Вебинар „Истраживачки резултати Хоризонт Европа пројеката о демократији и процесу проширења Европске уније“

Вебинар „Истраживачки резултати Хоризонт Европа пројеката о демократији и процесу проширења Европске уније“

filozofski-small
news-image

У тренутку када се политика проширења ЕУ и односа са сусjедством обликује кроз испреплетане демократске, геополитичке и безбједносне изазове, овај вебинар пружа ријетку прилику за директан сусрет са најсавременијим истраживањима у оквиру програма Хоризонт Европа, која се баве основама демократског управљања. Догађај је осмишљен да допринесе истраживачким перспективама од великог значаја за тренутни и будући пакет проширења ЕУ, као и за шире дебате о политици проширења. 

Вебинар ће бити одржан 26. фебруара 2026. године, од 9,30 до 12,30 часова, путем Вебекс платформе, и нуди: 

• Јасније разумијевање структуралних и политичких ограничења и начина на које она утичу на процесе приступања ЕУ. 

• Увид заснован на доказима, који доприноси информисанијој дебати и промишљању политика. 

• Упоредне перспективе између региона ради препознавања заједничких образаца, разлика и специфичних динамика које се често превиђају у појединачним процјенама по земљама. 

• Директан приступ тимовима Хоризонт Европа пројеката, што омогућава дијалог између истраживача, доносилаца одлука и актера цивилног друштва о томе како емпиријски налази могу допринијети обликовању, спровођењу и евалуацији политика ЕУ. 

Фокус вебинара је на кључним изазовима повезаним са демократијом, који се разматрају кроз емпиријска истраживања и упоредне анализе, укључујући: 

• Транзиционе и хибридне режиме, поштовање људских права, забрану дискриминације и права мањина. 

• Корупцију и организовани криминал. 

• Слободу медија, плурализам и слободу изражавања. 

• Дезинформације, стране утицаје и слободу научног истраживања. 

• Приступање ЕУ и основне вриједности, укључујући владавину права и правосуђе. 

Вебинар „Истраживачки резултати Хоризонт Европа пројеката о демократији и процесу проширења Европске уније“

Вебинар је структурисан око двије географски фокусиране сесије. Свака сесија ће укључивати кратке презентације представника Хоризонт Европа пројеката, након чега слиједи модерисана дискусија и сесија питања и одговора са публиком. 

Програм рада

Уводно обраћање 

Панел дискусија 1: Западни Балкан (09,30–11,00) 

Панел дискусија 2: Источно партнерство (Украјина, Молдавија, Грузија) и Турска (11,00–12,30) 

Вебинар се организује у оквиру међународног пројекта „Одговори кроз политике – Имплементација и подршка у изради политика из области истраживања и иновација на Западном Балкану – POLICY ANSWERS”, у којем је Faculty of Philosophy Универзитета у Бањој Луци један од партнера.

Више информација о пројекту POLICY ANSWERS:

Позив за ангажовање студената волонтера

Позив за ангажовање студената волонтера

filozofski-small
news-image

Удружење омладине са инвалидитетом ,,ИнфоПартˮ из Бање Луке расписало је Јавни позив за ангажовање студената волонтера.

Позив је намијењен студентима Универзитета у Бањој Луци, првенствено студентима Филозофског, Филолошког, Факултета физичког васпитања и спорта, Медицинског, Факултета политичких наука (студенти социјалног рада и социологије), Природно-математичког факултета (наставничка усмјерења), Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, Академије умјетности и Факултета безбједносних наука, ради волонтерског ангажмана у пружању подршке и помоћи студентима и другим младим људима са инвалидитетом у обављању свакодневних активности.

Овај јавни позив се реализује у оквиру пројекта „Данас за сутра, млади за будућностˮ, који финансира Информативни центар за особе са инвалидитетом „Лотосˮ из Тузле уз подршку Европске уније. Пројекат се спроводи у периоду октобар 2025 – мај 2026. године, у циљу унапређења положаја студената и младих са инвалидитетом у Бањој Луци.

