Одржан округли сто „Суверенитет некад и сад“ – плодотворна академска расправа

Одржан округли сто „Суверенитет некад и сад“ – плодотворна академска расправа

Одржан округли сто „Суверенитет некад и сад“ – плодотворна академска расправа

Одржан округли сто „Суверенитет некад и сад“ – плодотворна академска расправа

Одржан округли сто „Суверенитет некад и сад“ – плодотворна академска расправа

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци данас 14.05.2025., у Плавој сали, успјешно је одржан округли сто под називом „Суверенитет некад и сад (политички, културни и научни)“. Овај значајан академски скуп окупио је еминентне стручњаке из различитих области друштвено-хуманистичких наука, са циљем да понуди научне одговоре на увијек актуелну тему суверенитета и подстакне широку академску и друштвену расправу.

Приликом отварања скупа, доц. др Радован Субић са Катедре за историју, један од организатора, истакао је континуитет оваквих догађаја на Факултету: „Филозофски факултет у Бањој Луци већ трећу годину заредом организује округле столове са циљем промишљања кључних питања друштвених и хуманистичких наука. Јасно је да је данас питање суверенитета у фокусу пажње, можда више него икад до сада. С тим циљем окупили смо релевантну групу учесника и вјерујем да ће данашњи округли сто понудити одговоре на многа питања, а једно од њих је да ли суверенитет може да постоји без политичке, културне или научне основе.“ Овакав приступ наговијестио је ширину и дубину расправе која је услиједила.

У том духу, учесници су анализирали положај мањих народа и њихове могућности да очувају сувереност у савременом свијету. Професор др Милош Ковић је, говорећи о потреби „ресуверенизације српске историографије“, нагласио важност „повратка на аутентично, сопствено становиште“ и ослобађања од „туђинских наочара“ у сагледавању прошлости и садашњости, те да „размишљање о томе гдје смо, шта радимо и куда идемо, мора да буде утемељено у открићу ‘ко смо ми’.“ С друге стране, професор др Зоран Чворовић указао је на суверенитет као „фактичку категорију“, истичући његов значај у „процесима ресуверенизације Републике Српске, односно враћања изворном Дејтону,“ и нагласио да је „задатак Републике Српске да на конкретним дјелима покаже да је апарат који јој оспорава суверенитет, заправо несуверен.“

Округли сто је био посвећен и другим кључним питањима: у каквом су односу политичка, културна и научна сувереност, могу ли наука и култура бити аутентичне без политичке слободе, те какву улогу у очувању идентитета има Српска православна црква. Посебна пажња посвећена је и савременим примјерима угрожавања суверенитета, укључујући питање Косова и Метохије и притиске на Републику Српску, уз анализу примјењивости класичних дефиниција суверенитета, попут оних Жана Бодена и Карла Шмита, у данашњем контексту.

Својим излагањима и учешћем у дискусији, коју је модерирао доц. др Радован Субић, допринос овој свеобухватној расправи дали су и проф. др Дарко Ђого, који је промишљао о слободи и суверености као богословској категорији, Дејан Дошлић, МА, са освртом на катехонску идеју и самодржавље у српском средњем вијеку, Петар Ћурчић, МА, који је анализирао малодржавне концепције и њихове могућности, Марко Ромић, МА, бавећи се сложеним односом суверенитета и Дејтонског споразума, те доц. др Нина Сајић, која је изложила теоријске и практичне аспекте парадипломатије у савременом полицентричном свијету. 

Свако излагање праћено је конструктивном дискусијом, што је допринијело свеобухватном сагледавању комплексности теме суверенитета из различитих углова. Округли сто је још једном потврдио улогу Филозофског факултета као мјеста критичког промишљања и плодотворног дијалога о кључним друштвеним и националним питањима.

Захваљујемо свим учесницима и публици на доприносу успјешној реализацији овог важног догађаја.

Фото: Н. Малешевић