Односи православних хришћана и муслимана у БиХ у Другом светском рату | Сриједом на Филозофском

Односи православних хришћана и муслимана у БиХ у Другом светском рату | Сриједом на Филозофском

filozofski-small
news-image

У склопу наше манифестације “Сриједом на Филозофском“  20. марта 2024. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203 на Филозофском факултету, свештеник др Александар Прашчевић из Београда промовисаће посљедњу од својих седам научних монографија под насловом Односи православних хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у Другом светском рату.

Др Александар Прашчевић је стицао образовање и усавршавао се у Богословији „Светог Арсенија Сремца“ у Сремским Карловцима, Московској духовној академији (Русија), Факултету теологије и религијских студија Шербрушког универзитета (Канада), Православном теолошком институту Светих Кирила и Методија Московске патријаршије (Русија), Теолошком факултету Универзитета у Женеви (Швајцарска) и Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну (Грчка). Радио је као асистент на Теолошком факултету Шербрушког Универзитета и истраживач сарадник на Теолошком факултету Универзитета у Женеви. Саоснивач је, члан Савета и предавач у Центру за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београду и научни сарадник у оквиру Института за европске студије у Београду. Био је ангажован као референт Одељења за међуцрквене послове Светог архијерејског Синода СПЦ, службеник и секретар Канцеларије патријарха српског, стручни сарадник Информативне службе Светог архијерејског Синода СПЦ, Аутор је седам научних монографија и приређивач једног зборника докумената. Област којом се др Прашчевић бави је међурелигијски дијалог православних хришћана и муслимана, са акцентом на односе између Српске православне цркве и муслимана. Својом књигом „Односи православних хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у Другом светском рату“, др Прашчевић је представио сложене међувјерске односе на основу свједочења православног становништва из 40 срезова датих у периоду 1941-1944, исказа становника 21 села и једне општине прикупљених 1942. и изјава парохијана из 92 парохије и три манастира датих 1947. године. Ради се о свједочанствима са простора Митрополије дабробосанске као и Епархија бањалучке, зворничко-тузланске, захумско-херцеговачке и бихаћко-петровачке. Рецензент монографије је редовни члан САНУ, проф. др Љубодраг Димић. Посјетиоци ће имати прилику да се упознају и са другим апектима научног рада др Прашчевића.

Добро дошли!

Информатор – Водич за упис на Филозофски факултет (2024/25.)

Guide for Enrollment at the Faculty of Philosophy (2024/25)

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је подстицајан и пријатан образовни амбијент којег карактеришу иновативни и функционални студијски програми, креативно и подржавајуће наставно особље, занимљиви ваннаставни садржаји те позитиван имиџ у заједници.

Информатор за упис на Филозофски факултет 2024-2025 г.

Наш факултет могу уписати сви заинтересовани кандидати уколико испуне два основна услова за упис:

  • Completion of a four-year secondary education (in accordance with the specific provisions of the competition), and
  • Passing the entrance exam.

Candidates applying for admission must pass an entrance exam or a test to check their aptitude and abilities. The number of candidates admitted depends on ranking and the number of available places determined by the competition.

Све детаље о томе како се уписати и припремити за пријемни испит можете пронаћи у Информатору.

Информатор за упис на Филозофски факултет 2024-2025 г.

Универзитет у Бањој Луци објавиће 12. јуна 2024. године конкурс за упис нове генерације студенaта, а полагање пријемних испита планирано је 1. јула.

Текст конкурса за упис студенaта у прву годину студија на свим циклусима студија у академској 2024/25. години биће објављен у дневним новинама и на интернетској страници University of Banja Luka и of the Faculty of Philosophy. 

Будући бруцоши своје пријаве за полагање пријемних могу предати од 24. до 28. јуна, а од ове године уводимо и могућност електронске пријаве за полагање пријемних испита.

Како је предвиђено Академским календаром, сви они кандидати који успјешно положе пријемни испит те остваре право уписа могу се уписати од 8. до 12. јула 2024. године.

Уколико имате додатних питања пошаљите нам мејл на:

  • History

dejan.doslic@ff.unibl.org

  • Philosophy

sasa.laketa@ff.unibl.org 

  • Psychology

dejan.kantar@ff.unibl.org

  • Pedagogy

nemanja.vukanovic@ff.unibl.org

  • Teacher education studies

zelimir.dragic@ff.unibl.org  

  • Preschool education

miroslav.drljaca@ff.unibl.org

Предавање „Изазови родитељства – границе некад и сад“

Предавање „Изазови родитељства – границе некад и сад“

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.