Пројекат ће бити реализован у сарадњи са ,,ИнфоПартом­­­ˮ, са којим имамо потписан Споразум о пословно-техничкој сарадњи.

Позив за ангажовање студената волонтера

Задаци волонтера обухватају пружање подршке младим особама са инвалидитетом у обављању свакодневних активности, помоћ у задовољењу информационих, образовних, културних, друштвених, рекреативних и административних потреба, као и подршку у кретању и мобилности у оквиру локалне заједнице, уз сарадњу са тимом пројекта и учешће у планираним активностима и догађајима.

Трајање волонтирања је од 6 до 8 седмица по волонтеру, тј. укупно четири мјесеца за све волонтере, у периоду март–јун 2026. године.

Сваком волонтеру се обезбјеђује ангажман до шест сати седмично, који може бити распоређен у радне дане или викендом, у складу са потребама пројекта.

Пријаве

Заинтересовани студенти могу се пријавити путем адресе електронске поште infopart@gmail.com, Фејсбук странице Удружења ,,ИнфоПартˮ млади са инвалидитетом или на адресу електронске поште Центра за подршку студентима са инвалидитетом Универзитета у Бањој Луци czp@unibl.org.

Прилози:

  1. Текст конкурса,
  2. Календар активности.

Распоред предавања за љетни семестар 2025/2026. године

Распоред предавања за љетни семестар 2025/2026. године

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет обавјештава студенте да су објављени распореди предавања за љетни семестар академске 2025/2026. године за студенте првог и другог циклуса студија.

Упис љетног семестра траје од 16. до 27. фебруара 2026. године, а настава почиње 16. фебруара 2026. године и траје до 5. јуна 2026. године, у складу са усвојеним академским календаром.

Доступни распореди предавања:

Комплетан академски календар за академску 2025/2026. годину доступан је овдје.

Упис љетног семестра за академску 2025/2026. годину

Упис љетног семестра за академску 2025/2026. годину

filozofski-small
news-image

Enrollment љетног семестра за студенте свих студијских програма Филозофског факултета на сва три циклуса студија за академску 2025/2026. годину вршиће се у периоду од 16.02.2026. године до 27.02.2026. године.

 Накнадa за овјеру семестра за студенте који из неоправданих разлога пропусте овјерити семестар у предвиђеном периоду, плаћа се у износу од 50 KM према Трошковнику Универзитета у Бањој Луци за академску 2025/2026. годину.

Преузимање и предају материјала за упис могуће је извршити у периоду од 10.00-14.00 часова у студентској служби.

Настава у љетном семестру у академској 2025/2026. години почиње 16.02.2026. године, а завршава се 05.06.2026. године.

За сва додатна питања можете контактирати студентску службу.

Student services

Од четбота до агента: Како вјештачка интелигенција мијења природу научног и оперативног рада

Од четбота до агента: Како вјештачка интелигенција мијења природу научног и оперативног рада

filozofski-small
news-image

У организацији Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Центра за цјеложивотно учење, одржано је изузетно посјећено предавање доц. др Борислава Вукојевића. Тема скупа била је усмјерена на демистификацију тренутног стања вјештачке интелигенције и њену примјену у академском и пословном окружењу. Основна порука која је обиљежила овај скуп гласи да је вријеме када смо вјештачку интелигенцију посматрали као забавну играчку за разговор иза нас. Ступамо у еру „агената”, система који не само да мисле, већ имају „руке и ноге” да самостално обављају задатке.

Предавач је истакао да се више не налазимо у фази гдје је вјештина писања упита, такозвани „промпт инжењеринг”, најважнија вјештина. Данашњи напредни модели су способни за интроспекцију и дубоко расуђивање. Они више нису затворени системи, већ могу користити веб-претраживаче, писати и извршавати програмски код те управљати датотекама на нашим рачунарима. То значи да се фокус са „како питати” помијера на „шта делегирати”.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА – Агенти, а не четботови

