Млади психолози у Банском двору открили тајне бољег функционисања: Како управљати собом у 21. вијеку

Млади психолози у Банском двору открили тајне бољег функционисања: Како управљати собом у 21. вијеку

filozofski-small
news-image

У препуној сали Банског двора одржано је још једно у низу традиционалних предавања које Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци поклања широј заједници. Овог пута, у потпуно новом руху и са освјежавајућим приступом, грађанима су се представили студенти друге године студијског програма Психологије, уз менторство доц. др Соње Станчић.

Тема предавања била је изузетно актуелна и корисна: Извршне (егзекутивне) функције – скуп менталних процеса који нам помажу да планирамо, фокусирамо се, започнемо и завршимо задатке, управљамо емоцијама и доносимо боље одлуке. У складу с тим, предавање је носило симболичан назив, јер су предавачи, као прави оркестар, на атрактиван, професионалан и јединствен начин представили ову комплексну тему.

Предавачи су били студенти:

Анђела Кшан, Анамарија Субић, Андреа Кременовић, Марија Филиповић, Јована Ћеркета, Аделиса Шањта, Данило Диљевић, Емилијан Алиша, Драгиша Миловановић, Уна Пилиповић, Јован Миљановић, Катарина Михајловић и Теодора Николић.

Заједно су публици понудили увиде, технике и алате за свакодневно побољшање квалитета живота.

Кроз јасно структурисане и садржајно богате презентације, студенти су одговорили на питања попут:

  • Како ефикасније управљати пажњом?
  • Шта значи добра саморегулација?
  • Како доносити квалитетније одлуке?
  • На који начин започети задатке без одлагања?
  • Како се изборити с емоционалним импулсима?

Публика, која је попунила салу до посљедњег мјеста, с великим интересовањем је пратила излагања и активно учествовала. Многи су одмах почели примјењивати предложене технике – од једноставних стратегија за јачање пажње, до метода саморефлексије и регулације стреса.

„Егзекутивне функције користимо сваког дана, али ријетко размишљамо о томе како функционишу и колико су важне за наше лично и професионално функционисање. Учење о њима доприноси бољем планирању, организацији, емоционалној стабилности и постизању циљева“, поручили су организатори.

Ово предавање је још један доказ да академска заједница може снажно доприносити друштву – не само кроз теорију, већ и кроз практичну примјену знања. Младе снаге Филозофског факултета показале су да знање не познаје границе, када се дијели са ентузијазмом, стручношћу и емпатијом.

Одржан научни скуп „Срби у Великој источној кризи (1875–1878)“ на Филозофском факултету

Одржан научни скуп „Срби у Великој источној кризи (1875–1878)“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 29. маја 2025. године, успјешно је одржан научни скуп под називом „Срби у Великој источној кризи (1875–1878) — 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење“. Скуп је организовало Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, уз подршку Филозофског факултета и под генералним покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске.

Овај значајан догађај окупио је седамнаест угледних истраживача и историчара из Републике Српске и Србије, са циљем свеобухватног научног и друштвеног сагледавања околности, тока и дугорочног значаја ратова који су, у оквиру Велике источне кризе, означили кључну прекретницу у процесу ослобођења и уједињења српског народа.

Присутне је на почетку поздравио проф. др Боривој Милошевић, предсједник Удружења историчара „Милорад Екмечић“ и професор на Катедри за историју Филозофског факултета. Он је истакао значај обиљежавања овог јубилеја: „У овој години 2025. када се обиљежава неколико великих историјских јубилеја, почевши од 80 година од завршетка Другог свјетског рата, 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, ево обиљежавамо дакле још један велики национални јубилеј, 150 година од почетка избијања Невесињске пушке и почетка Велике источне кризе.“ Професор Милошевић је нагласио да „овај догађај није само једна уска српска и национална прича, већ је у историјској науци одавно означен као догађај од највишег европског, политичког и дипломатског значаја у 19. вијеку.“

Уводно пленарно предавање на тему „Херцеговачки устанак – почетак Велике револуције српског народа 1875-1878. године“ одржао је др Александар Растовић, дајући темељан преглед догађаја који су уздрмали Балкан и Европу.

Током три радне сесије, угледни истраживачи из Републике Српске и Србије представили су своја истраживања која су обухватила широк спектар аспеката Велике источне кризе. Излагања су се кретала од детаљних анализа локалних дешавања и друштвених прилика у Босни и Херцеговини, преко улоге јавног мњења и добровољачких покрета, до међународних димензија кризе, укључујући дипломатске активности великих сила, парламентарне дебате и војне операције. Такође, разматрани су и аспекти попут судбине избјеглог становништва, медијског праћења сукоба, те савремених историографских тумачења кључних догађаја и личности овог преломног периода.

