, позивамо наставно особље и студенте да наставе пратити сајт Филозофског факултета како би били благовремено информисани о предстојећим активностима и новим приликама за усавршавање.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Оснаживање наставног процеса: Одржана радионица „Развој инклузивне и приступачне наставе”

Оснаживање наставног процеса: Одржана радионица „Развој инклузивне и приступачне наставе”

filozofski-small
news-image

У оквиру програма професионалног усавршавања наставног особља Универзитета у Бањој Луци, на Филозофском факултету је 23. априла 2026. године одржана радионица под називом „Развој инклузивне и приступачне наставе“. Овај догађај окупио је наставнике и сараднике са цијелог Универзитета који желе да унаприједе своје вјештине у раду са различитим групама студената, осигуравајући једнаке могућности за све.

Учесници радионице о инклузивној и приступачној настави на Филозофском факултету у Бањој Луци, проф. др Драженко Јоргић и Бојана Трбић у разговору са колегама током предавања.

Студент у средишту наставног процеса

Циљ радионице био је освјешћивање важности приступачности и прилагођавања наставних метода, с посебним фокусом на потребе студената са инвалидитетом. Предавачи су указали на то да инклузивна настава није само морална обавеза, већ и кључни чинилац квалитетног образовања које уважава индивидуалне разлике.

Проф. др Драженко Јоргић је присутнима приближио методе којима се могу превазићи баријере у настави, истичући: „Приступачна настава подразумијева разумијевање да сваки студент има свој пут до знања. Наш задатак није да спуштамо стандарде, већ да уклонимо непотребне препреке и сваком појединцу омогућимо да покаже своје пуне капацитете.”

Практични примјери и размјена искустава

Бојана Трбић, руководилац Центра за подршку студентима са инвалидитетом, је кроз конкретне примјере из праксе представила стратегије за подршку студентима. Она је нагласила: „Инклузија почиње онда када наставник препозна потребу студента и правовремено је адресира. Подршка коју пружамо није само техничко питање, већ суштински дио стварања здраве академске климе у којој се свако осјећа прихваћено и подржано.”

Учесници су имали прилику да кроз дискусију анализирају реалне ситуације, подијеле своја досадашња искуства и добију корисне смјернице о коришћењу асистивних технологија и техника прилагођавања наставног материјала.

Ова радионица потврдила је опредијељеност of the Faculty of Philosophy и Универзитета да континуирано улаже у знање својих наставника, јер управо они својим радом и приступом граде основу за напредак будућих генерација стручњака.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Дан отворених врата на Филозофском факултету: мјесто гдје студенти заиста долазе на прво мјесто

Дан отворених врата на Филозофском факултету: мјесто гдје студенти заиста долазе на прво мјесто

filozofski-small
news-image

Дан отворених врата Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци окупио је матуранте, студенте, професоре и сараднике у духу отвореног разговора, непосредног сусрета и искреног представљања свега онога што овај факултет јесте данас: озбиљна академска установа, подстицајна заједница и, како је истакнуто, друштвена мрежа за цијели живот.

Први дио програма одржан је у Универзитетској дворани, гдје су се окупили сви учесници на Дану отворених врата University of Banja Luka. Присутнима су се том приликом обратили ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин, предсједник Студентског парламента, предсједник Уније студената Републике Српске, као и помоћница министра за високо образовање Републике Српске др Јелена Старчевић. Њихове поруке биле су усмјерене ка охрабривању младих људи да одговорно бирају свој будући позив, али и да факултет не посматрају само као мјесто студирања, него и као простор личног сазријевања, професионалног обликовања и стварања трајних пријатељстава и веза.

Факултет као заједница, а не само мјесто полагања испита

У наставку програма, проф. др Светлана Боројевић, продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу, поздравила је присутне на Филозофском факултету и представила факултет кроз његове основне вриједност и могућности. У том представљању посебно је наглашено да су студенти на првом мјесту, те да је основна идеја факултета да образовање не буде синоним за стрес, нити да се студирање сведе само на предавања и испите, већ да оно подразумијева цјеловит развој личности, знања, вјештина и самопоуздања.

