Аутор: mania
Проф. др Синиша Лакић учествовао на конференцији Европске мреже за академски интегритет у Дербију
Од 12. до 14.7.2023. је одржана годишња конференција Европске мреже за академски интегритет (ENAI) на којој је Универзитет у Бањој Луци представљао проф. др Синиша Лакић, продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу Филозофског факултета.
Европска мрежа за академски интегритет је највеће европско удружење чији је циљ промоција академског и истраживачког интегритета на универзитетском нивоу. Мрежа окупља универзитете из 24 европске државе и неколико придружених чланица (Канада, Индија, УАЕ) и сваке године одржава научно-стручну конференцију. Универзитет у Бањој Луци је постао члан ENAI-a 2022. године, а ово је први пут да је имао свог представника који је учествовао и у раду скупштине, те имао прилику да упозна многе колеге са радом Универзитета.
Теме излагања на конференцији су обухватале уобичајене проблеме са којима се суочавају сви образовни системи (нпр. плагијаризам, фабриковање диплома, фалсификовање података, варање на испитима, заобилажење истраживачких норми), али највећи број њих је био посвећен улози вјештачке интелигенције у универзитетском образовању. Наиме, значајан број универзитета је већ објавио институционална правила о употреби генератора садржаја заснованих на вјештачкој интелигенцији. Остварен је консензус да су нека од њих била пререстриктивна (тј. комплетна забрана употребе) и једнако погрешна као и игнорисање новог феномена и његовог огромног ефекта на образовање.
ENAI је већ објавио препоруке којима се заговара транспарентност у кориштењу AI алата. И на конференцији је закључено да је свакако је препоручиво усвојити правила на универзитетском нивоу која допуштају флексибилност на нивоу појединачних предмета. Уз то, сви наставници и студенти би морали бити упућени у то како да користе такве алате на етички начин (нпр. познавање најбитнијих алата, свјесност о потенцијално нетачним или плагираним произведеним садржајима, прописно реферисање алата), али и зашто је у курикулумима битно наглашавати смисао самосталног рада када се он захтијева.
Учешће проф. Лакића на конференцији је реализовано кроз WBC-RRI.NET Хоризонт 2020 пројекат који је посвећен одговорном истраживању и иновацијама на подручју Западног Балкана и подршку Платформе Вијећа Европе за етику, транспарентност и интегритет у образовању (ETINED).
Брзи линкови
Најновије вијести
Обавјештење – Други уписни рок
Конкурс за упис студената у другом уписном року на Универзитету у Бањој Луци (УНИБЛ) биће објављен 16. августа 2023. године.
Пријем докумената за упис у прву годину, првог циклуса студија, у другом уписном року планиран је од 28. августа до 1. септембра, док су пријемни испити заказани за 4. септембар у 9.00 часова. Кандидати који успјешно положе пријемни испит у другом року и стекну право уписа могу се уписати на студије у периоду од 11. до 15. септембра.
Конкурс за упис студената у другом уписном року биће објављен на интернетској страници Универзитета у Бањој Луци, Филозофског факултета и у дневним новинама ,,Глас Српскеˮ.
Уколико имате додатних питања за нас око уписа на Филозофски факултет, пошаљите нам мејл на: otvorenavrata@ff.unibl.org или контактирајте контакт особе за студијске програме које су наведене у Информатору.
Брзи линкови
Најновије вијести
ВАЖНО: Обавјештење за кандидате који су положили пријемни испит
Обавјештавају се кандидати који су положили пријемни испит за упис у прву годину првог циклуса студија у академској 2023/24. години на неком од студијских програма Универзитета у Бањој Луци или студијски програм другог Универзитета, да ће им бити омогућен упис на одговарајући, сродни студијски програм, на којем су остала упражњена мјеста која се финансирају из буџета Републике, без поновног полагања пријемног испита, уз претходно одобрену молбу.
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци упражњених мјеста има на студијским програмима Филозофија, Историја и Педагогија, а заинтересовани кандидати требају поднијети молбу за упис најкасније до 19.07.2023. године, уз приложену потврду о успјешно положеном пријемном испиту издату од стране студентске службе факултета, на који су претходно конкурисали.
