Нова књига у  издању Филозофског факултета

Нова књига у издању Филозофског факултета

Нова књига у  издању Филозофског факултета

Нова књига у  издању Филозофског факултета

Нова књига у издању Филозофског факултета

filozofski-small
news-image

књига: ФИЛОЗОФИЈА У ДИГИТАЛНО ДОБА

„Ако знамо гдје идемо по знање (тако што смо се, на примјер, преко мобилног телефона регистровали за класични или online академски курс) и ако знамо како знамо (оно додатно што нам треба пронашли смо или ћемо пронаћи на интернету), те и за преостало потражимо помоћ од вјештачке интелигенције (поздравимо се са Сири), остаје питање: Шта је са мишљењем и да ли нам треба? Или да питамо: Да ли у свему томе има мјеста за филозофију?“ Претходни цитат из новообјављене књиге Филозофија у дигитално доба: Онтолошко разумијевање (људског) бића и свијета ауторке Милене Карапетровић, само је један од подсјетника да – и у вријеме потпуне посвећености технологији и технолошком – не смијемо заборавити она универзална питања о значају мишљења, смислу нашег живота и општим хуманистичким вриједностима.

Главна линија истраживања о стању филозофије, и једне од њених главних дисциплина (онтологије) на почетку 21. вијека, уоквирена је сљедећим насловима поглавља:

                         Јесмо ли тамо? (У виртуелној стварности или стварној виртуелности);

                         Јесмо ли овдје? (Дух у мрежи, тијело у оковима);

                         Куда идемо? (На путу из Сиракузе);

                         Шта имамо? (Дисрупције и креативне деструкције);

                         Шта знамо и мислимо? (Или све имамо на интернету).

Како наглашава један од рецензената Мирослав Дринић и овдје се показује да је „Философији досуђено да у постхуманом добу и добу дигиталне опхрваности не престаје понирати у властиту традицију, али сада у неким новим формама“. Зато је важно, како се наводи у рецензији Асима Мујкића, поставити питања: „Какав је уопће онтолошки статус оног дигиталног, виртуалног? Да ли је то неки митски ’једнорог’ нашега доба или његовим несагледивим и сталним перформирањем (Батлер) умреженог човјечанства уистину добијамо неки ’сувишак’ стварности, наравно с онтолошким ефектима?“

Обим књиге је 160 страна, а издавачи су Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Графид. Књига је по својој форми научна монографија и првенствено је намјењена студентима и студенткињама друштвених и хуманистичких наука, али и широј читалачкој публици заинтересованој за теме из филозофије. Милена Карапетровић, запослена на Студијском програму Филозофија Филозофског факултета, до сада је објавила и књиге: У лавиринтима бића. Онтолошка расправа (2014), Чежња за Европом. Филозофске основе идеје Европе и европског идентитета (2010), Она има име. О филозофији и феминизму (2007).