Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру програма професионалног усавршавања наставног особља Универзитета у Бањој Луци, на Филозофском факултету је 27. марта одржана још једна у низу радионица под називом „Реторичке вјештине у настави”. Предавање је водила ма Милица Костовски, виши асистент на Правном факултету, која је присутним професорима и асистентима у амфитеатру 203 приближила тајне успјешног јавног наступа у учионици. Овај догађај организован је са јасним циљем да се побољша квалитет високог образовања кроз јачање говорничких способности оних који знање преносе новим генерацијама.

Моћ изговорене ријечи и важност првог утиска

Радионица је осмишљена тако да одговори на једно од најчешћих питања у академском свијету, а то је да ли је важније оно што се предаје или начин на који се градиво излаже. Током предавања је истакнуто да суштина без одговарајуће форме често остаје недоречена, те да студенти много боље усвајају знање када је оно пренесено јасно, увјерљиво и са правом мјером надахнућа.

Указано је на чињеницу да савремени студент захтијева другачији приступ, гдје монотони говор више не даје резултате.

„Сви смо током школовања имали изврсне стручњаке, али њихово знање често није стизало до нас јер нису знали како да га пренесу. Оно што ми јесмо и начин на који се постављамо комуницира много рјечитије од самих ријечи. Зато је, поред суштине, апсолутно пресудан начин на који се градиво представља младим људима”, истакла је Костовски током свог излагања.

Од темељне припреме до невербалне комуникације

Током овог стручног сусрета, присутни су имали прилику да чују корисне савјете о томе како започети предавање и одржати пажњу слушалаца, али и како се изборити са тремом. Посебна пажња посвећена је невербалној комуникацији, говору тијела, успостављању контакта очима и правилном коришћењу простора, као и опасностима које носи пуко читање са визуелних приказа. Наглашено је да је предавач увијек у средишту пажње, док су техничка помагала ту само да употпуне његову бесједу.

„Данас, уколико студенте не придобијете занимљивим уводом, врло вјероватно ћете изгубити њихову пажњу већ у првих тридесет секунди. Не планирати наступ значи планирати неуспјех. Стога је темељна припрема, која обухвата и садржај и техничке детаље, једини сигуран пут до успјешног часа”, поручила је Костовски присутнима.

Ова радионица само је дио ширег циклуса стручног усавршавања које Faculty of Philosophy спроводи у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење. Овакви догађаји јасно показују спремност академске заједнице да стално унапређује свој рад, његује културу лијепе ријечи и студентима пружи образовање највишег квалитета.

Потписан Споразум о сарадњи између Филозофског факултета и Фондације КАЋА

Потписан Споразум о сарадњи између Филозофског факултета и Фондације КАЋА

filozofski-small
news-image

Споразум о сарадњи између Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Фондације КАЋА потписан је 17. фебруара 2026. године, с циљем унапређења подршке надареној и талентованој дјеци и младима као и више стратешких области образовања.

Споразум су потписали декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић и Немања Тривић, директор Фондације КАЋА, чиме је формално уобличена и институционално оснажена сарадња која је у претходном периоду већ реализована кроз рад Центра за надареност НАУМ.

Јачање сарадње у области образовања и рада са надаренима

Споразумом је предвиђена сарадња у више стратешких области: унапређење наставног процеса, реализација заједничких образовних и истраживачких пројеката, организација стручних и научних скупова, као и развој програма цјеложивотног учења. Посебан акценат стављен је на развој и подршку програмима рада са надареном и талентованом дјецом и младима, кроз менторске, едукативне и савјетодавне активности, као и кроз могућности стипендирања у складу са посебним програмима.

Декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић истакао је да потписивање Споразума представља наставак раније успостављене сарадње и њено институционално јачање, нагласивши да је за Факултет од изузетног значаја партнерство које доприноси систематској подршци младима који показују изузетне способности и потенцијал.

Он је посебно изразио захвалност Фондацији КАЋА, истичући да је ријеч о организацији која се, поред бројних друштвено одговорних активности, активно бави образовањем и пружањем подршке образовним иницијативама, те да оваква партнерства представљају важан ослонац у развоју квалитетних и одрживих програма.

Наставак заједничког дјеловања

Потписивањем Споразума Филозофски факултет и Фондација КАЋА потврђују опредијељеност ка дугорочној и стратешки усмјереној сарадњи заснованој на заједничким вриједностима, академском интегритету и одговорности према заједници.

Заједнички циљ је стварање подстицајног окружења за развој знања, талента и научне изврсности, као и даље позиционирање Филозофског факултета као активног чиниоца у образовном и друштвеном животу Републике Српске.

Zajednička fotografija Filozofski fakultet i Fondacija Kaca

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ – драмолети за школску сцену у издању Центра за надареност НАУМ

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ – драмолети за школску сцену у издању Центра за надареност НАУМ

filozofski-small
news-image

Центар за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци организује промоцију књиге „Наших пет минута 2“, која ће бити одржана у уторак, 11. новембра 2025. године, у 14.00 часова, у Студентском културном центру Универзитета у Бањој Луци.

Ово издање представља други циклус програма „Наших пет минута“ и садржи драмолете за школску сцену, чији је приређивач проф. Бранкица Радоњић. Зборник доноси одабране кратке драмске форме настале у оквиру креативног програма Центра за надареност НАУМ, усмјереног на подстицање ученичке маште, сарадње и сценског израза.

Промоцију ће отворити проф. др Милица Дробац-Павићевић, водитељ Центра за надареност НАУМ, која ће говорити о визији програма и значају подршке даровитим ученицима у области умјетничког стваралаштва.

