Обавјештење

Обавјештење

filozofski-small
Сарадници Филозофског факултета на семинару у Прњавору

Сарадници Филозофског факултета на семинару у Прњавору

filozofski-small
news-image

Сарадници нашег факултета, Радован Субић, са Катедре за историју, Жељко Шарић и Мирослав Галић, са Катедре за филозофију, били су излагачи на семинару под називом „Пандемије, вакцинације и јавно здравље из историјске, психолошке и филозофске перспективе“ који је одржан 14. новембра 2021. године у Прњавору, а у организацији Грађанског демократског центра „Res Publica“ из Прњавора.

Субић се укратко осврнуо на историју епидемија и различитих мјера које су појединци и државе у различитим епохама подузимали да би их спречавали или контролисали, уз посебан осврт на начине борбе са заразним обољењима на простору бивше Југославије.

Шарић је говорио о различитим теоријама завјере које прате кризне ситуације, а нарочито епидемије, као и тренутну пандемију COVID-19. У свом излагању осврнуо се на кризу повјерења у науку и званичне институције која доприноси ниској стопи вакцинације, као и потреби да се то повјерење ојача дјеловањем како институција, тако и јавно експонираних појединаца.

Галић је у свом излагању истакао разлику између знања о епидемији и знања о управљању посљедицама епидемије. Истакао је да су научна знања о узроцима обољевања, као и начинима на које се обољевање може спријечити, неупитна, али да то знање не прати адекватно знање о политичком управљању кризним ситуацијама, што је битан разлог јавног неповјерења у институције.

Након сваког излагања публика је имала прилику дискутовати о изнесеним тезама, те је општи закључак семинара био да се кроз тренутну пандемију показује знатно шира слика кризе која превазилази угроженост јавног здравља и осликава обрисе шире кризе савремених политичких вриједности о којима је потребно озбиљније и аргументованије дискутовати.

Кроз учествовање својих сарадника на овом семинару Филозофски факултет наставља своје активности на укључивању факултета у јавне дискусије о значајним проблемима садашњице, као и промоцији науке и аргументоване ријечи у јавном простору.

Сриједом на Филозофском: “Владавина краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321)“

Сриједом на Филозофском: “Владавина краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321)“

filozofski-small
news-image

У склопу наставка наше манифестације “Сриједом на Филозофском“ позивамо вас на предавање, које ће се одржати у сриједу, 17.11.2021. године на Филозофском факултету у амфитеатру 203 са почетком у 12 часова, на којем ће проф. др Борис Бабић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржати предавање на тему „Владавина краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321)“.

Ове године се обиљежава седам вијекова од смрти српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321). Поводом годишњице која се дешава једном у генерацији, у име Катедре за византологију Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци позивамо Вас да присуствујете предавању на којем ће још једном бити освијетљени познати и мање знани догађаји из његове вишедеценијске владавине (политички и економски живот оновремене српске краљевине, брачни живот краља Милутина, његова ктиторска дјелатност).

Добро дошли.

Плакат – Владавина краља Стефана Уроша II Милутина (1282-1321)

Школа археологије – Кастел 2021

Школа археологије – Кастел 2021

filozofski-small
news-image

У периоду од 25. до 30. октобра 2021. године Друштво археолога Републике Српске у сарадњи са Музејом Републике Српске, Филозофским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Филозофским факултета Универзитета Источно Сарајево, те уз сагласност Републичког завода за заштиту културно – историјског и природног насљеђа Републике Српске, реализован је пројекат „Школа археологије – Кастел 2021“, суфинансиран од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске. Пројектом је предвиђен наставак радова на локалитету Кастел на локацији Двориште II у склопу којег су студенти I године Одсјека за историју Филозофског факултета УНИБЛ и студенти I и II године Одсјека за историју и археологију Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево имали теренску наставу у трајању од шест дана. Рад на терену трајао је сваки дан до 15 часова, док су од 19 часова у ЈУ Музеју Републике Српске била организована јавна темаска предавања (обавезна за студенте) из различтиих области археологије и од стране колега из Републике Српске, Србије и Словеније. 

Новембар на Филозофском

Новембар на Филозофском

filozofski-small
news-image

 Настојимо да Филозофски буде синоним за квалитетно образовање, али и пријатан амбијент којег ће се наши студенти са радошћу сјећати цијели живот. Да буде и остане „друштвена мрежа за цијели живот!“

Детаље о догађајима у новембру пратите преко нашег WEB сајта и друштвених мрежа.