Будућим студентима потом су појединачно представљени сви студијски програми Филозофског факултета. О њима су говорили доц. др Дарко Ратковић за Учитељски студиј, проф. др Љиљана Јерковић за Педагогију, проф. др Жељка Шајин за Историју, проф. др Милица Дробац Павићевић за Психологију, проф. др Сања Партало за Предшколско васпитање и доц. др Жељко Шарић за Филозофију. На тај начин матуранти су добили јасан увид у садржај студија, пријемне испите, могућности професионалног развоја и послове за које се оспособљавају током школовања.

Ваннаставни живот као велика предност Филозофског факултета

Посебан утисак на присутне оставио је дио представљања који се односио на ваннаставне активности, јер управо оне на најбољи начин показују да Филозофски факултет није сведен само на формални наставни процес. У презентацији је с правом наглашено да је ово један од најдинамичнијих факултета по обиму додатних активности. Међу њима се посебно издвајају манифестација „Сриједом на Филозофском“, студентске секције, развоја професионалних вјештина, и планинарења, студентски квизови, „Филмозофија“, „Сократови кафеи“, „Кафа са педагозима“, активности поводом седмице менталног здравља „Јесење чишћење УМА“, одласци најактивнијих студената на регионалне конференције, као и волонтерске и хуманитарне акције.

Овакви садржаји јасно свједоче да Филозофски факултет његује образовање које не остаје затворено у учионици, него се шири на разговор, искуство, учешће, дружење, одговорност и лични раст. Зато је порука упућена матурантима била јасна: ово је факултет по мјери различитих способности, интересовања и талената, мјесто на којем се може учити озбиљно, а живјети испуњено.

Простор који се памти и заједништво које остаје

Велику пажњу матураната привукао је и сам простор Филозофског факултета, који је с разлогом истакнут као једна од важних предности ове установе. У представљању је наглашено да факултет одликују добри технички услови и пријатан простор, а током обиласка зграде будући студенти могли су да се увјере у уређеност и посебан дух факултетског амбијента. Представљени су им амфитеатри, читаоница, Плава сала, изложбени простори у ходницима, студентска служба, дневни боравак за студенте, као и парк иза факултета и кампус , који у прољећним данима посебно долазе до изражаја својом љепотом.

Завршни дио Дана отворених врата био је управо заједнички обилазак факултета, током којег су матуранти, студенти и професори заједно прошли кроз зграду, разговарали, разгледали просторије и непосредно осјетили атмосферу овог академског простора. Скулптуре, изложбе, уређени ентеријер, студентски кутак и парк иза факултета оставили су снажан утисак, потврђујући да Филозофски факултет није само мјесто знања, него и мјесто доживљаја, сусрета и припадања. Зато није претјерано рећи да је ово један од најљепших универзитетских кампуса у региону, не само по изгледу, већ и по осјећају који пружа онима који у њега уђу.

Посебну захвалност заслужују студенти Филозофског факултета и Савез студената Филозофског факултета, који су носили значајан дио активности промоције и својим ангажманом, енергијом и приступом на најбољи начин представили факултет. Управо су они показали да је заједништво професора и студената једна од највећих вриједности ове установе. Када студенти са поносом говоре о свом факултету, када га представљају с осмијехом, сигурношћу и искреном жељом да и други постану дио те приче, онда је то најбоља потврда да Филозофски факултет заиста јесте заједница која траје и остаје. То је, у најљепшем смислу те ријечи, ваша друштвена мрежа за цијели живот.

За све додатне информације о упису, пријемном испиту и студијским програмима, заинтересовани кандидати могу више сазнати у Информатору за упис на Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, у којем су детаљно представљени студијски програми, услови уписа и контакт особе.

