Информатор – Водич за упис на Филозофски факултет (2023/24.)

Информатор – Водич за упис на Филозофски факултет (2023/24.)

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је подстицајан и пријатан образовни амбијент којег карактеришу иновативни и функционални студијски програми, креативно и подржавајуће наставно особље, занимљиви ваннаставни садржаји те позитиван имиџ у заједници.

Наш факултет могу уписати сви заинтересовани кандидати уколико испуне два основна услова за упис:

  • завршено четвoрогодишње средње образовање (у складу са посебним одредбама конкурса), и
  • положен пријемни испит.

Дакле, кандидати који конкуришу за упис, полажу пријемни испит или испит за провјеру склоности и способности, а број примљених кандидата зависи од рангирања, односно, броја слободних мјеста предвиђених конкурсом.

Све детаље о томе како се уписати и припремити за пријемни испит можете пронаћу у Информатору.

Информатор за упис на Филозофски факултет 2023-2024 г.

Универзитет у Бањој Луци објавиће 7. јуна 2023. године конкурс за упис нове генерације студенaта, а полагање пријемних испита планирано је 26. јуна.

Текст конкурса за упис студенaта у прву годину студија на свим циклусима студија у академској 2023/24. години биће објављен у дневним новинама и на интернетској страници Универзитета у Бањој Луци www.unibl.org и Филозофског факултета www.ff.unibl.org. 

Како је наведено у Академском календару Универзитета у Бањој Луци, пријем докумената за упис у прву годину првог циклуса студија трајаће од 19. до 23. јуна, а упис кандидата који положе пријемни испит и стекну право уписа планиран је од 3. до 7. јула ове године.

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: otvorenavrata@ff.unibl.org или контактирајте контакт особе за студијске програме које су наведене у Информатору.

Можете нас такође контактирати путем наших налога на Фејсбуку и Инстаграму.

ВИДЕО: ЈЕР ИМАМ СТАВ!

Истраживањe – темељ докторског студија

Истраживањe – темељ докторског студија

filozofski-small
news-image

Изазови које посљедних година доносе убрзани развој дигиталне технологије, суочавање са здравственим и економским кризама и климатске промјене знатно утичу на све сегменте друштва, па тако постављају и нова питања о неопходности реформе високог образовања и дјеловања научних институција. Посебно се то односи на разматрање развоја докторских студија. Савјет за докторско образовање Европске асоцијације универзитета (The EUA Council for Doctoral Education, EUA-CDE) током прошле године објавио је документ о приједлозима које би требало слиједити у образовним политикама када је ријеч о трећем циклусу студија.

 

Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета у овом тексту представља основе документа под називом Building the Foundations of Research. A Vision for the Future of Doctoral Education in Europe. Докторске студије, као трећи и највиши циклус високошколског образовног система, кључне су тачке повезивања образовања и науке које унапређују свако друштво, те је зато главни фокус на јачању капацитета младих истраживача и подизању квалитета научноистраживачких структура институција. Како би универзитети, с једне стране, испуњавали своју основну мисију и задржали конкурентност и, с друге стране, адекватно одговарали на нове изазове неопходне су сталне промјене и прилагођавања у начину рада.

 

Дигитална транформација образовања знатно је потакнута у периоду пандемије што је првенствено било видљиво кроз употребу комуникацијских алата. Ипак, то је само један дио свеобухватне промјене у истраживањима и науци, а који обухвата и нов начин складиштења, приступа и анализе података, те самим тим и нове истраживачке методе. Ови изазови доносе и нове етичке дилеме око отвореног приступа науци, као и питање у којој мјери се ствара нови јаз између држава с обзиром на могућности финансирања и коришћења нових дитигалних технологија.

 

Научна истраживања и рад универзитета посљедњих година све више се усмјерена на настојање да интензивније доприносу рјешавању главних глобалних проблема, те остаје чврста веза са програмом Циљева одрживог развоја Уједињених нација (United Nations Sustainable Development Goals, SDGs). Због тога је важно да се одвија и стална комуникација између научних истраживача и других актера у друштву. На нивоу докторског студија кључно је подстицати докторске кандидате, као младе истраживаче да о свом раду промишљају у ширем друштвеном контексту и остварују везе и изван академских оквира.

