Аутор: mania
Изложба и предавање „Gotovo sva arheologija Zavrča“ на Филозофском факултету
Изложба под називом „Gotovo sva arheologija Zavrča“ чији су аутори Мартина Блечић Кавур, Борис Кавур и Марија Лубшина Тушек биће отворена у петак 01.04.2022. године са почетком 11:30. на Филозофском факултету у ходнику СП историје. Након отварања изложбе услиједиће предавања проф. др Борис Кавура „Gotovo sva arheologija Zvrča“ и проф. др Мартине Блечић Кавур на тему „Zvrč, bronza i oružje“, те представљање међународног пројекта „Ad Hoc“ – Доступна и дигитализована културна баштина за особе с посебним потребама.
Предавања су организована за све заинтересоване и биће одржана у учионици 103.
Добро дошли!
Брзи линкови
Најновије вијести
Одржано предавање „Афективна везаност у школском контексту“
У склопу активности Сриједом на Филозофском, 23.3.2022. проф. др Александра Хаџић одржала је предавање о концепту афективне везаности и његовој примјени у школском контексту. Проф. Хаџић, ванредна професорица на предметима из области развојне психологије, са више од петнаест година истраживачког рада у области афективног везивања, представила је карактеристике специфичног односа који чини афективну везаност, повезујући их са захтјевима различитих васпитно-образовних контекста у којим се активирају потребе за афективним везивањем дјеце различитог узраста. Сазнања о различитим процесима емоционалне регулације која су повезана са различитим модалитетима афективне везаности, могу бити од помоћи васпитачима/цама и наставницима/цама у креирању односа са дјететом и остваривања васпитно-образовних циљева
Брзи линкови
Најновије вијести
Реторички аспекти у универзитетској настави │ Професионално усавршавање наставног особља
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему РЕТОРИЧКИ АСПЕКТИ У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ НАСТАВИ.
Предавање ће бити одржано у сриједу 30.03.2022. године, у амфитеатру 203 у 12 часова. Предавање ће одржати проф. др Никола Мојовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Бањој Луци и оснивач и руководилац Центра за реторику и говорништво “Institutio oratio“.
Да ли данас постоје напори универзитетских наставника и сарадника да унаприједе свој наставни рад на основу размишљања о препорукама које им пружа реторика као наука? Реторика има свој развој од антике до данас и поново се на многим универзитетима у свијету почиње његовати реторска теорија и пракса и користити магична ријеч – public speaking.
Наставници и сарадници на универзитету полазе од сазнања да њихов рад са студентима већ при првом сусрету почива на неједнаким позицијама у настави (полази се од тога да је наставник „онај који зна“, а студент „онај који не зна“) и да њихов рад треба да доведе до промјене која се данас често настоји сакрити иза израза „исходи учења или наставе“.
А како на то гледају студенти? Они су публика, у реторици, посебна публика.
У настави није могуће заобићи монолошки наступ, предавање, говор универзитетских професора и сарадника, без обзира на сва данашња нова средства и методе које пружа технолошки напредак. Управо је ова наставна метода, усмено излагање неких професора и асистената највише критикована, а код других највише хваљена од стране студената. Чак је деценијама на ширем универзитетском плану потцјењивана ова незаобилазна метода наставног рада, као да се неким другим средствима, а не говором, може постићи оно што се тражи у универзитетском образовању. Зар нисмо искусили у задње вријеме успјехе и неуспјехе online наставе? И тада се, у виртуелном реторском наступу, морате руководити принципима реторике.
Није лако држати предавања, говорити пред публиком, јавно говорити, исто као што студенту није лако говорити на испиту.
Један зналац вјештине јавног изражавања имао је обичај да каже: Људски мозак је необична ствар. Он функционише од момента кад сте рођени, па све до тренутка када треба да одржите говор пред публиком.
Позивамо вас да присуствујете овом важном предавању, које може значајно да унаприједи нашу наставу.
Добро дошли!
Брзи линкови
Најновије вијести
Европски форум Алпбах
Расписан је конкурс за учешће на манифестацији Европски форум Алпбах, која ће се одржати од 21. августа до 02. септембра 2022. године.
Европски форум Алпбах ове године додјељује до 450 стипендија. Пријавити се могу студенти и младе запослене особе (до 30 година старости) из цијелог свијета.
Стипендија омогућава учешће на научним и умјетничким семинарима, квалитетном конференцијском програму, као и бројним друштвеним и културним активностима.
Пријаве за стипендију су могуће до 31. марта 2022. године.
Више информација је доступно на https://2022.alpbach.org/scholarship/

Брзи линкови
Најновије вијести
Промоција уџбеника „Методика ликовног васпитања деце предшколског узраста“
Промоција уџбеника Методика ликовног васпитања деце предшколског узраста, аутора мр Мирославе Којић, проф. др Богомила Карлавариса и проф. др Слободана Којића биће промовисана 24.03.2022. године са почетком у 12.00 часова у амфитеатру 216, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.
