Промоција књиге „Наших пет минута 2“ – драмолети за школску сцену у издању Центра за надареност НАУМ

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ – драмолети за школску сцену у издању Центра за надареност НАУМ

filozofski-small
news-image

Центар за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци организује промоцију књиге „Наших пет минута 2“, која ће бити одржана у уторак, 11. новембра 2025. године, у 14.00 часова, у Студентском културном центру Универзитета у Бањој Луци.

Ово издање представља други циклус програма „Наших пет минута“ и садржи драмолете за школску сцену, чији је приређивач проф. Бранкица Радоњић. Зборник доноси одабране кратке драмске форме настале у оквиру креативног програма Центра за надареност НАУМ, усмјереног на подстицање ученичке маште, сарадње и сценског израза.

Промоцију ће отворити проф. др Милица Дробац-Павићевић, водитељ Центра за надареност НАУМ, која ће говорити о визији програма и значају подршке даровитим ученицима у области умјетничког стваралаштва.

О процесу настанка књиге и искуству рада са ученицима говориће проф. Бранкица Радоњић, приређивач издања и аутор концепта „Наших пет минута“, док ће своје виђење рада са младима изложити драматург Синиша Тешановић, један од предавача у програму, и проф. Марио Ћулум, ментор групе ученика за писање сценарија.

У оквиру промоције биће изведена два сценска драмолета из зборника, које ће извести глумци Драмске сцене СПКД „Просвјета“ Прњавор и Театра Центра за културу Дервента, чиме ће публика имати прилику да доживи живу интерпретацију ученичких текстова.

Издање је настало у оквиру активности Центра за надареност НАУМ, а његову штампу подржала је Фондација „Каћа“, која континуирано пружа подршку афирмацији даровитих ученика и младих аутора.

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ представља наставак мисије Центра НАУМ у препознавању, подстицању и представљању даровитости, креативности и сценског израза младих.

Сви заинтересовани позивају се да присуствују догађају и да заједно са ауторима, сарадницима и гостима обиљеже овај значајан корак у развоју школске драме и подршке талентованим ученицима.

XXVI Бањалучки новембарски сусрети: традиција научног дијалога и академске размјене

XXVI Бањалучки новембарски сусрети: традиција научног дијалога и академске размјене

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује XXVI научни скуп Бањалучки новембарски сусрети, који ће се одржати 14. новембра 2025. године.

Овогодишњи научни скуп окупља укупно 60 учесника уз 40 пријављених научних радова, што свједочи о великом интересовању и научноистраживачкој релевантности овог традиционалног догађаја. Поред учесника из земље и региона, посебно се истиче присуство међународних учесника из Пољске и Русије, који својим ангажманом доприносе развоју академске сарадње и интеркултуралног научног дијалога.

Програм овогодишњих сусрета организован је у четири тематске секције: Историја, Филозофија, Педагошке науке и Психологија.

Скуп ће свечано отворити пленарни предавач проф. др Зоран Арсовић, који ће одржати предавање под насловом „Читач: Како тумачити знакове времена?“. Полазећи од јеванђеоског појма ta semeia ton kairon („знакови времена“), професор Арсовић ће разматрати шта ови знакови представљају, на који начин их је могуће читати и правилно тумачити, те да ли се човјек у свом постојању оријентише посредством временитих знакова који надмашују само вријеме.

Организатор традиционалних Бањалучких новембарских сусрета је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, а овогодишњи скуп одржава се у оквиру програма обиљежавања пола вијека успјешног рада и постојања Универзитета у Бањој Луци.

Програм научног скупа

Професори Филозофског факултета о унапређењу саобраћајног васпитања

Професори Филозофског факултета о унапређењу саобраћајног васпитања

filozofski-small
news-image

Професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Љиљана Јерковић и проф. др Драган Партало, учествовали су 30. октобра 2025. године на панел-дискусији под називом „Саобраћајно образовање и васпитање и мјере за унапређивање безбједности у зонама школа“, одржаној у оквиру XIV Међународне конференције „Безбједност саобраћаја у локалној заједници“.

Конференцију је организовала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске, а догађај је одржан у Административном центру Владе Републике Српске.

Професори Љиљана Јерковић и Драган Партало на конференцији о безбједности саобраћаја

Професори Јерковић и Партало представили су резултате свеобухватне студије „Стање и перспективе саобраћајног васпитања и образовања у предшколским установама и основним школама“, реализоване у оквиру пројекта који је иницирала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске.

