Tag: University of Banja Luka
Епископ Јован на Филозофском факултету: Српска култура је неодвојива од литургијског предања
У препуном амфитеатру of the Faculty of Philosophy у Бањој Луци, 6. новембра 2025. године, одржана је десета, јубиларна трибина у оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Част да својим излагањем увелича десету, јубиларну трибину у оквиру овог значајног серијала припала је Његовом Преосвештенству Епископу пакрачко-славонском г. Јовану (Ћулибрку), једном од најистакнутијих интелектуалаца Српске православне цркве.
Разговор са владиком, који је својом ерудицијом, дубином и непосредношћу плијенио пажњу присутних, водио је г. Небојша Курузовић.
Коријени идентитета: Од Цариграда до данас
Владика Јован је своје излагање започео неочекиваном, али снажном историјском сликом из 835. године и Цариграда, илуструјући нераскидиву везу српске културе и православног предања. Испричао је како су завјереници, да би убили цара иконоборца, чекали тачно одређени тренутак током божићне службе, тренутак када цар почне да пјева девети ирмос канона. „Замислите цивилизацију у којој чак и убице тачно знају који је девети ирмос канона. То је контекст из којег израста наша култура“, нагласио је владика.
Ова литургијска срж, према његовим ријечима, темељ је мисије Светих Кирила и Методија. Они нису Словенима донијели само вјеру, већ комплетну културу, писмо, језик и, што је најважније, преведену литургију. „Није прво преведено Свето писмо, већ литургија. Они крећу са планом да за Васкрс ослуже службу на словенском језику. То је оно што нас је обликовало“, истакао је Епископ Јован, додајући да је српска култура примила пуноћу ромејског (византијског) насљеђа без прекида и „мрачног средњег вијека“ карактеристичног за Запад.
Јасеновац и Косово: Крст и Васкрсење као темељ културе
Говорећи о кључним тачкама српског идентитета, владика је посебно истакао два стуба: Косово и Јасеновац, односно страдање у Другом свјетском рату. Он је нагласио да култура сјећања на Јасеновац није само сјећање на страдање, већ и на побједу. „То је сјећање на крст и васкрсење. Када дођете у Јасеновац, нарочито на Доњу Градину, имате осјећај као на Велику суботу у Јерусалиму, да ће сваког тренутка да крене васкрсење.“
Цитирајући ријечи Патријарха Германа приликом освећења обновљеног храма у Јасеновцу 1984. године „Праштати морамо, заборављати не смијемо“, владика је поручио да је то једини исправан хришћански приступ овим болним темама. Он је такође нагласио да је народ овог краја, Крајишници, поднио огромну жртву у борби против фашизма, формирајући елитне дивизије које су водиле ослободилачки рат. „Неће нико други него ми да се бавимо овим темама. То је наша обавеза“, јасан је био владика.
Поруке за будућност: Озбиљност, отвореност и повратак извору
У осврту на савремену културну сцену, Епископ Јован је позвао на озбиљност, труд и повратак аутентичним вриједностима. Критиковао је површност и концептуализам који често гуше истинску умјетност. „Православље је озбиљна ствар. О њему се мора читати, у њега се мора понирати. То је огроман крст који су носили наши великани“, рекао је владика, помињући Светог Јустина Ћелијског, Владику Николаја и своје духовне учитеље, митрополита Амфилохија и владику Атанасија.
Као свијетле примјере навео је савремене православне умјетнике попут композитора Арва Перта и Џона Тавенера, који су, према његовим ријечима, показали да је православље неисцрпан извор инспирације који комуницира са цијелим свијетом.
За крај, владика је поручио да Бања Лука и овај дио српског народа имају „најздравији национални дух“, али да тај дух мора бити образован и повезан са својим коријенима. „Наша култура мора бити утемељена у литургији, али и отворена према свијету, способна да, попут Андрића, говори цијелом човјечанству.“








Фото: Н. Малешевић
Трибина, која је до посљедњег тренутка држала пажњу публике, завршена је дугим и срдачним аплаузом, чиме је на најљепши начин заокружен овај важан дијалог о будућности српске културе.
За све оне који су пропустили прилику да присуствују овом изузетном догађају, снимак комплетне трибине ускоро ће бити доступан на званичном YouTube каналу Филозофског факултета, пружајући јединствену прилику да се накнадно чују многе битне поуке и дубоки увиди владике Јована. Позивамо вас да запратите наш канал како бисте били у току са свим будућим трибинама и активностима које организујемо.
Quick links
Latest news
Синдром сагоријевања код студената: Одржано предавање на Филозофском
У склопу манифестације „Сриједом на Филозофском“, дана 5. 11. 2025. године, одржано је изузетно предавање под називом „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“. Предавање, организовано поводом Међународног дана Shema терапије, реализовали су Психолошко савјетовалиште за студенте Универзитета у Бањој Луци и Центар за системску праксу и терапију.
Предавање је отворила проф. др Александра Хаџић, која је нагласила важност теме, позивајући се на истраживање из 2021. године које је показало да сваки пети студент Универзитета у Бањој Луци показује знаке сагоријевања. Управо су ови забрињавајући подаци били један од покретача за оснивање Психолошког савјетовалишта.

