Позив за мале грантове у оквиру пројекта POLICY ENLARGE

Позив за мале грантове у оквиру пројекта POLICY ENLARGE

filozofski-small
news-image

Мали грантови за пројекте сарадње подржавају краткорочну прекограничну сарадњу и мобилност која укључује истраживаче, умјетнике, креативне професионалце и предузетнике. Инструмент обезбјеђује до 5.000 евра по гранту за мобилност, са подршком у распону од 2.500 до 5.000 евра по особљу у зависности од формата и стопом финансирања до 80% оправданих трошкова.

Шта се може подржати?

Инструмент подржава пројекте краткорочне мобилности, размјене знања, изградње партнерстава и сарадње између високошколских установа, организација за истраживање и иновације (R&I), креативних професионалаца, креативних индустрија и инкубационих мрежа.

Ко може да се пријави?

Пријаве могу укључивати истраживаче, умјетнике или предузетнике повезане са независним правним субјектима. Партнери могу бити основани: у двије различите земље у процесу проширења које испуњавају услове или у земљи у процесу проширења која испуњава услове заједно са подобним домаћином у држави чланици ЕУ.

Документација позива такође дозвољава гостовање у државама чланицама ЕУ и њиховим прекоморским земљама и територијама, као и у земљама придруженим програму Хоризонт Европа. Пријављени морају бити држављани земље у процесу проширења која испуњава услове или имати сталну дозволу боравка у земљи у процесу проширења.

Земље у процесу проширења које испуњавају услове су Албанија, Босна и Херцеговина, Грузија, Косово*, Молдавија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија, Турска и Украјина.

Више информација на: https://www.enlargement-infohub.eu/calls/policy-enlarge-funding-instrument-3-small-grants-for-people-to-people-cooperation-projects/

Позив је организован у оквиру међународног пројекта POLICY ENLARGE у којем је Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци један од партнера.

Потписан споразум о сарадњи Филозофског факултета, Центра за надареност НАУМ и Менсе БиХ

Потписан споразум о сарадњи Филозофског факултета, Центра за надареност НАУМ и Менсе БиХ

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Менса Босне и Херцеговине потписали су 5. новембра 2026. године споразум о сарадњи. Споразум пружа оквир за развој заједничких образовних, истраживачких и стручних програма, размјену знања и искустава и реализацију активности од заједничког интереса.

Споразум су на Филозофском факултету потписали декан проф. др Срђан Душанић и предсједник Менсе Босне и Херцеговине Растко Зељковић. Састанку су присуствовали и проф. др Милица Дробац Павићевић, руководилац Центра за надареност НАУМ, и Зоран Санковић, мрежни администратор Факултета.

Центар за надареност НАУМ и Менса БиХ настављају сарадњу

Потписивање споразума надовезује се на досадашњу сарадњу Центра за надареност НАУМ и Менсе БиХ, у оквиру које су реализована јавна предавања о интелигенцији и даровитости. Намијењена широј јавности, предавања су била посвећена разумијевању способности даровитих појединаца, њихових потреба и изазова са којима се сусрећу.

Важну спону у овој сарадњи представља и дугогодишњи стручни ангажман проф. др Милице Дробац Павићевић, која већ десет година обавља улогу званичног психолога Менсе БиХ.

Центар за надареност НАУМ, који дјелује у оквиру Филозофског факултета, усмјерен је првенствено на препознавање и развој потенцијала даровите дјеце и младих. Менса окупља особе са високим квоцијентом интелигенције, па сарадња повезује сродна интересовања и искуства у раду са даровитима, отварајући простор за размјену знања и развој заједничких програма.

Јавна предавања и нови програми подршке даровитима

Споразум предвиђа могућност реализације заједничких образовних, истраживачких и стручних пројеката, програма усавршавања, организације научних и стручних скупова и других активности од заједничког интереса.

Кроз сарадњу Центра за надареност НАУМ и Менсе БиХ планиран је наставак јавних предавања о интелигенцији и даровитости, као и развој нових активности посвећених даровитој дјеци, младима и одраслима.

