Author: mania
Позив на дводневну радионицу о вођењу међународних пројеката
Филозофски факултет позива све заинтересоване раднике Универзитета у Бањој Луци (наставнике, сараднике, стручно и административно особље) да се пријаве за похађање дводневне радионице на тему вођења пројеката са посебним фокусом на захтјеве ЕУ и међународних донатора.
O радионици:
Први дан радионице биће посвећен упознавању са практичним аспектима буџетирања и финансијског извјештавања у пројектима финансираним од стране Европске уније и међународних донатора, кроз комбинацију теоријских смјерница и рада на конкретним примјерима. Другог дана радинице полазници ће бити у прилици да се упознају са конкретним знањима и алатима за успјешно тумачење пројектних позива, прилагођавање пројектних пријава захтјевима донатора те ефикасним моделима умрежавања и успостављања партнерстава у контексту међународних пројеката.
Предавачица:
Дијана Пејић, Бања Лука
Извршна директорка Удружења грађана Genesis Project – Бања Лука. Предавачица са преко 25 година искуства у пројектном менаџменту на локалном, националном и међународном нивоу. У досадашњој каријери написала је преко 100 приједлога пројеката који су добили међународно финансирање у вишемилионским износима.
Када и гдје?
Радионице ће бити организоване у просторијама Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци у току два радна дана:
(1) уторак 10.06.2025. од 12,00 до 16,00 часова;
(2) сриједа 11.06.2025. од 12,00 до 16,00 часова;
Ко се може пријавити, како и до када?
За похађање радионице могу се пријавити сви запослени на Универзитету у Бањој Луци путем е-поште: dragan.dragomirovic@ff.unibl.org
(У пријавнoj е-пошти осим имена и презимена написати и афилијацију, односно тренутну позицију/радно мјесто уколико није наведено у потпису е-поште).
– Пријаве се прихватају до петка 06.06.2025. године до 16,00 часова.
– С обзиром да је број полазничких мјеста ограничен, предност имају кандидати који се први пријаве.
– Радионице су бесплатне укључујући и материјале за рад, те трошкове кафе пауза.
Радионице су организоване у оквиру међународног пројекта Одговори кроз политике – Имплементација и подршка у изради политика из области науке и иновација на Западном Балкану (engl. POLICY ANSWERS R&I POLICY making, implementation ANd Support in the WEsteRn BalkanS). Овај пројекат припада Акцијама координације и подршке (engl. Coordination and Support Actions, CSA) које финансира Европска унија кроз Хоризонт Европа програм.
Више информација о пројекту POLICY ANSWERS:
Интернeтска страница: www.westernbalkans-infohub.eu
Фејсбук: https://www.facebook.com/WBInfoHub
Линкдин: https://www.linkedin.com/company/wbinfohub
Tвитер: https://twitter.com/WBInfoHub
Јутјуб канал: https://www.youtube.com/channel/UC9aLLG2bY28G9fFp2kIOkAg
Електронска пошта: policy-answers@westernbalkans-infohub.eu
Quick links
Latest news
Директор Архива Војводине поклонио издања Филозофском факултету у Бањој Луци
Директор Архива Војводине, др Небојша Кузмановић посјетио је 3. јуна Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, гдје је библиотеци факултета уручио издања ове значајне културне институције.
Кузмановића су на факултету дочекали декан проф. др Срђан Душанић, проф. др Бошко Бранковић, руководилац Института за хуманистичке и друштвене науке и др Драган Драгомировић, руководилац библиотеке.
Током посјете, декан Душанић упознао је госта са историјатом Филозофског факултета и провео га кроз зграду установе. Саговорници су се сагласили о важности сарадње у области науке и културе.
Договорено је да ће сарадња између Архива Војводине и Филозофског факултета бити формализована кроз Протокол о сарадњи, који би требало да буде потписан до краја године.
Овај сусрет представља важан корак ка повезивању академских и културних институција Републике Српске и Републике Србије, уз заједнички циљ очувања и промоције историјског и културног насљеђа.
Фото: Неђо Малешевић
Quick links
Latest news
Осма трибина серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“: Гост Живојин Ракочевић
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци наставља серијал трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“, отварајући простор за стручну и јавну дискусију о кључним темама савремене културне политике. Осма трибина одржаће се у петак, 6. јуна 2025. године, у амфитеатру 203 са почетком у 19 часова, а гост трибине је истакнути српски публициста, новинар и менаџер у култури Живојин Ракочевић.
