Tag: Faculty of Philosophy
Посјета представника Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани Филозофском факултету у Бањој Луци
У оквиру пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније, на позив Филозофског факултета у Бањој Луци у посјету Факултету су дошли представници Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани доц. др Жан Леп и асистент Жига Мекиш Рецек. Њихови домаћини су били представници истраживача са Катедре за психологију Филозофског факултета у Бањој Луци проф. др Владимир Турјачанин, проф. др Срђан Душанић, Prof. Dr. Siniša Lakić и мр Милана Дамјенић Михалџић.
Током посјете представници нашег факултета и словеначких институција су разговарали о остваривању сарадње на развијању пројекта везаног за друштвене идентитете и просоцијално и про-еколошко понашање младих. Уз то, размијенили су сцоје увиде у вези са наставним и истраживачким проблемима и изазовима карактеристичним за рад на академским и истраживачким институцијама данас. Представници институција су разговарали и о могућностима проширења академске сарадње у виду гостујућих предавања професора са бањалучког и љубљанског Филозофског факултета. Декан Филозофског факултета у Бањој Луци проф.др Срђан Душанић је упознао госте са условима, начином рада и постигнутим резултатима на Филозофском факултету, с посебним освртом на процесе модернизације ове академске институције у протеклих неколико година.
Ова посјета је остварена у периоду 28.11.- 30.11.2025. године у склопу пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније под називом ”Психолошки механизми претварања политичких идентитета и политичких оријенатција младих у њихово просоцијално и проеколошко понашање.”
Quick links
Latest news
Филозофски факултет из прве руке
Ученици ЈУ Центар средњих школа „Петар Кочић” Србац, у пратњи педагогице Данијеле Гужвић и професорица Јулије Угрен и Слободанке Вучинић, посјетили су Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 2. децембра 2025. године. На почетку, ријечима добродошлице, гостима се обратила проф. др Тања Станковић-Јанковић. Затим су, у угодном амбијенту Филозофског факултета, ученици учестовали у активностима које су за њих припремиле студенткиње Милана Џебрић, Јована Глумац и Михаела Зечевић.

Студенткиња Милана Џебрић представила је специфичности сваког од шест студијских програмима Филозофског факултета: Историје, Филозофије, Педагогије, Психологије, Учитељског студија и Предшколског васпитања. Студенткиња Јована Глумац одржала је радионицу на тему Комуникација у међуљудским односима. На крају, студенткиња Михаела Зечевић провела је госте кроз простор Филозофског факултета.
Овом посјетом гости су имали прилику да се упознају са активностима које се организују на Филозофском факултету, те да осјете дио атмосфере и позитивне енергије која влада на овом факултету. Такође, на овај начин обогаћена је сарадња ове двије институције.


Quick links
Latest news
Одржана свечана додјела диплома на Филозофском факултету: Генерација која гради мостове знања и будућности
У амфитеатру Филозофског факултета 13. новембра 2025. године одржана је свечана додјела диплома студентима првог и другог циклуса студија, у атмосфери испуњеној поносом и радошћу дипломаца, њихових породица и професора.
У препуном амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је свечана промоција дипломираних студената који су током претходне академске године успјешно окончали своје школовање на студијским програмима предшколског васпитања, учитељског студија, историје, филозофије, психологије и педагогије.
Свечаност је била прилика да се још једном истакне значај образовања и улога коју академски грађани имају у друштву, а дипломцима су упућене ријечи подршке и мотивације за изазове који их очекују.
Декан: Биће нам боље када ми будемо бољи
Присутнима се обратио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је честитао студентима на постигнутом успјеху и истакао да је њихов труд крунисан дипломом која представља темељ за будући професионални и лични развој. Он је нагласио визију Факултета као мјеста које је „подстицајан и пријатан образовни амбијент, са иновативним студијским програмима, подржавајућим наставним особљем и разноврсним ваннаставним садржајима“.