Циљ заједничког рада је да ове теме буду видљивије у јавности и да се допринесе бољем разумијевању потреба даровитих. Повезивањем академских знања и стручног искуства, Факултет, кроз рад Центра за надареност НАУМ, и Менса БиХ настојаће да подрже стварање подстицајнијег окружења за развој њихових способности и допринос заједници.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

XXVII Бањалучки новембарски сусрети 13. новембра на Филозофском факултету

XXVII Бањалучки новембарски сусрети 13. новембра на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У петак, 13. новембра 2026. године, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци одржаће се XXVII научни скуп са међународним учешћем „Бањалучки новембарски сусрети“. Отварање је у 10.00 часова у амфитеатру 203. Научни програм почеће пленарним предавањем о менталном здрављу студената, а од поднева ће се рад наставити у четири секције, за филозофију, историју, педагошке науке и психологију.

Традиција научних сусрета у Бањој Луци

Филозофски факултет свој централни научни скуп организује сваке године од 2000, а назив „Бањалучки новембарски сусрети“ скуп носи од 2016. године. Међу ауторима овогодишњих излагања су истраживачи из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Пољске. Дио излагача придружиће се раду секција онлајн.

Већ више од двије деценије ови сусрети пружају истраживачима прилику да са колегама разговарају о изворима које користе, упореде налазе и размотре различита тумачења истог питања. За студенте је посебно драгоцјено што могу да чују и разговор који слиједи послије излагања – управо се ту често најјасније види како је аутор дошао до закључка и шта још остаје да се истражи.

Како академска заједница може да подржи студенте?

Пленарно предавање „Ментално здравље студената: од индивидуалних изазова до заједничке одговорности академске заједнице“ одржаће проф. др Марина Видаковић са Свеучилишта у Задру. Предавање отвара питање које се тиче и студената и наставника – како на вријеме препознати тешкоће са којима се студенти суочавају и какву им подршку универзитет може пружити током студија.

О менталном здрављу биће ријечи и у секцији за психологију. Једно од излагања посвећено је вези између основних психолошких потреба студената и анксиозности и депресивности које доживљавају.

О чему ће се разговарати у четири секције?

У секцији за филозофију једно од излагања вратиће слушаоце у Кантову учионицу. Шта нам биљешке његових студената откривају о предавањима која је држао? Други аутори говориће о вези између суђења и преузимања одговорности у Брандомовом читању Канта, као и о томе како дигитално окружење мијења односе међу људима.

Историчари ће разматрати права и положај калуђера у Душановом законику и начин на који је бечка сатирична штампа писала о Босни и Херцеговини 1878. године. Посебно излагање биће посвећено натписима древних Маја – чему су служили и какве су поруке преносили.

У секцији за педагошке науке истраживачи ће, између осталог, упоредити како наставници, а како ученици виде своје међусобне односе у учионици. Биће ријечи и о васпитним стиловима родитеља и подршци породици, док ће једна студија случаја приближити рад васпитача са дјецом предшколског узраста која испољавају изазовна понашања.

У секцији за психологију, поред менталног здравља студената, теме ће бити и усамљеност, професионално сагоријевање и подложност преварама на интернету. Једно истраживање бави се и питањем могу ли велики језички модели да опонашају начин на који појединци расуђују о моралним питањима.

Ово је само дио тема које ће излагачи представити. Комплетан програм скупа, са именима свих аутора, насловима излагања, сатницом и распоредом по учионицама, доступан је у наставку:

Регистрација учесника трајаће од 9.00 до 10.00 часова. Прва сесија у све четири секције предвиђена је од 12.00 до 14.00 часова. Поподневни програм почиње у 15.45 часова, а посљедња сесија завршава се у 18.45 часова.

Књига сажетака БЛНС 2026

Позивамо студенте, наставнике, истраживаче и све заинтересоване да нам се у петак, 13. новембра, придруже на Филозофском факултету у Бањој Луци. Добро дошли сте на отварање и пленарно предавање у 10.00 часова, као и на појединачна излагања током дана. Погледајте програм, одаберите тему која вас занима и дођите да чујете ауторе и учествујете у разговору.

Плакат XXVII научног скупа „Бањалучки новембарски сусрети“ са датумом 13. новембар 2026. и називом Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Професори Филозофског факултета гостујући предавачи у Берлину

Професори Филозофског факултета гостујући предавачи у Берлину

filozofski-small
news-image

Проф. др Владимир Турјачанин и проф. др Срђан Душанић са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци од 26. до 31. октобра 2026. године држе наставу из предмета „Социјална психологија насиља и помирења“ (Social Psychology of Violence and Reconciliation). Настава се одржава у Берлину, у склопу Еразмус Мундус заједничког мастер програма „Социјална психологија трансформације“ (Erasmus Mundus Joint Master’s Programme in Social Psychology of Transformation – SPOT), у сарадњи са Међународним психоаналитичким универзитетом у Берлину.