Кроз сложену тему сагоријевања током студија, присутне је водила Татјана Прерадовић-Сјеница, дипломирани психолог и системски породични психотерапеут. Она је објаснила да у основи овог проблема често лежи „shema превисоких стандарда“ , дубоко укоријењеног увјерења да појединац мора да постигне екстремно високе стандарде како би био вриједан и прихваћен. Објаснила је да ова shema често настаје у дјетињству под утицајем породичних порука и друштвених притисака, гдје се љубав и прихватање условљавају успјехом.
Ова shema рађа „унутрашњег критичара“, глас који нас непрестано тјера да будемо бољи, упозорава да нисмо довољно добри и не дозвољава нам одмор док све обавезе нису савршено обављене. Кроз бројне примјере, објашњено је како се ова shema манифестује кроз:
- Перфекционизам и немогућност прихватања грешке као саставног дијела учења.
- Прокрастинацију (одлагање обавеза) као посљедицу страха од неуспјеха.
- Хроничну исцрпљеност, анксиозност и осјећај кривице приликом одмора.
- Недостатак задовољства чак и након постигнутог успјеха, јер „увијек може боље“.
Кључна порука предавања била је да пут ка здравијем односу према себи лежи у освјешћивању и трансформацији унутрашњег дијалога. Татјана Прерадовић-Сјеница је нагласила важност развијања „његујућег и подржавајућег гласа“ који прихвата грешке као дио процеса учења и препознаје вриједност у самом труду, а не само у коначном резултату.
„Савршенство није услов да бисте били вриједни. Ваша вриједност није дефинисана постигнућем“, једна је од централних поука са предавања.
Интерактивни приступ и отворена дискусија омогућили су студентима да подијеле своја искуства и препознају ове обрасце у сопственом животу. Наглашена је разлика између здраве амбиције, која доноси задовољство, и нездравих стандарда, који воде у исцрпљеност и губитак мотивације.




Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Професори Филозофског факултета о унапређењу саобраћајног васпитања
Професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Љиљана Јерковић и проф. др Драган Партало, учествовали су 30. октобра 2025. године на панел-дискусији под називом „Саобраћајно образовање и васпитање и мјере за унапређивање безбједности у зонама школа“, одржаној у оквиру XIV Међународне конференције „Безбједност саобраћаја у локалној заједници“.
Конференцију је организовала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске, а догађај је одржан у Административном центру Владе Републике Српске.

Професори Јерковић и Партало представили су резултате свеобухватне студије „Стање и перспективе саобраћајног васпитања и образовања у предшколским установама и основним школама“, реализоване у оквиру пројекта који је иницирала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске.
У оквиру излагања, професори су говорили о циљевима и исходима у програмима предшколског и основношколског образовања, анализи садржаја уџбеника и радних листова, нивоу познавања саобраћајних прописа код ученика, као и о искуствима и ставовима васпитача и наставника.
Истакнут је значај континуиране системске сарадње између предшколских установа, школа и релевантних институција, као и потреба за унапређењем саобраћајне културе од најранијег узраста.
Поред професора Филозофског факултета, на панелу су учествовали и проф. др Бошко Матовић (Машински факултет, Црна Гора), који је модерирао дискусију, Наташа Цвијановић, помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање, и Милан Илић из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Србије.
Учешћем на овој конференцији професори Филозофског факултета настављају активан допринос научним и стручним расправама о унапређењу образовања и безбједности у заједници.
Quick links
Latest news
Школа археологије – Кастел 2025
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци учествује у реализацији пројекта „Школа археологије – Кастел 2025“, који ће бити одржан у периоду од 27. до 31. октобра 2025. године на локалитету Кастел.

Пројекат реализују Музеј Републике Српске и Друштво археолога Републике Српске у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, уз суфинансирање Министарства просвјете и културе Републике Српске и ЈУ Службеног гласника Републике Српске.
Реализацијом је предвиђен наставак радова на археолошкој локацији Двориште II, као и предавања из области археологије и заштите културних добара у просторијама Музеја Републике Српске.

Циљ пројекта је едукација студената Одсјека за историју оба универзитета, док су предавања у Музеју отворена за стручну и ширу јавност – запослене у институцијама које се баве заштитом културног насљеђа, као и представнике невладиног сектора.
Наставак радова у зони Дворишта II допринијеће већој видљивости археолошког непокретног добра и унаприједити туристички потенцијал комплетног локалитета Кастел.
Позивамо све заинтересоване да посјете предавања и подрже младе археологе у процесу истраживања и очувања нашег културног насљеђа кроз пројекат Школа археологије – Кастел 2025.