 

Основни принципи на којима се темељи организација рада докторских студија јесу једнакост, разноликост и укључивост. То подразумијева стално јачање свијести о значају јачања потенцијала и способности кандидата, узимајући у обзир њихова различита животна искуства, основно образовање, социо-економски статус. Поштујући принцип академске слободе остаје стална потреба за одржавањем „отвореног простора за критичку дебату и сучељавања различитих ставова“ (10).

 

Како би се обезбиједила функционалност докторских студија један од приједлога, који усвајају универзитети посљедњих година јесте формирање докторских школа. На тај начин се креира структура унутар високошколске установе како би се максимално искористили постојећи ресурси, унаприједило руковођење студијима, потакнуло квалитетније дјеловање унутар посебних научних дисциплина и креирао оквир за јачање интердисциплинарност, те боље презентовали резултати истраживања. Истовремено, неопходно је балансирати између организације рада и самих истраживања, како бирократизација процеса не би била и главна препрека даљем развоју креативности и иновативности. „Докторске студије треба да припреме кандидате за свијет у коме процјена истраживања није фокусирана искључиво на квантитативне резултата као што је објављивање текстова у публикацијама са импакт фактором.“ (11)

 

Током докторског образовање, које траје неколико година, студенти усвајају низ вјештина које су неопходне за израду докторске тезе. Те вјештине не зависе од дисциплине или теме које истражују, а само неке од њих су креирање каријерног плана, израда система за класификацију великог броја података, развијање научне и јавне комуникације. Све ове вјештине знатно утичу на развој компетенција појединаца и примјенљиве су изван академског простора, али формално нису у потпуности препознате од самих високошколских институција.

 

Главни дио огранизације индивидуалних докторских истраживања јесу супервизија (односно менторство), те је неопходно даље усавршавање наставног особља како би на адекватан начин одговорили овој све захтјевнијој улози. Како универзитете и научне институције, тако и за саме студенте, остаје као главно питање начин финансирања. Каријерни пут младих истраживача зависи од могућности да обезбиједе средства за своје даље образовање, али од интереса за универзитета и друштво јесте да се проналазе нови начин за финасирање било кроз стипендије, те запошљавање најквалитетнијих кадрова.

 

Савјет за докторско образовање је дио Европске асоцијације Универзитета основан 2008. године и представља мрежу од 272 чланице из 38 држава. Дјеловање Савјета темељи се на Салцбуршким принципима I i II iz 2005. и 2010. године (Salzburg Principles).  

 

 

Јавни позив студентима да аплицирају на програм Феријалног рада у СР Њемачкој у 2023.

Јавни позив студентима да аплицирају на програм Феријалног рада у СР Њемачкој у 2023.

filozofski-small
news-image

У оквиру Програма феријалног рада студената из Босне и Херцеговине у СР Њемачкој, који се одвија у сарадњи Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине и Централног уреда за посредовање у запошљавању стручне радне снаге из иностранства (ZAV) Савезне агенције за рад CP Њемачке, за Босну и Херцеговину у 2023. години одобрена је квота од 150 студената, од чега је студентима универзитета у Републици Српској додијељено 48 мјеста.

На овај позив могу се пријавити искључиво редовни студенти универзитета и високих школа у Босни и Херцеговини који нису уписани у посљедњу годину студија.

Остали услови:

  • врло добро и добро познавање њемачког језика,
  • расположивост за рад у Њемачкој у периоду који није краћи од два мјесеца,
  • студентице/и се не би требале/и ограничавати на неку регију или мјесто у којем желе радити,
  • спремност за рад у што више индустријских сектора у којима се нуде послови.
  • претходно радно искуство је предност.

Пријава треба да садржи сљедеће:

  1. Два пријавна обрасца (Bewerbungsbogen), обострано штампана, читко попуњена (по могућности електронски) на њемачком језику са унесеним датумом и потписом,
  2. Двије фотографије новијег датума (формат за пасош),
  3. Два примјерка обрасца Erklärung zur Immatrikulationsbescheinigung попуњена на њемачком или енглеском језику са датумом издавања, потписом одговорног лица и печатом високошколске установе, (Напомена: студентице/студенти требају код себе сачувати један од два наведена примјерка обрасца који ће, у случају да добију понуду за рад, предати послодавцу по доласку у СР Њемачку.)
  4. Увјерење о студентском статусу које је издао факултет или висока школа на њемачком или енглеском језику (ако је увјерење издато на језицима у службеној употреби у БиХ, потребно је приложити и пријевод документа на њемачки или енглески језик овјерен од стране судског преводитеља),
  5. Копију пасоша (само страница са сликом),
  6. Овјерену копију возачке дозволе (ако је посједују).