Курс похађају студенти из десетак земаља и баве се тиме како обични групни процеси прерастају у предрасуде и колективно насиље, шта одржава подјеле након сукоба и шта заиста помаже помирењу. Теме обухватају социјални идентитет, конформизам и послушност ауторитету, екстремизам, улогу религије у сукобима и помирењу, међугрупни контакт и моделе помирења.

Учешће у овом програму доприноси међународној видљивости Филозофског факултета и потврђује да су истраживања насиља и помирења из нашег друштва релевантна и за европски академски простор.

Унапређивање наставничких компетенција кроз Еразмус+ пројекат BEWBU: Обука за комбиновано учење на Филозофском факултету

Унапређивање наставничких компетенција кроз Еразмус+ пројекат BEWBU: Обука за комбиновано учење на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру међународног Еразмус+ пројекта „Комбиновано образовање на универзитетима Западног Балкана“ (Blended Education in Western Balkan Universities – BEWBU), на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће организована дводневна обука универзитетских наставника посвећена развоју педагошких и дигиталних компетенција за примјену комбинованог учења у високошколској настави.

Обука ће бити реализована 4. новембра и 9. децембра 2026. године, у Хибридној учионици Филозофског факултета (учионица 316), у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење Филозофског факултета.

Програм је осмишљен као интерактивни семинар са елементима вршњачког учења и размјене наставничких искустава, а намијењен је првенствено наставницима Филозофског факултета, уз могућност учешћа академског особља других организационих јединица Универзитета у Бањој Луци.

Циљ обуке је оснаживање универзитетских наставника за планирање, реализацију и вредновање комбинованог учења (blended learning), које повезује непосредну наставу са синхроним и асинхроним активностима у дигиталном окружењу. Посебна пажња биће посвећена педагошки сврсисходној примјени дигиталних технологија, активном учешћу студената и развоју рефлексивне наставне праксе.

Први блок обуке, 4. новембра, од 12.00 до 14.00 часова, под називом „Како да користимо Хибридну учионицу? Креирање дигиталних окружења за учење“, обухватиће практичне активности усмјерене на осмишљавање онлајн наставних садржаја, примјену дигиталних алата за сарадничко учење, израду дигиталних наставних материјала и употребу електронског портфолија. Обуку ће водити доц. др Љубиша Мићић, ма Ђорђе Стоисављевић и Зоран Санковић.

Други блок, 9. децембра, од 12.00 до 16.00 часова, биће посвећен примјени комбинованог образовања у универзитетској настави, као и његовим педагошким и дидактичким основама. Кроз представљање примјера добре праксе, дискусију и размјену искустава биће разматране могућности трансформације традиционалне наставе, начини активирања студената и успостављања квалитетне интеракције у непосредном и дигиталном окружењу. У реализацији овог блока учествоваће проф. др Маргарета Скопљак, проф. др Татјана Михајловић, Зоран Санковић, проф. др Љиљана Јерковић и проф. др Тамара Прибишев Белеслин.

Ова активност представља допринос континуираном професионалном развоју академског особља, унапређивању квалитета високошколске наставе и јачању капацитета Филозофског факултета за примјену иновативних образовних приступа.

Кроз реализацију пројекта BEWBU, Филозофски факултет наставља да подржава дигиталну трансформацију високог образовања, међународну сарадњу и развој наставе усмјерене на активно учење и потребе савремених студената.

Пројекат BEWBU (бр. 101179451) суфинансира Европска унија у оквиру програма Еразмус+.

Обавјештење за студенте ванредног студија предшколског васпитања

Обавјештење за студенте ванредног студија предшколског васпитања

filozofski-small
Наставници Катедре за педагогију и методике на међународној конференцији у Ужицу

Наставници Катедре за педагогију и методике на међународној конференцији у Ужицу

filozofski-small
news-image

Наставници Катедре за педагогију и методике Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци учествовали су на Међународној научној конференцији „Васпитање и образовање: изазови, могућности и перспективе“, која је одржана 23. октобра 2026. године на Педагошком факултету у Ужицу Универзитета у Крагујевцу. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци био је један од суорганизатора конференције.