На промоцији ће говорити ауторка мр Мирослава Којић, модератор мр Милица Титетлски (инспектор – просвјетни савјетник за разредну наставу), проф. др Загорка Марков (рецензент) и доц. др Мирослав Дрљача (наставник Методике ликовног васпитања и Методике наставе ликовне културе).

Брзи линкови
Најновије вијести
Јавни позив за размјену на Међународном психоаналитичком универзитету у Берлину
У оквиру ЕРАСМУС+ програма – кредитна мобилност – расписан је конкурс за студенте и запослене (наставно и административно особље) Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци.
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА СТУДЕНТЕ – IPU Berlin 2022.
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ОСОБЉЕ – IPU Berlin 2022.
АПЛИКАНТИ:
На конкурс се могу пријавити студенти свих циклуса, осим студената прве године првог циклуса као и чланови наставног и административног особља Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци.
ПРИЈАВА:
Сву тражену документацију потребно је доставити Координатору за међународну сарадњу (др Славица Тутњевић), поштом или лично. Координатор ће све пријаве доставити комисији, која ће донијети одлуку о номинацији. За све додатне информације обратити се на е-маил адресу slavica.tutnjevic@ff.unibl.org.
ПОСТУПАК ОДАБИРА:
- По завршетку конкурса, комисија за одабир кандидата са Универзитета у Бања Луци ће извршити провјеру подобности пристиглих пријава (испуњеност услова у складу са Ерасмус+ правилима, валидност достављених докумената) као и академску процјену свих пријављених кандидата.
- Одобрене пријаве ће бити послане партнерском ЕУ универзитету као номинације.
- ЕУ универзитет одлучује о финалној селекцији кандидата према броју доступних стипендија намијењених за Универзитет у Бања Луци.
Брзи линкови
Најновије вијести
На точковима библиотеке и у 2022. години
Oд 1. априла 2022. године библиотека Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци биће богатија за више од стотину нових наслова купљених у склопу редовне набавке књига. Ријеч је, прије свега, о стручној литератури из области филозофије, историје, психологије и педагошких наука коју су за набавку номиновали наши наставници и сарадници.
Неки од нових аутора и наслова су: Džin Tvengi, Internet generacija, 2019; Nick Bostrom, Superinteligencija (putevi, opasnosti i strategije), 2018; Oliver Tošković, Autostoperski vodič kroz statistiku, 2020; Fransoa Kise, French Theory: Fuko, Derida, Delez & Co i preobražaj intelektualnog života u SAD, 2015; Stiv Molin, Vidim šta hoćeš da kažeš. Deca i vizuelne informacije, 2009; Радмила Жежељ, Почетница за српски језик у првом разреду основног
образовања: приручник за учитеље, 2003; Михајло Војводић, Србија и Турска (1878-1914), 2019; Њагу Џувара, Кратка историја Румуна, 2020; Јасмина В. Милановић, Женско друштво (1875-1942), 2020.
Из области лијепе књижевности читаоцима ће бити доступни наслови добитника Нобелове награде за књижевност попут Тони Морисон, Џ. М. Куција и Чеслава Милоша, као и добитника Нинове награде као што су Драган Великић, Ивана Димић и Владимир Арсенијевић.
Редовном годишњом набавком књига Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци наставља активности започете у школској 2020/21. години.
Списак свих купљених публикација налази се на линку:
Списак књига набављених куповином 2020-21 и 2021-22.
Закажите незаборавну вожњу са новом литературом на вријеме путем е-поште biblioteka@ff.unibl.org или уживо у нашој библиотеци.
Брзи линкови
Најновије вијести
Програм феријалног рада у СР Њемачкој у 2022. години
Отворен је Јавни позив у оквиру Програма феријалног рада студената у Савезној Републици Њемачкој у 2022. години, којим је за студенте из БиХ одобрена квота од 50 студената, од чега се 16 мјеста односи на студенте из Републике Српске.
На овај позив могу се пријавити искључиво редовни студенти универзитета и високих школа у Босни и Херцеговини који нису уписани у посљедњу годину студија.
Остали услови:
- студенти треба да добро владају њемачким језиком;
- студенти треба да буду расположиви за рад у Њемачкој у периоду који није краћи од два мјесеца;
- студенти не би требало да се ограничавају на неку регију или мјесто у којима желе радити;
- студенти би требало да буду спремни на рад у што више индустријских сектора у којима се нуде послови;
- претходно радно искуство је предност.
Пријава треба да садржи сљедеће:
- Два пријавна обрасца (Bewerbungsbogen), обострано штампана, читко попуњена (по могућности електронски), на њемачком језику, са унесеним датумом и потписом;
- Двије фотографије новијег датума (формат за пасош);
- Два примјерка обрасца Erklärung zur Immmatrikulationsbescheinigung попуњена на њемачком или енглеском језику са датумом издавања, потписом одговорног лица и печатом високошколске установе;
- (Напомена: студенти треба код себе да сачувају један од два наведена примјерка обрасца који ће, у случају да добију понуду за рад, предати послодавцу по доласку у СР Њемачку);
- Увјерење о студентском статусу које је издао факултет или висока школа на њемачком или енглеском језику. Ако је увјерење издато на језицима у службеној употреби у БиХ, потребно је приложити и превод документа на њемачки или енглески језик овјерен од стране судског преводиоца;
- Копију пасоша (само страница са сликом);
- Овјерену копију возачке дозволе (ако је посједују).