Једна од кључних тачака предавања био је „Гандалф принцип”. Вукојевић савјетује да вјештачку интелигенцију не третирамо као колегу за ћаскање, већ као чаробњака којег позивамо да ријеши тежак, оперативни проблем, након чега он одлази. Емотивна веза са машином је сувишна; битан је само резултат. Ово је посебно важно за оне који се баве оперативним пословима прикупљања и обраде података, јер такве послове машине сада обављају брже и прецизније.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА – Запошљавање дигиталног сарадника доступног 24/7

За академску заједницу, ово је позив, али и велика прилика. Коришћењем локалних агентских система који раде на личним рачунарима, истраживачи могу аутоматизовати досадне административне процесе, сређивање литературе и обраду података, чиме се штити приватност и ослобађа драгоцјено вријеме за суштински интелектуални рад. Будућност припада онима који ће знати да управљају овим системима, не да би радили више, већ да би радили паметније и квалитетније.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

AI у научним истраживањима: очекивани трендови у 2026. години

AI у научним истраживањима: очекивани трендови у 2026. години

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему AI у научним истраживањима: очекивани трендови у 2026. години у сриједу, 28.01.2026. године у 12 часова у амфитеатру 203. Предавање ће одржати доц. др Борислав Вукојевић, доцент на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци, гдје на катедри за новинарство и комуникологију предаје предмете из области визуелног комуницирања и нових медија.

Predavanje AI u naučnim istraživanjima – Filozofski fakultet Banja Luka

Током 2026. године очекује се прелазак са пасивне употребе AI алата на интеграцију аутономних агената који ће самостално извршавати комплексне фазе прикупљања и прелиминарне обраде података. Научна заједница ће све више користити синтетичке податке за валидацију хипотеза у ситуацијама гдје су емпиријски подаци оскудни или етички осјетљиви. Велики језички модели еволуираће у мултимодалне системе способне да истовремено анализирају текст, визуелне графиконе и сирове нумеричке сетове са прецизношћу која надмашује људску. Очекује се стандардизација AI алата за аутоматизовану провјеру методолошке досљедности и етичке усклађености радова прије самог слања на рецензију. Фокус истраживача помјериће се са техничке обраде података на креативно формулисање хипотеза и стратешко управљање AI асистентима. Интердисциплинарна истраживања доживјеће процват јер ће AI алгоритми ефикасније уочавати обрасце и везе између наизглед неповезаних научних поља. Демократизација приступа супер-рачунарима путем cloud рјешења омогућиће мањим институтима да изводе симулације које су раније биле резервисане само за елитне центре. Питање „халуцинација“ модела рјешаваће се имплементацијом строгих верификационих слојева који аутоматски упарују генерисани текст са цитатним базама у реалном времену. Транспарентност алгоритама постаће кључни услов за објављивање радова, присиљавајући ауторе да документују сваки корак AI асистенције у истраживачком процесу. Дакле, 2026. година означиће тренутак када AI престаје бити само алат и постаје признат, иако и даље надзиран, колаборатор у научном открићу.

Сви заинтересовани учесници који буду долазили на ово предавање, када буду улазили у салу 203 могу (ако желе) да скенирају телефоном QR код како би унијели личне податке. На основу унесених података у деканату се 29. 01. 2026. године иза 12 часова може преузети ПОТВРДУ о учешћу на предавању.

Важно:
Подсјећамо да смо, у складу са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци, обавезни да се континуирано стручно усавршавамо.

Студенти као покретачи промјена: Филозофски факултет наградио најактивније појединце у протеклој години

Студенти као покретачи промјена: Филозофски факултет наградио најактивније појединце у протеклој години

filozofski-small
news-image

У Плавој сали Филозофског факултета одржана је традиционална додјела захвалница студентима који су током протекле године, својим несебичним радом и ваннаставним ангажманом, значајно допринијели угледу Факултета и развоју академске заједнице. Овај догађај није био само прилика за додјелу признања, већ и за подсјећање на важну улогу коју млади интелектуалци имају у друштву.

„Трећа мисија“ Универзитета

Окупљенима се обратио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је у свом говору истакао да Факултет, поред образовања и науке, снажно инсистира на тзв. „трећој мисији“ универзитета, раду у заједници. Нагласио је да студирање не смије бити сведено само на пуко слушање предавања и полагање испита, већ да оно представља процес сазријевања и преузимања одговорности.