Конференција је организована у сарадњи са више високошколских и научних институција из региона. На скупу су представљена 52 научна рада, а учествовала су 92 учесника из више земаља. Програм је обухватио пленарна излагања и рад у двије секције. 

Са Катедре за педагогију и методике радове су представили проф. др Љиљана Јерковић, проф. др Маргарета Скопљак, проф. др Татјана Михајловић, проф. др Тања Станковић Јанковић, ма Немања Вукановић, проф. др Славиша Јењић и доц. др Тања Глишић.

Излагања наставника Катедре бавила су се питањима васпитања дјеце у породичном контексту, добробити и укључености дјеце најранијег узраста, сарадње предшколских установа и основних школа у Републици Србији и Републици Српској те рефлексивне праксе и стручног усавршавања наставника. Овим темама наставници Катедре допринијели су разматрању кључних изазова савременог васпитања и образовања, од најранијег узраста до професионалног развоја оних који васпитно-образовни рад непосредно остварују.

Радови представљени на конференцији објављени су у зборнику радова.

Душан Крцуновић на Филозофском факултету: о културној политици, идентитету и смислу образовања

Душан Крцуновић на Филозофском факултету: о културној политици, идентитету и смислу образовања

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 22. октобра 2026. године одржана је четрнаеста трибина из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост је био проф. др Душан Крцуновић, професор Филозофског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Кроз разговор који је водио Небојша Курузовић размотрена су питања културног идентитета, односа личности и заједнице, смисла образовања и повезивања српског културног простора.

Присутне је поздравио декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић, подсјетивши да серијал отвара простор за промишљање културне политике и улоге образовних и културних установа. Нагласио је да разговор о култури обухвата различите области стваралаштва и превазилази границе појединачних држава.

Културни идентитет и одговорност према заједници

Полазећи од античког појма агона, односно борбе и надметања, Крцуновић је говорио о значају јавне ријечи, образлагања ставова и одговорности пред заједницом. Повезао је античко насљеђе са културом части и стида и примјерима чојства и јунаштва у дјелу Марка Миљанова.

У наставку разговора разматрани су хришћанско поимање личности, саборност и улога односа са другима у обликовању идентитета. Крцуновић је указао на значај солидарности, самопреиспитивања и бриге за заједницу, супротстављајући их усмјерености искључиво на личну корист и тржишно надметање.

Душан Крцуновић говори на трибини „Културна политика Срба у 21. вијеку“ на Филозофском факултету у Бањој Луци.

Посебна пажња посвећена је Косову и Метохији као духовном и историјском упоришту српског народа, као и значају српског језика, ћирилице и културног памћења. Гост је говорио и о положају српског језика у Црној Гори те настојањима Матице српске да допринесе очувању културног насљеђа.

Образовање као обликовање цјеловите личности

Једна од средишњих тема трибине било је питање смисла савременог образовања. Крцуновић је нагласио његову хуманистичку димензију, указујући на то да образовни процес треба да развија мишљење, осјећања, саосјећање и одговорност према другима.

„Образовање је обликовање цјеловите људске личности“, истакао је Крцуновић.

Разговор је обухватио и питања оцјењивања, самопроцјењивања и односа између бројчаног вредновања успјеха и суштинског напретка ученика и студената. Гост је указао на значај наставе која подстиче самостално расуђивање и развија однос према истини и заједници.

У завршном дијелу трибине истакнут је значај повезивања младих из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Разматрана је улога образовних путовања, размјена и посјета мјестима историјског памћења, међу којима су Косово и Метохија и Јасеновац, у упознавању заједничког насљеђа и јачању културне блискости.

Снимак трибине ускоро ће бити доступан на званичном Јутјуб каналу Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Позивамо вас да се претплатите на наш канал и пратите сајт и друштвене мреже Факултета како бисте били обавијештени о новим снимцима, предавањима и предстојећим догађајима.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Како користити агенте вјештачке интелигенције у настави и истраживању? Предавање Борислава Вукојевића

Како користити агенте вјештачке интелигенције у настави и истраживању? Предавање Борислава Вукојевића

filozofski-small
news-image

Агенти вјештачке интелигенције и њихова примјена у настави и истраживању биће тема предавања доц. др Борислава Вукојевића, које ће бити одржано у сриједу, 28. октобра 2026. године у 12.00 часова, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Предавање под називом „Нема више четботова: агенти су стварност“ организују Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење, у оквиру континуираног професионалног усавршавања наставног особља и програма „Сриједом на Филозофском“.

