Category: News
Одржани XXVI Бањалучки новембарски сусрети: Традиција научног дијалога као одговор на изазове времена
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је у петак, 14. новембра 2025. године, успјешно организовао XXVI по реду научни скуп Бањалучки новембарски сусрети, настављајући традицију једног од најдуговјечнијих научних скупова у Републици Српској. Овогодишњи скуп, одржан у оквиру обиљежавања педесетогодишњице постојања University of Banja Luka, окупио је преко 40 научних радника из земље и иностранства, који су представили своја истраживања у оквиру четири секције: за филозофију, историју, педагошке науке и психологију.
Скуп је свечано отворио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је поздравио присутне и истакао значај очувања ове академске традиције. Он је нагласио да у времену у којем „брзина постаје важнија од дубине, а информација од разумијевања“, хуманистичке науке представљају посљедњу оазу смисла и чин отпора против површности. „Наша мисија је да учимо како постављати права питања. Зато су скупови попут овог свједочанство да мислећи људи још постоје и да се смисао не мјери алгоритмом, него дубином погледа и дијалогом који повезује“, закључио је декан Душанић.

Присутнима се обратила и продекан за научноистраживачки рад и развој, проф. др Светлана Боројевић, која је изразила задовољство због великог одзива и квалитета пријављених радова. Посебно је истакла учешће студената, који су равноправно са својим професорима и менторима закорачили у свијет науке, што потврђује да су Бањалучки новембарски сусрети постали важна платформа за развој младих истраживача.
Свечано отварање употпуњено је умјетничким наступом алумнисткиње Филозофског факултета Бојане Кужет, која је извела своју ауторску пјесму „Линија хоризонта“, уз музичку пратњу Милане Гојковић, студентице Академије умјетности.
Пленарно предавање: Како тумачити знакове времена?
Централни дио скупа било је пленарно предавање академика проф. др Зорана Арсовића на тему „Читач: Како тумачити знакове времена?“. Професор Арсовић је, полазећи од јеванђеоске синтагме, повео публику на филозофско путовање кроз питања смисла, постојања и начина на који човјек може разумјети сопствено вријeме.
„Да бисмо могли да одговоримо на питање шта се уистину догађа, принуђени смо да учимо читати оно што још јеванђеља зову знаковима времена“, истакао је Арсовић. Кроз дубинску анализу, он је указао на разлику између религијског, истинског читања које представља поновно и пажљиво испитивање наслијеђеног (лат. relegere), и празновјерја које божанско користи као средство за остварење овоземаљских циљева. Предавање је отворило питање да ли је савремени човјек, упркос технолошком напретку, изгубио способност истинског читања и тиме постао дезоријентисан, заробљен у површности „вјештине мелодраме“.
Рад у секцијама: Разноврсност тема и дубина анализа
Након пленарног излагања, рад је настављен у четири тематске секције које су понудиле богат и разнолик програм, одражавајући ширину и динамичност научног истраживања на Филозофском факултету.
У Секцији за филозофију, истраживачи су се бавили темељима сазнања, разматрајући питања епистемичке нормативности и анализирајући картезијански обрт од страсти ка емоцијама. Дискусије су обухватиле и семантички дефлационизам, као и комплексни однос између мисли Валтера Бењамина и Жака Лакана, отварајући простор за нова тумачења класичних и савремених филозофских проблема.
Секција за историју понудила је путовање кроз различите епохе и друштвене контексте. Посебна пажња посвећена је темама из националне и регионалне историје, попут доприноса Срба устанку 1875–1878. године, миграционих кретања током Великог бечког рата, те положаја жене у Душановом законику. Издвојила су се и излагања о либералној идеји Светозара Милетића, као и анализа улоге спорта у идеолошком надметању током Хладног рата.
У оквиру Секције за педагошке науке, фокус је био на изазовима савременог образовања. Дискутовало се о употреби вјештачке интелигенције у настави, друштвеној прихваћености ученика са сметњама у развоју, као и о динамици васпитања између социјализације и индивидуализације. Међу издвојеним темама биле су и метакогнитивне стратегије учења и начини подстицања унутрашње мотивације ученика, што су питања од суштинског значаја за унапређење образовног процеса.
Секција за психологију бавила се актуелним феноменима који обликују савременог појединца. Анализиран је утицај друштвених мрежа на навике младих, онлајн приватност дјеце, као и психолошки ефекти стилова руковођења у ИТ сектору. Истраживачи су представили и резултате студија о физиолошким реакцијама на насилни видео-садржај и извршили садржинско-структуралну ревизију упитника стилова родитељства, чиме су понудили вриједне увиде у сложене аспекте људског понашања.