„Често смо ми у друштву као гледаоци у биоскопу који једу кокице, посматрају шта се дешава испред њих и чекају да неко други дође и ријеши проблем. Чекамо да неки појединац донесе слободу или рјешење. Не иде то тако. Ако се тај неко и појави, а ми и даље само ‘једемо кокице’, и тај ће се појединац брзо покварити“, сликовито је објаснио декан Душанић, поручивши студентима да су управо они ти који не чекају, већ дјелују.

Од студентских клупа до будућих лидера

Декан је посебно нагласио важност континуитета у друштвеном активизму, од савјета ученика у основним и средњим школама, преко студентских и омладинских организација, па све до будућих професионалних улога.

„Сасвим је нормалан слијед да они који су активни данас, у некој будућности такође буду носиоци и вође разних других активности. Сутра, када добијемо квалитетне лидере који су потекли из оваквих студентских активности, знаћемо да су они квалитетнији јер су прошли све ‘дјечије болести’ и разумјели потребе заједнице када је за то било вријеме. Најгоре је када неко све то прескочи и одједном добије важну позицију“, истакао је Душанић, додајући да је управо овакав ангажман пут ка стварању одговорног друштва.

Награђени за изврсност и ваннаставне активности

Захвалнице су отишле у руке студената који су својим дјелима показали ширину интересовања и спремност на акцију. Посебно су истакнути:

  • Марија Кречар, чији је видео проглашен најбољим у оквиру кампање  „16 дана активизма борбе против насиља над женама“, чиме је показала како се умјетност и активизам спајају у борби за праведније друштво.
  • Студенти историје, аутори запажене изложбе о римском археолошком насљеђу, који су на креативан начин приближили далеку прошлост савременој публици.
  • Побједници скупа „СтЕС“, студенти психологије, који су својим научно-истраживачким радовима потврдили висок академски ниво наше институције.
  • Тим манифестације „Јесење чишћење ума“, који је кроз низ догађаја скренуо пажњу на важност менталног здравља.
  • Волонтери, подршка Центру за надареност „Наум“, волонтери су несебично помагали у раду на организацији конференције о надареној и талентованој дјеци и младима.
  • Учесници у промоција факултета, студенти који су учествовали у промотивним активностима факултета.
Награђени студент позира са захвалницом у друштву декана и продекана Филозофског факултета.

Идеје које праве разлику

У име Савеза студената, присутнима се обратила предсједница Сара Жујић. Она је нагласила да су студенти Филозофског факултета препознатљиви не само по знању, већ и по иновативности.

„Налазимо се на завидном нивоу знања којим можемо да парирамо високим стручњацима са других универзитета. Међутим, оно што посебно желим да истакнем јесте велики број идеја које наши студенти имају. Вјерујте, у посљедњих годину дана реализовано је много тога и ми се трудимо да апсолутно сваку добру идеју доведемо до остварења. Сваки труд се примијети и увијек ће се цијенити“, рекла је Жујићева.

Свечаност је завршена у пријатној атмосфери уз коктел, и поруку да ће врата Факултета и Савеза студената увијек бити отворена за оне који желе да раде, стварају и не пристају на улогу пасивних посматрача.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Филм као наставно средство у високом образовању: Одржано предавање проф. др Милене Пашић

Филм као наставно средство у високом образовању: Одржано предавање проф. др Милене Пашић

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, у сриједу, 24. децембра 2025. године, одржано је предавање под насловом „Примјена филма у настави у високошколским установама“. Предавање је приредила проф. др Милена Пашић, ванредна професорица на Катедри за психологију, у оквиру програма континуираног професионалног усавршавања наставног особља, а у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење.

Професорица Пашић је присутним колегама и студентима предочила како филм превазилази оквире забаве и постаје вриједан дидактички алат. Током излагања је наглашено да филм служи као природни мост између апстрактних научних теорија и стварних животних примјера, подстичући код студената критичко мишљење и дубљи емоционални доживљај градива.

