Category: News
Конкурс за упис студената у академској 2024/2025. години
Расписан је конкурс за упис студената у прву годину првог, другог и трећег циклуса студија у академској 2024/2025. години на Универзитету у Бањој Луци.
Текст конкурса објављен је на интернетској страници University of Banja Luka и of the Faculty of Philosophy, као и у дневним новинама.
Конкурс за упис студената у академској 2024/2025. години
Пријављивање кандидата за упис на први циклус студија траје од 24. до 28. јуна 2024. године.
Пријава кандидата на први циклус студија на све чланице може се извршити и електронски путем веб-апликације www.upis.unibl.org .
Пријемни испити су заказани за 1. јул у 9 часова, а сви они кандидати који положе пријемни и остваре право уписа, могу то учинити од 8. до 12. јула 2024. године.
Уколико имате додатних питања за нас око уписа на Филозофски факултет, пошаљите нам мејл на: otvorenavrata@ff.unibl.org или контактирајте контакт особе за студијске програме које су наведене у Информатору.
- Историја: . @ . .
- Филозофија: . @ . .
- Психологија: . @ . .
- Педагогија: . @ . .
- Учитељски студиј: . @ . .
- Предшколско васпитање: . @ . .
Информатор за упис на Филозофски факултет 2024-2025 г.
Други уписни рок
Други уписни рок организоваће чланице Универзитета у Бањој Луци које у првом року не упишу планирани број студената. Конкурс за упис у другом року биће објављен 14. августа, док ће се пријаве за полагање пријемних испита моћи предати од 26. до 30. августа. Академски календар предвидио је да се пријемни испити у другом року полажу 2. септембра, док је упис примљених кандидата од 9. до 13. септембра 2024. године.
Други и трећи циклус студија
Пријаве за упис на други и трећи циклус студија на Универзитету у Бањој Луци могуће су од 24. јуна 2024. године до 4. октобра 2024. године, до када ће кандидати моћи предати своје пријаве. Пријава кандидата на други и трећи циклус студија на све чланице може се извршити и електронски путем веб-апликације upis.unibl.org. Информације о рангирању пријављених кандидата, коначној ранг-листи биће доступне најкасније до 18. 10. 2024. године на интернетским страницама факултета, а упис примљених кандидата обавиће се од 21. до 25. октобра 2024. године.
Quick links
Latest news
Посјета студента и професора са Филозофског факултета Пале
У петак, 7. јуна Филозофски факултет у Бањој Луци посјетили су студенти и професори Студијског програма педагогије са Филозофског факултета Пале Универзитета у Источном Сарајеву.
Студентима и професoрима обратили су се водитељица Студијског програма педагогије проф. др Љиљана Јерковић и предсједник Савеза студената Филозофског факултета Вук Мандић и пожељели добродошлицу.
Приликом те посјете проф. др Бране Микановић је одржао предавање о теми Педагогија у будућности: изазови и перспективе. Предавању су поред наших гостију присуствовали и студенти и професори Студијског програма педагогије са нашег Факултета.
Након дискусије о овој актуелној педагошко-футуролошкој теми разматране су и могућности успостављања интензивније сарадње између студената и професора студијских програма педагогије на ова два факултета, не само у оквиру научно-наставних, већ и ваннаставних активности.
Послије предавања, студенти и професори су имали прилику да разгледају амбијент Филозофског факултета и Кампуса.
Захваљујемо се проф. др Бранки Ковачевић за иницијативу и проф. др Биљани Сладоје Бошњак, водитељици Кадетре за педагогију, за организацију ове студијске посјете.
Quick links
Latest news
Проф. др Мило Ломпар гостовао на трећој трибини „Културна политика Срба у 21. вијеку“
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци успјешно је организовао трећу трибину у серијалу под називом „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Овај догађај, одржан у четвртак, 6. јуна 2024. године, у амфитеатру 203, окупио је велики број заинтересованих студената, професора, чланова академске заједнице и грађанства. Гост трибине био је уважени проф. др Мило Ломпар, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и предсједник Задужбине Милоша Црњанског.