Број слободних мјеста на буџету:
- Филозофија 10
- Историја 8
- Педагогија 11
Упис кандидата потребно је завршити најкасније до 21.07.2023. године.
За више информација можете се јавити на мејл sanja.erceg@ff.unibl.org
Брзи линкови
Најновије вијести
Сарадња са Министарством здравља и социјалне заштите
Дана 07.07.2023. године Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци су посјетили представници Министарства здравља и социјалне заштите, помоћник министра Владимир Макарић и Бранка Сладојевић, начелник Одјељења за породичну и дјечију заштиту. Састанку су испред Факултета присуствовали декан проф. др Срђан Душанић, продекан проф. др Тања Станковић Јанковић и проф. др Александра Хаџић, координатор Психолошког савјетовалишта за студенте. Представници Министарства су упознати са активностима и будућим плановима Факултета, а посебно су разматране активности које су и у домену рада Министарства, попут Психолошког савјетовалишта, цјеложивотног учења итд. Представници Филозофског факултета су упознали Министарство са планом да у будућности реализују више активности у заједници које ће допринијети већој информисаности о темама попут родитељства, вршњачког насиља, менталног здравља и сл. Очекујемо у будућности тјешњу са радњу наше установе и Министарства здравља и социјалне заштите.
Брзи линкови
Најновије вијести
Обавјештење о одржавању испита из педагошко-психолошке групе предмета
Полагање испита из педагошко-психолошке групе предмета, за све кандидате који на основном студију нису имали педагогију и психологију, биће организовано на Фиолозофском факултету Универзитета у Бањој Луци од 04. 09. до 08. 09. 2023. године.
Кандидати се могу пријавити до 25. 08. 2023. године на мејл адресу: borka.ponorac@ff.unibl.org.
Кандидати могу заказати консултације са професорима на број: 051/322-780 или путем мејла.
Потребна литература:
- Педагогија – Основе педагогије – аутора др Бране Микановића
(испитивач проф. др Бране Микановић – brane.mikanovic@ff.unibl.org)
- Психологија у настави. Одабране теме из психологије образовања – аутори Јасмина Коџопељић и Јасмина Пекић.
(испитивач доц. др Милица Дробац Павићевић – milica.drobac@ff.unibl.org)
Установе (школе) које за своје кандидате уплаћују испит потребно је да доставе наруџбеницу на факс Факултета 051/325-811.
Брзи линкови
Најновије вијести
Културно-историјско насљеђе: Свједок прошлости и свјетионик ка будућности
Културно-историјско насљеђе, према дефиницији, обухвата материјалну, нематеријалну и природну баштину заједнице, којa чини оставштину протеклих генерација, те се брижно чува у садашњости како би било остављено у насљеђе будућим генерацијама. Јаз између културно-историјског насљеђа као пасивног подсјетника на прошлост и његове активне стваралачке снаге која може да инспирише и усмјери у свакој области савременог живота све је мањи захваљујући новом приступу овој области у културним и образовним пројектима које покреће УНЕСКO, али и чланице Европске Уније кроз програме као што је Хоризонт Европа. Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета у Бањој Луци у овом тексту има намјеру да прикаже нове свјетске и европске правце у методологији истраживања, чувања и промоције културно-историјског насљеђа.
УНЕСКО је у својој агенди 2030 као један од главних циљева означио културу и њен допринос одрживом развоју кроз културно-историјско насљеђе, креативне индустрије, локалну културу, креативност и иновације. (The 2030 Agenda for Sustainable Development) Посебан нагласак стављен је на подршку УНЕСКO-a у изградњи и јачању инфраструктуре (Capacity building programmes), студијских и образовних програма посвећених културно-историјском насљеђу који треба да буду спона између универзитета, локалних заједница, привреде и културних институција.
