Category: slider
Глобални хоризонти високог образовања: Интернационализација као развојни одговор
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Глобални хоризонти високог образовања: Интернационализација као развојни одговор у сриједу, 25.11.2026. године у 12 часова у амфитеатру 203.
Предавање ће одржати мр Душка Радмановић из Агенције за високо образовање РС. Излагала је на бројним међународним конференцијама и аутор је више научних и стручних радова који се баве тематиком образовања. У Агенцији за високо образовање Републике Српске ради од оснивања Агенције 2011. године, првобитно као руководилац Одјељења за међународну сарадњу и осигурање квалитета, а од 2021. године као помоћник директора за акредитацију и међународну сарадњу. Од априла 2017. године у два мандата је обављала дужност члана извршног одбора Мреже агенција за осигурање квалитета у високом образовању Централне и Источне Европе (CEENQA), а у једном мандату и потпредсједника ове мреже. Током претходних 20 година активно је учествовала у изради низа законских и подзаконских аката из области образовања, као и стратегија и докумената система обезбјеђења квалитета. Била је на челу тима задуженог за израду Стандарда за акредитацију високошколских установа и Стандарда за акредитацију студијских програма првог и другог циклуса.
Интернационализација високог образовања
Интернационализација високог образовања постала је један од кључних покретача друштвено-економског развоја и академске изврности у савременом друштву. Чланство Агенције за високо образовање Републике Српске у ENQA -и и упис у EQAR потврђују да систем осигурања квалитета у високом образовању у потпуности испуњава европске стандарде, чиме се кроз ову европску валидацију директно олакшава признавање диплома наших студената широм Европског простора високог образовања. То истовремено отвара врата широј академској мобилности и снажнијој међународној сарадњи за све високошколске установе, док међународна акредитација студијских програма медицине према WFME стандардима додатно осгурава глобалну конкурентност и препознатљивост наших доктора медицине. Управо је WFME сертификација медицинских факултета кључна претпоставка за рад и усавршавање дипломаца на глобалном здравственом тржишту.
У свим областима привлачење међународних студената представља стратешки одговор на савремене глобалне и демографске изазове. Долазак студената из иностранства уноси нову динамику, финансијску одрживост и мултикултуралну перспективу у академску заједницу и локалну средину, док отварање према глобалном образовном тржишту постепено трансформаше факултете у препознатљиве регионалне центре знања и изврсности. У коначници, континуирано улагање у интернационализацију и квалитет не представља само административни циљ, већ трајну инвестицију у конкурентну и одрживу будућност цјелокупног система високог образовања.

Важно!
Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.
Quick links
Latest news
Проф. др Љиљана Јерковић представила научни рад на међународној конференцији у Турској
Професорица Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци др Љиљана Јерковић учествовала је на међународној научној конференцији – International Conference on Academic Studies in Technology and Education (ICASTE 2026), која је одржана од 11. до 14. новембра 2026. године у Алањи, у Анталијској регији Републике Турске.


Конференција је окупила око 200 учесника из више од 20 земаља свијета, пружајући међународни академски оквир за презентацију научноистраживачких резултата, размјену теоријских и истраживачких приступа те дискусију о актуелним питањима у области педагогије и примјене савремених технологија у васпитно-образовном процесу.
Проф. др Љиљана Јерковић представила је научни рад, припремљен у сарадњи са проф. др Биљаном Сладоје Бошњак са Филозофског факултета Пале Универзитета у Источном Сарајеву, под називом Development of Students’ Civic Competencies. У раду је истакнута улога високошколских установа у подстицању грађанске одговорности, уважавања демократских вриједности, критичког промишљања и конструктивног учешћа студената у животу заједнице.

Quick links
Latest news
Одржани XXVII Бањалучки новембарски сусрети: научни дијалог и подршка студентима
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 13. новембра 2026. године одржани су XXVII Бањалучки новембарски сусрети, централни годишњи научни скуп Факултета са међународним учешћем. Програм је обухватио 57 саопштења из филозофије, историје, педагошких наука и психологије, уз учешће истраживача из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Пољске.
Традиција Бањалучки новембарски научних сусрета и размјене идеја
Отварајући скуп, декан проф. др Срђан Душанић подсјетио је на традицију његовог одржавања од 2000. године и улогу професора Драге Бранковића, једног од главних иницијатора. Нагласио је да се „знање не преноси само књигама, предавањима, испитима, већ и кроз сусрете“. Говорећи о значају хуманистике у времену све доступнијих информација, издвојио је „способност да се постави право питање, да се провјери извор, да се разумије контекст и да се иза сваког податка у ствари види човјек“.