Шири кадар испуњеног амфитеатра 203 током предавања проф. др Милене Пашић о филму као наставном средству.

Посебна пажња посвећена је психолошкој димензији овог медија. Кроз анализу филмских остварења, попут чувеног епа „Господар прстенова“, указано је на могућност развоја емпатије, емоционалне интелигенције и моралних вриједности код младих људи. Из угла наставника, филм се јавља као простор за педагошко иновирање, захтијевајући од предавача већу флексибилност, вјештину активног слушања и улогу медијатора у дискусијама.

Учесници су имали прилику да упознају различите методе рада, од групних расправа до вођеног гледања сцена, чиме се наставни процес освежава и чини далеко пријемчивијим. Ово предавање још једном је потврдило важност сталног стручног усавршавања и спремност нашег факултета да прихвати савремене приступе у образовању будућих академских грађана.

Фото: Н. Малешевић

Примјена филма у настави: предавање о савременим дидактичким приступима

Примјена филма у настави: предавање о савременим дидактичким приступима

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Примјена филма у настави у високошколским установама у  сриједу, 24.12.2025. године у 12 часова у амфитеатру 203. Предавање ће одржати проф. др Милена Пашић, ванредна професорица на Катедри за општу психологију Филозофског факултета у Бањој Луци. Докторирала је на тему психологије мотивације. Наставник је на предметима Психологија мотивације и емоција,  Психологија филма,  те Општа психологија на нематичним одсјецима. Бави се истраживањима мотивације, емоција  као и психологије филма. Ауторка је универзитетског уџбеника за психологију филма „Психологија и филмско стваралаштво“.

Филм не представља само средство забаве или емоционалног растерећења у савременом животу, већ je и у савременом образовању врло вриједан дидактички алат са педагошким потенцијалом. Његова примјена у високошколским установама отвара бројне могућности за унапређење наставног процеса и пружа нову перспективу реализацији наставних садржаја. Као интердисциплинарно средство, филм омогућава повезивање различитих области знања, подстичући интегрисано учење и шире разумијевање комплексних тема. У педагошком смислу, филм има значајну улогу у повезивању теорије и праксе, развоју критичког мишљења и активирању студената кроз визуелни и аудитивни наратив. Филм додатно доприноси развоју емоционалних компетенција, емпатије и емоционалне резонанце, чиме се подстиче дубље разумијевање друштвених и психолошких феномена. Кориштењем филма као наставног средства повећава се мотивација и укљученост студената, јер се апстрактни садржаји приближавају стварним животним контекстима.

Истовремено, филм може служити и као алат за професионално усавршавање наставника, подстичући иновативност, рефлексију и развој наставничких компетенција. Увођење филма у наставу захтијева психолошкo прилагoђавање наставника, посебно у погледу флексибилности и импровизације, али истовремено освјежава наставне методе. Методе попут групних дискусија, анализе сцена и интерпретације садржаја омогућавају конструктиван дијалог са студентима и дубље усвајање знања. Његова предност је и техничка доступност, а уз правилну примјену омогућава успјешан баланс између едукативног и мотивишућег приступа у настави.

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Срдачан поздрав.

Како игре обликују вјештачку интелигенцију:  Синтезе са др Игором Шевом на Филозофском факултету

Како игре обликују вјештачку интелигенцију:  Синтезе са др Игором Шевом на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

Пето предавање Игра као средство унапређења (вјештачке) интелигенције из серијала Синтезе са др Игором Шевом биће одржано у сриједу, 24.12.2025. године у 18 часова у амфитеатру 203.

Велики језички модели не производе само текст. Када су повезани у сложеније системе они постају агенти који дјелују у свом окружењу. Предочићемо на које начине се различити облици игара користе за обуку вјештачке интелигенције и на који начин се савремене методе развојне психологије и концепти машинског учења могу примијенити и на човјека и на вјештачку интелигенцију. Објаснићемо како се кроз спој различитих рачунарских, друштвених, спортских, музичких и практичних игара развија основно обиљежје интелигенције – општост.

Опциони припремни материјали доступни су на Discord-серверу „Синтеза“.

Добро дошли!