Аутор: mania
Eразмус+ инфо догађаји
Половином децембра 2021. године, биће одржана два Eразмус+ инфо догађаја.
Први догађај је E-Инфо сесија, а која се одржава у оганизацији Европска извршне агенција за образовање и културу (EACEA), 14. децембра 2021. године, у термину од 10 до 12.30 часова.
Тема je Еразмус+ Изградња капацитета у високом образовању – Подстицање приступа сарадњи у високом образовању.
Више информација, као и обавезна регистрација налазе се на линку: https://www.eacea.ec.europa.eu/news-events/events/online-info-session-erasmus-capacity-building-higher-education-cbhe-fostering-access-cooperation_en
Eразмус+ информативни дан у БиХ, у организацији Еразмус+ канцеларије у БиХ, биће одржан онлајн 16. децембра 2021. године.
Сврха догађаја је промоција могућности у области високог образовања у оквиру Еразмус+ програма за високошколске институције у БиХ, са посебним нагласком на Изградњу капацитета за високо образовање, Међународну кредитну мобилност, Еразмус Мундус, Виртуелне размјене и Жан Моне активности.
Извор: Универзитет у Бањој Луци
Брзи линкови
Најновије вијести
ОБАВЈЕШТЕЊЕ о јавном представљању теме и програма истраживања докторске дисертације
Кандидаткиња мр Соња Каурин, студент трећег циклуса докторских студија из Педагогије на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, дана 16.12.2021. године у 13 часова (учионица бр. 217) јавно ће представити и бранити пројекат докторске дисертације под називом „ДЕФИНИЦИЈЕ, ПРИМЈЕРИ И АНАЛОГИЈЕ КАО СРЕДСТВА ОБЈАШЊАВАЊА“, пред Комисијом у сљедећем саставу:
1. Доц. др Љиљана Јерковић, предсједница;
2. Проф. др Миле Илић, члан и
3. Проф. др Сњежана Шушњара, чланица.
Брзи линкови
Најновије вијести
Наставак професионалног усавршавања наставног особља
У склопу предавања “Сриједом на Филозофском” (Професионални развој наставника), 01.12.2021. године са почетком у 12,00 часова на Филозофском факултету у амфитеатру 203, проф. др Татјана Михајловић, проф. др Маргарета Скопљак и мр Мирослав Галић, реализовали су радионицу на тему “Кооперативно учење и рефлексија”.
Радионица је реализована у циљу увиђања неопходности подстицања вјештина потребних за квалитетну сарадњу, које представљају значајан допринос за функционално оспособљавање студената за даљи живот и професију. У току теоријског излагања, професори су истакли релевантна истраживања која указују да кооперативно учење систематски развија навике активног учешћа, друштвену интеракцију и рефлексију, повећава ниво самопоштовања, смањује осјећај отуђености, индукује когнитивне способности. Поред тога, овај облик учења омогућава да стечене (социјалне, емоционалне и когнитивне) компетенције студенти наставничких факултета дисиминирају и подстичу у раду са дјецом/васпитаницима/ученицима.
У оквиру радионице приказан је примјер реализације (видео снимак) кооперативног модела 4Ц (критичко, креативно, колаборативно и брижно/емпатично мишљење), студената прве године Филозофије, наставни предмет Увод у филозофију. Након приказаног видео снимка, слиједио је тимски рад наставног особља у оквиру кога су дати конструктивни приједлози о предностима и недостацима примјене кооперативног учења у универзитетској настави.
Брзи линкови
Најновије вијести
Кооперативно учење и рефлексија
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему: „КООПЕРАТИВНО УЧЕЊЕ И РЕФЛЕКСИЈА“.
Предавање ће се одржати у сриједу, 01.12.2021. године. у 12.00 часова, у амфитеатру 203. Предавачи су проф. др Татјана Михајловић, проф. др Маргарета Скопљак и мр Мирослав Галић.