Током свог излагања, професор Ломпар је говорио о културној политици Срба у 21. вијеку, враћајући се на историју Срба 19. и 20. вијека. Истакао је важност националних идеја и културних токова кроз историју, осврнувши се на образовање и његову повезаност са културом, сеобе Срба и њихов културни утицај, као и национално осјећање везано за културу. Посебан акценат је ставио на српско становиште, о којем је писао у својим дјелима, и на потребу за еманципацијом српске културе у савременом добу.
Професор Ломпар је такође потенцирао значај националног развоја и националне свијести, наглашавајући колико су важни интелектуалци и њихова борба за српску културу. Истакао је да Бања Лука има реалне претпоставке да постане један од центара српске културе у будућности, јер има све основне елементе, укључујући културне институције и универзитетски центар.
У свом излагању, професор Ломпар је нагласио да је потребна јасно дефинисана културна политика Срба у 21. вијеку, те да она треба да обухвати кључне циљеве и елементе који ће дефинисати улогу државе, цркве, универзитета, дијаспоре и самосталних умјетника у обликовању културног идентитета. Професор је такође указао на значај стварања мреже културних институција, организација и умјетника те промоције српске културе у свијету.
Трибина је била изузетно успјешна и посјећена, а након излагања уследила је жива дискусија у којој су учесници постављали питања и размијенили мишљења о актуелним изазовима и могућностима за унапређење културне политике. Модератор трибине био је г. Небојша Курузовић, који је вјешто водио разговор и подстицао на активну расправу.
Ова трибина је још једном потврдила значај отворених и стручних дискусија о кључним аспектима културне политике, те је допринијела даљем развоју и еманципацији српске културе у 21. вијеку. Филозофски факултет ће наставити са организовањем оваквих догађаја, те позивамо све заинтересоване да присуствују и буду дио ове важне иницијативе.
Серијал „Културна политика Срба у 21. вијеку“ настављамо у септембру. Позивамо све да нас прате у будућности и активно учествују у наредним трибинама. Добро дошли!
Quick links
Latest news
Програм мобилности за истраживаче Западног Балкана – Пријаве и вебинар
У оквиру међународног пројекта POLICY ANSWERS, у којем учествује Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, још увијек се можете пријавити на Програм мобилности намијењен истраживачима са Западног Балкана.
Позив је отворен до 26. јуна 2024. године. Крените на путовање које ће подићи ваше истраживање и подстакнути сарадњу преко граница унутар истраживачких институција Западног Балкана.
Зашто се пријавити?
Јер волите да упознајете нове истраживачке околине и проширујете своју професионалну мрежу у различитим државама Западног Балкана. Промјена пејзажа никада не може шкодити! Добијате финансијску подршку до два мјесеца, фокусирајући се потпуно на своје истраживање без брига о финансијама. Све то, док сарађујете са водећим истраживачким институцијама и постајете дио шире академске заједнице.
Ко може да се пријави?
Докторанди или постдокторанди који су у последњих седам година одбранили докторат и повезани су са истраживачком или високошколском институцијом у другој држави Западног Балкана.
Погледајте детаље и поднесите своју пријаву до 26. јуна 2024. За више информација: https://www.westernbalkans-infohub.eu/…/western…/
ВЕБИНАР: Програм мобилности Западног Балкана – Питања и одговори
Поштовани кандидати Програма мобилности Западног Балкана, да би вас додатно подржали, учесници POLICY ANSWERS пројекта организује вебинар како би пружили одговоре на сва питања која се могу појавити у вези са процесом пријаве, критеријима подобности и другим темама Програма мобилности Западног Балкана. Придружите се вебинару 12. јуна 2024. у 14:00 сати.