Добро дошли!

Бесплатни курс ,,Од идеје до публикације“

Бесплатни курс ,,Од идеје до публикације“

filozofski-small
news-image

У зимском семестру академске 2021/2022. године, Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, покреће експериментални бесплатни курс под називом ”Од идеје до публикације: навигирање међународним академским водама у хуманистици и друштвеним наукама”.

Ријеч је о курсу који организује и води проф. др Данијела Мајсторовић на основу свог богатог искуства објављивања у међународним часописима и код престижних издавача. 

Курс је једносеместралан, а сви заинтересовани студенти, млади истраживачи и наставници могу се пријавити у периоду од 1. до 8. новембра 2021. године, путем адресе електронске поште: danijela.majstorovic@flf.unibl.org. 

Заинтересовани треба да већ раде на неком истраживању или пројекту те треба да имају ниво познавања енглеског језика минимум Б2 како би могли пратити курс. Најављени су и гостујући предавачи са разних европских универзитета као и гостујући предавачи Универзитета у Бањој Луци.

Више информација доступно је на линку.

Посјета проф. др Милеуснић из Копра

Посјета проф. др Милеуснић из Копра

filozofski-small
news-image

У периоду од 27. до 29. октобра 2021. године, проф. др Зринка Милеуснић, продекан за међународну сарадњу Факултета за хуманистичке студије Универзитета Приморска из Копра боравила је на Филозофском факултету УНИБЛ у оквиру пројекта билатералних веза између Словеније и Босне и Херцеговине (2019 – 2020) „Проблематичне релације – Сарадња између истраживања и презентације културног материјалног и нематеријалног насљеђа“. 

У наведеном периоду проф. др Милеуснић одржала је предавање у оквиру „Школе археологије Кастел 2021“ на тему „Анализе материјалне културе у перспективи интерпретације прошлости“, учестовала на ископавањима на локалитету Кастел и у радионици за дјецу „Мала школа археологије“ те одржала састанак са Продеканом за научноистраживачки рад и међународну сарадњу Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Синишом Лакићем.   

Права су потребе дјетета – предавање омбудсмана за дјецу Републике Српске

Права су потребе дјетета – предавање омбудсмана за дјецу Републике Српске

filozofski-small
news-image

У склопу наставка наше манифестације “Сриједом на Филозофском’‘ позивамо вас на предавање, које ће се одржати у сриједу, 03.11.2021. године на Филозофском факултету у амфитеатру 203 са почетком у 12 часова, на којем ће др сц. Нада Граховац, први омбудсман за дјецу Републике Српске, одржати предавање на тему „Права су потребе дјетета“.

Права дјетета су само потребе које свако дијете има на путу свог одрастања. Сва права из Конвенције су основна и једнако важна, сва су потребна сваком дјетету за његово здраво одрастање, не могу се рангирати по важности и морају се посматрати у међусобној повезаности.

Ако одрасли који имају и обавезу и одговорност бринути за здраво одрастање дјетета, не препознају дјететове потребе и његово право на заштиту, посљедице за дијете и његов развој могу бити врло тешке и дуготрајне.

Посебно је важно да они који раде са дјецом, без обзира да ли су учитељи, психолози, социјални радници, педагози, правници…увијек и у свим активностима које се односе на дјецу, осигурају да најбољи интерес дјетета буде приоритет.

Конвенција о правима дјетета је правни акт и она нас обавезује, али нас прије свега обавезује брига за свако дијете.

 

Добро дошли.

Плакат:

Права су потребе дјетета

Почетак наставе на другом циклусу (мастер) у академској 2021/22 години

Почетак наставе на другом циклусу (мастер) у академској 2021/22 години

filozofski-small
news-image

У складу са Одлуком о усвајању Академског календара за академску 2021/2022. годину, настава на Филозофском факултету у зимском семестру за прву годину другог циклуса студија (мастер) почиње 01. 11. 2021. године.

Настава на студијским програмима Психологија, Предшколско васпитање и Учитељски студиј почиње према распореду који се налази у прилогу, са напоменом да ће се у понедјељак, 01.11.2021. године, с почетком у 17:30 часова, одржати уводни час добродошлице за све уписане студенте на другом циклусу Учитељског студија.