Професор Милошевић је такође најавио да ће радови са скупа бити објављени: „У некој трећој фази овог нашег пројекта, Удружење је замислило да сви радови који ће данас бити презентовани буду објављени кроз два тематска броја српског историјског часописа, дакле научног часописа који издаје Удружење историчара Републике Српске ‘Милорад Екмечић’.“

Научни скуп је завршен конструктивном дискусијом, а закључено је да овакви догађаји значајно доприносе бољем разумијевању сложених историјских процеса и њиховог утицаја на савремено доба. Како су организатори закључили: „Нема сумње да је ово јубилеј од највишег националног значаја… и ми смо на неки начин поносни, Удружење историчара Републике Српске, што заправо почињемо – ово су први догађаји у низу заправо обиљежавања 150. годишњице Невесињске пушке.“

Фото: Неђо Малешевић

Професори и студенткиње Филозофског факултета на конференцији „Мир и образовање“ у Сарајеву

Професори и студенткиње Филозофског факултета на конференцији „Мир и образовање“ у Сарајеву

filozofski-small
news-image

Професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци – проф. др Срђан Душанић, проф. др Александра Хаџић и проф. др Ивана Зечевић, заједно са студенткињама Анђелом Лазић и Тијаном Чутуром, учествовали су на конференцији „Мир и образовање“, која је одржана у Сарајеву од 19. до 21. маја 2025. године. Организатор догађаја био је Центар за образовне иницијативе Step by Step, а конференција је окупила стручњаке из области образовања, психологије, педагогије и друштвених наука из читаве Босне и Херцеговине и ширег региона.

Учесници су кроз предавања, панел-дискусије и радионице размењивали знања и искуства о улози образовања у изградњи мира, промовисању инклузивности и јачању демократских вриједности у образовним системима. Представници нашег факултета дали су значајан допринос дискусијама о професионалном развоју наставника, образовању за мир и улози универзитета у друштвеној трансформацији.

Посебно је истакнуто представљање нашег Психолошког савјетовалишта за студенте и студенткиње, које је прво психолошко савјетовалиште на универзитетима у Босни и Херцеговини, као примјер добре праксе и подршке студентима.

Научни скуп: Срби у Великој источној кризи (1875–1878)

Научни скуп: Срби у Великој источној кризи (1875–1878)

filozofski-small
news-image

У организацији Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, 29. маја 2025. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће одржан научни скуп под називом „Срби у Великој источној кризи (1875–1878) — 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење“. Скуп ће бити реализован у Плавој сали са почетком у 10.00 часова.

Овај значајан догађај окупиће угледне историчаре из Републике Српске и Србије, са циљем научног и друштвеног сагледавања околности, тока и значаја ратова који су, у оквиру Велике источне кризе, обиљежили почетак процеса ослобођења и уједињења српског народа.

Поред домаћих историчара, на скупу ће учествовати и бројни гости из Србије, међу којима су др Александар М. Савић са Филозофског факултета у Београду, др Ања Николић и др Душан Фундић са Балканолошког института САНУ, као и др Радомир Ј. Поповић и др Нино Делић из Историјског института у Београду, док ће уводно предавање одржати др Александар Растовић.

Генерални покровитељ научног скупа је Кабинет предсједника Републике Српске.

Предавање| Мозак као диригент: Како боље управљати временом и емоцијама?

Предавање| Мозак као диригент: Како боље управљати временом и емоцијама?

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове. 

Дванаесто предавање на тему МОЗАК КАО ДИРИГЕНТ (Шта је кључ свакодневног доброг функционисања, бољег планирања и управљања сопственим временом и емоцијама?) одржаће студенти друге године студијског програма Психологије под менторством др Соње Станчић, доцента на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. 

Знамо ли чиме све можемо да управљамо?

Ако вас занима како доносити боље одлуке, како успоставити контролу над својом пажњом, као и како је искористити у започињању задатка, шта је саморегулација и како нам може користити у 21. вијеку, онда је ово предавање за Вас!

Све ово и много више је дио егзекутивних функција које свакодневно користимо, али о томе много не размишљамо, а још мање знамо.

Студенти друге године студијског програма Психологије Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, под менторством доц. др Соње Станчић, у новом руху доносе једну у низу тема о којима се не говори довољно. Учење управо о егзекутивним (извршним) функцијама доприноси укупном квалитету многих сегмената живота.

