Tag: Бања Лука
Културна политика Срба: Душан Крцуновић на Филозофском факултету
У оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће одржана четрнаеста трибина, у четвртак, 22. октобра 2026. године, са почетком у 19 часова, у амфитеатру 203. Гост трибине биће проф. др Душан Крцуновић, универзитетски професор и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, а разговор ће водити Небојша Курузовић.
Културна политика Срба у 21. вијеку
Серијал трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ окупља истакнуте интелектуалце и стручњаке из региона с циљем отварања стручног и јавног дијалога о културном идентитету, насљеђу и савременим изазовима културне политике.
Кроз разговоре са гостима различитих академских и професионалних профила, Faculty of Philosophy настоји да подстакне критичко промишљање о положају и развоју српске културе у савременом друштву, као и о улози образовних, научних и културних институција.
Четрнаеста трибина наставља овај циклус јавних разговора, пружајући простор за размјену мишљења и разматрање питања значајних за културни и друштвени живот.

О госту: проф. др Душан Крцуновић
Проф. др Душан Крцуновић ванредни је професор на Студијском програму филозофије Филозофског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Студије филозофије завршио је у Никшићу, магистрирао 2004. године на Филозофском факултету у Београду, а докторирао 2009. године на Филозофском факултету у Никшићу. Његова научна интересовања обухватају филозофску антропологију, античку филозофију и онтологију.
На матичном факултету предаје Антропологију, Филозофску антропологију и Модерне и савремене правце у онтологији. Био је главни и одговорни уредник филозофског часописа „Луча“, а један је од оснивача Центра за хеленске студије у Подгорици. За предсједника Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изабран је 2025. године.
Филозофски факултет позива студенте, наставнике и све заинтересоване грађане да присуствују трибини у четвртак, 22. октобра, у 19 часова, у амфитеатру 203. Улаз је слободан.
Снимци свих претходних трибина из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“ доступни су на званичном Јутјуб каналу Филозофског факултета, у оквиру посебне плејлисте
Позивамо вас да се претплатите на Јутјуб канал Филозофског факултета и укључите обавјештења како бисте благовремено били информисани о новим видео-садржајима. У наредном периоду планирано је објављивање додатних предавања, трибина, разговора и других научних, образовних и културних садржаја, доступних академској заједници и широј јавности.
Quick links
Latest news
Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету
У оквиру програма професионалног усавршавања наставног особља Универзитета у Бањој Луци, на Филозофском факултету је 27. марта одржана још једна у низу радионица под називом „Реторичке вјештине у настави”. Предавање је водила ма Милица Костовски, виши асистент на Правном факултету, која је присутним професорима и асистентима у амфитеатру 203 приближила тајне успјешног јавног наступа у учионици. Овај догађај организован је са јасним циљем да се побољша квалитет високог образовања кроз јачање говорничких способности оних који знање преносе новим генерацијама.
Моћ изговорене ријечи и важност првог утиска
Радионица је осмишљена тако да одговори на једно од најчешћих питања у академском свијету, а то је да ли је важније оно што се предаје или начин на који се градиво излаже. Током предавања је истакнуто да суштина без одговарајуће форме често остаје недоречена, те да студенти много боље усвајају знање када је оно пренесено јасно, увјерљиво и са правом мјером надахнућа.