Линк за приступ вебинару је: https://zsigmbh.my.webex.com/zsigmbh.my/j.php?MTID=m412f6d0dc6994ef59ef5b79c7aa87b5c
Регистрација није обавезна, а све информације о вебинару можете пронаћи на:
Quick links
Latest news
Представници Филозофског факултета на обиљежавању 50 година Института за психологију у Скопљу
Продекан за научноистраживачки рад и међународну сарадњу Филозофског факултета у Бањој Луци, проф. др Светлана Боројевић учествовала је на међународној конференцији „Нови хоризонти у психолошкој науци и пракси“ која је одржана у Скопљу. Конференција је организована поводом обиљежавања 50 година постојања Института за психологију Филозофског факултета у Скопљу.
Једна од сесија била је посвећена представљању студија Психологије на факултетима у региону, чиме је професорица Боројевић значајно допринијела размјени искустава и успостављању нових облика сарадње међу институцијама.
Quick links
Latest news
Кампања Генерација за равноправност : Такмичење дигиталне умјетности
UN Women у Босни и Херцеговини организује такмичење дигиталне умјетности у оквиру кампање ,,Генерација за равноправностˮ, с темом редефинисања родних улога и преиспитивања друштвених норми.
,,Генерација за равноправност” водећа је глобална иницијатива у области родне равноправности. Циљ ове иницијативе, коју је покренуо UN Women, јесте осигурати да смјернице Пекиншке декларације и Платформе за акцију из 1995. о уклањању системских препрека које жене спречавају у једнаком учешћу у свим сферама живота буду имплементиране те да Циљеви одрживог развоја буду постигнути.
У такмичењу могу учествовати држављани БиХ, старости од 18 до 35 година (до 16. јуна 2024. године). Жири, сачињен од истакнутих умјетника, активиста и експерата за питања рода, одабраће десет финалиста који ће бити награђени вриједним награда.
Инспирацију за пријаву могуће је пронаћи у сљедећим темама:
- Редефинисање или преобликовање родних улога
- Рушење стереотипа и прихватање једнакости
- Промјена друштвених норми у погледу родно специфичних улога
- Стереотипи и њихово преиспитивање у медијском простору
- Токсична мушкост и промовисање здравих облика изражавања мушкости
- Промовисање родно неутралног језика и инклузивности у комуникацији
- Промовисање родне равноправности на радном мјесту
- Подстицање мушкараца да прихвате улоге у пословима бриге и његе
- Оснаживање жена у традиционално мушки доминантним индустријама
- Рушење препрека за политичко учешће жена
Пријаве су отворене до поноћи 16. јуна 2024. године, а више информација доступно је на линку.
Quick links
Latest news
Трећа трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ | МИЛО ЛОМПАР
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци са задовољством вас позива на трећу трибину у серијалу под називом „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Овај амбициозни пројекат представља серијал од десетак трибина у првој фази активности, дизајнираних да отворе стручну и јавну дискусију о кључним аспектима и изазовима који дефинишу културну политику Срба у савременом добу.
Трећа трибина на Филозофском факултету ће се одржати у четвртак, 6. јуна 2024. године, са почетком у 19:00 часова у амфитеатру 203. Гост трибине је проф. др Мило Ломпар, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, гдје предаје Српску књижевност XVIII и XIX века и Културну историју Срба. Предсједник је Задужбине Милоша Црњанског.
Професор Ломпар је аутор бројних научних радова и монографија, међу којима се истичу дјела „Дух самопорицања“ и „Повратак српском становишту“. Његов научни и истраживачки рад обухвата широк спектар тема, од анализа поетике и стилистике, преко историје идеја и културних токова, до политичке филозофије и идентитетских питања у српској култури.
Поред академског рада, професор Ломпар је активан учесник у јавном и културном животу Србије. Често је гост на трибинама, симпозијумима и конференцијама, гдје износи своје ставове о актуелним друштвеним и културним питањима.