Начин подношења пријава
Заинтересовани студенти који испуњавају наведене услове достављају пријавна документа лично или препоручено поштом на сљедећи начин:
- студенти високошколских установа у Федерацији Босне и Херцеговине према сједишту установе у одговарајућој кантоналној служби за запошљавање;
- студенти високошколских установа у Републици Српској према сједишту установе у одговарајућој филијали Завода за запошљавање Републике Српске;
- студенти који студирају у Брчко Дистрикту БиХ Заводу за запошљавање Брчко Дистрикта БиХ.
Своје пријаве студенти могу достављати и директно Заводу за запошљавање Републике Српске на адресу:
ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске
Српских ратника 30
71420 Пале
са назнаком „Пријава за Феријални рад у СР Њемачкој 2022ˮ
Рок за достављање пријава је 28. март 2022. године.
Напомена: Непотпуне пријаве неће се узети у разматрање. У обзир ће се узимати само потпуно и исправно попуњена документација.
Списак студената чије ће пријаве на основу наведених критеријума бити одабране и прослијеђене у ZAV биће објављен на веб-страници Завода: www.zzzrs.net крајем априла 2022. године.
Студенти су у обавези да се упознају са информацијама о овом програму у документу Инфо – Ferienbeschaeftigung, а за додатна појашњења могу се обратити Заводу за запошљавање Републике Српске, контакт особа Тања Маркуш (057/490-823, tanja.markus@zzzrs.net).
Брзи линкови
Најновије вијести
Професорице Зечевић и Карапетровић учествовале на тренингу о родној равноправности
Представници Универзитета у Бањој Луци (УНИБЛ) учествовали су на дводневном тренингу о родној равноправности организованом у оквиру University And Gender Mainstreaming (UNIGEM) пројекта.
Током тренинга, одржаног 14. и 15. марта 2022. године у Сарајеву, присутни су имали прилику да се упознају са израдом и провођењем Плана родне равноправности на Свеучилишту у Ријеци, те да чују искуства из праксе на ову ову тему од колега са ријечке високошколске установе. Такође, проф. др Јасмина Хусановић са Универзитета у Тузли одржала је радионицу на тему ,,Савремене форме сексизма и мизогинијеˮ, а током догађаја одржан је и састанак координатора учесника на овом пројекту.
Представници Универзитета у Бањој Луци, учесници на овом семинару, били су проректор за материјалне и људске ресурсе проф. др Далибор Кесић, иначе и координатор на UNIGEM пројекту на УНИБЛ, проф. др Милена Карапетровић и проф. др Ивана Зечевић из Савјетодавног одбора за родну равноправност на нашој високошколској установи, те виши стручни сарадници из Ректората.
Пројекат UNIGEM, финансиран од стране Амбасаде Велике Британије у БиХ, реализује Транскултурална психосоцијална образовна фондација (ТПО). У овај пројекат, који се бави питањима родне равноправности на високошколским установама, укључено је 18 универзитета из Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе.
Брзи линкови
Најновије вијести
Афективна везаност у школском контексту │ Сриједом на Филозофском
Позивамо вас да заједно наставимо традицију наше “Сриједе на Филозофском“ 23.03.2022. године, са почетком у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржано предавање проф. др Александре Хаџић, ванредне професорице Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, на тему Афективна везаност у школском контексту.
Зашто се неки ученици лако прилагођавају на школски систем, а другим то иде тешко? Један од одговора можемо пронаћи у нашим раним релацијама, које стварају стабилну структуру очекивања од других и самих себе, које задржавамо током цијелог живота. Да ли ћемо бити прилагодљиви, успјешно се умиривати у стресним ситуацијама, имати добре односе са учитељима и наставницима, бити спремни да рачунамо на вршњаке и настојати да помогнемо и тражимо помоћ, или ћемо непрекидно захтјевати да други буду доступни, а ми несамостални без повјерења у сопствене снаге и способности, или усмјерени сами на себе, без саосјећања и разумијевања за друге, особито за њихове емоције, али при том добри за лидере и видљиви као успјешни, или ћемо бити без јасних стратегија, „чудни“, „мрачни“, „хировити“, искључени или преплављени обичним свакодневним захтјевима, у великој мјери зависи од модалитета афективне везаности који имамо. Почињемо да га стичемо у првој години живота са родитељским фигурама, а развијамо га, надограђујемо, примјењујемо и преносимо на битне релације током цијелог живота (пријатељи, партнери, сопствена дјеца, али и други важни одрасли попут одгајатеља, учитеља, наставника, уколико са њима успоставимо емоционални однос). Наши модалитети или обрасци афективне везаности путују са нама кроз живот, па тако са нама улазе и у васпитно-образовне установе.
Добро дошли!