Прво предавање је на тему „Изазови родитељства – границе некад и сад“, а одржаће га редовна професорица Филозофског факултета др Александра Хаџић. У свијету који се убрзано мијења, изазови родитељства постају све већи. Стари модели, преузети од ранијих генерација нису довољни, а нови модели укључују много разноврсних идеја које су често збуњујуће и супротстављене једна другој. Пронаћи прави модел, онај који одговара нашој породици и нашој дјеци, постаје важан циљ сваке породице. Једно од најконтроверзнијих питања, јесте питање граница, тј. домена контроле и дисциплиновања. Циљ предавања јесте да понуди простор за размишљање и размјену идеја о концепту граница, које нам требају током цијелог живота, а чију основу стичемо у породици.

Предавање ће се одржати у понедјељак, 18.03. 2024. године у 19.00 часова, у Вијећници Банског двора.

Улаз је слободан, добро дошли!

Родна равноправност и универзитет

Родна равноправност и универзитет

filozofski-small
news-image

 Како остварити родну равноправност – једно је од важних друштвених питања на које се настоји одговорити како на глобалном тако и на локалном плану. Родни јаз и данас је видљив на тржишту рада, у политици, у поштoвању људских права, образовању, научној заједници. Залагање за родну равноправност, ипак, прије свега значи борбу против родно заснованог насиља. Поводом Међународног дана жена (International Women`s Day) Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета истиче важност бављења овом темом у оквиру високошколских институција.

 

Према Закону о равноправности полова у Босни и Херцеговини родно засновано насиље (или насиље по основу пола) дефинише се као „свако дјеловање којим се наноси или може бити нанесена физичка, психичка, сексуална или економска штета или патња, као и пријетња таквим дјеловањем које спутава лице или групу лица да ужива у својим људским правима и слободама у јавној и приватној сфери живота”. У друштву у коме живимо све чешће се суочавамо са случајевима родно заснованог насиља који се завршавају убиством жена (фемицид). Да би се у једној заједници спријечио крајњи насилни чин, није довољно адекватно казнити починиоца злочина, већ то мора бити потицај за шире друштвено дјеловање. Веома је важно радити на самој превенцији родног насиља и образовању за културу ненасиља, што свакако представља домен рада образовних установа. У томе посебну улогу имају универзитети.

 

Регионално истраживање из 2021. године у организацији ТПО Фондације из Сарајева, у које је било укључено 18 универзитета (међу којима и Универзитет у Бањој Луци), показало је да се и у самим високошколским институцијама и дaље о родној равноправности мало зна, да нема довољно предмета и наставних садржаја који се баве овим темама, да се о родно заснованом насиљу недовољно говори. Показује то да и сами универзитети морају учинити знатне промјене и у организационој култури и на иституционалном нивоу како би на властитом примјеру показали како на прави начин дјеловати против свих облика родно заснованог насиља.

 

Како би се препознали узроци насиља неопходно је нагласити у којој мјери је то чврсто засновано и на погрешним убјеђењима, незнању и несвјесној пристрасности који су у основи родне неравнопрвности у најширем смилу. Tреба напоменути да је то оно што се препознаје и у самом Закону када се наглашава: „Надлежне власти обавезне су да предузму одговарајуће мјере, укључујући а не ограничавајући се на област образовања ради елиминације предрасуда, обичаја и свих других пракси заснованих на идеји инфериорности или супериорности било којег пола, као и на стереотипним улогама лица мушког и женског пола.”

 

Оснивање посебних тијела, те континуирана едукација не само студената и студенткиња, већ и наставног и административног особља један је од начина да се то оствари. Треба подсјетити да је на Универзитету у Бањој Луци 2021. године почео са радом     Савјетодавни одбор за родну равноправност , а у усвојене су и Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања.

 

Проф. др Радивој Радић одржао предавање „Византија и Западна Европа“

Проф. др Радивој Радић одржао предавање „Византија и Западна Европа“

filozofski-small
news-image

У сриједу, 6. марта 2024. године, Филозофски факултет био је домаћин предавања под називом „Византија и Западна Европа“, у оквиру популарне серије догађаја „Сриједом на Филозофском“. У пуном амфитеатру 203, проф. др Радивоје Радић, поштовани професор и дугогодишњи гостујући наставник, подијелио је своја знања и увиде о сложеним историјским односима између Византије и Западне Европе.

Професор Радић истакао је да се супротстављеност ових двију култура не може ограничити само на средњи вијек или на вјерске разлике између Рима и Цариграда. Указао је на то да коријени те подијељености сежу још у доба Римског царства, са јасно израженим латинским Западом и грчким Истоком. Предавање је пружило дубок увид у утицај крсташких ратова, посебно Четвртог крсташког рата, на већ постојеће напетости и ограничење могућности за помирење.