Агенти вјештачке интелигенције у настави и истраживању

Примјена вјештачке интелигенције све више обухвата рад са агентима који могу планирати и извршавати задатке уз људски надзор. На предавању ће бити објашњено како се агентима задаје циљ, пружа потребан контекст и одређују границе дјеловања.

Кроз примјере претраге и провјере извора, припреме наставних материјала и израде извјештаја, учесници ће се упознати са задацима које агенти могу преузети, као и са ситуацијама у којима је неопходна стручна процјена.

Посебна пажња биће посвећена провјери тачности резултата, заштити података и одобравањима прије важних радњи. Циљ предавања је да учесници препознају могућности примјене ових алата у свом раду и разумију услове њиховог поузданог и одговорног коришћења.

Плакат предавања Борислава Вукојевића „Нема више четботова: агенти су стварност“, са илустрацијом робота и лаптопа.

О предавачу

Доц. др Борислав Вукојевић запослен је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци. На Катедри за новинарство и комуникологију предаје предмете из области визуелног комуницирања, мултимедијалног новинарства и односа с јавношћу.

Бави се медијском и информационом писменошћу, дигиталним медијима и примјеном вјештачке интелигенције у образовању и професионалном раду. Као консултант сарађује са Унеском на темама медијске и информационе писмености.

Позивамо наставно особље да присуствује предавању и упозна могућности примјене агената вјештачке интелигенције у свакодневним наставним, истраживачким и административним задацима.

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо

Културна политика Срба: Душан Крцуновић на Филозофском факултету

Културна политика Срба: Душан Крцуновић на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“, на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће одржана четрнаеста трибина, у четвртак, 22. октобра 2026. године, са почетком у 19 часова, у амфитеатру 203. Гост трибине биће проф. др Душан Крцуновић, универзитетски професор и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, а разговор ће водити Небојша Курузовић.

Културна политика Срба у 21. вијеку

Серијал трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ окупља истакнуте интелектуалце и стручњаке из региона с циљем отварања стручног и јавног дијалога о културном идентитету, насљеђу и савременим изазовима културне политике.

Кроз разговоре са гостима различитих академских и професионалних профила, Faculty of Philosophy настоји да подстакне критичко промишљање о положају и развоју српске културе у савременом друштву, као и о улози образовних, научних и културних институција.

Четрнаеста трибина наставља овај циклус јавних разговора, пружајући простор за размјену мишљења и разматрање питања значајних за културни и друштвени живот.

Плакат за 14. трибину Културна политика Срба у 21. вијеку са гостом Душаном Крцуновићем на Филозофском факултету у Бањој Луци.

О госту: проф. др Душан Крцуновић

Проф. др Душан Крцуновић ванредни је професор на Студијском програму филозофије Филозофског факултета у Никшићу и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Студије филозофије завршио је у Никшићу, магистрирао 2004. године на Филозофском факултету у Београду, а докторирао 2009. године на Филозофском факултету у Никшићу. Његова научна интересовања обухватају филозофску антропологију, античку филозофију и онтологију.

На матичном факултету предаје Антропологију, Филозофску антропологију и Модерне и савремене правце у онтологији. Био је главни и одговорни уредник филозофског часописа „Луча“, а један је од оснивача Центра за хеленске студије у Подгорици. За предсједника Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори изабран је 2025. године.

Филозофски факултет позива студенте, наставнике и све заинтересоване грађане да присуствују трибини у четвртак, 22. октобра, у 19 часова, у амфитеатру 203. Улаз је слободан.

Снимци свих претходних трибина из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“ доступни су на званичном Јутјуб каналу Филозофског факултета, у оквиру посебне плејлисте

Позивамо вас да се претплатите на Јутјуб канал Филозофског факултета и укључите обавјештења како бисте благовремено били информисани о новим видео-садржајима. У наредном периоду планирано је објављивање додатних предавања, трибина, разговора и других научних, образовних и културних садржаја, доступних академској заједници и широј јавности.