Продекан за научноистраживачки рад и развој проф. др Светлана Боројевић захвалила је учесницима и колегама који су допринијели организацији, истичући значај нових идеја и подстицајне научне дискусије. Посебно се обратила младим истраживачима: „Сваку повратну информацију немојте доживјети као критику, него само као сугестију или добру намјеру за побољшање“. Нагласила је да, поред познанстава и размјене искустава, остају резултати истраживања које ће читати наредне генерације.
Отварање је употпуњено умјетничким програмом. Бивша студенткиња Факултета Бојана Кужет извела је свој ауторски рецитал „Буђење“, уз музичку пратњу инструменталисте и композитора Душка Шобота. Поруке о знању, људској блискости и аутентичности повезале су овај дио програма са темама уводних обраћања и пленарног предавања.

Ментално здравље студената као заједничка одговорност
Пленарно предавање „Ментално здравље студената: од индивидуалних изазова до заједничке одговорности академске заједнице“ одржала је проф. др Марина Видаковић, са Одјела за психологију Свеучилишта у Задру. Ослањајући се на истраживања и искуство вођења Студентског савјетовалишта, говорила је о прилагођавању студирању, академским очекивањима, међуљудским односима и финансијској неизвјесности, уз осврт на дигитално окружење и друштвене притиске са којима се млади суочавају.
„Подршка студентима не остаје у уреду код психолога“, истакла је Видаковић, наглашавајући да се она наставља у учионици, на консултацијама, током испита и у свакодневној комуникацији. Указала је на то да тешкоће менталног здравља често нису видљиве и да страх од стигматизације може одложити тражење помоћи. Зато је посебно нагласила доступност савјетовања, отворен разговор и сарадњу студената, наставника и стручних служби.


Представила је и истраживање са више од 450 наставника у Хрватској, у којем је око 60 одсто испитаних навело да није обучено за рад са студентима са тешкоћама менталног здравља. Као важне правце дјеловања издвојила је едукацију наставника, јасне институционалне процедуре и професионалне границе, уз бригу о добробити самих запослених. „Академска прилагодба не значи смањивање академских исхода“, поручила је, истичући да подршка треба да омогући остваривање исхода учења уз очување академских стандарда.
Од питања образовања до тумачења прошлости и савремених технологија
Рад у четири научне секције повезао је питања учења, васпитања, разумијевања прошлости и људског понашања. У области филозофије, Ана Галић у раду „Воља за образовањем: зашто дјеца не желе учити?“ разматра разлоге слабљења жеље за учењем и могућности које нуде различити приступи филозофије образовања. На питања развоја и подршке дјеци надовезује се педагошко истраживање Татјане Марић о васпитним стиловима родитеља. Њени налази указују на значај програма који родитељима помажу да, поред усвајања васпитних поступака, препознају и обрасце које из сопственог дјетињства преносе у однос са дјецом.


Преиспитивање постојећих тумачења било је заступљено и у историјским истраживањима. Дејан Дошлић у раду „Матеј Стефан – (не)познати владар средњовјековне Босне?“ разматра идентитет издавача повеље упућене Дубровчанима 1250. године. Анализом имена, печата и других елемената документа отвара питање да ли се ова личност може поуздано поистовјетити са баном Матејем Нинославом. Овај примјер показује како поновно читање историјских извора може допринијети разумијевању династичких односа и политичких прилика средњовјековне Босне.
У психологији, поред тема менталног здравља и међуљудских односа, заступљена су и питања примјене вјештачке интелигенције у истраживањима. Данило Абрамовић, Анђела Поповић и Синиша Лакић испитивали су могу ли велики језички модели симулирати индивидуалне обрасце моралног расуђивања. Према резултатима наведеним, додавање информација о психолошким карактеристикама испитаника није досљедно побољшавало тачност симулације њихових одговора. Рад тиме отвара питања могућности и ограничења ових алата, као и услова под којима се могу користити у психолошким истраживањима.






Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Quick links
Latest news
Свечана додјела диплома на Филозофском факултету: 175 диплома и признања најбољима
Свечана додјела диплома на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци одржана је данас, 12. новембра 2026. године, поводом успјешног завршетка студија дипломаца првог и другог циклуса. У препуним амфитеатрима, у присуству породица, наставника и сарадника, уручено је укупно 175 диплома: 113 на првом циклусу и 62 на мастер студијама. Посебно су истакнути најбољи студенти у академској 2025/26. години..
Порука декана: диплома као почетак даљег учења
Обраћајући се дипломцима, декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић истакао је значај знања, критичког мишљења и одговорности према људима и заједници. Подсјетио је да завршетак студија отвара простор за даље учење, професионални развој и примјену стечених знања.
“Зато вас молим да не дозволите да ова диплома буде тачка. Нека буде двотачка, знак да тек слиједи оно најважније. Останите радознали. Читајте и оно што није обавезно“, поручио је декан Душанић.
У обраћањима је посебно нагласио њихову улогу у развијању дјечје радозналости, самопоуздања и међусобног поштовања. Дипломцима мастер студија указао је на одговорност коју носи стечено звање и важност спремности да знање ставе у службу других.
Декан се осврнуо и на унапређење наставе, научног рада, ваннаставних активности и услова студирања. Позвао је дипломце да остану повезани са Факултетом кроз наставак образовања, Алумни центар и заједничке активности.
Најбољи студенти у академској 2025/26. години
На свечаној додјели диплома посебно мјесто припало је најбољим студентима шест студијских програма, који су се истакли успјехом током студија:
- Филозофија — Ивана Трипуновић, дипломирани професор филозофије;
- Историја — Марија Пекез, дипломирани професор историје;
- Психологија — Невена Чутура, дипломирани психолог;
- Педагогија — Јована Глумац, дипломирани педагог;
- Учитељски студиј — Милица Васић, дипломирани професор разредне наставе;
- Предшколско васпитање — Николина Кремановић, дипломирани васпитач предшколске дјеце.




Милица Васић, са Учитељског студија, студент је генерације Филозофског факултета и добитница Златне значке Универзитета у Бањој Луци.
Свечаност су употпунили студенти и ученици, који су публици представили различите облике умјетничког изражавања.
Ања Атанацков и Марија Мићић, студенткиње Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и чланице Културно-умјетничке секције Факултета, те Дајана Козић, чланица Етно-групе „Уздарја“ Факултета, учествовале су у програму под умјетничким руководством проф. др Озренке Бјелобрк Бабић.
Лена Станковић, ученица Умјетничке школе „Владо Милошевић“ у Бањој Луци, представила се у класи Теодоре Љумовић, професорице ове школе.
Програм су обогатили и студенти Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци Рене Матечак и Анастасија Керкез, из класе др Марије Пилиповић, доценткиње Академије умјетности.
Свечаност је била прилика да дипломци са својим породицама, наставницима и сарадницима обиљеже завршетак важног периода образовања. Филозофски факултет честита свим дипломцима и жели им успјех у даљем школовању, професионалном раду и животу.





Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)
Quick links
Latest news
Римско насљеђе бањалучке регије представљено на Правном факултету
Проф. др Ивана Панџић и студенти Јована Бојанић и Данијел Бјелић одржали су 10. новембра 2026. године гостујуће предавање о римском насљеђу бањалучке регије на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци, на позив проф. др Мирјане Мишкић, у оквиру наставе на предмету Римско право.
Од студентске иницијативе до интердисциплинарног истраживања
Током предавања представљени су резултати истраживања повезаних са изложбом „Трагови римског времена – археолошко насљеђе бањалучке регије“, као и активности које су настављене након њеног отварања.


Посебна пажња посвећена је студентској иницијативи која је прерасла у свеобухватније интердисциплинарно истраживање, повезујући историју и археологију са савременим дигиталним методама документовања и заштите културног насљеђа.
Историјски извори, археолошки локалитети и савремена истраживања
Students Правног факултета имали су прилику да се упознају са географским и стратешким положајем бањалучке регије у оквиру Римског царства, доступним историјским изворима и значајним археолошким локалитетима на овом простору.
Кроз анализу археолошких налаза и њихово стручно тумачење представљени су различити аспекти римског присуства на овом подручју, као и актуелна истраживања која се реализују у оквиру Школе археологије.