Главни циљ јесте боља заштита, али и укључивање материјалне и нематеријалне баштине у свакодневне токове живота (културни и еко туризам– story telling, традиционални занати, баштина као инспирација у архитектури, гастрономији, модној индустрији…) Изградња образовних капацитета подразумијева и посебне наставне планове и програме за основне и средње школе који омогућавају упознавање са културно-историјским насљеђем, преношење традиционалних знања и вјештина, усвајање локалних вриједности, а у исто вријеме промовишу поштовање културне разноликости.
Медитеранска платформа за УНЕСКО културно-насљеђе (iHeritage: ICT Meditteranean platform for UNESCO cultural heritage) је пројекат из 2023. године који је финансиран и подржан од стране Европске Уније и УНЕСКО-а и он може да буде веома инструктиван за све заинтересоване за нову методологију истраживања и промоцију баштине. Пројекат се реализује у шест земаља (Италија, Египат, Шпанија, Португал, Јордан и Либан) и има за циљ да подржи образовање, истраживање, технолошки развој и иновације у области културно-историјског насљеђа.
Главни приоритет је прекогранични пренос технологија, „живих лабораторија“(Living labs), колаборација између привреде и академске заједнице кроз стварање нових производа и успоредних производа (spin-offs) користећи посљедње информационе и комуникационе технологије. Најзаступљенији су: Augmented Reality – интерактивно искуство које комбинује реалан свијет и компјутерски генерисан садржај тј. инегрише дигиталне информације о културно-историјском насљеђу са корисниковим реалним окружењем, Virtual Reality – симулирано 3Д окружење које омогућава истраживање и интеракцију са насљеђем у виртуелном свијету и Mixed Reality – мијешана реалност која спаја стварно окружење са виртуелно генерисаним садржајем.
Главни циљ оваквих пројеката је да се олакша приступ културно-историјском насљеђу, али и повећа учешће младих људи у „живим лабораторијама“ (Living labs) кроз различите обуке и тренинг курсеве који ће створити нове производе (spin/offs/AR/VR/MR) и покренути стартапове што ће допринијети већем запошљавању, и подстицању иновација.
Културно-историјско насљеђе има своје посебно поље интервенције у другом кластеру (Cluster 2 – Culture, Creativity and Inclusive SocietyEN•••) усклопу програма Хоризонт Европа. Сви позиви из другог кластера подржавају зелено и дигитално европско културно-историјско насљеђе и подстичу иновације и креативност у домену умјетности, културних и креативних индустрија и нову европску иницијативу (new European Bauhaus initiativeEN•••.Посебно сеистраживања и иновације за зеленије културно-историјско насљеђе фокусирају на одрживе материјале и методе за побољшање очувања, заштите и рестаурације материјалног насљеђа, укључујући споменике и артефакте. Истовремено се подржавају активности које ће довести до стварања нових или развијања постојећих дигиталних и савремених технологија које ће повећати онлајн приступ културно-историјском насљеђу и подстаћи иновације у архитектури, филмској индустрији, музици, индустрији игара, културном туризму као и заштити културно-историјског насљеђа од нелегалне трговине.
Подржане активности треба да обезбједе нова иновативна рјешења у технологијама очувања, управљања, дигитализације и промоције културно-историјског насљеђа како би се повећао приступ, разумијевање и веће ангажовање. У намјери да се обезбједи што већа интердисциплинарност у свим пројектима формиран је европски „Cultural Heritage Cloud“ (Cultural Heritage Cloud websiteEN•••) јединствена инфраструктура за сарадњу међу стручњацима за најсавременију технологију за дигитализацију артефаката, истраживања из домена насљеђа и умјетности и документовање података.
Важне публикације:
CORDIS pack on digital Cultural HeritageEN•••
Heritage at Risk: EU research and innovation for a more resilient cultural heritage
CORDIS Results PackEN••• | ReportEN•••
Innovative solutions for cultural heritageEN•••
Innovation in cultural heritage researchEN•••
Одобрени пројекти у оквиру програма Хоризонт Европа:
Technical innovations help overcome access barriers to cultural spaces
Online registry connects materials of counterculture and non-conformism in eastern Europe
Nine European cities open the vault to their historically unique films, photos and texts
Transformative Research Activities. Cultural diversities and Education in Science
More success stories in cultural heritageEN•••
Брзи линкови
Најновије вијести
Обавјештење │Упис студената
Упис студената прве године свих студијских програма Филозофског факултета у Бањој Луци у првом уписном року за академску 2023/2024. годину вршиће се у периоду од 03.07.2023. године до 07.07.2023. године.