Због брзог протока информација и потреба савременог друштва пред појединце се више него прије постављају захтјеви да путем тимског рада и активним учешћем допринесу остварењу постављеног циља. С тим у вези, кооперативно учење у чијој основи је подстицање вјештина неопходних за квалитетну сарадњу представља значајан допринос за функционално оспособљавање студената за даљи живот и професију. Такође, многобројна истраживања указују да кооперативно учење систематски развија навике активног учешћа, друштвену интеракцију и рефлексију (Nastasi & Clements, 1991); повећава ниво самопоштовања, а смањује осјећај отуђености (Ghaith, 2003), индукује когнитивне способности (King, 2010). Поред тога, овај облик учења омогућава да стечене (социјалне, емоционалне и когнитивне) компетенције студенти наставничких факултета дисиминирају и подстичу у раду са дјецом/васпитаницима/ученицима.
Такође, важно је указати да без обзира на одабир поучавања/учења у универзитетској настави, значајан сегмент има рефлексија која нам пружа повратну информацију о квалитету остварених исхода (Loughran, 2002). Стога смо сматрали важним да апликативним примјером реализације једног од модела кооперативног учења (видео приказ), дођемо до сазнања о дометима и евентуалним недостацима примјене кооперативног учења у универзитетској настави.
Позивамо вас да присуствујете овом важном панелу који може значајно да унаприједи нашу наставу и како да кроз њу подстичемо комплексније и дуготрајније видове знања.
Плакат:
КООПЕРАТИВНО УЧЕЊЕ И РЕФЛЕКСИЈА_плакат
Брзи линкови
Најновије вијести
Зашто вјерујемо у теорије завјере? / Сриједом на Филозофском’
У склопу серије предавања “Сриједом на Филозофском’‘, које се одржало у сриједу, 24.11.2021. године на Филозофском факултету у амфитеатру 203, проф. др Владимир Турјачанин, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржао је предавање на тему „Зашто вјерујемо у теорије завјере?„.
Професор Турјачанин је конципирао предавање првенствено као поглед на психолошка истраживања вјеровања у теорије завјере, али са освртом и на приступе других друштвених и хуманистичких наука овом феномену.
Теорије завјере се често дефинишу као наративи објашњавања важних друштвених дешавања кроз тајне активности снажних и најчешће злонамјерних социјалних актера. Он је приказао историјске контексте и примјере теорија завјере у одређеним друштвеним околностима, као и примјере актуелно распрострањених теорија завјере.
Са социо-психолошке стране, завјереничке интерпретације стварности су често резултат погодних околности, попут нестабилних политичких и економских средина и специфичних социо-психолошких фактора, попут личних увјерења и одлика личности. Истраживања су показала да су људи мотивисани да вјерују у завјереничке наративе јер њима задовољавају различите врсте мотива. Ови мотиви се се крећу од потребе да се разумије често хаотични свијет и друштвена дешавања, преко потреба да се стекну осјећаји контроле и сигурности, до потребе да се очува позитивна слика себе и своје друштвене групе.
Иако нису све теорије завјере опасне нити њихове посљедице штетне, много их има за посљедицу урушавање повјерења у друштвене структуре, медицину и науку, а понекад и директне деструктивне акције људи према припадницима одређених група. Предавање је заокружено истраживачким налазима о томе на који начин можемо умањити негативне посљедице вјеровања у теорије завјере, првенствено са социо-психолошког становишта. Након предавања услиједила је занимљива и конструктивна расправа која је показала у којој мјери је ова тема актуелна и продуктивна за истраживања.
а
Брзи линкови
Најновије вијести
Одржана радионица о родно заснованом насиљу
Савјетодавни одбор за родну равноправност на Универзитету у Бањој Луци у оквиру пројекта UNIGEM (University and Gender Mainstreaming) организoвао је другу по реду радионицу усмјерену ка промоцији обиљежавања „16 дана активизма против насиља над женама“.
Радионица „Родно засновано насиље“ одржана је 23. новембра 2021. године, у амфитеатру Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.
Присутни студенти и наставници су имали прилику да се упознају и дискутују о различитим одређењима концепта родне равноправности, разликама између пола и рода, обрасцима репродукције родних неједнакости. Модераторица радионице је била проф. др Ивана Зечевић, редовни професор на Студијском програму Психологије, Филозофског факултета и члан Савјетодавног одбора за родну равноправност Универзитета у Бањој Луци. Уводни говор прије почетка радионице одржао је проректор за људске и материјалне ресурсе, проф. др Далибор Кесић.
