ИНФОРМАТОР 2026/27: Водич за упис на Филозофски факултет у Бањој Луци

ИНФОРМАТОР 2026/27: Водич за упис на Филозофски факултет у Бањој Луци

filozofski-small
news-image

Информатор 2026/27 – Водич за упис на Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци доноси све релевантне информације за будуће студенте који планирају упис у академској 2026/27. години. Информатор садржи прецизне податке о студијским програмима, условима за упис, структури пријемног испита, роковима, начину бодовања, трошковима школарине и контакт особама за сваки студијски програм.

Шта доноси Информатор 2026/27?

Информатор 2026/27 представља званични водич за упис на први циклус студија и садржи:

  • Историјат, визију и мисију Факултета
  • Преглед свих студијских програма
  • Услове за упис и потребну документацију
  • Детаљну структуру пријемног испита
  • Објашњење начина рангирања кандидата
  • Информације о школарини
  • Контакт податке студентске службе и одговорних лица

Овај документ намијењен је матурантима, родитељима и свима који желе поуздане и систематизоване информације о упису на Филозофски факултет.

Студијски програми првог циклуса студија

У академској 2026/27. години могуће је уписати један од шест студијских програма:

Admission Requirements

Право уписа на Филозофски факултет имају кандидати који испуне два основна услова:

  • завршено четворогодишње средње образовање
  • положен пријемни испит

Приликом пријаве на конкурс кандидати достављају:

  • извод из матичне књиге рођених
  • оригинална свједочанства и диплому о положеном матурском испиту
  • увјерење о држављанству
  • доказ о уплати за полагање пријемног испита

Документацију је могуће предати лично у Студентској служби или електронским путем преко портала: www.upis.unibl.org

Важни рокови за упис 2026/27.


Конкурс за упис нове генерације студената у академској 2026/27. години на све циклусе студија на Универзитет у Бањој Луци биће објављен 10. јуна 2026. године.

Пријем докумената за полагање пријемног испита предвиђен је од 22. до 26. јуна 2026. године, док ће пријемни испит бити одржан 29. јуна 2026. године. Упис примљених кандидата планиран је у периоду од 6. до 10. јула 2026. године.

Контакт особе за студијске програме

За додатне информације кандидати се могу обратити:

О Филозофском факултету

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци основан је 1993. године и баштини традицију образовања која сеже готово један вијек уназад. Данас на Факултету студира око 850 студената, а наставу изводи више од 70 наставника и сарадника.

У оквиру Факултета дјелују:

Факултет је препознатљив по разноврсним ваннаставним садржајима, активном научно-истраживачком раду, међународној сарадњи, издавачкој дјелатности и позитивним утицајем у заједници.

Преузмите Информатор 2026/27

Позивамо све заинтересоване матуранте да детаљно проуче Информатор 2026/27 – Водич за упис на Филозофски факултет и на вријеме се информишу о условима, роковима и начину полагања пријемног испита.

Преузмите Информатор 2026/27 (PDF)

Добро дошли на Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци.

Упис нове генерације студента у академској 2026/27. години

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)

Проф. др Драженко Јоргић одржао предавање „Образовање између допамина и адреналина“ у Банском двору

Проф. др Драженко Јоргић одржао предавање „Образовање између допамина и адреналина“ у Банском двору

filozofski-small
news-image

У Вијећници Банског двора 23. фебруара 2026. године одржано је петнаесто предавање из заједничког циклуса предавања које организују Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор. Предавање на тему „Образовање између допамина и адреналина“ одржао је Prof. Dr. Draženko Jorgić са Катедре за педагогију и методике.

Професор Јоргић говорио је о изазовима савременог образовања у дигиталном добу, указујући на то да смо свакодневно изложени великом броју информација које подстичу краткотрајну пажњу и потребу за сталном стимулацијом. Посебно је нагласио значај равнотеже – између узбуђења и смирености, брзине и дубине, технологије и истинског људског контакта у процесу учења.

Проф. др Драженко Јоргић одржао предавање „Образовање између допамина и адреналина“ у Банском двору_2

Једна од кључних порука предавања била је да образовање не треба да се заснива само на тренутном интересовању и „брзим наградама“, већ да подстиче стрпљење, концентрацију и радозналост која траје. Наставници, родитељи и сви који раде са младима позвани су да препознају знакове преоптерећености и да заједнички граде здравије навике учења.