На упис студент је дужан понијети:
- двије фотографије (50X60 mm)
- љекарско увјерење са мишљењем психолога
- уплата за школарину, индекс и уписни материјал
(преузети у студентској служби)
За детаљније информације можете контактирати студентску службу.
Брзи линкови
Најновије вијести
Резултати пријемног испита академске 2023/24. године
У прилогу се налазе резултати пријемног испита (први циклус студија), првог уписног рока, за упис на Филозофски факултет за свих шест студијских програма.
- Ранг листа – Предшколско васпитање (2023-2024)
- Ранг листа – Педагогија (2023-2024)
- Ранг листа – Учитељски студиј (2023-2024)
- Ранг листа – Историја (2023-2024)
- Ранг листа – Филозофија (2023-2024)
- Ранг листа – Психологија (2023-2024)
- Ранг листа – Психологија – страни држављани (2023-2024)
НАПОМЕНА:
Кандидати који су положили пријемни испит, али због ограниченог броја мјеста нису примљени на Студијски програм психологије имају могућност, без додатних полагања, на лични захтјев поднесен у Студентској служби до 07.07.2023. године, уписати Студијски програм филозофије или Студијски програм историје.
Накнадна преписивања на Студијски програм психологије неће бити одобрена.
Брзи линкови
Најновије вијести
Распоред за полагање квалификационог испита 26. јуна 2023. године
Пријемни испит за упис нове генерације студената у академској 2023/24. години одржаће се у понедјељак, 26. јуна 2023. године на Филозофском факултету.
Молимо кандидате да на испит дођу 15 минута прије заказаног термина ради евидентирања и обавезни су понијети идентификациони документ.
Детаљан распоред по просторијама и времену полагања.
Распоред просторија за полагање квалификационих испита 26. јуна 2023. године
Брзи линкови
Најновије вијести
Дружење са најдражим гостима
У уторак, 13. јуна 2023. године, ходницима Филозофског факултета одзвањали су смијех и пјесма. Професори и асистенти Учитељског студија и Педагогије угостили су учитељице Александру Вилендечић, Драгану Радановић и Тању Грбић Лаловић и ученике другог разреда Основне школе „Бранко Ћопић”.
Кроз свијет музике, игре и маште заједничком сарадњом спретно су их водили: Јован Зечевић и Јован Павловић, студенти смјера Инструменти са диркама, група Хармоника Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци (класа: др Зоран Ракић, ред. проф); ученици Умјетничке школе „Владо Милошевић” – Уна Шушница, виолончело (класа: Далибор Славнић, проф.); Виктор Буљић, саксофон (класа: Невен Маринковић, проф.) и Андрија Буљић, гитара (класа: Весна Милутиновић, проф.); те студенти Учитељског студија Сара Џајић, клавир; Габријела Николић (под менторством мр Биљане Смаилагић, доцент) и Марина Петровић, виолина, чланица Културно-умјетничке секције Филозофског факултета којом руководи др Озренка Бјелобрк Бабић, доцент.
Учењем кроз игру ученици су упознали разноликост музичког инструментаријума и музичких жанрова. Завршна тачка занимљивог програма био је музички игроказ „Авантуре малога Ју-ју” којег су реализовали студенти Учитељског студија.
Интеракција је била вишесмјерна, прожета хумором, забавом и искричавом радошћу. Послије разиграног перформанса у амфитеатру 216, дружење је настављено у Ботаничкој башти Универзитета у Бањој Луци. Повратне информације су веома позитивне, а врата Филозофског факултета увијек су отворена за овако радосне и разигране госте.