Живојин Ракочевић је предсједник Удружења новинара Србије и више од деценије пише за „Политику“. Дипломирао је на Филолошком факултету у Приштини на Катедри за српску књижевност и језик, а магистрирао на Универзитету у Београду. Похађао је специјалистичке семинаре о новинарству и медијима. Спада у најзаслужније појединце за оснивање, развој и опстанак српских медија на Косову и Метохији након НАТО агресије 1999. године. Добитник је бројних награда из области новинарства и књижевности (Бранкова награда Матице српске у Новом Саду, Универзитетска награда Приштина, награда “Милан Пантић“, награда “Александар Тијанић“, …). Директор је Дома културе у Грачаници у којој живи и ради.
Трибина ће се одржати под вођством и модерацијом г. Небојше Курузовића.
Улаз је слободан и позивамо све заинтересоване да дођу и буду дио овог важног догађаја.
Quick links
Latest news
Млади психолози у Банском двору открили тајне бољег функционисања: Како управљати собом у 21. вијеку
У препуној сали Банског двора одржано је још једно у низу традиционалних предавања које Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци поклања широј заједници. Овог пута, у потпуно новом руху и са освјежавајућим приступом, грађанима су се представили студенти друге године студијског програма Психологије, уз менторство доц. др Соње Станчић.
Тема предавања била је изузетно актуелна и корисна: Извршне (егзекутивне) функције – скуп менталних процеса који нам помажу да планирамо, фокусирамо се, започнемо и завршимо задатке, управљамо емоцијама и доносимо боље одлуке. У складу с тим, предавање је носило симболичан назив, јер су предавачи, као прави оркестар, на атрактиван, професионалан и јединствен начин представили ову комплексну тему.
Предавачи су били студенти:
Анђела Кшан, Анамарија Субић, Андреа Кременовић, Марија Филиповић, Јована Ћеркета, Аделиса Шањта, Данило Диљевић, Емилијан Алиша, Драгиша Миловановић, Уна Пилиповић, Јован Миљановић, Катарина Михајловић и Теодора Николић.
Заједно су публици понудили увиде, технике и алате за свакодневно побољшање квалитета живота.
Кроз јасно структурисане и садржајно богате презентације, студенти су одговорили на питања попут:
- Како ефикасније управљати пажњом?
- Шта значи добра саморегулација?
- Како доносити квалитетније одлуке?
- На који начин започети задатке без одлагања?
- Како се изборити с емоционалним импулсима?
Публика, која је попунила салу до посљедњег мјеста, с великим интересовањем је пратила излагања и активно учествовала. Многи су одмах почели примјењивати предложене технике – од једноставних стратегија за јачање пажње, до метода саморефлексије и регулације стреса.
„Егзекутивне функције користимо сваког дана, али ријетко размишљамо о томе како функционишу и колико су важне за наше лично и професионално функционисање. Учење о њима доприноси бољем планирању, организацији, емоционалној стабилности и постизању циљева“, поручили су организатори.
Ово предавање је још један доказ да академска заједница може снажно доприносити друштву – не само кроз теорију, већ и кроз практичну примјену знања. Младе снаге Филозофског факултета показале су да знање не познаје границе, када се дијели са ентузијазмом, стручношћу и емпатијом.
Quick links
Latest news
Одржан научни скуп „Срби у Великој источној кризи (1875–1878)“ на Филозофском факултету
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 29. маја 2025. године, успјешно је одржан научни скуп под називом „Срби у Великој источној кризи (1875–1878) — 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење“. Скуп је организовало Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, уз подршку Филозофског факултета и под генералним покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске.
Овај значајан догађај окупио је седамнаест угледних истраживача и историчара из Републике Српске и Србије, са циљем свеобухватног научног и друштвеног сагледавања околности, тока и дугорочног значаја ратова који су, у оквиру Велике источне кризе, означили кључну прекретницу у процесу ослобођења и уједињења српског народа.
Присутне је на почетку поздравио проф. др Боривој Милошевић, предсједник Удружења историчара „Милорад Екмечић“ и професор на Катедри за историју Филозофског факултета. Он је истакао значај обиљежавања овог јубилеја: „У овој години 2025. када се обиљежава неколико великих историјских јубилеја, почевши од 80 година од завршетка Другог свјетског рата, 30 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, ево обиљежавамо дакле још један велики национални јубилеј, 150 година од почетка избијања Невесињске пушке и почетка Велике источне кризе.“ Професор Милошевић је нагласио да „овај догађај није само једна уска српска и национална прича, већ је у историјској науци одавно означен као догађај од највишег европског, политичког и дипломатског значаја у 19. вијеку.“
Уводно пленарно предавање на тему „Херцеговачки устанак – почетак Велике револуције српског народа 1875-1878. године“ одржао је др Александар Растовић, дајући темељан преглед догађаја који су уздрмали Балкан и Европу.
