Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

filozofski-small
news-image

У препуном амфитеатру 203 of the Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 11. децембра 2025. године, одржана је једанаеста по реду трибина у оквиру циклуса „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост трибине био је један од најаутентичнијих стваралаца на нашој јавној сцени, визуелни умјетник, глумац и интелектуалац, Урош Ђурић.

Разговор, који је модерирао Небојша Курузовић, превазишао је оквире класичне академске дискусије и претворио се у живописан час о идентитету, трајању и стваралаштву. Ђурић је са публиком подијелио своја размишљања о томе како је српски народ, иако често без државног оквира, успијевао да очува своју културну бит кроз вијекове.

„Српски културни идентитет се градио највише и најјаче онда када српске државе није ни било. Ми смо полицентричан народ. Важно је разумјети да држава није једини оквир заједнице; заједница је оно што ми стварамо међусобно, наша повезаност и свијест да припадамо једни другима“, истакао је Ђурић, подсјећајући на значај штампарије у Горажду и Венецији као примјере културне жилавости нашег народа још у 16. вијеку.

Сретен Стојановић – симбол интегритета

Посебно емотиван и значајан дио излагања био је посвећен једном од највећих српских вајара, Сретену Стојановићу.

„Сретен Стојановић је примјер како се из најтеже могуће позиције, из аустроугарског казамата у којем је тамновао као припадник Младе Босне, стиже до врхова европске културе. Његов интегритет је био толико снажан и ‘вичан томе’ да је својим дјелом и ставом надживио све системе и идеологије“, истакао је Ђурић, подсјећајући да сваки појединац има право да мисли о себи све најбоље, али да то мора покрити конкретним дјелом.

Посебан акценат стављен је на улогу Бањалуке у савременом српском културном простору. Ђурић је нагласио да Бања Лука данас није периферија, већ значајан центар који има одговорност и капацитет да обликује нове културне обрасце.

Умјетнички црно-бијели портрет Уроша Ђурића током говора на Универзитету у Бањој Луци.

„Најважније је да имате за живот, а не за животе. Важно је да увијек имате за жило“, поручио је Ђурић студентима, савјетујући им да буду вриједни, да раде онолико колико могу, јер је сам процес рада оно што нас обликује и спасава од бесмисла. Кроз анегдоте о својим прецима, панк сцени осамдесетих и свом умјетничком путу, Ђурић је показао да културна политика није скуп бирократских правила, већ жива материја коју ствара сваки појединац својим дјеловањем.

Снимак ове изузетне трибине биће ускоро доступан на нашем званичном Јутјуб каналу. Док чекамо премијеру овог разговора, позивамо вас да погледате снимке свих претходних десет трибина и подсјетите се важних лекција о нашој културној политици.

Претходних десет трибина погледајте овдје:  КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ

Фото: Н. Малешевић