У оквиру излагања, професори су говорили о циљевима и исходима у програмима предшколског и основношколског образовања, анализи садржаја уџбеника и радних листова, нивоу познавања саобраћајних прописа код ученика, као и о искуствима и ставовима васпитача и наставника.

Истакнут је значај континуиране системске сарадње између предшколских установа, школа и релевантних институција, као и потреба за унапређењем саобраћајне културе од најранијег узраста.

Поред професора Филозофског факултета, на панелу су учествовали и проф. др Бошко Матовић (Машински факултет, Црна Гора), који је модерирао дискусију, Наташа Цвијановић, помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање, и Милан Илић из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Србије.

Учешћем на овој конференцији професори Филозофског факултета настављају активан допринос научним и стручним расправама о унапређењу образовања и безбједности у заједници.

Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у част харамбаше Пера Тунгуза

Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ у част харамбаше Пера Тунгуза

filozofski-small
news-image

У години у којој Република Српска и Република Србија заједнички обиљежавају 150 година од избијања Невесињске пушке, устанка српског народа против турске окупационе власти, биће отворена изложба под називом „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, посвећена хајдучком харамбаши и народном јунаку Перу Тунгузу.

Свечано отварање изложбе биће одржано у понедјељак, 10. новембра 2025. године у 12.00 часова, у изложбеном простору Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци (Катедра за историју).

Ауторка изложбе је Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, која овим пројектом његује културу сјећања и афирмише завичајно насљеђе у српској јавности.

Изложба је реализована под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, у сарадњи са Архивом Републике Српске, Институтом за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и удружењем „Култура без граница“, чији је оснивач и уредник портала Слободна Херцеговина Трифко Ћоровић, уједно и дизајнер изложбе.
Стручни консултант пројекта је историчар Ненад Урић из Историјског института у Београду.

На отварању изложбе говориће:

  • др Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске,
  • проф. др Бошко Бранковић, руководилац Института за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета,
  • ма Предраг Лозо, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица,
  • Наташа Глигорић, ауторка изложбе.

Перо Тунгуз (1840–1919), рођен у селу Сливља код Невесиња, био је један од вођа устанка Невесињска пушка (1875), као и каснијег Улошког устанка против аустроугарске власти (1882).
У Првом свјетском рату учествовао је као добровољац, прошавши пут од одбране Београда и Албанске голготе до пробоја Солунског фронта.

Трибина Културна политика Срба у 21. вијеку“: гост Епископ Јован (Ћулибрк)

Трибина Културна политика Срба у 21. вијеку“: гост Епископ Јован (Ћулибрк)

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци са задовољством Вас позива на десету, јубиларну трибину у оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Овај амбициозни пројекат представља серијал од 10-ак трибина у првој фази активности, дизајнираних да отворе стручну и јавну дискусију о кључним аспектима и изазовима који дефинишу културну политику Срба у савременом добу.

Трибина ће се одржати у четвртак, 06. новембра 2025. године, са почетком у 19.00 часова у амфитеатру 203 на Филозофском факултету.

Гост десете трибине је Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк).

О госту:


Епископ Јован (Ћулибрк) је један од најистакнутијих интелектуалаца у Српској православној цркви. Основну школу и гимназију завршио је у (Босанској) Градишци. Јужнословенске језике и књижевности студирао је на универзитетима у Бањој Луци и Загребу, гдје је дипломирао на Катедри за стилистику радом о Милошу Црњанском, за који је 1991. године добио престижну Бранкову награду Матице српске.

Теологију је студирао на Православним богословским факултетима у Београду и Србињу. Постдипломске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, гдје је био и добитник награде Голде Меир. Тренутно припрема докторат из исте области.

Познат је и као координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ. Осамдесетих година објавио је низ радова о савременој музици и култури. Као резервни подофицир 63. падобранске бригаде прошао је комплетну војну обуку. Говори енглески, руски и јеврејски језик.

Више о импресивној биографији Епископа Јована можете прочитати на линку: БИОГРАФИЈА

Трибину ће водити и модерирати г. Небојша Курузовић.

Улаз је слободан. Позивамо професоре, сараднике, студенте и сву заинтересовану јавност да нам се придруже у овом важном дијалогу.

Добро дошли!

Снимке претходних девет трибина из овог серијала можете погледати на званичном YouTube каналу Филозофског факултета.