Током три радне сесије, угледни истраживачи из Републике Српске и Србије представили су своја истраживања која су обухватила широк спектар аспеката Велике источне кризе. Излагања су се кретала од детаљних анализа локалних дешавања и друштвених прилика у Босни и Херцеговини, преко улоге јавног мњења и добровољачких покрета, до међународних димензија кризе, укључујући дипломатске активности великих сила, парламентарне дебате и војне операције. Такође, разматрани су и аспекти попут судбине избјеглог становништва, медијског праћења сукоба, те савремених историографских тумачења кључних догађаја и личности овог преломног периода.
Професор Милошевић је такође најавио да ће радови са скупа бити објављени: „У некој трећој фази овог нашег пројекта, Удружење је замислило да сви радови који ће данас бити презентовани буду објављени кроз два тематска броја српског историјског часописа, дакле научног часописа који издаје Удружење историчара Републике Српске ‘Милорад Екмечић’.“
Научни скуп је завршен конструктивном дискусијом, а закључено је да овакви догађаји значајно доприносе бољем разумијевању сложених историјских процеса и њиховог утицаја на савремено доба. Како су организатори закључили: „Нема сумње да је ово јубилеј од највишег националног значаја… и ми смо на неки начин поносни, Удружење историчара Републике Српске, што заправо почињемо – ово су први догађаји у низу заправо обиљежавања 150. годишњице Невесињске пушке.“
Фото: Неђо Малешевић
Quick links
Latest news
Професори и студенткиње Филозофског факултета на конференцији „Мир и образовање“ у Сарајеву
Професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци – проф. др Срђан Душанић, проф. др Александра Хаџић и проф. др Ивана Зечевић, заједно са студенткињама Анђелом Лазић и Тијаном Чутуром, учествовали су на конференцији „Мир и образовање“, која је одржана у Сарајеву од 19. до 21. маја 2025. године. Организатор догађаја био је Центар за образовне иницијативе Step by Step, а конференција је окупила стручњаке из области образовања, психологије, педагогије и друштвених наука из читаве Босне и Херцеговине и ширег региона.
Учесници су кроз предавања, панел-дискусије и радионице размењивали знања и искуства о улози образовања у изградњи мира, промовисању инклузивности и јачању демократских вриједности у образовним системима. Представници нашег факултета дали су значајан допринос дискусијама о професионалном развоју наставника, образовању за мир и улози универзитета у друштвеној трансформацији.
Посебно је истакнуто представљање нашег Психолошког савјетовалишта за студенте и студенткиње, које је прво психолошко савјетовалиште на универзитетима у Босни и Херцеговини, као примјер добре праксе и подршке студентима.
Quick links
Latest news
Научни скуп: Срби у Великој источној кризи (1875–1878)
У организацији Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, 29. маја 2025. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци биће одржан научни скуп под називом „Срби у Великој источној кризи (1875–1878) — 150 година од почетка ратова за ослобођење и уједињење“. Скуп ће бити реализован у Плавој сали са почетком у 10.00 часова.
Овај значајан догађај окупиће угледне историчаре из Републике Српске и Србије, са циљем научног и друштвеног сагледавања околности, тока и значаја ратова који су, у оквиру Велике источне кризе, обиљежили почетак процеса ослобођења и уједињења српског народа.
Поред домаћих историчара, на скупу ће учествовати и бројни гости из Србије, међу којима су др Александар М. Савић са Филозофског факултета у Београду, др Ања Николић и др Душан Фундић са Балканолошког института САНУ, као и др Радомир Ј. Поповић и др Нино Делић из Историјског института у Београду, док ће уводно предавање одржати др Александар Растовић.
Генерални покровитељ научног скупа је Кабинет предсједника Републике Српске.
Quick links
Latest news
Предавање| Мозак као диригент: Како боље управљати временом и емоцијама?
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.
Дванаесто предавање на тему МОЗАК КАО ДИРИГЕНТ (Шта је кључ свакодневног доброг функционисања, бољег планирања и управљања сопственим временом и емоцијама?) одржаће студенти друге године студијског програма Психологије под менторством др Соње Станчић, доцента на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Знамо ли чиме све можемо да управљамо?
Ако вас занима како доносити боље одлуке, како успоставити контролу над својом пажњом, као и како је искористити у започињању задатка, шта је саморегулација и како нам може користити у 21. вијеку, онда је ово предавање за Вас!