Указано је на чињеницу да савремени студент захтијева другачији приступ, гдје монотони говор више не даје резултате.
„Сви смо током школовања имали изврсне стручњаке, али њихово знање често није стизало до нас јер нису знали како да га пренесу. Оно што ми јесмо и начин на који се постављамо комуницира много рјечитије од самих ријечи. Зато је, поред суштине, апсолутно пресудан начин на који се градиво представља младим људима”, истакла је Костовски током свог излагања.
Од темељне припреме до невербалне комуникације
Током овог стручног сусрета, присутни су имали прилику да чују корисне савјете о томе како започети предавање и одржати пажњу слушалаца, али и како се изборити са тремом. Посебна пажња посвећена је невербалној комуникацији, говору тијела, успостављању контакта очима и правилном коришћењу простора, као и опасностима које носи пуко читање са визуелних приказа. Наглашено је да је предавач увијек у средишту пажње, док су техничка помагала ту само да употпуне његову бесједу.
„Данас, уколико студенте не придобијете занимљивим уводом, врло вјероватно ћете изгубити њихову пажњу већ у првих тридесет секунди. Не планирати наступ значи планирати неуспјех. Стога је темељна припрема, која обухвата и садржај и техничке детаље, једини сигуран пут до успјешног часа”, поручила је Костовски присутнима.
Ова радионица само је дио ширег циклуса стручног усавршавања које Faculty of Philosophy спроводи у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење. Овакви догађаји јасно показују спремност академске заједнице да стално унапређује свој рад, његује културу лијепе ријечи и студентима пружи образовање највишег квалитета.
Quick links
Latest news
Саша Хајдуковић гост трибине „Културна политика Срба у 21. вијеку“
Дванаеста трибина серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“ биће одржана у четвртак, 12. марта 2026. године у 19 часова у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Гост трибине биће режисер и универзитетски професор Саша Хајдуковић.
Ко је Саша Хајдуковић ?
Саша Хајдуковић је ванредни професор на Катедри за филм и ТВ на Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци, гдје је завршио и основне и мастер студије, а додатно се усавршавао на летњој школи ESFS у Београду код Милча Манчевског.
Радио је као асистент режије у представи Кући по тексту Људмиле Разумовске, а у режији Слободана Перишића и као асистент на представи Дивље месо у режији Ларија Запије. Још током студија скренуо је пажњу кратким филмом Са две ноге у земљи, награђеним 2006. на Краткофилу. Његов дугометражни деби, 32. децембар (2009), донео му је награду за најбољу режију на Синема ситију и отворио врата бројних фестивала, од Феста и Сарајева до Мотовуна, Лондона и Хамбурга. У међувремену је режирао више од 30 реклама, спотова и телевизијских формата. Ширу публику освојио је „бањалучком трилогијом“ – серијама Месо, Кости, Кожа, насталом према сценаријима Николе Пејаковића. Потписује режију за серију Тврђава, која представља најновију сарадњу са сценаристима Мирком Стојковићем и Гораном Старчевићем.
Трибина ће се одржати под вођством и модерацијом г. Небојше Курузовића.
Културна политика Срба у 21. вијеку
Овај пројекат представља серијал трибина чији је циљ отварање стручне и јавне расправе о кључним аспектима и изазовима културне политике Срба у савременом добу.
Улаз је слободан и позивамо све заинтересоване да дођу и буду дио овог важног догађаја.