Такође, било је важно чути професорове увиде о развоју међусобних утицаја ових цивилизација кроз вријеме. Изложио је како су се почетни једносмјерни утицаји од Истока према Западу, током времена претворили у динамичну међусобну интеракцију, која је у крају утицала на појаву хуманизма и ренесансе у Западној Европи.

Предавање је код публике изазвало велико интересовање, које је професор Радић успјешно одржао кроз детаљне анализе. Својим дубоким познавањем теме, подвукао је значај разумијевања културних, политичких и вјерских аспеката у изучавању историје.

Ово предавање било је вриједан допринос академској заједници и доказ важности „Сриједом на Филозофском“ као мјеста за размјену знања и мишљења. Завршни дио предавања, у којем је професор Радић нагласио важност сагледавања историје у контексту савременог свијета, оставио је публику са важним размишљањима и подстреком за даље истраживање.

Мултидисциплинарни увиди и перспективе у савремене миграције |  Одржан научни симпозијум

Мултидисциплинарни увиди и перспективе у савремене миграције | Одржан научни симпозијум

filozofski-small
news-image

У читаоници Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 01. марта 2024. године, одржан је значајан научни симпозијум на тему „Савремене миграције: прилике и изазови“. Овај симпозијум, организован у сарадњи Факултета политичких наука и of the Faculty of Philosophy, имао је за циљ да кроз мултидисциплинарни приступ освијетли различите аспекте и димензије миграционих процеса.

Програм симпозијума био је подијељен на више сесија, током којих су излагања имали бројни стручњаци, укључујући професоре Филозофског факултета, Факултета политичких наука, Конфуцијевог института, као и представнике Међународне организације за миграције (IOM) из Бање Луке.

Међу издвојеним радовима налазили су се они који су се бавили миграцијама у сложеним вишенационалним државама, трендовима мјешовитих миграција на подручју Западног Балкана, као и анализама промјена у обрасцима кинеских економских миграција према Босни и Херцеговини. Осим тога, посебан акценат стављен је на политичке, социјалне и психолошке аспекте миграција, притом обухватајући и специфичне теме попут социјалне заштите дјеце без пратње међу мигрантима и избјеглицама.

Завршни сегмент симпозијума била је пленарна дискусија, током које су учесници имали прилику да размијењују мишљења, искуства и да представе своје виђење будућих истраживања у овој области. Ова дискусија је понудила драгоцјене увиде и отворила пут за нове колаборативне истраживачке пројекте.

Симпозијум „Савремене миграције: прилике и изазови“ показао је да је миграциона тематика вишеслојна и да захтијева сарадњу различитих дисциплина. Представљени радови и дискусије допринијели су дубљем разумијевању овог комплексног феномена, наглашавајући важност научног приступа у рјешавању изазова које миграције носе са собом.

Са задовољством очекујемо наставак оваквих научних скупова, који су неопходни за развој друштвених наука у Републици Српској и Босни и Херцеговини, као и за формирање квалитетних и одрживих политика у области миграција.

Предавања Византија и Западна Европа |Сриједом на Филозофском

Предавања Византија и Западна Европа |Сриједом на Филозофском

filozofski-small
news-image

Позивамо Вас на нашу манифестацију “Сриједом на Филозофском“ 06.03.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржано предавање проф. др Радивоја Радића, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду и дугогодишњег гостујућег професора на Катедри за историју нашег факултета, на тему Византија и Западна Европа.

Супротстављеност Византије и Западне Европе у средњем веку обично се повезује са супарништвом Рима и Цариграда као главних верских средишта. Међутим, та је подвојеност заправо старија од хришћанства и примећује се већ у оквирима Римског царства у коме се јасно разазнају латински Запад и грчки Исток. Различити путеви којима су се кретала ова два света временом су само продубили постојеће разлике и обојили их не само међусобним подозрењем и неповерењем, него и отвореном нетрпељивошћу. Крсташки ратови, за које се веровало да ће приближити хришћански Исток и хришћански Запад, само су додатно оптеретили постојеће односе, а Четврти крсташки рат својим је последицама заувек укинуо могућност помирења двају светова који су, било је то очигледно, стајали на искључујућим фронтовима историје. На другој страни, цивилизацијски утицаји који су у раном средњем веку били једносмерни, од Истока према Западу, временом су, поготово у раздобљу касног средњег века, прерастали у међусобну интеракцију. Отуда не треба да изненађује чињеница да је и Византија дала свој допринос једном новом времену, епохи хуманизма и ренесансе, која се на заласку средњег века помаљала на тлу Апенинског полуострва и Западну Европу уводила у једно сјајно цивилизацијско раздобље.

Добро дошли!