О процесу настанка књиге и искуству рада са ученицима говориће проф. Бранкица Радоњић, приређивач издања и аутор концепта „Наших пет минута“, док ће своје виђење рада са младима изложити драматург Синиша Тешановић, један од предавача у програму, и проф. Марио Ћулум, ментор групе ученика за писање сценарија.

У оквиру промоције биће изведена два сценска драмолета из зборника, које ће извести глумци Драмске сцене СПКД „Просвјета“ Прњавор и Театра Центра за културу Дервента, чиме ће публика имати прилику да доживи живу интерпретацију ученичких текстова.

Издање је настало у оквиру активности Центра за надареност НАУМ, а његову штампу подржала је Фондација „Каћа“, која континуирано пружа подршку афирмацији даровитих ученика и младих аутора.

Промоција књиге „Наших пет минута 2“ представља наставак мисије Центра НАУМ у препознавању, подстицању и представљању даровитости, креативности и сценског израза младих.

Сви заинтересовани позивају се да присуствују догађају и да заједно са ауторима, сарадницима и гостима обиљеже овај значајан корак у развоју школске драме и подршке талентованим ученицима.

Професори Филозофског факултета о унапређењу саобраћајног васпитања

Професори Филозофског факултета о унапређењу саобраћајног васпитања

filozofski-small
news-image

Професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Љиљана Јерковић и проф. др Драган Партало, учествовали су 30. октобра 2025. године на панел-дискусији под називом „Саобраћајно образовање и васпитање и мјере за унапређивање безбједности у зонама школа“, одржаној у оквиру XIV Међународне конференције „Безбједност саобраћаја у локалној заједници“.

Конференцију је организовала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске, а догађај је одржан у Административном центру Владе Републике Српске.

Професори Љиљана Јерковић и Драган Партало на конференцији о безбједности саобраћаја

Професори Јерковић и Партало представили су резултате свеобухватне студије „Стање и перспективе саобраћајног васпитања и образовања у предшколским установама и основним школама“, реализоване у оквиру пројекта који је иницирала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске.

У оквиру излагања, професори су говорили о циљевима и исходима у програмима предшколског и основношколског образовања, анализи садржаја уџбеника и радних листова, нивоу познавања саобраћајних прописа код ученика, као и о искуствима и ставовима васпитача и наставника.

Истакнут је значај континуиране системске сарадње између предшколских установа, школа и релевантних институција, као и потреба за унапређењем саобраћајне културе од најранијег узраста.

Поред професора Филозофског факултета, на панелу су учествовали и проф. др Бошко Матовић (Машински факултет, Црна Гора), који је модерирао дискусију, Наташа Цвијановић, помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање, и Милан Илић из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Србије.

Учешћем на овој конференцији професори Филозофског факултета настављају активан допринос научним и стручним расправама о унапређењу образовања и безбједности у заједници.

Др Витомир Ковановић: Персонализација учења помоћу GenAI

Др Витомир Ковановић: Персонализација учења помоћу GenAI

filozofski-small
news-image

У оквиру програма континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Faculty of Philosophy и Центар за цјеложивотно учење Универзитета у Бањој Луци организовали су онлајн предавање на тему „Персонализација учења помоћу генеративне вјештачке интелигенције (GenAI) и аналитика учења“. Предавање је одржао др Витомир Ковановић, редовни професор са Универзитета Јужне Аустралије.

Потенцијал GenAI у високом образовању

Др Ковановић је у уводном дијелу излагања нагласио да генеративна вјештачка интелигенција (GenAI) има потенцијал да ријеши један од највећих изазова у образовању – „проблем двије сигме“. Ова теорија показује да студенти који имају индивидуалног тутора (приступ један на један) постижу значајно боље резултате од оних у класичној настави. GenAI, према Ковановићу, омогућава скалирање тог персонализованог приступа, чинећи га доступним сваком студенту, чак и у великим групама.

Као главни примјер проактивног приступа употреби вјештачке интелигенције, професор је представио Chatmate платформу, развијену на његовом универзитету. Ова платформа омогућава наставницима да креирају прилагођене AI асистенте за своје предмете. То раде тако што у систем уносе литературу, силабусе и друга упутства. На тај начин, студенти добијају „виртуелног тутора“ који им је доступан 24/7, што је посебно важно за разјашњавање нејасноћа и подстицање континуираног учења.

Аналитика учења: Кључ за унапређење наставе

Кључна предност оваквог система, како је објаснио др Ковановић, јесте аналитика учења. Платформа прикупља податке о томе која питања студенти постављају, омогућавајући наставницима да добију увид у то који дијелови градива су им најтежи. Због тога, ово је изузетно важно за високо образовање. Наставницима омогућава да унаприједе своје материјале и прилагоде наставу стварним потребама студената. На тај начин, фокус се помјера са спречавања злоупотребе AI алата на унапређење наставе.

На крају, професор је истакао да је тренутни фокус већине институција на Западу реактиван, што се види кроз ироничан повратак усмених испита као „новог“ начина провјере знања. Умјесто тога, он је позвао на истраживање начина на које GenAI може унаприједити педагогију, попут примјене сократовске методе кроз дијалог, чиме се развија критичко мишљење студената.

Фото: Н. Малешевић

Ово предавање у организацији Центра за цјеложивотно учење, представља важан дио континуираног професионалног усавршавања наставног особља, чији је циљ упознавање са најновијим технолошким и педагошким трендовима у свијету.