IN MEMORIAM    Преминуо академик Раде Михаљчић

IN MEMORIAM Преминуо академик Раде Михаљчић

IN MEMORIAM    Преминуо академик Раде Михаљчић

IN MEMORIAM    Преминуо академик Раде Михаљчић

IN MEMORIAM Преминуо академик Раде Михаљчић

filozofski-small
news-image

Угледни српски историчар академик Раде Михаљчић, професор емеритус Универзитета у Бањој Луци и редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, преминуо је у 26. марта 2020. у Београду у 83. години живота.

 

Професор Раде Михаљчић рођен је 21. јануара 1937. у мјесту Средња Јурковица, општина Босанска Градишка. Завршио је Гимназију у Бањој Луци, а студије историје на Филозофском факултету у Београду, гдје је изабран за асистента 1962. и касније у сва научна звања. На истом факултету је магистрирао 1965, а докторску дисертацију Крај српског царства одбранио је 1971. године. На­ционалну исто­рију сред­њег вијека предавао је од 1984. године у звању ре­дов­ног професора и био је шеф Катедре за н­а­циналну ис­торију средњег века. На Фило­зоф­ском фак­ултету у Бањој Луци предавао је српску и јужнословенску ис­­торију средњег вијека до 2008. године. Звање професора емеритуса добио је 2009. на Универзитету у Бањој Луци. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске иза­бран је 2004, а за редовног 2008. године. Био је се­кре­тар Одјељења за друштвене науке (2004–2016), члан Пред­сједништва и предсједник Одбора за историјске науке АНУРС-а. Био је члан Уређивачког одбора, Извршног одбора Уређивачког одбора и Цен­трал­не редакције Енциклопедије Републике Српске и главни редактор првог тома. Његова историографска интересовања усмјерена су на теме које су историјским значајем и мјестом у предању пресудно утицале на фор­мирање модерне историјске свијести српског народа. Један од битних сегмената његовог научног рада јесте изучавање средњо­вјековних законских споменика. Објавио је тринаест књига од којих су неке доживјеле више издања, око 60 научних и више десетина стручних и прегледних радова, више уџбеника и приручника за основну и средњу школу те преко 600 енциклопедијских јединица за Enci­klo­pe­di­ju Jugoslavije, Lexikon des Mittelal­ters, Енциклопедију српске ис­то­рио­гра­фи­­­је, Лексикон српског средњег века, Српски биографски речник и Ен­ци­кло­пе­дију Репу­блике Српске. Објављивао је у домаћим и страним часописима, а радови су му превођени на француски, њемачки, енглески, грчки и руски језик. Заједно са академиком Си­мом Ћирковићем, приредио је Енцикло­пе­ди­ју срп­­ске историографије (1997) и Лексикон српског сред­њег века (1999). Био је редактор и уредник  више посебних издања међу којима су Историја Босанске Градишке и њене околине и Десет година Филозофског факултета 1994–2004. Био је одго­ворни уредник Историјског гласника (1976–1998) и оснивач и дугогодишњи уредник часописâ Ста­ри српски архив и Грађа о прошлости Босне. За књигу Јунаци косовске легенде  добио је Октобарску награду града Београда и књижевну награду БИГЗ-а. Добитник је награде Фондације Карић за научноистраживачки рад и награду Владимир Ћоровић за животно дјело. Професор Раде Михаљчић допринио је подизању научног кадра као ментор, писац реферата или члан комисија за одбрану више десетина магистарских радова и докторских дисертација које су одбрањене на Филозофском факултету у Београду, Филозофском факултету у Бањој Луци, Филозофском факултету у Новом Саду и Филозофском факултету у Источном Сарајеву.