Информације о настави на студијским програмима Историје, Филозофије и Педагогије студенти могу добити код секретара студијских програма: 

Распоред:

  1. Распоред Учитељски студиј 2021-2022 зимски семестар
  2. Распоред Психологија 2021-2022 зимски семестар
  3. Распоред Предшколско васпитање 2021-2022 зимски семестар

Зашто нам је важан отворени приступ научним информацијама?

Зашто нам је важан отворени приступ научним информацијама?

filozofski-small
news-image

Током 2021. године Седмица отвореног приступа научним информацијама (Open Access Week) обиљежава се од 25. до 31. октобра. Универзитети, факултети и научни институти континуирано се баве овом темом и свим битним питањима којa се отварају са развојем нових технологија и дистрибуирањем резултата научних истраживања. Ипак, ово је прилика да се у већој мјери отворени приступ промовише како унутар академске заједнице тако и изван њених оквира, а томе се придружује и Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета. Отворени приступ почиње са бесплатним и потпуно доступним научним публикацијама и текстовима. Развојем дигиталних технологија то подразумијева и промјену приступа у научним истраживањима, могућност веће отворености база података, те научни рад на новим методолошким основама и принципима.

 

„Наша мисија ширења знања само је дјелимично испуњена ако информације нису широко и једноставно доступне друштву. Треба да подржимо нове могућности ширења знања не само помоћу класичних форми него све више и преко парадигме отвореног приступа преко интернета. Отворени приступ дефинишемо као свеобухватни извор људског знања и културне баштине који је потврђен од стране научне заједнице. Да бисмо остварили визију глобалног и приступачног представљања знања, будућа мрежа треба да буде одржива, интерактивна и транспарентна. Садржај и софтверски алати морају бити отворено доступни и компатибилни.“ Ово су циљеви наведени у Берлинској декларацији о отвореном приступу знању друштвеним и хуманистичким наукама – The Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanities усвојеној на конференцији одржаној 2003. године (https://openaccess.mpg.de/Berlin-Declaration).

 

Универзитет у Бањој Луци је потписао Берлинске декларацију 2016. године (https://www.unibl.org/sr-lat/vesti/2016/06/univerzitet-u-banjoj-luci-potpisnik-berlinske-deklaracije). У претходних пет година, посебно кроз едукације показује се на који начин дјеловати у правцу стварања услова за отворени приступ како би наставници и сарадници, истраживачи и истраживачице Универзитета могли дати свој допринос унапређењу рада у интернационалној истраживачкој и академској заједници. Тако је, на примјер, током 2020. године одржана обука ,,Отворена наука и NI4OS-Europe пројекат’’ када је једна од главних тема било упознавање са платформама за управаљање отвореним подацима (https://www.unibl.org/sr-lat/vesti/2020/02/odrzana-obuka-otvorena-nauka-i-ni4os-europe-projekat). Посебно предавање се односило и на питања као што су: отворено лиценцирање, права интелектуалне својине, отворена рецензија, отворене научне политике (https://www.unibl.org/sr-lat/vesti/2020/10/vebinar-na-temu-otvorena-nauka-i-prava-intelektualne-svojine).

 

Допринос отвореном приступу Универзитет показује и путем дигиталног репозиторијума у оквиру којег је могуће приступити бази докторских дисертација (http://eteze.unibl.org/), а недавно је креиран простор за презентовање научних радова академског особља (https://sova.unibl.org/).

 

Филозофски факултет своју опредјељеност ка даљем усмјеравању дјеловања у складу са принципима отвореног приступа показује кроз објављивање научних књига, зборника и других публикација у електронском формату који се могу у цијелости прегледати и преузети на линку https://ffbl-izdavastvo.org/index.php/izdavacka/index. Бројеви часописа за хуманистичке и друштвене науке – Синеза – такође су доступни у режиму отвореног приступа на http://sineza.ff.unibl.org/sineza

.

 

За детаљније упознавање са овом темом прегледан и свеобухватан водиче о свим аспектима отвореног приступа научним информација може се наћи у публикацији: Снежана Смедеревац, Дејан Пајић, Сања Радовановић, Силвиа Гилезан, Петар Чоловић, et al. 2020. Отворена наука: пракса и перспективе https://open.uns.ac.rs/handle/123456789/16297. Кратки занимљиви водич на енглеском језику у текстуалној и видео форми може се погледати на порталу Универзитета у Есексу (University of Essex) – https://www.jisc.ac.uk/guides/an-introduction-to-open-access.