Циљ овог пројекта је да се кроз интерактивна предавања и панел дискусије укаже на значај културне политике, постављајући важна питања о њеној дефиницији, циљевима, кључним носиоцима, улози различитих институција и могућим правним оквирима. Посебан акценат биће стављен на улогу државе, цркве, универзитета, дијаспоре, као и самосталних умјетника у обликовању културног идентитета.
Предавачи и учесници трибина биће угледни српски интелектуалци, културни радници и умјетници из земаља са српском заједницом и културном баштином, укључујући земље бивше Југославије, Аустрије, Њемачке, Италије и Мађарске. Они ће дискутовати о разним аспектима српске културне политике, давајући своје ставове и одговоре на постављена питања.
Све трибине ће се одржавати у просторијама Филозофског факултета, под вођством и модерацијом г. Небојше Курузовића.
Улаз је слободан и позивамо све заинтересоване да дођу и буду дио овог важног догађаја.
Добро дошли!
Quick links
Latest news
AI u науци: „Изазови коришћења вјештачке интелигенције (AI) у припреми и писању научних радова“
У амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 29. маја 2024. године, одржано је предавање под називом “Изазови коришћења вјештачке интелигенције (AI) у припреми и писању научних радова”. Ово предавање је дио програма континуираног професионалног усавршавања наставног особља, организованог од стране Филозофског факултета и Центра за цјеложивотно учење.
Предавање је одржао Борислав Вукојевић, виши асистент на смјеру Новинарство и комуникологија Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.
Вукојевић је истакнуо низ изазова који прате употребу AI у научним истраживањима. Један од најважнијих аспеката је етика. AI може произвести садржај који није оригиналан, што покреће питања плагијаризма и аутентичности. Препознавање плагијата у текстовима које генерише AI постаје све тежи задатак, што угрожава интегритет научних радова.
Квалитет и тачност информација које генерише AI такође су под лупом. Како AI може користити и нетачне податке, верификација и валидација ових информација постају изузетно важне, али и сложене. Поред тога, питање ауторских права и интелектуалне својине остаје нерjешено, јер није увијек јасно ко је прави аутор рада генерисаног помоћу AI.
Предавач је нагласио да је повјерење у AI алате кључно, али да постоје бројни примјери гдје су ови алати направили озбиљне грешке. Због тога је едукација истраживача о ограничењима AI од суштинског значаја. AI, иако напредна, не може у потпуности замијенити људску креативност и критичко размишљање. Вукојевић је истакао да постоје случајеви гдје AI није успјела произвести квалитетан садржај, што доводи у питање њену ефикасност у сложенијим истраживачким задацима.
С друге стране, AI може значајно убрзати истраживачке процесе и допринијети креирању успјешних научних радова. Дискусија о будућности AI у научним истраживањима указала је на потребу за новим регулацијама и етичким стандардима. Практични савјети за одговорно коришћење AI укључују примјену најбољих пракси како би се осигурао квалитет и интегритет научних радова.
Предавање је завршено отвореном дискусијом, која је омогућила учесницима да изнесу своја мишљења и питања. Вукојевић је охрабрио све присутне да наставе истраживање и разумјевање изазова које доноси AI, наглашавајући важност континуираног образовања и прилагођавања новим технологијама.
Овај догађај је још једном показао важност континуираног професионалног усавршавања и пружио корисне увиде у коришћење вјештачке интелигенције у научним истраживањима.
Изазови кориштења АИ у припреми и писању научних радова –
Изазови коришћења вјештачке интелигенције AI у
припреми и писању научних радова
Quick links
Latest news
Предавање “Изазови коришћења вјештачке интелигенције (ВИ) у припреми и писању научних радова“
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Изазови коришћења вјештачке интелигенције (ВИ) у припреми и писању научних радова у сриједу, 29.05.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203.
Предавање ће одржати Борислав Вукојевић, ма, виши асистент на смјеру Новинарство и комуникологија Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.