Предавање је привукло велико интересовање студената, о чему свједочи и испуњена сала Правног факултета.
Овај сусрет био је прилика за размјену знања и повезивање историјских, археолошких и правних тема, али и за наставак сарадње Филозофског и Правног факултета Универзитета у Бањој Луци.
Захваљујемо проф. др Мирјани Мишкић на позиву и гостопримству, уз жељу да се сарадња настави кроз будуће заједничке наставне и истраживачке активности.
Quick links
Latest news
Предавање Синише Лакића у Банском двору: Образовање које желимо, образовање које имамо
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују предавање „Образовање које желимо, образовање које имамо: перспективе ученика, наставника и струке“, које ће одржати проф. др Синиша Лакић у сриједу, 11. новембра 2026. године, у 18.00 часова, у Вијећници Банског двора.
Предавање је посвећено сагледавању стања образовања у Републици Српској, уз разматрање односа између постојећих образовних пракси и очекивања ученика, наставника и стручне јавности.
Образовање у свјетлу истраживачких налаза
Начин на који једно друштво планира своју будућност најјасније се очитава кроз стање у његовом образовном систему. Кроз основно и средње образовање пролази готово свака млада особа, а управо се у школама усвајају кључне вриједности, друштвене норме, знања и компетенције неопходне за активан живот у заједници.
Проф. др Синиша Лакић посљедњих година интензивно се бави научноистраживачким и стручним радом у области образовања, са посебним фокусом на његове психолошке аспекте. Ослањајући се на емпиријске налазе, предавач ће представити тренутно стање образовања у Републици Српској из угла ученика, наставника и струке, упоређујући стварну слику са визијом образовања којој ови кључни актери теже.
Током предавања биће ријечи о вриједносном систему који школовање промовише, друштвеном статусу наставничке професије, односу према читалачкој и математичкој писмености, притисцима којима су просвјетни радници изложени, као и о стварним потребама за стручним усавршавањем наставног кадра.
Повезивање академске и шире заједнице
Ово је седамнаесто предавање у заједничком циклусу Филозофског факултета и Банског двора, чији је циљ приближавање научних и стручних сазнања широј заједници заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.

Позивамо наставнике, стручне сараднике, студенте, родитеље и све заинтересоване грађане да присуствују предавању.
Улаз је слободан.
Quick links
Latest news
Потписан споразум о сарадњи Филозофског факултета, Центра за надареност НАУМ и Менсе БиХ
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Менса Босне и Херцеговине потписали су 5. новембра 2026. године споразум о сарадњи. Споразум пружа оквир за развој заједничких образовних, истраживачких и стручних програма, размјену знања и искустава и реализацију активности од заједничког интереса.
Споразум су на Филозофском факултету потписали декан проф. др Срђан Душанић и предсједник Менсе Босне и Херцеговине Растко Зељковић. Састанку су присуствовали и проф. др Милица Дробац Павићевић, руководилац Центра за надареност НАУМ, и Зоран Санковић, мрежни администратор Факултета.



Центар за надареност НАУМ и Менса БиХ настављају сарадњу
Потписивање споразума надовезује се на досадашњу сарадњу Центра за надареност НАУМ и Менсе БиХ, у оквиру које су реализована јавна предавања о интелигенцији и даровитости. Намијењена широј јавности, предавања су била посвећена разумијевању способности даровитих појединаца, њихових потреба и изазова са којима се сусрећу.
Важну спону у овој сарадњи представља и дугогодишњи стручни ангажман проф. др Милице Дробац Павићевић, која већ десет година обавља улогу званичног психолога Менсе БиХ.
Центар за надареност НАУМ, који дјелује у оквиру Филозофског факултета, усмјерен је првенствено на препознавање и развој потенцијала даровите дјеце и младих. Менса окупља особе са високим квоцијентом интелигенције, па сарадња повезује сродна интересовања и искуства у раду са даровитима, отварајући простор за размјену знања и развој заједничких програма.



