На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 19. марта 2026. године, одржано је интерактивно предавање и радионица на тему „Дефинисање исхода учења на нивоу предмета и блок часа“. Овим догађајем званично је отворен овогодишњи програм професионалног усавршавања за унапређење наставног процеса на Универзитету у Бањој Луци.
Филозофски факултет и University of Banja Luka организује програм професионалног усавршавања наставног особља, а програм реализује Филозофски факултет у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење. Присутне је на самом почетку поздравила, проф. др Тања Станковић Јанковић. Она је изразила задовољство великим одзивом наставника и сарадника са различитих факултета, нагласивши да је ово прва у низу едукација чији је циљ оснаживање академске заједнице кроз размјену искустава, континуирано учење и усвајање савремених методичких приступа у високом образовању.

Радни дио радионице отворио је Prof. Dr. Siniša Lakić, који је са присутнима обрадио тему дефинисања исхода учења на макро-нивоу, односно на нивоу наставног предмета. Кроз динамичну интеракцију и коришћење дигиталних алата за анкетирање путем мобилних телефона, учесници су анализирали да ли су исходи учења само „бирократска акробатика“ или суштински „просвјетитељски алат“. Професор Лакић је посебно нагласио важност правилне и мјерљиве формулације исхода. Указао је на потребу избјегавања нејасних глагола (попут знати или разумјети) у силабусима, те је препоручио коришћење прецизних акционих глагола у складу са „ABCD“ формулом. Истакнуто је да исходи морају јасно описивати видљиво понашање и компетенције које студент стиче након положеног испита.

У другом дијелу радионице, Prof. Dr. Draženko Jorgić пребацио је фокус на микро-ниво – планирање и реализацију појединачног блок часа од 90 минута. Он је присутнима представио модел структурне подјеле часа (15 + 25 + 5 + 25 + 15 минута) који спречава когнитивно преоптерећење студената и ефикасно разбија традиционални монолошки приступ настави. Посебна пажња посвећена је новој парадигми праћења студентског напретка. Говорећи о увођењу формативног оцјењивања током самих предавања, професор Јоргић је истакао:
„Стара парадигма каже – оцјењујемо научено. Нова парадигма каже – оцјењивање за учење. То значи да морамо имати арсенал алата како да већ током 90 минута студенте стимулишемо да уче и како да им одмах пружимо повратну информацију о њиховом напретку.“


Радионица је закључена дискусијом и размјеном мишљења међу наставницима из различитих научних области, од медицине до друштвено-хуманистичких наука, који су заједно тражили начине за интеграцију ових приступа у своје специфичне предмете.
Програм професионалног усавршавања наставља се током марта и априла 2026. године, а наредне радионице обухватиће актуелне теме попут подстицања критичког мишљења студената, примјене интерактивних техника, реторичких вјештина, вредновања постигнућа студената, развоја инклузивне наставе, те употребе алата вјештачке интелигенције (AI) у универзитетској настави и истраживању.
Позивају се сви заинтересовани чланови академске заједнице да прате распоред и узму учешће у предстојећим активностима које доприносе подизању квалитета високог образовања.
Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)