Коришћење вјештачке интелигенције (ВИ) у припреми и писању научних радова доноси многе изазове који се тичу етике, квалитета информација и ауторских права. Етика је кључна, јер ВИ може креирати садржај који није оригиналан, што отвара питање плагијаризма и аутентичности рада. Постоји и проблем препознавања плагијата у текстовима генерисаним ВИ-ом, што може угрозити интегритет научних истраживања. Квалитет и тачност информација су такође забрињавајући, јер ВИ може користити податке који нису увијек тачни, што може довести до грешака у истраживањима. Верификација и валидација информација генерисаних ВИ-ом постају неопходне, али и захтјевне. Ауторска права и интелектуална својина представљају још један изазов, јер није увијек јасно ко је прави аутор рада генерисаног уз помоћ ВИ-а. Правни аспекти коришћења ВИ-а у писању још увијек нису потпуно разјашњени, што ствара несигурност код истраживача.
Повјерење у ВИ алате такође је кључно питање, јер постоје примјери гдје су ови алати направили озбиљне грешке. Образовање истраживача о ограничењима ВИ-а постаје све важније како би се избјегле овакве ситуације. Ограничења у креативности су очигледна, јер ВИ још увијек не може у потпуности замијенити људску креативност и критичко размишљање. Постоје примјери гдје ВИ није успјела произвести квалитетан садржај, што доводи у питање њену ефикасност у сложенијим истраживачким задацима. С друге стране, постоје позитивни примјери гдје је ВИ помогла у убрзавању истраживања и креирању успјешних научних радова. Дискусија о будућности ВИ-а у научним истраживањима указује на потребу за новим регулацијама и етичким стандардима. Практични савјети за одговорно коришћење ВИ-а укључују најбоље праксе које истраживачи требају слиједити како би осигурали квалитет и интегритет својих радова. На крају, отворена питања и дискусија омогућавају даљње истраживање и разумијевање ових комплексних изазова, истичући потребу за континуираним образовањем и прилагођавањем новим технологијама.
Важно!
Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.
Quick links
Latest news
Професори Војне академије гостовали на Филозофском факултету
Пуковник проф. др Далибор Денда и пуковник доц. др Слободан Ђукић са Војне академије Универзитета одбране гостовали су на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 24. маја 2024.
Пуковник Денда одржао је предавање „Стварање модерне српске војске (1878–1912)”, а пуковник Ђукић предавање „Ађутанти српски владара (1838–1918)”. Они су представили и своје књиге: Далибор Денда, „Шлем и шајкача: војни фактор у југословенско-немачким односима (1918–1941)” и Слободан Ђукић „Страни утицај на развој српске војне доктрине у 19. и првој деценији 20. века”.
Предавањима и представљању књига присуствовали су професори и студенти Филозофског факултета и Факултета политичких наука, као и представници Трећег пјешадијског (Република Српска) пука при Оружаним снагама Босне и Херцеговине.
Пуковници Војске Србије, заједно са наставним особљем и студентима Универзитета у Бањој Луци, посјетили су Спомен-собу Школског центра оклопно-механизованих јединица Југословенске народне армије, Друге оклопне бригаде и Центра војних школа Војске Републике Српске.
Гостовање професора Војне академије остварено је на основу споразума о сарадњи између Универзитета одбране и Универзитета у Бањој Луци, који обухвата и размјену наставног особља.
Иницијатор и организатор гостовања професора Војне академије био је проф. др Горан Латиновић, уз подршку проф. др Срђана Душанића, декана Филозофског факултета, а модератор предавања и представљања књига био је доц. др Никола Ожеговић.
СТВАРАЊЕ МОДЕРНЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ 1878-1912 – Пуковник проф. др Далибор Денда (АУДИО)
АЂУТАНТИ СРПСКИХ ВЛАДАРА 1838- 1918 – Пуковник доц др Слободан Ћукић (АУДИО)