Инспиративно предавање о вјештачкој интелигенције (AI): Нове могућности за образовање

Инспиративно предавање о вјештачкој интелигенције (AI): Нове могућности за образовање

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење, организовао је предавање на тему „Улога генеративне вјештачке интелигенције (AI) у припреми наставе“. Предавање је одржао Борислав Вукојевић, ма, виши асистент на смјеру Новинарство и комуникологија Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Предавање је одушевило бројну публику, састављену од наставника, студената и других заинтересованих за ову тему. Вукојевић је на врло стручан и инспиративан начин представио потенцијал AI-ја у трансформацији образовних пракси.

Кроз убједљиве примјере, предавач је показао како AI може олакшати и унаприједити рад наставника. Генеративна AI може аутоматизовати креирање лекција, прилагодити садржаје потребама студената, генерисати интерактивне вјежбе и симулације, те омогућити ефикасније праћење напретка студената.

Предавање је отворило дијалог о будућности образовања у ери дигиталне револуције. AI има потенцијал да персонализује учење, чини га доступнијим и интерактивнијим, те омогућити боље резултате учења.

Вукојевић је показао дубоко познавање ове теме, као и способност да сложене концепте представи на јасан и разумљив начин. Његова стручност, ентузијазам и посвећеност теми су инспирисали публику и подстакли на размишљање о новим могућностима у образовању.

Предавање „Улога генеративне вјештачке интелигенције у припреми наставе“ представљало је значајан допринос унапређењу образовних пракси. Овакав догађај је од изузетне важности за едукацију наставника и ширење свијести о потенцијалу AI-ја у трансформацији образовних система.

Предавање је оцијењено као изузетно корисно и инспиративно. Вукојевић је добио бројне комплименте за своју стручност и ангажован приступ теми. Публика је изразила жељу за још оваквим предавањима о актуелним темама у образовању.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

РАДНИ ДОКУМЕНТ

Симпозијум о миграцијама

Симпозијум о миграцијама

filozofski-small
news-image

Са задовољством најављујемо научни симпозијум под називом „Савремене миграције: прилике и изазови“, који ће се одржати у Бањој Луци 01.03.2024. године. Симпозијум организују Факултет политичких наука и Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци.

Мjесто одржавања симпозијума је читаоница Филозофског факултета.

Сврха овог симпозијума је да истражи савремене миграције кроз мултидисциплинарни приступ, сагледавајући могућности и изазове које оне доносе. Кроз програм који обухвата представљање научних радова и дискусије, разматраћемо социолошке, политичке, социјалне, психолошке и друге аспекте миграција. Допринос ће дати стручњаци из различитих области, који ће понудити свеобухватан увид у сложеност феномена миграције.

ПРОГРАМ

Предавање „Улога генеративне вјештачке интелигенције у припреми наставе“

Предавање „Улога генеративне вјештачке интелигенције у припреми наставе“

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему „Улога генеративне вјештачке интелигенције у припреми наставе“ у сриједу, 28.02.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203.

Предавање ће одржати Борислав Вукојевић, ма, виши асистент на смјеру Новинарство и комуникологија Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Генеративна вјештачка интелигенција (AI) револуционира начин на који приступамо припреми наставе, отварајући нове могућности за образовање. Кроз аутоматизацију и персонализацију садржаја, омогућава наставницима да креирају прилагођене лекције које одговарају специфичним потребама и стиловима учења сваког студента. Способност генерисања образовног материјала у реалном времену помаже у смањењу времена потребног за припрему часова, омогућавајући наставницима да се више фокусирају на интеракцију са студентима. AI такође подстиче креативност у настави, нудећи инспиративне идеје за пројекте и активности које потичу учење кроз игру и истраживање. Уз напредне аналитичке алате, генеративна AI може предвидјети подручја у којима студенти могу имати потешкоћа, омогућавајући наставницима да проактивно прилагоде своје методе поучавања. Интеграција вјештачке интелигенције у наставне програме отвара врата персонализованом образовању, гдје се садржај аутоматски прилагођава да одговара интересовањима и способностима сваког студента. Осим тога, AI може генерисати интерактивне вјежбе и симулације које пружају практично искуство у сигурном и контролисаном окружењу. Генеративна вјештачка интелигенција такође може обогатити „онлајн“ учење, омогућавајући креирање динамичних и ангажујућих курсева који се лако ажурирају са најновијим информацијама. Кроз ове иновације, AI не само да побољшава ефикасност и ефективност припреме наставе, већ и обогаћује искуство учења, чинећи га приступачнијим, занимљивијим и успјешнијим за студенте. Овај догађај истражује потенцијал генеративне вјештачке интелигенције у трансформацији образовних пракси, отварајући дијалог о будућности образовања у ери дигиталне револуције. Уже посматрано, главна тема предавања ће бити усмјерена ка рециклирању постојећих садржаја уз помоћ AI.

 

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Добро дошли!