Quick links
Latest news
Потписан Споразум о сарадњи између Филозофског факултета и Фондације КАЋА
Споразум о сарадњи између Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Фондације КАЋА потписан је 17. фебруара 2026. године, с циљем унапређења подршке надареној и талентованој дјеци и младима као и више стратешких области образовања.
Споразум су потписали декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић и Немања Тривић, директор Фондације КАЋА, чиме је формално уобличена и институционално оснажена сарадња која је у претходном периоду већ реализована кроз рад Центра за надареност НАУМ.


Јачање сарадње у области образовања и рада са надаренима
Споразумом је предвиђена сарадња у више стратешких области: унапређење наставног процеса, реализација заједничких образовних и истраживачких пројеката, организација стручних и научних скупова, као и развој програма цјеложивотног учења. Посебан акценат стављен је на развој и подршку програмима рада са надареном и талентованом дјецом и младима, кроз менторске, едукативне и савјетодавне активности, као и кроз могућности стипендирања у складу са посебним програмима.
Декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић истакао је да потписивање Споразума представља наставак раније успостављене сарадње и њено институционално јачање, нагласивши да је за Факултет од изузетног значаја партнерство које доприноси систематској подршци младима који показују изузетне способности и потенцијал.



Он је посебно изразио захвалност Фондацији КАЋА, истичући да је ријеч о организацији која се, поред бројних друштвено одговорних активности, активно бави образовањем и пружањем подршке образовним иницијативама, те да оваква партнерства представљају важан ослонац у развоју квалитетних и одрживих програма.
Наставак заједничког дјеловања
Потписивањем Споразума Филозофски факултет и Фондација КАЋА потврђују опредијељеност ка дугорочној и стратешки усмјереној сарадњи заснованој на заједничким вриједностима, академском интегритету и одговорности према заједници.
Заједнички циљ је стварање подстицајног окружења за развој знања, талента и научне изврсности, као и даље позиционирање Филозофског факултета као активног чиниоца у образовном и друштвеном животу Републике Српске.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)
Quick links
Latest news
Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку
У препуном амфитеатру 203 of the Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 11. децембра 2025. године, одржана је једанаеста по реду трибина у оквиру циклуса „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост трибине био је један од најаутентичнијих стваралаца на нашој јавној сцени, визуелни умјетник, глумац и интелектуалац, Урош Ђурић.
Разговор, који је модерирао Небојша Курузовић, превазишао је оквире класичне академске дискусије и претворио се у живописан час о идентитету, трајању и стваралаштву. Ђурић је са публиком подијелио своја размишљања о томе како је српски народ, иако често без државног оквира, успијевао да очува своју културну бит кроз вијекове.
„Српски културни идентитет се градио највише и најјаче онда када српске државе није ни било. Ми смо полицентричан народ. Важно је разумјети да држава није једини оквир заједнице; заједница је оно што ми стварамо међусобно, наша повезаност и свијест да припадамо једни другима“, истакао је Ђурић, подсјећајући на значај штампарије у Горажду и Венецији као примјере културне жилавости нашег народа још у 16. вијеку.



Сретен Стојановић – симбол интегритета
Посебно емотиван и значајан дио излагања био је посвећен једном од највећих српских вајара, Сретену Стојановићу.
„Сретен Стојановић је примјер како се из најтеже могуће позиције, из аустроугарског казамата у којем је тамновао као припадник Младе Босне, стиже до врхова европске културе. Његов интегритет је био толико снажан и ‘вичан томе’ да је својим дјелом и ставом надживио све системе и идеологије“, истакао је Ђурић, подсјећајући да сваки појединац има право да мисли о себи све најбоље, али да то мора покрити конкретним дјелом.
Посебан акценат стављен је на улогу Бањалуке у савременом српском културном простору. Ђурић је нагласио да Бања Лука данас није периферија, већ значајан центар који има одговорност и капацитет да обликује нове културне обрасце.

„Најважније је да имате за живот, а не за животе. Важно је да увијек имате за жило“, поручио је Ђурић студентима, савјетујући им да буду вриједни, да раде онолико колико могу, јер је сам процес рада оно што нас обликује и спасава од бесмисла. Кроз анегдоте о својим прецима, панк сцени осамдесетих и свом умјетничком путу, Ђурић је показао да културна политика није скуп бирократских правила, већ жива материја коју ствара сваки појединац својим дјеловањем.
Снимак ове изузетне трибине биће ускоро доступан на нашем званичном Јутјуб каналу. Док чекамо премијеру овог разговора, позивамо вас да погледате снимке свих претходних десет трибина и подсјетите се важних лекција о нашој културној политици.
Претходних десет трибина погледајте овдје: КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ



Фото: Н. Малешевић
Quick links
Latest news
Посјета представника Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани Филозофском факултету у Бањој Луци
У оквиру пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније, на позив Филозофског факултета у Бањој Луци у посјету Факултету су дошли представници Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани доц. др Жан Леп и асистент Жига Мекиш Рецек. Њихови домаћини су били представници истраживача са Катедре за психологију Филозофског факултета у Бањој Луци проф. др Владимир Турјачанин, проф. др Срђан Душанић, Prof. Dr. Siniša Lakić и мр Милана Дамјенић Михалџић.
Током посјете представници нашег факултета и словеначких институција су разговарали о остваривању сарадње на развијању пројекта везаног за друштвене идентитете и просоцијално и про-еколошко понашање младих. Уз то, размијенили су сцоје увиде у вези са наставним и истраживачким проблемима и изазовима карактеристичним за рад на академским и истраживачким институцијама данас. Представници институција су разговарали и о могућностима проширења академске сарадње у виду гостујућих предавања професора са бањалучког и љубљанског Филозофског факултета. Декан Филозофског факултета у Бањој Луци проф.др Срђан Душанић је упознао госте са условима, начином рада и постигнутим резултатима на Филозофском факултету, с посебним освртом на процесе модернизације ове академске институције у протеклих неколико година.
Ова посјета је остварена у периоду 28.11.- 30.11.2025. године у склопу пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније под називом ”Психолошки механизми претварања политичких идентитета и политичких оријенатција младих у њихово просоцијално и проеколошко понашање.”