Овим предавањем настављен је циклус сусрета намијењених широј заједници, са циљем да се отворе важне друштвене теме и понуде практични увиди који могу бити од користи у свакодневном животу.

Др Срђан Продановић одржавао предавање о динамици контингентности и друштвеној стабилности на Филозофском факултету

Др Срђан Продановић одржавао предавање о динамици контингентности и друштвеној стабилности на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру препознатљивог циклуса „Сриједа на Филозофском“, који годинама представља једно од кључних мјеста интелектуалног сусрета на нашем Факултету, 18. фебруара 2026. године одржано је изузетно инспиративно предавање др Срђана Продановића, вишег научног сарадника Института за филозофију и друштвену теорију из Београда.

Пред пробраном публиком у амфитеатру 203, гост је изложио тему под називом „Динамика контингентности: улога интуиције и нормативног поретка у процесима друштвене стабилизације и промјене“, кроз коју је на темељан начин истражио сложену везу између непредвиђених догађаја и људске способности да формира интуиције о понашању других у кризним околностима. Посебна пажња током излагања посвећена је улози нормативног поретка у разрешавању неизвјесности коју такви догађаји неминовно доносе, при чему је др Продановић представио иновативан теоријски модел који интегрише инференцијалне и холистичке интуиције са системским реакцијама друштва. Анализирајући критичне тачке које одређују да ли ће се друштвени систем након потреса вратити у стање равнотеже или ће подлећи силама које воде ка убрзаној трансформацији, аутор је изнио централну тезу да интуиције о исходима непредвиђених ситуација не треба одбацивати као ирационалне појаве. Напротив, оне представљају драгоцјене индикаторе који нуде дубински увид у специфичне унутрашње динамике друштвеног система, чиме се отвара потпуно нови научни простор за разумијевање односа између друштвене стабилности, норми и промјена.

Ово предавање, праћено живом академском дискусијом, још једном је потврдило значај „Сриједе на Филозофском“ као платформе за дијалог о најактуелнијим питањима савремене друштвене мисли.

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Упис нове генерације студенaта у академској 2026/27. години

Упис нове генерације студенaта у академској 2026/27. години

filozofski-small
news-image

Конкурс за упис нове генерације студената у академској 2026/27. години на све циклусе студија на Универзитет у Бањој Луци биће објављен 10. јуна 2026. године.

Пријем докумената за полагање пријемног испита предвиђен је од 22. до 26. јуна 2026. године, док ће пријемни испит бити одржан 29. јуна 2026. године. Упис примљених кандидата планиран је у периоду од 6. до 10. јула 2026. године.

Други уписни рок организоваће факултети, односно Академија умјетности, на којима остане слободних мјеста након првог уписног рока.

Објављивање конкурса у другом уписном року предвиђено је 12. августа 2026. године. Пријем докумената за упис трајаће од 24. до 28. августа 2026. године, пријемни испит биће одржан 31. августа 2026. године, а упис примљених кандидата од 7. до 11. септембра 2026. године.

Текст конкурса који ће бити објављен у дневним новинама и на www.unibl.org и www.ff.unibl.org садржаваће информације о броју слободних мјеста, условима за упис нове генерације студената, потребној документацији, начину полагања пријемног испита и критеријумима за рангирање кандидата.

Упис нове генерације студента у академској 2026/27. години

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Синтезе са др Игором Шевом: Нивои психолошког развоја: како се развија интелигенција?

Синтезе са др Игором Шевом: Нивои психолошког развоја: како се развија интелигенција?

filozofski-small
news-image

Шесто предавање Нивои психолошког развоја: како се развија интелигенција? из серијала Синтезе са др Игором Шевом биће одржано у сриједу, 25.02.2026. године у 18 часова у амфитеатру 203.

Обучавање великих језичких модела дјелује као да производи дискретне скокове у могућностима модела. Упоредићемо развојне фазе једног човјека од дјетињства до одраслог доба, фазе његовог психолошког и интелектуалног развоја, са фазама развоја великог језичког модела за вријеме обучавања. Дотаћи ћемо се човјекових менталних репрезентација, тога како се појављује и шта је смисао, као и концепта слободне воље.

Опциони припремни материјали доступни су на Discord-серверу „Синтеза“.

Добро дошли!