Јавна предавања и нови програми подршке даровитима
Споразум предвиђа могућност реализације заједничких образовних, истраживачких и стручних пројеката, програма усавршавања, организације научних и стручних скупова и других активности од заједничког интереса.
Кроз сарадњу Центра за надареност НАУМ и Менсе БиХ планиран је наставак јавних предавања о интелигенцији и даровитости, као и развој нових активности посвећених даровитој дјеци, младима и одраслима.

Циљ заједничког рада је да ове теме буду видљивије у јавности и да се допринесе бољем разумијевању потреба даровитих. Повезивањем академских знања и стручног искуства, Факултет, кроз рад Центра за надареност НАУМ, и Менса БиХ настојаће да подрже стварање подстицајнијег окружења за развој њихових способности и допринос заједници.
Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)
Quick links
Latest news
XXVII Бањалучки новембарски сусрети 13. новембра на Филозофском факултету
У петак, 13. новембра 2026. године, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци одржаће се XXVII научни скуп са међународним учешћем „Бањалучки новембарски сусрети“. Отварање је у 10.00 часова у амфитеатру 203. Научни програм почеће пленарним предавањем о менталном здрављу студената, а од поднева ће се рад наставити у четири секције, за филозофију, историју, педагошке науке и психологију.
Традиција научних сусрета у Бањој Луци
Филозофски факултет свој централни научни скуп организује сваке године од 2000, а назив „Бањалучки новембарски сусрети“ скуп носи од 2016. године. Међу ауторима овогодишњих излагања су истраживачи из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Пољске. Дио излагача придружиће се раду секција онлајн.
Већ више од двије деценије ови сусрети пружају истраживачима прилику да са колегама разговарају о изворима које користе, упореде налазе и размотре различита тумачења истог питања. За студенте је посебно драгоцјено што могу да чују и разговор који слиједи послије излагања – управо се ту често најјасније види како је аутор дошао до закључка и шта још остаје да се истражи.
Како академска заједница може да подржи студенте?
Пленарно предавање „Ментално здравље студената: од индивидуалних изазова до заједничке одговорности академске заједнице“ одржаће проф. др Марина Видаковић са Свеучилишта у Задру. Предавање отвара питање које се тиче и студената и наставника – како на вријеме препознати тешкоће са којима се студенти суочавају и какву им подршку универзитет може пружити током студија.
О менталном здрављу биће ријечи и у секцији за психологију. Једно од излагања посвећено је вези између основних психолошких потреба студената и анксиозности и депресивности које доживљавају.
О чему ће се разговарати у четири секције?
У секцији за филозофију једно од излагања вратиће слушаоце у Кантову учионицу. Шта нам биљешке његових студената откривају о предавањима која је држао? Други аутори говориће о вези између суђења и преузимања одговорности у Брандомовом читању Канта, као и о томе како дигитално окружење мијења односе међу људима.
Историчари ће разматрати права и положај калуђера у Душановом законику и начин на који је бечка сатирична штампа писала о Босни и Херцеговини 1878. године. Посебно излагање биће посвећено натписима древних Маја – чему су служили и какве су поруке преносили.
У секцији за педагошке науке истраживачи ће, између осталог, упоредити како наставници, а како ученици виде своје међусобне односе у учионици. Биће ријечи и о васпитним стиловима родитеља и подршци породици, док ће једна студија случаја приближити рад васпитача са дјецом предшколског узраста која испољавају изазовна понашања.
У секцији за психологију, поред менталног здравља студената, теме ће бити и усамљеност, професионално сагоријевање и подложност преварама на интернету. Једно истраживање бави се и питањем могу ли велики језички модели да опонашају начин на који појединци расуђују о моралним питањима.
Ово је само дио тема које ће излагачи представити. Комплетан програм скупа, са именима свих аутора, насловима излагања, сатницом и распоредом по учионицама, доступан је у наставку:
Регистрација учесника трајаће од 9.00 до 10.00 часова. Прва сесија у све четири секције предвиђена је од 12.00 до 14.00 часова. Поподневни програм почиње у 15.45 часова, а посљедња сесија завршава се у 18.45 часова.
Позивамо студенте, наставнике, истраживаче и све заинтересоване да нам се у петак, 13. новембра, придруже на Филозофском факултету у Бањој Луци. Добро дошли сте на отварање и пленарно предавање у 10.00 часова, као и на појединачна излагања током дана. Погледајте програм, одаберите тему која вас занима и дођите да чујете ауторе и учествујете у разговору.