„Дубоко вјерујем да успјех једног друштва јесте утемељен на људима који мисле својом главом, који су храбри и имају став. На вама је огромна одговорност јер утичете на бића будућих генерација“, поручио је декан студентима првог циклуса, позивајући их да буду носиоци позитивних промјена у друштву.
Обраћајући се студентима другог циклуса, декан је истакао важност самоприхватања и зрелог односа према себи и другима. „Узалуд су знања, звања, оцјене и дипломе уколико не живимо оно што причамо. Упитајмо се како ми можемо да будемо дио рјешења и шта можемо да урадимо. Као што рече један наш духовник: ’Биће нам боље када ми будемо бољи!’“
Најбољи међу најбољима
Посебна пажња посвећена је најбољим студентима у генерацији, онима који су се својим радом, трудом и просјеком посебно истакли. Они су понос не само својих породица, већ и цијелог Факултета.
Најбољи студенти за академску 2024/25. годину су:
- Philosophy: Павловић Марко, дипломирани професор филозофије
- Psychology: Аћимовић Никола, дипломирани психолог
- Предшколско васпитање: Кајкут Николина, дипломирани васпитач предшколске дјеце
- Педагогија: Благојевић Давид, дипломирани педагог
- Учитељски студиј: Петровић Марина, дипломирани професор разредне наставе
Марина Петровић: Диплома није тачка, већ зарез за нове почетке
У име награђених студената, присутнима се обратила Марина Петровић, студент генерације са просјечном оцјеном 10,00. У надахнутом говору, она је истакла да знање није нешто што се стиче нагло, већ је то процес који се може поистовјетити са зидањем моста, којем треба приступити темељно и одговорно.

„Ова диплома за мене не представља тачку и не представља крај једног пута, већ напротив, представља зарез. Јер да овај лични мост не остане само мој мост, већ као учитељ желим да помогнем и другима да зидају своје мостове“, казала је Петрoвићева, наглашавајући да је знање вриједност која се дијељењем не смањује, већ умножава.
Свечаност је завршена у добром расположењу, а Филозофски факултет је још једном показао да је мјесто гдје стасавају генерације спремне да својим знањем и ентузијазмом граде боље друштво. Свим дипломцима желимо много успјеха у даљем раду и животу!

















Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Синдром сагоријевања код студената: Одржано предавање на Филозофском
У склопу манифестације „Сриједом на Филозофском“, дана 5. 11. 2025. године, одржано је изузетно предавање под називом „Студирам и сагоријевам: зашто стално тражим више од себе?“. Предавање, организовано поводом Међународног дана Shema терапије, реализовали су Психолошко савјетовалиште за студенте Универзитета у Бањој Луци и Центар за системску праксу и терапију.
Предавање је отворила проф. др Александра Хаџић, која је нагласила важност теме, позивајући се на истраживање из 2021. године које је показало да сваки пети студент Универзитета у Бањој Луци показује знаке сагоријевања. Управо су ови забрињавајући подаци били један од покретача за оснивање Психолошког савјетовалишта.

Кроз сложену тему сагоријевања током студија, присутне је водила Татјана Прерадовић-Сјеница, дипломирани психолог и системски породични психотерапеут. Она је објаснила да у основи овог проблема често лежи „shema превисоких стандарда“ , дубоко укоријењеног увјерења да појединац мора да постигне екстремно високе стандарде како би био вриједан и прихваћен. Објаснила је да ова shema често настаје у дјетињству под утицајем породичних порука и друштвених притисака, гдје се љубав и прихватање условљавају успјехом.
Ова shema рађа „унутрашњег критичара“, глас који нас непрестано тјера да будемо бољи, упозорава да нисмо довољно добри и не дозвољава нам одмор док све обавезе нису савршено обављене. Кроз бројне примјере, објашњено је како се ова shema манифестује кроз:
- Перфекционизам и немогућност прихватања грешке као саставног дијела учења.
- Прокрастинацију (одлагање обавеза) као посљедицу страха од неуспјеха.
- Хроничну исцрпљеност, анксиозност и осјећај кривице приликом одмора.
- Недостатак задовољства чак и након постигнутог успјеха, јер „увијек може боље“.
Кључна порука предавања била је да пут ка здравијем односу према себи лежи у освјешћивању и трансформацији унутрашњег дијалога. Татјана Прерадовић-Сјеница је нагласила важност развијања „његујућег и подржавајућег гласа“ који прихвата грешке као дио процеса учења и препознаје вриједност у самом труду, а не само у коначном резултату.
„Савршенство није услов да бисте били вриједни. Ваша вриједност није дефинисана постигнућем“, једна је од централних поука са предавања.
Интерактивни приступ и отворена дискусија омогућили су студентима да подијеле своја искуства и препознају ове обрасце у сопственом животу. Наглашена је разлика између здраве амбиције, која доноси задовољство, и нездравих стандарда, који воде у исцрпљеност и губитак мотивације.




Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Професори Филозофског факултета о унапређењу саобраћајног васпитања
Професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, проф. др Љиљана Јерковић и проф. др Драган Партало, учествовали су 30. октобра 2025. године на панел-дискусији под називом „Саобраћајно образовање и васпитање и мјере за унапређивање безбједности у зонама школа“, одржаној у оквиру XIV Међународне конференције „Безбједност саобраћаја у локалној заједници“.
Конференцију је организовала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске, а догађај је одржан у Административном центру Владе Републике Српске.