Брзи линкови
Најновије вијести
Понедјељак, 22. 11. 2021. нерадни дан
Влада Републике Српске донијела је закључак да је 22. новембар 2021. године нерадни дан, саопштено је из Бироа за односе с јавношћу Владе Српске.
Тог дана неће радити републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа и установе.
Редовне активности настављају се у уторак, 23. новембра 2021. године.
Брзи линкови
Најновије вијести
Квиз знања
У жељи да обогатимо ваннаставне активности са циљем потпунијег образовања и квалитетнијег испуњавања слободног времена студената Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци у сарадњи са Савезом студената Филозофског факултета оргаанизује Квиз знања.
Квиз ће се одржати у четвртак, 25. новембра 2021. године са почетком у 14:30 часова, у амфитеатру 216. Планирано је да свака група која ће учествовати у квизу броји од 2 до 4 члана. Награде за прве три екипе.
Пропозиције такмичења су: првих 40 питања као квалификациона рунда, а онда најбољих пет екипа у финалној рунди.
Пријаве на број телефона 065/840-078, или лично прије почетка квиза у амфитеатру 216. Пријавити се могу сви студенти Универзитета у Бањој Луци.
Ово је четврти квиз који организује Филозофски факултет и у питању је квиз општег знања и информисаности.
Желимо вам пуно успјеха!
Брзи линкови
Најновије вијести
Зашто вјерујемо у теорије завјере? / Сриједом на Филозофском
У склопу наставка наше манифестације “Сриједом на Филозофском“ позивамо вас на предавање, које ће се одржати у сриједу, 24.11.2021. године на Филозофском факултету у амфитеатру 203 са почетком у 12 часова, на којем ће проф. др Владимир Турјачанин, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржати предавање на тему „Зашто вјерујемо у теорије завјере?“.
„Од јавности се крије да су вакцине штетне по здравље!“ „Велике фармацеутске фирме намјерно шире разне болести како би повећалу продају лијекова!“ „Јевреји управљају најважнијим свјетским догађајима!“ Ово су само неки од примјера тумачења друштвених феномена заснованих на наративима теорија завјере. Теорије завјере представљају објашњења важних друштвених дешавања кроз тајне активности снажних и најчешће злонамјерних социјалних актера. Овакве интерпретација стварности су често резултат погодних контекстуалних околности, попут нестабилних друштвених околности и специфичних социо-психолошких фактора, попут личних увјерења и одлика личности. Људи су привучени теоријама завјере јер њима задовољавају различите врсте мотива који се крећу од потребе да разумију свијет и дешавања око себе, да се стекне осјећај контроле и сигурности, те да се очува позитивна слика себе и своје друштвене групе. У оквиру предавања ћемо проћи кроз основне налазе истраживања вјеровања у теорије првенствено кроз призму социјалне психологије, али и других друштвених наука.
Плакат: Зашто вјерујемо у теорије завјере?
Брзи линкови
Најновије вијести
НАУЧНИ СКУП: Бањалучки новембарски сусрети 2021
Већ 22 године заредом Филозофски факултет одржава научни скуп под називом Бањалучки новембарски сусрети. Као и претходне године, овогодишњи скуп ће бити одржан онлајн 19.11.2021. године (петак). Скуп ће отворити пленарно предавање проф. др Ирис Жежељ на тему ”Психолошке основе антинаучних и псеудонаучних ставова и понашања: Зашто на слушамо стручњаке?” Линкови за пленарно предавањe и секције из области Филозофије, Историје, Педагошких наука и Психологија – на којима ће бити презентовано укупно 66 радова:
- Пленарно предавање https://meet.google.com/ujv-bcpx-hot
- Педагошке науке https://meet.google.com/yhb-jbhq-zjz
- Историја https://meet.google.com/ggj-qtks-wjp
- Филозофија https://meet.google.com/kfr-knjw-eqz?hs=224
- Психологија https://meet.google.com/haz-hpea-qmo
Књига сажетака_Бањалучки новембраски сусрети 2021