Предавање: Значај учења заснованог на компетенцијама (приказ случаја: курикулум здравствене његе) 

Предавање: Значај учења заснованог на компетенцијама (приказ случаја: курикулум здравствене његе) 

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Значај учења заснованог на компетенцијама (приказ случаја: курикулум здравствене његе) у сриједу, 25.02.2026. године у 12 часова у амфитеатру 203. Онлине предавање ће одржати проф. др сц Мирза Оруч, продекан за научно-истраживачки рад на Медицинском факултету Универзитета у Зеници. Активно учествује у развоју и координацији истраживачких и академских активности Факултета. Има искуство у организацији едукативних процеса кроз рад у Тренинг центру Факултета. Укључен је у међународну сарадњу и академску мобилност, чиме доприноси повезивању Факултета са европским институцијама. Његове компетенције обухватају и развој наставне документације те евалуацију квалитета наставе. Професионално се истиче у тимском раду, академском менаџменту и модернизацији наставних процеса.

Учење засновано на компетенцијама у здравству представља приступ у којем се образовни програми планирају и реализирају тако да студенти развију јасно дефинисане компетенције, односно интеграцију знања, практичних вјештина и професионалних ставова потребних за сигурно обављање здравствене дјелатности. Овај концепт посебно је наглашен кроз европске иницијативе и пројекте као што је  CCNURCA (Competence Based Curriculum in Nursing and Radiography), који промовишу модернизацију студијских програма и њихово усклађивање са стварним потребама здравствених система и тржишта рада. Такав приступ образовању уско је повезан с принципима регулираних професија у Европској унији, гдје Директива о признавању професионалних квалификација наглашава потребу јасно дефинисаних исхода учења и компетенција које омогућавају професионалну одговорност, сигурност пацијената и аутономију у раду. Компетенцијски модел доприноси и већој транспарентности квалификација, што олакшава академску и професионалну мобилност здравствених радника унутар европског простора. У пракси, овакав приступ подразумијева да се студенти вреднују према способности примјене знања у реалним клиничким ситуацијама, а не само кроз теоријско усвајање садржаја. Тиме се јачају кључне професионалне способности попут клиничког одлучивања, комуникације, тимског рада и етичког поступања, што директно доприноси квалитету здравствене његе и укупне здравствене заштите.

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Сви заинтересовани учесници који буду долазили на ово предавање, када буду улазили у салу 203 могу (ако желе) да скенирају телефоном QR код како би унијели личне податке. На основу унесених података у деканату се 26. 02. 2026. године иза 12 часова може преузети ПОТВРДА о учешћу на предавању.

Доц. Ожеговић на међународној научно-практичној конференцији

Доц. Ожеговић на међународној научно-практичној конференцији

filozofski-small
news-image

Доцент на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци др Никола Ожеговић учествовао је 19. фебруара 2026. године, у онлајн формату, у раду научно-практичне конференције под називом „Мали нацизми: од екстремистичке идеологије ка терористичким праксамаˮ, која је одржана у Руском историјском друштву у Москви.

Доц. Ожеговић на међународној научно-практичној конференцији

Тема излагања Ожеговића била је „Сарадња хрватских и украјинских нациста током Другог свјетског ратаˮ. Он је навео да је рад под тим насловом објављен у посебном зборнику у издању часописа „Међународни животˮ, који издаје Министарство спољних послова Руске Федерације.

Током излагања, Ожеговић је говорио и о појавама рехабилитације усташке идеологије у савременој Хрватској и у дијелу Босне и Херцеговине.

У раду конференције учествовао је и замјеник министра спољних послова Руске Федерације Александар Викторович Грушко, који је истакао да је циљ научне дискусије, подржане од стране његовог министарства, довести до краја борбу против нацизма и његових идејних насљедника, која, како је навео, није у потпуности окончана након Нирнбершког процеса прије осам деценија.

Потписан Споразум о сарадњи између Филозофског факултета и Фондације КАЋА

Потписан Споразум о сарадњи између Филозофског факултета и Фондације КАЋА

filozofski-small
news-image

Споразум о сарадњи између Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Фондације КАЋА потписан је 17. фебруара 2026. године, с циљем унапређења подршке надареној и талентованој дјеци и младима као и више стратешких области образовања.

Споразум су потписали декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић и Немања Тривић, директор Фондације КАЋА, чиме је формално уобличена и институционално оснажена сарадња која је у претходном периоду већ реализована кроз рад Центра за надареност НАУМ.

