Tag: Татјана Прерадовић-Сјеница
Синдром сагоријевања код студената: Одржано предавање на Филозофском
У склопу манифестације „Сриједом на Филозофском“, дана 5. 11. 2025. године, одржано је изузетно предавање под називом „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“. Предавање, организовано поводом Међународног дана Shema терапије, реализовали су Психолошко савјетовалиште за студенте Универзитета у Бањој Луци и Центар за системску праксу и терапију.
Предавање је отворила проф. др Александра Хаџић, која је нагласила важност теме, позивајући се на истраживање из 2021. године које је показало да сваки пети студент Универзитета у Бањој Луци показује знаке сагоријевања. Управо су ови забрињавајући подаци били један од покретача за оснивање Психолошког савјетовалишта.

Кроз сложену тему сагоријевања током студија, присутне је водила Татјана Прерадовић-Сјеница, дипломирани психолог и системски породични психотерапеут. Она је објаснила да у основи овог проблема често лежи „shema превисоких стандарда“ , дубоко укоријењеног увјерења да појединац мора да постигне екстремно високе стандарде како би био вриједан и прихваћен. Објаснила је да ова shema често настаје у дјетињству под утицајем породичних порука и друштвених притисака, гдје се љубав и прихватање условљавају успјехом.
Ова shema рађа „унутрашњег критичара“, глас који нас непрестано тјера да будемо бољи, упозорава да нисмо довољно добри и не дозвољава нам одмор док све обавезе нису савршено обављене. Кроз бројне примјере, објашњено је како се ова shema манифестује кроз:
- Перфекционизам и немогућност прихватања грешке као саставног дијела учења.
- Прокрастинацију (одлагање обавеза) као посљедицу страха од неуспјеха.
- Хроничну исцрпљеност, анксиозност и осјећај кривице приликом одмора.
- Недостатак задовољства чак и након постигнутог успјеха, јер „увијек може боље“.
Кључна порука предавања била је да пут ка здравијем односу према себи лежи у освјешћивању и трансформацији унутрашњег дијалога. Татјана Прерадовић-Сјеница је нагласила важност развијања „његујућег и подржавајућег гласа“ који прихвата грешке као дио процеса учења и препознаје вриједност у самом труду, а не само у коначном резултату.
„Савршенство није услов да бисте били вриједни. Ваша вриједност није дефинисана постигнућем“, једна је од централних поука са предавања.
Интерактивни приступ и отворена дискусија омогућили су студентима да подијеле своја искуства и препознају ове обрасце у сопственом животу. Наглашена је разлика између здраве амбиције, која доноси задовољство, и нездравих стандарда, који воде у исцрпљеност и губитак мотивације.




Фото: Н. Малешевић