Декан Душанић учествовао на конференцији у Шри Ланки

Декан Душанић учествовао на конференцији у Шри Ланки

filozofski-small
news-image

Декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Срђан Душанић учествовао је на Седмом међународном истраживачком симпозијуму из области хуманистичких и друштвених наука (ИРСХСС) 2025.  Конференција се одржавала 30. и 31. октобра 2025. године у Коломбу (Шри Ланка), а домаћин је био Национални центар за напредне студије хуманистичких и друштвених наука. О значају овог скупа говори и чињеница да га је пригодним говором отворила премијерка Шри Ланке др Харини Амарасурија.

Dekan Dušanić sa učesnicima i organizatorima simpozijuma u Šri Lanki

На симпозијуму је поред пленарних предавања изложено преко 60 саопштења у оквиру различитих тематских секција. Декан Душанић је поред излагања своје теме, копредсједавао радом секције, а за комплетан ангажман је добио и посебну захвалницу од организатора. Одлазак на ову конференцију је подржало Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Владе Републике Српске, Филозофски факултет, као и сам организатор симпозијума.  

„Домаћини су нас професионално дочекали, али с топлином, отвореношћу и поштовањем које се ријетко гдје среће. Било је драгоцјено видјети како различите академске заједнице дијеле сличне изазове, а истовремено динамично прате савремене токове – од дигиталних технологија до иновативних образовних приступа“, истакао је проф. Душанић.

Учешће на овом угледном међународном симпозијуму допринијело је јачању академских веза са истраживачима и институцијама из различитих дијелова свијета. То је наставак континуираних напора Факултета да се подстакне међународна сарадња и још интензивнија размјена научних и образовних искустава.

Балкански клуб Новосибирск: Наставак рада уз помоћ доц. др Николе Ожеговића

Балкански клуб Новосибирск: Наставак рада уз помоћ доц. др Николе Ожеговића

filozofski-small
news-image

У четвртак, 30. октобра 2025. одржана је нова конференција Балканског клуба у Новосибирску, у којој је учествовао доц. др Никола Ожеговић. У раду конференције учешће је узело 16 студената.

Балкански клуб „Балканiсть“, на Новосибирском државном педагошком универзитету (НГПУ) окупља студенте заинтересоване за различите аспекте балканске тематике, од историјских истраживања до савремених политичких процеса и од културних традиција до лингвистике.

Иницијатива за оснивање Балканског клуба, потекла од студената Института за историју, хуманистичко и друштвено образовање (ИИГСО), подржана је од стране наставног особља универзитета док је улогу његовог научног руководиоца преузео проф. др Димитрије Владимирович Карнаухов (dvkarn@mail.ru), доктор историјских наука који се специјализовао за област историје словенских народа и њихових међусобних односа, аутор радова о историографији, теорији историјског памћења, концепцијама историјске митологије и проблематике историјских наратива.

Велики подстицај интересовању за балканску и, посебно, српску тематику као и за сам развој и профилисање Балканског клуба, дао је вишедневни боравак доц. др Николе Ожеговића у Новосибирску, крајем марта и почетком априла 2025, када је одржао низ предавања о савременој историји српског народа и консултације са заинтересованим студентима.

Чланови новосибирског  Балканског клуба су заинтресовани за остваривање сарадње са универзитетским наставним особљем, истраживачима и колегама првенствено са постјугословенског простора у циљу оснаживања међусобих контаката, рада на заједничким пројектима, културнe и научне размјене. Подршку у том смијеру ће, несумњиво, пружати проф. др Карнаухов који посљедњих година интензивно сарађује са колегама и институцијама са српског простора.

Електронска пошта Балканског клуба: kbalkanist@gmail.com.

Студенти ученицима о Филозофском факултету

Студенти ученицима о Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

Ученици Средње школе унутрашњих послова, у пратњи директора Александра Миладиновића, педагогице Биљане Роквић и професорице Маје Вујасиновић, посјетили су Филозофски факултет 30. октобра 2025. године. Том приликом обишли су изложбу „Школство у Бањалуци за вријеме Краљевине Југославије 1918–1941”, која је организована у сарадњи Института за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске.

На самом почетку, госте је поздравила проф. др Тања Станковић-Јанковић са Катедре за педагогију и методике. Кроз изложбу о историји школства у међуратном периоду у Бањој Луци ученике је водила студентица Јована Глумац, а о the Faculty of Philosophy говорили су студенти Ведран Шаторџија и Анабела Зрнић.

Овом посјетом обогаћена је сарадња ове двије институције. Студенти су својим интересантним и инспиративним излагањем упознали ученике са студијским програмима Филозофског факултета, те са историјом и културом Бање Луке у периоду између два рата.