Дозволите новим и интересантним знањима, као и корисним техникама да уплове у Ваш живот и помогну Вам да адекватније њиме диригујете.

Предавање ће се одржати у сриједу, 28. 05. 2025. године у 18 часова у Вијећници Банског двора.

Молим Вас да прослиједите позив онима за које сматрате да би ово предавање било занимљиво и корисно.

Улаз је слободан, добро дошли!

Одржано предавање др Оливера Тошковића: „Мрачна страна науке – (не)повјерење у ауторитете“

Одржано предавање др Оливера Тошковића: „Мрачна страна науке – (не)повјерење у ауторитете“

filozofski-small
news-image

У петак, 23. маја 2025. године одржано је изузетно посјећено и инспиративно јавно предавање под називом „Мрачна страна науке – (не)повјерење у ауторитете“. Предавање је одржао др Оливер Тошковић, сарадник Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Др Тошковић је својим излагањем публику провео кроз сложену тему повјерења у научне ауторитете, освјетљавајући како историјске тако и савремене дилеме које прате научни рад и његову рецепцију у јавности. Предавање је било фокусирано на епистемолошке и друштвене аспекте „позивања на ауторитет“, истражујући границе између легитимног ослањања на стручност и потенцијалних злоупотреба.

Посебна пажња посвећена је феномену „мрачне стране науке“, гдје је др Тошковић, кроз низ интересантних примјера из различитих научних области, илустровао како и признати научници понекад могу одступити од строго научно провјерљивих метода и етичких начела. Поменути су примјери од Милграмовог експеримента, преко историјских личности попут Питагоре, Њутна и Парацелзуса, па све до савремених контроверзи попут оних везаних за рад Ендруа Вејкфилда. Ови примјери послужили су као основа за дискусију о одговорности научника, кредибилитету научних сазнања и утицају који ауторитети имају на научну и ширу друштвену заједницу.

Предавач је нагласио важност критичког мишљења и континуираног преиспитивања, како би се одржао интегритет науке и изградило здраво повјерење јавности. Излагање је пратила жива дискусија са студентима, наставницима и осталим присутним гостима, који су имали прилику да поставе питања и размијене мишљења о овој важној теми.

Предавање др Оливера Тошковића представља значајан допринос академској заједници Филозофског факултета и шире, подстичући на промишљање о суштини науке и улози коју она има у савременом друштву.

Фото: Неђо Малешевић

Одржана радионица „Развој приступачне и инклузивне наставе“ за наставно особље УНИБЛ

Одржана радионица „Развој приступачне и инклузивне наставе“ за наставно особље УНИБЛ

filozofski-small
news-image

У четвртак, 22. маја 2025. године одржана је радионица под називом „Развој приступачне и инклузивне наставе“, намијењена наставном особљу Универзитета. Радионицу су реализовали проф. др Драженко Јоргић са Филозофског факултета и Бојана Трбић, водитељица Центра за подршку студентима са инвалидитетом УНИБЛ.

Учесници су имали прилику да се кроз предавање и интерактивну дискусију упознају са савременим педагошким приступима који унапређују приступачност наставе и омогућавају равноправно учешће свих студената у наставном процесу. Посебан акценат предавачи су ставили на препреке са којима се сусрећу студенти са инвалидитетом у оквиру високог образовања – од архитектонских баријера до неприлагођених наставних материјала и нефлексибилних облика евалуације.

Према ријечима предавача, инклузија није индивидуална одлука, већ системска обавеза наставно-научне заједнице. Како су истакли, „Кључно је да наставници крену од питања – шта ја могу учинити да моји часови буду приступачнији – а не да чекају да им студент скрене пажњу на своје потребе.“

Проф. др Драженко Јоргић је посебно нагласио значај универзалног дизајна за учење (UDL) као модела који предвиђа различите начине представљања садржаја, ангажовања студената и провјере знања, чиме се у старту смањују баријере у учењу. Током презентације приказани су и конкретни примјери добре праксе, као и алати који могу допринијети прилагођавању наставног процеса.

Овакве радионице представљају важан корак ка изградњи академске културе која препознаје различитости и активним приступом омогућава једнаке шансе за све студенте.

Овим догађајем настављено је обиљежавање Седмице једнакости, инклузије и различитости (16–23. мај), која се реализује у оквиру стратешких активности Акрос алијансе.