Све ово и много више је дио егзекутивних функција које свакодневно користимо, али о томе много не размишљамо, а још мање знамо.
Студенти друге године студијског програма Психологије Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, под менторством доц. др Соње Станчић, у новом руху доносе једну у низу тема о којима се не говори довољно. Учење управо о егзекутивним (извршним) функцијама доприноси укупном квалитету многих сегмената живота.
Дозволите новим и интересантним знањима, као и корисним техникама да уплове у Ваш живот и помогну Вам да адекватније њиме диригујете.
Предавање ће се одржати у сриједу, 28. 05. 2025. године у 18 часова у Вијећници Банског двора.
Молим Вас да прослиједите позив онима за које сматрате да би ово предавање било занимљиво и корисно.
Улаз је слободан, добро дошли!
Quick links
Latest news
Одржано предавање др Оливера Тошковића: „Мрачна страна науке – (не)повјерење у ауторитете“
У петак, 23. маја 2025. године одржано је изузетно посјећено и инспиративно јавно предавање под називом „Мрачна страна науке – (не)повјерење у ауторитете“. Предавање је одржао др Оливер Тошковић, сарадник Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Др Тошковић је својим излагањем публику провео кроз сложену тему повјерења у научне ауторитете, освјетљавајући како историјске тако и савремене дилеме које прате научни рад и његову рецепцију у јавности. Предавање је било фокусирано на епистемолошке и друштвене аспекте „позивања на ауторитет“, истражујући границе између легитимног ослањања на стручност и потенцијалних злоупотреба.
Посебна пажња посвећена је феномену „мрачне стране науке“, гдје је др Тошковић, кроз низ интересантних примјера из различитих научних области, илустровао како и признати научници понекад могу одступити од строго научно провјерљивих метода и етичких начела. Поменути су примјери од Милграмовог експеримента, преко историјских личности попут Питагоре, Њутна и Парацелзуса, па све до савремених контроверзи попут оних везаних за рад Ендруа Вејкфилда. Ови примјери послужили су као основа за дискусију о одговорности научника, кредибилитету научних сазнања и утицају који ауторитети имају на научну и ширу друштвену заједницу.
Предавач је нагласио важност критичког мишљења и континуираног преиспитивања, како би се одржао интегритет науке и изградило здраво повјерење јавности. Излагање је пратила жива дискусија са студентима, наставницима и осталим присутним гостима, који су имали прилику да поставе питања и размијене мишљења о овој важној теми.
Предавање др Оливера Тошковића представља значајан допринос академској заједници Филозофског факултета и шире, подстичући на промишљање о суштини науке и улози коју она има у савременом друштву.
Фото: Неђо Малешевић
Quick links
Latest news
Одржана радионица „Развој приступачне и инклузивне наставе“ за наставно особље УНИБЛ
У четвртак, 22. маја 2025. године одржана је радионица под називом „Развој приступачне и инклузивне наставе“, намијењена наставном особљу Универзитета. Радионицу су реализовали проф. др Драженко Јоргић са Филозофског факултета и Бојана Трбић, водитељица Центра за подршку студентима са инвалидитетом УНИБЛ.
Учесници су имали прилику да се кроз предавање и интерактивну дискусију упознају са савременим педагошким приступима који унапређују приступачност наставе и омогућавају равноправно учешће свих студената у наставном процесу. Посебан акценат предавачи су ставили на препреке са којима се сусрећу студенти са инвалидитетом у оквиру високог образовања – од архитектонских баријера до неприлагођених наставних материјала и нефлексибилних облика евалуације.
Према ријечима предавача, инклузија није индивидуална одлука, већ системска обавеза наставно-научне заједнице. Како су истакли, „Кључно је да наставници крену од питања – шта ја могу учинити да моји часови буду приступачнији – а не да чекају да им студент скрене пажњу на своје потребе.“
Проф. др Драженко Јоргић је посебно нагласио значај универзалног дизајна за учење (UDL) као модела који предвиђа различите начине представљања садржаја, ангажовања студената и провјере знања, чиме се у старту смањују баријере у учењу. Током презентације приказани су и конкретни примјери добре праксе, као и алати који могу допринијети прилагођавању наставног процеса.
Овакве радионице представљају важан корак ка изградњи академске културе која препознаје различитости и активним приступом омогућава једнаке шансе за све студенте.
Овим догађајем настављено је обиљежавање Седмице једнакости, инклузије и различитости (16–23. мај), која се реализује у оквиру стратешких активности Акрос алијансе.
Фото: Неђо Малешевић