Zgrada Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci upis 2026

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Будућност образовања уз вјештачку интелигенцију: Одржано предавање доц. др Борислава Вукојевића

Будућност образовања уз вјештачку интелигенцију: Одржано предавање доц. др Борислава Вукојевића

filozofski-small
news-image

У оквиру серијала професионалног усавршавања за унапређење наставног процеса на Универзитету у Бањој Луци, на Филозофском факултету одржано је изузетно значајно предавање на тему савремених система вјештачке интелигенције. Доц. др Борислав Вукојевић са Факултета политичких наука представио је наставницима, сарадницима и студентима концепт проактивних AI агената и њихову практичну примјену у академском и пословном свијету. Догађај је реализован с циљем модернизације наставе кроз упознавање са најновијим технолошким достигнућима која из коријена мијењају истраживачки рад.

Predavanje o primjeni vještačke inteligencije u akademskom radu na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci.

Еволуција вјештачке интелигенције: Долазак самосталних агената

Током излагања, доцент Вукојевић је нагласио да вјештачка интелигенција улази у нову фазу коју обиљежавају проактивни системи попут „Open Clow” агената. За разлику од досадашњих модела који су искључиво одговарали на корисничке упите, нови системи су у стању да самостално преузимају иницијативу, контактирају корисника ради појашњења и управљају сложеним процесима без непрестаног надзора.

„Вријеме класичног ’промпт инжењеринга’ полако измиче, јер модерни модели постају координатори који самостално расподјељују задатке специјализованим агентима”, истакао је доцент Вукојевић, појашњавајући да систем сада функционише кроз дефинисање контекста, алата и вјештина унутар самог асистента.

Безбједност и етика у дигиталном окружењу

Посебан осврт стављен је на питање безбједности података у академском раду. Предавач је препоручио коришћење локалних сервера и рад у заштићеним окружењима како би се осигурала приватност истраживања. Демонстрирано је како вјештачка интелигенција може аутоматски креирати прегледе литературе у APA формату или анализирати научне базе података, чиме се наставно особље ослобађа механичких задатака.

„Суштина је у контексту и искуству које наставник или научник преноси систему. Иако вјештачка интелигенција може преузети на себе сав репетитивни посао, човјек мора задржати потпуну контролу над правцем истраживања и развојем кључних вјештина”, закључио је Вукојевић.

Predavanje o primjeni vještačke inteligencije u akademskom radu na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci.

Ово предавање потврђује опредјељеност Филозофског факултета и Универзитета у Бањој Луци ка сталном усавршавању и примјени иновативних рјешења која ће унаприједити квалитет наставе и научноистраживачког рада на нашем Универзитету.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Јачање сарадње са америчким универзитетима

Јачање сарадње са америчким универзитетима

filozofski-small
news-image

Проректор за људске и материјалне ресурсе Универзитета у Бањој Луци проф. др Далибор Кесић и декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Срђан Душанић бораве у радној посјети Вашингтону с циљем унапређења сарадње са америчким универзитетима.

Током посјете, организоване у оквиру постојећег програма сарадње са институцијама савезне државе Мериленд, делегација је посјетила Универзитет Џорџтаун, гдје су одржани састанци са представницима руководства ове угледне високошколске установе.

Такође, одржан је и састанак са чланом Конгреса Сједињених Америчких Држава Стенијем Хојером. Разговори су одржани у просторијама Конгреса на Капитол Хилу, на позив конгресмена Хојера.

Током сусрета конгресмен Хојер упознат је са радом и развојним потенцијалима Универзитета у Бањој Луци, као и са могућностима унапређења академске сарадње. Посебан акценат стављен је на значај институционалне подршке и улогу коју америчка администрација може имати у јачању веза између високошколских институција у Сједињеним Америчким Државама и академске заједнице у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

У оквиру посјете одржани су и састанци са професорима Универзитета Јејл, предвођени професорком Кетрин Пантер-Брик, гдје је препознат значајан потенцијал за успостављање сарадње, размјену знања, као и мобилност наставног особља и студената. Представници ових угледних универзитета исказали су велико интересовање за сарадњу са Универзитетом у Бањој Луци.

Током боравка у Сједињеним Америчким Државама делегација је одржала и низ састанака са представницима администрације савезне државе Мериленд, на челу са државном секретарком Сузан Ли, чиме су додатно отворене могућности за даљи развој академске и институционалне сарадње.

универзитетима

УНИБЛ