Фото: Н. Малешевић
Овогодишњи Бањалучки новембарски сусрети још једном су потврдили свој статус кључног мјеста за размјену знања, подстицање научног дијалога и јачање академске заједнице, дајући значајан допринос развоју хуманистичких и друштвених наука.
Quick links
Latest news
Одржана свечана додјела диплома на Филозофском факултету: Генерација која гради мостове знања и будућности
У амфитеатру Филозофског факултета 13. новембра 2025. године одржана је свечана додјела диплома студентима првог и другог циклуса студија, у атмосфери испуњеној поносом и радошћу дипломаца, њихових породица и професора.
У препуном амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је свечана промоција дипломираних студената који су током претходне академске године успјешно окончали своје школовање на студијским програмима предшколског васпитања, учитељског студија, историје, филозофије, психологије и педагогије.
Свечаност је била прилика да се још једном истакне значај образовања и улога коју академски грађани имају у друштву, а дипломцима су упућене ријечи подршке и мотивације за изазове који их очекују.
Декан: Биће нам боље када ми будемо бољи
Присутнима се обратио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је честитао студентима на постигнутом успјеху и истакао да је њихов труд крунисан дипломом која представља темељ за будући професионални и лични развој. Он је нагласио визију Факултета као мјеста које је „подстицајан и пријатан образовни амбијент, са иновативним студијским програмима, подржавајућим наставним особљем и разноврсним ваннаставним садржајима“.

„Дубоко вјерујем да успјех једног друштва јесте утемељен на људима који мисле својом главом, који су храбри и имају став. На вама је огромна одговорност јер утичете на бића будућих генерација“, поручио је декан студентима првог циклуса, позивајући их да буду носиоци позитивних промјена у друштву.
Обраћајући се студентима другог циклуса, декан је истакао важност самоприхватања и зрелог односа према себи и другима. „Узалуд су знања, звања, оцјене и дипломе уколико не живимо оно што причамо. Упитајмо се како ми можемо да будемо дио рјешења и шта можемо да урадимо. Као што рече један наш духовник: ’Биће нам боље када ми будемо бољи!’“
Најбољи међу најбољима
Посебна пажња посвећена је најбољим студентима у генерацији, онима који су се својим радом, трудом и просјеком посебно истакли. Они су понос не само својих породица, већ и цијелог Факултета.
Најбољи студенти за академску 2024/25. годину су:
- Philosophy: Павловић Марко, дипломирани професор филозофије
- Psychology: Аћимовић Никола, дипломирани психолог
- Предшколско васпитање: Кајкут Николина, дипломирани васпитач предшколске дјеце
- Педагогија: Благојевић Давид, дипломирани педагог
- Учитељски студиј: Петровић Марина, дипломирани професор разредне наставе
Марина Петровић: Диплома није тачка, већ зарез за нове почетке
У име награђених студената, присутнима се обратила Марина Петровић, студент генерације са просјечном оцјеном 10,00. У надахнутом говору, она је истакла да знање није нешто што се стиче нагло, већ је то процес који се може поистовјетити са зидањем моста, којем треба приступити темељно и одговорно.

„Ова диплома за мене не представља тачку и не представља крај једног пута, већ напротив, представља зарез. Јер да овај лични мост не остане само мој мост, већ као учитељ желим да помогнем и другима да зидају своје мостове“, казала је Петрoвићева, наглашавајући да је знање вриједност која се дијељењем не смањује, већ умножава.
Свечаност је завршена у добром расположењу, а Филозофски факултет је још једном показао да је мјесто гдје стасавају генерације спремне да својим знањем и ентузијазмом граде боље друштво. Свим дипломцима желимо много успјеха у даљем раду и животу!

















Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Одржано предавање о примјени еволуционих принципа у вјештачкој интелигенцији
У оквиру серијала „Синтезе“, Faculty of Philosophy је угостио др Игора Шеву (HTEC Group), који је одржао предавање на тему „Еволутивни алгоритми – интелигенција инспирисана еволуцијом“.
Догађај је окупио стручњаке, студенте и ентузијасте из различитих области, потврђујући важност интердисциплинарног приступа у разумијевању савремених технологија.
Др Шево је представио концепт „репликатора“ као универзалног принципа који се протеже од биологије до рачунарских наука. Нагласак је стављен на то како еволутивни алгоритми, опонашајући природну селекцију, омогућавају стварање система способних за аутономно учење и проналажење иновативних рјешења.
Посебно су истакнути примјери из праксе, попут система AlphaEvolve који је открио ефикасније алгоритме за сортирање, демонстрирајући стваралачки потенцијал ових технологија. Дискусија је такође обухватила и утицај еволуције на формирање људске психологије и когнитивних механизама.
Овај догађај представља још један корак у повезивању академског знања са практичним изазовима у технолошкој индустрији. Захваљујемо др Шеви на изврсном предавању и радујемо се наставку сарадње.


Quick links
Latest news
Студенти психологије посјетили Специјалну болницу за хроничну психијатрију у Модричи
У оквиру редовне практичне наставе из предмета Психопатологија, студенти треће године Студијског програма за психологију посјетили су у сриједу, 4. новембра 2025. године, Јавну здравствену установу Специјалну болницу за хроничну психијатрију Модрича.
Циљ ове посјете био је да се студенти психологије непосредно упознају са организацијом рада једне овакве установе, специфичностима клиничке праксе и изазовима са којима се сусрећу стручњаци у раду са особама са хроничним психичким сметњама. Теренска настава представља незамјењив дио академског образовања будућих психолога, пружајући им драгоцјен увид који надилази теоријска знања стечена на предавањима.
Током посјете, студенти су имали прилику да разговарају са особљем болнице, које је показало изузетну отвореност и спремност да своја дугогодишња искуства и знања подијели са њима.
Faculty of Philosophy изражава велику захвалност управи ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича и цјелокупном особљу на срдачном пријему, одличној организацији и несебичној подршци у образовању наших студената. Радујемо се наставку успјешне сарадње.



Quick links
Latest news
Проф. др Јурка Лепичник Водопивец одржала предавање на Филозофском факултету у оквиру билатералног пројекта „Заједно за одрживу будућност“
У уторак, 11. новембра, проф. др Јурка Лепичник Водопивец са Педагошког факултета Универзитета Приморска, Копар, одржала је предавање под називом „Заједно за одрживу будућност“ на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.
Предавање је реализовано у оквиру билатералног научноистраживачког пројекта „Подстицање одрживог развоја кроз цјеложивотно учење“, који се спроводи између Републике Словеније и Босне и Херцеговине.
Догађају су, поред наставника и сарадника, присуствовали и студенти Учитељског студија и студијских програма Педагогија и Предшколско васпитање, као и чланови билатералног пројекта и руководство Филозофског факултета.
Након предавања услиједила је евалуација досадашњег рада и разговор о даљем унапређењу сарадње на научноистраживачком и наставном пољу.