Јачање сарадње у области образовања и рада са надаренима

Споразумом је предвиђена сарадња у више стратешких области: унапређење наставног процеса, реализација заједничких образовних и истраживачких пројеката, организација стручних и научних скупова, као и развој програма цјеложивотног учења. Посебан акценат стављен је на развој и подршку програмима рада са надареном и талентованом дјецом и младима, кроз менторске, едукативне и савјетодавне активности, као и кроз могућности стипендирања у складу са посебним програмима.

Декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић истакао је да потписивање Споразума представља наставак раније успостављене сарадње и њено институционално јачање, нагласивши да је за Факултет од изузетног значаја партнерство које доприноси систематској подршци младима који показују изузетне способности и потенцијал.

Он је посебно изразио захвалност Фондацији КАЋА, истичући да је ријеч о организацији која се, поред бројних друштвено одговорних активности, активно бави образовањем и пружањем подршке образовним иницијативама, те да оваква партнерства представљају важан ослонац у развоју квалитетних и одрживих програма.

Наставак заједничког дјеловања

Потписивањем Споразума Филозофски факултет и Фондација КАЋА потврђују опредијељеност ка дугорочној и стратешки усмјереној сарадњи заснованој на заједничким вриједностима, академском интегритету и одговорности према заједници.

Заједнички циљ је стварање подстицајног окружења за развој знања, талента и научне изврсности, као и даље позиционирање Филозофског факултета као активног чиниоца у образовном и друштвеном животу Републике Српске.

Zajednička fotografija Filozofski fakultet i Fondacija Kaca

Photo: Neđo Malešević (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka)

Образовање у доба дигиталних изазова: између допамина и адреналина

Образовање у доба дигиталних изазова: између допамина и адреналина

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.

Петнаесто предавање на тему Образовање између допамина и адреналина одржаће Prof. Dr. Draženko Jorgić, редовни професор са Катедре за педагогију и методике Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

У времену у којем дигиталне технологије и вјештачка интелигенција преобликују начин на који учимо и поучавамо, суочавамо се са фундаменталним питањем: како образовање може одговорити на изазове хиперстимулативног окружења које непрестано активира допаминске механизме награде, истовремено изазивајући адреналинске реакције на информационо преоптерећење? Ово предавање ће вам помоћи да разумијете неуробиолошке основе савременог учења, како мотивација, пажња и емоције утичу на образовне процесе, и како можемо креирати подстицајно окружење које балансира узбуђење и смиреност, ангажман и рефлексију. Заједно ћемо истраживати како наставници, родитељи и сви који раде са младима могу препознати знакове дигиталног преоптерећења и подржати развој здравих навика учења. Циљ овог сусрета је да понуди увид у савремене неуронаучне спознаје о учењу и практичне приступе за креирање образовног окружења које развија дубоко размишљање, критичност и истинску радозналост — не само тренутну стимулацију.

Предавање ће се одржати у понедјељак, 23. 02. 2026. године у 18 часова у Вијећници Банског двора.

Молим Вас да прослиједите позив онима за које сматрате да би ово предавање било занимљиво и корисно.

ПРЕДАВАЊЕ ''ОБРАЗОВАЊЕ ИЗМЕЂУ ДОПАМИНА И АДРЕНАЛИНА''

Улаз је слободан, добро дошли!

Сриједом на Филозофском | Предавање: Динамика контингентности

Сриједом на Филозофском | Предавање: Динамика контингентности

filozofski-small
news-image

Позивамо вас да заједно наставимо традицију наше “Сриједе на Филозофском“ 18.02.2026. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржанo предавање  Динамика контингентности: улога интуиције и нормативног поретка у процесима друштвене стабилизације и промјене. Предавање ће одржати Срђан Продановић, виши научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију из Београда.

Ово предавање истражује сложену везу између контингентних догађаја и људске способности да формира интуиције о понашању других, истовремено испитујући улогу нормативног поретка у разрешавању неизвесности коју такви догађаји доносе. Кроз презентацију модела који интегрише инференцијалне и холистичке интуиције са системским реакцијама и интензитетом самих догађаја, анализираћемо критичне тачке које одређују да ли ће се друштвени систем вратити у стање равнотеже или ће подлећи силама које воде ка убрзаној друштвеној промени. Централна теза излагања је да интуиције о исходима непредвиђених ситуација не треба одбацивати као ирационалне, већ их треба препознати као драгоцене индикаторе који нам пружају увид у специфичне унутрашње динамике друштвеног система, чиме се отвара нови простор за разумевање односа између стабилности, норми и друштвене трансформације. 

Добро дошли!