Професори Јерковић и Партало представили су резултате свеобухватне студије „Стање и перспективе саобраћајног васпитања и образовања у предшколским установама и основним школама“, реализоване у оквиру пројекта који је иницирала Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске.
У оквиру излагања, професори су говорили о циљевима и исходима у програмима предшколског и основношколског образовања, анализи садржаја уџбеника и радних листова, нивоу познавања саобраћајних прописа код ученика, као и о искуствима и ставовима васпитача и наставника.
Истакнут је значај континуиране системске сарадње између предшколских установа, школа и релевантних институција, као и потреба за унапређењем саобраћајне културе од најранијег узраста.
Поред професора Филозофског факултета, на панелу су учествовали и проф. др Бошко Матовић (Машински факултет, Црна Гора), који је модерирао дискусију, Наташа Цвијановић, помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање, и Милан Илић из Агенције за безбједност саобраћаја Републике Србије.
Учешћем на овој конференцији професори Филозофског факултета настављају активан допринос научним и стручним расправама о унапређењу образовања и безбједности у заједници.
Quick links
Latest news
Зашто одгајати отпорно, а не савршено дијете? Проф. др Ивана Зечевић одржала изузетно посјећено предавање у Банском двору
У препуној Вијећници Банског двора, у петак, 17. октобра 2025. године, одржано је четрнаесто предавање у оквиру серије јавних предавања које Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује у сарадњи са Културним центром Бански двор. Предавање под називом „Зашто одгајати отпорно, а не савршено дијете?“ одржала је проф. др Ивана Зечевић, редовна професорица са Катедре за психологију, а огромно интересовање јавности потврдило је важност и актуелност ове теме.
Овај циклус предавања има за циљ да, кроз стручне увиде, понуди подршку широј заједници у суочавању са изазовима савременог доба и да стручна знања са факултета учини доступним грађанима, отварајући дијалог о темама које обликују наше животе.
Између очекивања и стварности: рушење митова о савршеном родитељству
Професорица Зечевић је своје излагање започела анализом порука којима смо свакодневно изложени, а које стварају притисак да и ми и наша дјеца морамо бити савршени. Од реклама које поручују „ваше дијете заслужује само најбоље“ до друштвених мрежа преплављених фотографијама „савршених“ породица, ствара се илузија да је родитељство пројекат који мора успјети без грешке.
„Родитељство није пројекат, већ процес учења, раста, пун успона и падова, грешака и добрих одлука“, нагласила је професорица, указујући на замке интензивног родитељства – концепта који подразумијева претјерану укљученост и помни надзор над сваким аспектом дјететовог живота.
Кључне поруке предавања: Како одгајати отпорно дијете??
Кроз низ животних примјера, од шаљивих анегдота из сопствене породице до озбиљних психолошких анализа, проф. др Ивана Зечевић је објаснила шта чини отпорно дијете:
- Отпорност се учи, не рађа се с њом: То је имунитет менталног здравља који се гради кроз суочавање са стресом, а не избјегавањем непријатности.
- Дозволите емоције, регулишите понашања: Дјетету треба дозволити да буде тужно, љуто или разочарано, али га треба научити да те емоције изражава на прихватљив начин. „Разумијем да си љут, али лупање вратима није дозвољено“, један је од практичних савјета.
- Замке „хеликоптер“ и „дрон“ родитеља: Родитељи који у најбољој намјери рјешавају сваки проблем умјесто дјетета, у ствари им шаљу поруку: „Ти не можеш сам/сама“. Таква дјеца одрастају у несигурне одрасле особе.
- Грешка је прилика, а не срамота: Умјесто да кажемо „знам да можеш боље“, охрабримо дијете ријечима „видим да ти је тешко, али вјерујем да ћеш пронаћи начин“.
- Улога бака и дека: Њихов задатак је да воле и мазе, а задатак родитеља је да поставе границе. Дјеца су способна да разумију разлику: „Код баке си принц, али овдје си радник.“
На крају предавања, професорица је истакла да дјеци нису потребни савршени родитељи, већ искрени родитељи који признају своје грешке, извињавају се и, што је најважније, воле своју дјецу безусловно – и када су успјешна и када гријеше.
Кроз ове практичне савјете, постало је јасно да одгајати отпорно дијете није пројекат, већ континуирани процес стрпљења, разумијевања и, прије свега, безусловне љубави.




„Дјеци не треба савршен пут, већ сигурна рука која ће их провести кроз оне неравне и кривудаве дијелове“, закључила је проф. др Ивана Зечевић, испраћена дугим аплаузом публике.
Овај догађај је још једном показао да је Филозофски факултет, заједно са својим партнерима, важан стуб друштвене заједнице, спреман да понуди знање и подршку тамо гдје су најпотребнији – у срцу породице и свакодневног живота.