Quick links
Latest news
Experience the Faculty of Philosophy: High School Students Visit the Faculty of Philosophy
Ученици Политехничке школе из Бање Луке, у пратњи професорице Наташе Вукеља, посјетили су Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 11. новембра 2025. године. Том приликом посјетили су изложбу „Од Невесињске пушке до Солунског фронта: Животни пут харамбаше Пера Тунгуза”, која је организована поводом обиљежавања 150 година од избијања Невесињске пушке. Изложба је организована под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, а у сарадњи са Архивом Републике Српске, Институтом за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, Удружењем архивских радника Републике Српске и удружењем „Култура без граница”.
Ученике је кроз изложбу водио проф. др Бошко Бранковић, а након изложбе, су студентице Данијела Шорга, Андреја Шормаз и Ана Манојловић гостима представиле студијске програме Филозофског факултета. Студенткиње су указале на специфичности сваког од шест студијских програмима Филозофског факултета: Историје, Филозофије, Педагогије, Психологије, Учитељског студија и Предшколског васпитања.
Овом посјетом ученицима Политехничке школе из Бање Луке је омогућено да се упознају са активностима које се организују на Филозофском факултету, те да осјете дјелић атмосфере и позитивне енергије која влада на овом факултету. Такође, ово је био један од начина да се оснажи сарадња ове двије институције.




Quick links
Latest news
Synergy That Creates Success: The NAUM Center's Collection Showcases That Investing in Young Talents Pays Off
У организацији Центра за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, данас је у Студентском културном центру одржана свечана промоција књиге „Наших пет минута 2, драмолети за школску сцену“. Овај догађај, који представља круну другог циклуса програма „Наших пет минута”, окупио је талентоване ученике, наставнике и менторе из цијеле Републике Српске, као и представнике институција, локалних заједница и приватног сектора који су препознали важност улагања у младе ствараоце. Присутне је на самом почетку, у име организатора и домаћина, поздравила проф. др Милица Дробац Павићевић и пожељела свима добродошлицу.

Зборник представља резултат преданог рада са 28 даровитих ученика основних и средњих школа, а сама промоција још једном је потврдила да је синергија образовног система кључна за стварање подстицајног окружења за младе. Како је истакла Бранкица Радоњић, идејни творац програма, циљ је профилисати ученике заинтересоване за сценску и аудио-визуелну умјетност и надокнадити евентуалне недостатке редовног образовања.
У име Министарства просвјете и културе Републике Српске, скуп је поздравила Енеа Хотић, начелница Одјељења за основно васпитање и образовање. Она је нагласила да Министарство пружа пуну подршку свим активностима које за циљ имају препознавање и његовање талената, истичући важност системског приступа у раду са даровитом дјецом.


Важност подршке на локалном нивоу истакао је Дарко Томаш, градоначелник Прњавора, једне од заједница које најактивније подржавају рад Центра. „Наша обавеза је да откривамо и подржавамо оне најбоље. У том контексту, подршка мене лично и локалне заједнице оваквим пројектима никада не може изостати, јер улажемо у оно највредније што имамо, нашу дјецу“, поручио је Томаш.
Пројекат је и ове године подржала Фондација Каћа, која је финансирала штампање 250 примјерака зборника. Саша Тривић је у име Фондације нагласио да је ово само почетак шире мисије. „Ово је оно што је недостајало Републици Српској, системска брига о младим талентима. У сарадњи са универзитетима радићемо на развоју система стипендирања, како бисмо у наредној години обезбиједили комплетно финансирање за наше младе таленте“, најавио је Тривић.
Најснажнију поруку о значају пројекта послао је Павле Милекић, млади аутор и студент драматургије, који је свој таленат открио управо кроз програм Центра НАУМ. „Овај пројекат ми је помогао да разбијем стваралачку баријеру која је постојала. Два драмска текста која сам приложио за пријемни испит настала су управо овдје. НАУМ ме је покренуо и на томе сам неизмјерно захвалан“, рекао је Милекић, чија је прича инспирација за све младе који се двоуме да ли да слиједе своје снове.

Промоција је закључена увјерењем да је зборник од 520 страна много више од књиге, он је доказ да се таленат, уз праву подршку институција и заједнице, претвара у успјех који обогаћује цијело друштво.






Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Синтезе са др Игором Шевом: Еволутивни алгоритми
Након првог предавања у оквиру серијала „Синтезе са др Игором Шевом“, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Лабораторија за експерименталну психологију позивају вас на друго предавање под називом „Еволутивни алгоритми – интелигенција инспирисана еволуцијом“.
Предавање ће бити одржано у сриједу, 12. новембра 2025. године, у 18.00 часова, у амфитеатру 203.
Овога пута, др Игор Шево ће говорити о томе како су принципи природне селекције нашли примјену у рачунарским наукама и вјештачкој интелигенцији, те на који начин процеси еволуције инспиришу развој интелигентних система.
Опциони припремни материјали доступни су на Discord серверу „Синтеза“.
Игор Шево је доктор рачунарства у области вјештачке интелигенције и руководилац центра за вјештачку интелигенцију у компанији HTEC Group. Развија и пројектује агентске системе и аутоматизацију процеса за глобалне вишемилијардне компаније; објављује радове из машинског учења, опште интелигенције и филозофије ума те предаје и пише о когницији, свијести и техници мишљења.
Серијал „Синтезе са др Игором Шевом“ наставља да повезује науку, технологију и филозофију у промишљању савремене интелигенције.
Улаз је слободан.
Добро дошли!
Quick links
Latest news
Епископ Јован на Филозофском факултету: Српска култура је неодвојива од литургијског предања
У препуном амфитеатру of the Faculty of Philosophy у Бањој Луци, 6. новембра 2025. године, одржана је десета, јубиларна трибина у оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Част да својим излагањем увелича десету, јубиларну трибину у оквиру овог значајног серијала припала је Његовом Преосвештенству Епископу пакрачко-славонском г. Јовану (Ћулибрку), једном од најистакнутијих интелектуалаца Српске православне цркве.
Разговор са владиком, који је својом ерудицијом, дубином и непосредношћу плијенио пажњу присутних, водио је г. Небојша Курузовић.
Коријени идентитета: Од Цариграда до данас
Владика Јован је своје излагање започео неочекиваном, али снажном историјском сликом из 835. године и Цариграда, илуструјући нераскидиву везу српске културе и православног предања. Испричао је како су завјереници, да би убили цара иконоборца, чекали тачно одређени тренутак током божићне службе, тренутак када цар почне да пјева девети ирмос канона. „Замислите цивилизацију у којој чак и убице тачно знају који је девети ирмос канона. То је контекст из којег израста наша култура“, нагласио је владика.
Ова литургијска срж, према његовим ријечима, темељ је мисије Светих Кирила и Методија. Они нису Словенима донијели само вјеру, већ комплетну културу, писмо, језик и, што је најважније, преведену литургију. „Није прво преведено Свето писмо, већ литургија. Они крећу са планом да за Васкрс ослуже службу на словенском језику. То је оно што нас је обликовало“, истакао је Епископ Јован, додајући да је српска култура примила пуноћу ромејског (византијског) насљеђа без прекида и „мрачног средњег вијека“ карактеристичног за Запад.
Јасеновац и Косово: Крст и Васкрсење као темељ културе
Говорећи о кључним тачкама српског идентитета, владика је посебно истакао два стуба: Косово и Јасеновац, односно страдање у Другом свјетском рату. Он је нагласио да култура сјећања на Јасеновац није само сјећање на страдање, већ и на побједу. „То је сјећање на крст и васкрсење. Када дођете у Јасеновац, нарочито на Доњу Градину, имате осјећај као на Велику суботу у Јерусалиму, да ће сваког тренутка да крене васкрсење.“
Цитирајући ријечи Патријарха Германа приликом освећења обновљеног храма у Јасеновцу 1984. године „Праштати морамо, заборављати не смијемо“, владика је поручио да је то једини исправан хришћански приступ овим болним темама. Он је такође нагласио да је народ овог краја, Крајишници, поднио огромну жртву у борби против фашизма, формирајући елитне дивизије које су водиле ослободилачки рат. „Неће нико други него ми да се бавимо овим темама. То је наша обавеза“, јасан је био владика.
Поруке за будућност: Озбиљност, отвореност и повратак извору
У осврту на савремену културну сцену, Епископ Јован је позвао на озбиљност, труд и повратак аутентичним вриједностима. Критиковао је површност и концептуализам који често гуше истинску умјетност. „Православље је озбиљна ствар. О њему се мора читати, у њега се мора понирати. То је огроман крст који су носили наши великани“, рекао је владика, помињући Светог Јустина Ћелијског, Владику Николаја и своје духовне учитеље, митрополита Амфилохија и владику Атанасија.
Као свијетле примјере навео је савремене православне умјетнике попут композитора Арва Перта и Џона Тавенера, који су, према његовим ријечима, показали да је православље неисцрпан извор инспирације који комуницира са цијелим свијетом.
За крај, владика је поручио да Бања Лука и овај дио српског народа имају „најздравији национални дух“, али да тај дух мора бити образован и повезан са својим коријенима. „Наша култура мора бити утемељена у литургији, али и отворена према свијету, способна да, попут Андрића, говори цијелом човјечанству.“