Заинтересовани студенти пријаве могу доставити лично одговарајућој филијали Завода за запошљавање Републике Српске или путем поште на адресу Завода за запошљавање Републике Српске, Српских ратника 30, Пале.

Детаљне информације о условима пријаве и потребна документација налазе се ОВДЈЕ .

Рок за достављање пријава је 3. 2. 2023. године.

Припрема видео записа у настави│Наставак професионалног усавршавања наставног особља

Припрема видео записа у настави│Наставак професионалног усавршавања наставног особља

filozofski-small
news-image

Центар за цјеложивотно учење и Филозофски факултет у оквиру наставка континуираног професионалног усавршавања наставног особља, организују предавање на тему „Припрема видео записа у настави“. 

Предавање ће одржати доц. др Александар Пајкановић, доцент на Електротехничком факултету Универзитета у Бањој Луци, у сриједу, 25.01.2023. године у амфитеатру 216 са почетком у 12 часова. 

На предавању ће бити ријечи о сљедећем: Представљање три начина снимања видео записа: камером (паметни телефон), рада на десктопу и звука уз постојећу презентацију. Демонстрација кориштења помагала, као што су графички таблети, микрофони и сталци. Видео запис као дигитални тип података. Исијецање дијелова видео записа. Спајање реализованих снимака у дужи видео запис. Додавање једноставних прелаза. Раздвајање звука и видеа. Додавање музичке позадине. Побољшање звука. Додавање натписа и слика. Једноставни ефекти. Преглед примјера кориштења ових начина у досадашњој наставничкој пракси. 

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Искуство студента са интернационалне конференције  „STUDENT TEACHER SUMMIT 2023”

Искуство студента са интернационалне конференције „STUDENT TEACHER SUMMIT 2023”

filozofski-small
news-image

Милан Бувач, студент четврте године Учитељског студија на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, учествовао је као излагач на интернационалној конференцији I одржаној од 13. до 15. јануара 2023. године у Термама Свети Мартин коју је организовао Студентски збор Учитељског факултета Свеучилишта у Загребу. Милан је одржао предавање и покренуо дискусију на тему: Учионица – мјесто подстицања (или спотицања?) у развоју критичког мишљења ученика. Имао је прилику да чује излагања својих вршњака из различитих држава, те да са њима размијени искуства корисна за учитељски позив. Анимирање студената на овакав начин, Милан оцјењује као снажно мотивационо и инспиратривно за њихово даље учење и усавршавање. 

Обавјештење о одржавању испита из педагошко-психолошке групе предмета

Обавјештење о одржавању испита из педагошко-психолошке групе предмета

filozofski-small
news-image

Полагање испита из педагошко-психолошке групе предмета, за све кандидате који на основном студију нису имали педагогију и психологију, биће организовано на Фиолозофском факултету Универзитета у Бањој Луци од 27. 02. до 03. 03. 2023. године. 

Кандидати се могу пријавити до 17. 02. 2023. године на мејл адресу: borka.ponorac@ff.unibl.org.

Кандидати могу заказати консултације са професорима на број: 051/322-780 или путем мејла.

Потребна литература:

  • Педагогија – Основе педагогије – аутора др Бране Микановића

    (испитивач проф. др Бране Микановић – brane.mikanovic@ff.unibl.org)

  • Психологија у настави. Одабране теме из психологије образовања – аутори Јасмина Коџопељић и Јасмина Пекић.  

    (испитивач доц. др Милица Дробац Павићевић – milica.drobac@ff.unibl.org)

Установе (школе) које за своје кандидате уплаћују испит потребно је да доставе наруџбеницу на факс Факултета 051/325-811.