Најава предавања „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“ на Филозофском факултету

Најава предавања „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

Поводом Међународног дана Shema терапије, Психолошко савјетовалиште за студенте Универзитета у Бања Луци и Центар за системску праксу и терапију организује  предавање Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе? намијењено студентима свих факултета, али и свим заинтересованима. Предавање ће се одржати  5.11.2025. године у 12.00 часова у амфитеатру 203  у склопу наше манифестације “Сриједом на Филозофском“. Предавање ће се моћи пратити и онлине на следећем линку https://zoom.us/j/97706586528?pwd=AbUb3c1digMckKFPVQ0WfVXxRRrHK5.1

Током предавања студенти и сви заинтересовани ће имати прилику сазнати шта је то shema превисоких стандарда, како се испољава код студената, повезати је са личним искуством и академским изазовима, освијестити унутрашње поруке које одржавају ову shemu, као и како развити здравије и самоподржавајућа увјерења и алтернативе.

Бавићемо се питањима:       

• Како настају превисоки стандарди, како се  одржавају у нашим животима и која је улога породичних порука и друштвених притисака у њиховом настанку?

• На који начин су перфекционизам, осјећај кривице приликом  одмора  и стално постављање нових циљева без осјећаја задовољства, повезани са shemom високих захтјева?

• Како разликовати здрав наспрам дисфункционалног стандарда?

 Предавање ће одржати Татјана Прерадовић-Сјеница, дипл.психолог, системски породични психотерапеут и супервизор, shema терапеут под супервизијом.

Овај догађај се реализује као дио регионалног   програма обиљежавања Свјетског дана shema терапије 2025, Интернационалног друштва за shema терапију (ИССТ). За више информација  можете посјетити https://wstd2025.events-schematherapy.org/

Добро дошли!

Татјана Прерадовић-Сјеница одржава предавање „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“ на Филозофском факултету у Бањој Луци у оквиру манифестације „Сриједом на Филозофском“.
Др Витомир Ковановић: Персонализација учења помоћу GenAI

Др Витомир Ковановић: Персонализација учења помоћу GenAI

filozofski-small
news-image

У оквиру програма континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Faculty of Philosophy и Центар за цјеложивотно учење Универзитета у Бањој Луци организовали су онлајн предавање на тему „Персонализација учења помоћу генеративне вјештачке интелигенције (GenAI) и аналитика учења“. Предавање је одржао др Витомир Ковановић, редовни професор са Универзитета Јужне Аустралије.

Потенцијал GenAI у високом образовању

Др Ковановић је у уводном дијелу излагања нагласио да генеративна вјештачка интелигенција (GenAI) има потенцијал да ријеши један од највећих изазова у образовању – „проблем двије сигме“. Ова теорија показује да студенти који имају индивидуалног тутора (приступ један на један) постижу значајно боље резултате од оних у класичној настави. GenAI, према Ковановићу, омогућава скалирање тог персонализованог приступа, чинећи га доступним сваком студенту, чак и у великим групама.

Као главни примјер проактивног приступа употреби вјештачке интелигенције, професор је представио Chatmate платформу, развијену на његовом универзитету. Ова платформа омогућава наставницима да креирају прилагођене AI асистенте за своје предмете. То раде тако што у систем уносе литературу, силабусе и друга упутства. На тај начин, студенти добијају „виртуелног тутора“ који им је доступан 24/7, што је посебно важно за разјашњавање нејасноћа и подстицање континуираног учења.

Аналитика учења: Кључ за унапређење наставе

Кључна предност оваквог система, како је објаснио др Ковановић, јесте аналитика учења. Платформа прикупља податке о томе која питања студенти постављају, омогућавајући наставницима да добију увид у то који дијелови градива су им најтежи. Због тога, ово је изузетно важно за високо образовање. Наставницима омогућава да унаприједе своје материјале и прилагоде наставу стварним потребама студената. На тај начин, фокус се помјера са спречавања злоупотребе AI алата на унапређење наставе.

На крају, професор је истакао да је тренутни фокус већине институција на Западу реактиван, што се види кроз ироничан повратак усмених испита као „новог“ начина провјере знања. Умјесто тога, он је позвао на истраживање начина на које GenAI може унаприједити педагогију, попут примјене сократовске методе кроз дијалог, чиме се развија критичко мишљење студената.

Фото: Н. Малешевић

Ово предавање у организацији Центра за цјеложивотно учење, представља важан дио континуираног професионалног усавршавања наставног особља, чији је циљ упознавање са најновијим технолошким и педагошким трендовима у свијету.