Фото: Неђо Малешевић

Тимски дух и академске вриједности у фокусу студијског путовања запослених Филозофског факултета

Тимски дух и академске вриједности у фокусу студијског путовања запослених Филозофског факултета

filozofski-small
news-image

У периоду од 16. до 18. маја 2025. године реализовано је студијско путовање запослених Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, са обиласком културно-историјских и природних локалитета у Херцеговини. Ово путовање је представљало значајну активност у оквиру стратешког правца развоја факултета како је дефинисано у Плану рада и развоја Филозофског факултета за академску 2024/2025.

Програм путовања обухватио је посјете Титовом бункеру у Коњицу, Благај текији, водопаду Кравице, манастирима Тврдош и Завала, пећини Вјетреница, као и Херцеговачкoј Грачаници, Музеја Херцеговине и самог града Требиња. Учесници су, осим културног садржаја, имали прилику да боље упознају колеге, ојачају међусобне односе и кроз неформалне разговоре размијене искуства.

Овакви облици заједничких активности доприносе изградњи јачег колективног духа, што је од непроцјењивог значаја за унапређење укупне академске и административне климе на Факултету. Као што је наведено у наведеном плану развоја, један од циљева јесте и „унапређење организационе климе“ као и „организација активности које омогућавају професионални, али и лични развој запослених“.

Филозофски факултет остаје досљедан у настојањима да, кроз различите форме формалног и неформалног окупљања, гради подстицајан академски амбијент који повезује образовање, културу и хумани однос у колективу.

Одржана пројекција и анализа филма „Чудо“ у оквиру Седмице једнакости, инклузије и различитости

Одржана пројекција и анализа филма „Чудо“ у оквиру Седмице једнакости, инклузије и различитости

filozofski-small
news-image

У сриједу, 21. маја 2025. године на Филозофском факултету успјешно је реализована пројекција и анализа филма „Чудо“ („Wonder“). Овај догађај био је дио програма обиљежавања Седмице једнакости, инклузије и различитости  (16–23. мај) која се реализује као дио стратешких активности Акрос алијансе на нашем факултету.

Модераторице догађаја, студенткиње треће године психологије Марија Пешевић и Милица Ћурчија, најприје су присутне упознале са теоријским аспектима инклузивности. Марија Пешевић је истакла да је инклузија процес стварања једнаких услова и прилика за све, наглашавајући да се дискриминација често јавља због урођене људске потребе за припадањем групи, али и због страха од непознатог и стереотипа научених у породици и друштву. Милица Ћурчија је додала да су кроз историју различите групе (жене, ЛГБТ особе, особе са инвалидитетом, националне мањине, сиромашни, мигранти, избјеглице, старије особе) захтијевале инклузију. Нагласила је важност инклузије како за појединца, који се кроз њу осјећа способно и вриједно, тако и за друштво које тежи ка праведности.

Након уводног излагања, услиједила је пројекција дирљивог играног филма „Чудо“, који прати причу дјечака са физичким инвалидитетом и његово суочавање са школским окружењем. Филм је послужио као одлична основа за дискусију о различитим аспектима инклузивности, (не)поштовању различитости у школском и академском контексту.

Током анализе, студенткиње су подстакле публику на размишљање о позицији жртве, насилника, али и осталих актера у инклузивном процесу. Разговарало се о факторима који доприносе прихватању или одбацивању другачијих, као и о важности емпатије и разумијевања. Дискусија је била интерактивна, а присутни су активно учествовали, дијелећи своја запажања и искуства.

Догађај је још једном потврдио посвећеност Филозофског факултета промоцији вриједности једнакости, инклузије и поштовања различитости, те пружио вриједан увид у сложене механизме социјалне интеракције и прихватања.

Фото: Неђо Малешевић

Мрачна страна науке: Предавање др Оливера Тошковића на Филозофском факултету

Мрачна страна науке: Предавање др Оливера Тошковића на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује јавно предавање под насловом „Мрачна страна науке – (не)повјерење у ауторитете“, које ће одржати др Оливер Тошковић, сарадник Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Предавање ће се одржати у петак, 23. маја 2025. године, са почетком у 12.00 часова, у амфитеатру 203.

У фокусу излагања је једна од најважнијих епистемолошких и друштвених дилема савременог доба – питање повјерења у научне ауторитете. Предавач ће се осврнути на аргумент „позивања на ауторитет“, његову примјену и злоупотребу, али и на проблеме када се и признати научници удаљавају од научно провјерљивих метода и етичких начела.

Кроз примјере из различитих научних области, др Тошковић ће указати на феномен „мрачне стране науке“, гдје се постављају питања одговорности, кредибилитета и утицаја ауторитета на научну и друштвену заједницу.

Предавање је отворено за све заинтересоване наставнике, сараднике, студенте и ширу јавност.

Добро дошли.