Обавјештење о одржавању испита из

педагошко-психолошке групе феб-март 2023

Студенти историје посјетили три изложбе

Студенти историје посјетили три изложбе

filozofski-small
news-image

Студенти четврте године Студијског програма историје Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци посјетили су 13. јануара 2023. године изложбу о Николи Кољевићу у Музеју Републике Српске и изложбу о култури Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Кроз изложбу „Путеви професора, ствараоца и државотворца: проф. др Никола Кољевић (1936‒1997)” провео их је њен аутор, иначе кустос у Музеју Републике Српске Остоја Раилић. С друге стране, кроз изложбу „Култура на фронту: култура Републике Српске (1992–1995)” студенте историје провела је стручна сарадница Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и једна од ауторки изложбе Сузана Пешевић Стојановић. Иначе, поред Пешевић Стојановић, ауторка изложбе је и стручна сарадница у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске Милијана Бојић.

Раније, студенти су посјетили и изложбу „Оснивање Српске аутономне области Крајине и Републике Српске Крајине” постављену на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, а кроз коју их је провео њен аутор Јанко Велимировић.

Обилазак изложби организовали су проф. др Горан Латиновић и др Никола Ожеговић, виши асистент, у оквиру теренске наставе из националне историје савременог доба, која се реализује као вид сарадње Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске и Музејом Републике Српске.

Научна писменост и промоција науке у медијима

Научна писменост и промоција науке у медијима

filozofski-small
news-image

Научна писменост и промоција науке у медијима области су којима Филозофски факултет посвећује значајну пажњу. Професорице Филозофског факултета Ивана Зечевић (Катедра за психологију) и Милена Карапетровић (Катедра за филозофију, Институт за хуманистичке и друштвене науке) биле су учеснице у подкасту „Наука говори“. О менталном здрављу, посебно о проблему анексиозности, депресији, насиљу на друштвеним мрежама говорила је проф. др Ивана Зечевић. Допринос жена у науци и разлози зашто и даље постоји родна неравноправност и у академском свијету била је тема којом се бавила проф. др Милена Карапетровић.

Подкаст “Наука говори” представљен је на истоименом YouTube каналу. Овај пројекат је покренула и води Јелена Калинић, МА, ауторка блога Quantum of Science са циљем да кроз занимљива предавања олакша разумијевање научне материје за широку публику. Лекције су намијењене како дјеци школског узраста тако и њиховим родитељима и наставницима, а садржај уређују чланови и чланице УГ Друштво за промоцију природних наука „Наука и свијет“.

(1. епизода) https://bit.ly/YouTube_PNG

(2. епизода) https://bit.ly/YT_PNG_2

Обавјештење о (не)радним данима у јануару 2023. године

Обавјештење о (не)радним данима у јануару 2023. године

filozofski-small
Захвалност најактивнијим студенитима и новогодишњи коктел

Захвалност најактивнијим студенитима и новогодишњи коктел

filozofski-small
news-image

У четвртак 29. 12. 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци приређен је новогодишњи коктел. 

Декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић, пригодним говором, поздравио је и захвалио се свим запосленим и студентима на завршетку још једне успјешне радне године. Декан је овом приликом упознао присутне са реализованим плановима Филозофског факултета у 2022. години, те главним развојним циљевима и смјерницама за рад у 2023. години. 

Филозофски факултет је током протекле године организовао преко 100 додатних догађаја и активности у заједници кроз манифестације попут: „Сриједом на Филозофском“, студентски научни скупови, „Јесење чишћење ума“, квизови знања, Сократов кафе, Кафа са педагозима, Сусрети са учитељима, хуманитарне акције итд.

У склопу тих манифестација студенти су дали немјерљив допринос те смо имали потребу да најактивније истакнемо и симболично им се захвалимо.

Овом приликом пред пуним амфитеатром додијељене су захвалнице најактивнијим студентима у протеклом периоду, као и волонтерима психотерапеутима у едукацији Психолошког савјетовалишта за студенте Универзитета.

Традиционални „Новогодишњи коктел Филозофског факултета“ и ове године је одржан пред празнике симболизујући календарски завршетак још једне успјешне радне године са жељом да наредна буде ризница нових идеја и успјешне сарадње, уз добро здравље и позитивну енергију.