Фото: Н. Малешевић
Трибина, која је до посљедњег тренутка држала пажњу публике, завршена је дугим и срдачним аплаузом, чиме је на најљепши начин заокружен овај важан дијалог о будућности српске културе.
За све оне који су пропустили прилику да присуствују овом изузетном догађају, снимак комплетне трибине ускоро ће бити доступан на званичном YouTube каналу Филозофског факултета, пружајући јединствену прилику да се накнадно чују многе битне поуке и дубоки увиди владике Јована. Позивамо вас да запратите наш канал како бисте били у току са свим будућим трибинама и активностима које организујемо.
Quick links
Latest news
Синдром сагоријевања код студената: Одржано предавање на Филозофском
У склопу манифестације „Сриједом на Филозофском“, дана 5. 11. 2025. године, одржано је изузетно предавање под називом „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“. Предавање, организовано поводом Међународног дана Shema терапије, реализовали су Психолошко савјетовалиште за студенте Универзитета у Бањој Луци и Центар за системску праксу и терапију.
Предавање је отворила проф. др Александра Хаџић, која је нагласила важност теме, позивајући се на истраживање из 2021. године које је показало да сваки пети студент Универзитета у Бањој Луци показује знаке сагоријевања. Управо су ови забрињавајући подаци били један од покретача за оснивање Психолошког савјетовалишта.

Кроз сложену тему сагоријевања током студија, присутне је водила Татјана Прерадовић-Сјеница, дипломирани психолог и системски породични психотерапеут. Она је објаснила да у основи овог проблема често лежи „shema превисоких стандарда“ , дубоко укоријењеног увјерења да појединац мора да постигне екстремно високе стандарде како би био вриједан и прихваћен. Објаснила је да ова shema често настаје у дјетињству под утицајем породичних порука и друштвених притисака, гдје се љубав и прихватање условљавају успјехом.
Ова shema рађа „унутрашњег критичара“, глас који нас непрестано тјера да будемо бољи, упозорава да нисмо довољно добри и не дозвољава нам одмор док све обавезе нису савршено обављене. Кроз бројне примјере, објашњено је како се ова shema манифестује кроз:
- Перфекционизам и немогућност прихватања грешке као саставног дијела учења.
- Прокрастинацију (одлагање обавеза) као посљедицу страха од неуспјеха.
- Хроничну исцрпљеност, анксиозност и осјећај кривице приликом одмора.
- Недостатак задовољства чак и након постигнутог успјеха, јер „увијек може боље“.
Кључна порука предавања била је да пут ка здравијем односу према себи лежи у освјешћивању и трансформацији унутрашњег дијалога. Татјана Прерадовић-Сјеница је нагласила важност развијања „његујућег и подржавајућег гласа“ који прихвата грешке као дио процеса учења и препознаје вриједност у самом труду, а не само у коначном резултату.
„Савршенство није услов да бисте били вриједни. Ваша вриједност није дефинисана постигнућем“, једна је од централних поука са предавања.
Интерактивни приступ и отворена дискусија омогућили су студентима да подијеле своја искуства и препознају ове обрасце у сопственом животу. Наглашена је разлика између здраве амбиције, која доноси задовољство, и нездравих стандарда, који воде у исцрпљеност и губитак мотивације.




Фото: Н. Малешевић