Quick links
Latest news
Професори Филозофског факултета гостујући предавачи у Берлину
Проф. др Владимир Турјачанин и проф. др Срђан Душанић са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци од 26. до 31. октобра 2026. године држе наставу из предмета „Социјална психологија насиља и помирења“ (Social Psychology of Violence and Reconciliation). Настава се одржава у Берлину, у склопу Еразмус Мундус заједничког мастер програма „Социјална психологија трансформације“ (Erasmus Mundus Joint Master’s Programme in Social Psychology of Transformation – SPOT), у сарадњи са Међународним психоаналитичким универзитетом у Берлину.

Курс похађају студенти из десетак земаља и баве се тиме како обични групни процеси прерастају у предрасуде и колективно насиље, шта одржава подјеле након сукоба и шта заиста помаже помирењу. Теме обухватају социјални идентитет, конформизам и послушност ауторитету, екстремизам, улогу религије у сукобима и помирењу, међугрупни контакт и моделе помирења.


Учешће у овом програму доприноси међународној видљивости Филозофског факултета и потврђује да су истраживања насиља и помирења из нашег друштва релевантна и за европски академски простор.

Quick links
Latest news
Унапређивање наставничких компетенција кроз Еразмус+ пројекат BEWBU: Обука за комбиновано учење на Филозофском факултету
У оквиру међународног Еразмус+ пројекта „Комбиновано образовање на универзитетима Западног Балкана“ (Blended Education in Western Balkan Universities – BEWBU), на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће организована дводневна обука универзитетских наставника посвећена развоју педагошких и дигиталних компетенција за примјену комбинованог учења у високошколској настави.
Обука ће бити реализована 4. новембра и 9. децембра 2026. године, у Хибридној учионици Филозофског факултета (учионица 316), у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење Филозофског факултета.
Програм је осмишљен као интерактивни семинар са елементима вршњачког учења и размјене наставничких искустава, а намијењен је првенствено наставницима Филозофског факултета, уз могућност учешћа академског особља других организационих јединица Универзитета у Бањој Луци.
Циљ обуке је оснаживање универзитетских наставника за планирање, реализацију и вредновање комбинованог учења (blended learning), које повезује непосредну наставу са синхроним и асинхроним активностима у дигиталном окружењу. Посебна пажња биће посвећена педагошки сврсисходној примјени дигиталних технологија, активном учешћу студената и развоју рефлексивне наставне праксе.
Први блок обуке, 4. новембра, од 12.00 до 14.00 часова, под називом „Како да користимо Хибридну учионицу? Креирање дигиталних окружења за учење“, обухватиће практичне активности усмјерене на осмишљавање онлајн наставних садржаја, примјену дигиталних алата за сарадничко учење, израду дигиталних наставних материјала и употребу електронског портфолија. Обуку ће водити доц. др Љубиша Мићић, ма Ђорђе Стоисављевић и Зоран Санковић.
Други блок, 9. децембра, од 12.00 до 16.00 часова, биће посвећен примјени комбинованог образовања у универзитетској настави, као и његовим педагошким и дидактичким основама. Кроз представљање примјера добре праксе, дискусију и размјену искустава биће разматране могућности трансформације традиционалне наставе, начини активирања студената и успостављања квалитетне интеракције у непосредном и дигиталном окружењу. У реализацији овог блока учествоваће проф. др Маргарета Скопљак, проф. др Татјана Михајловић, Зоран Санковић, проф. др Љиљана Јерковић и проф. др Тамара Прибишев Белеслин.
Ова активност представља допринос континуираном професионалном развоју академског особља, унапређивању квалитета високошколске наставе и јачању капацитета Филозофског факултета за примјену иновативних образовних приступа.

Кроз реализацију пројекта BEWBU, Филозофски факултет наставља да подржава дигиталну трансформацију високог образовања, међународну сарадњу и развој наставе усмјерене на активно учење и потребе савремених студената.
Пројекат BEWBU (бр. 101179451) суфинансира Европска унија у оквиру програма Еразмус+.



