Author: mania
Стандарди за наставничку професију као основ унапређења квалитета образовања наставника
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање/дискусију на тему „Стандарди за наставничку професију као основ унапређења квалитета образовања наставника“.
Предавање ће бити одржано у сриједу 25. маја 2022. године, у амфитеатру 203 у 12 часова. Уводничар и модератор панел дискусије биће др Нина Нинковић (начелница Одјељења за предшколско и основно васпитање и образовање, Републички педагошки завод Републике Српске).
Др Нина Нинковић ће говорити о квалитету образовања као директно условљеним квалитетом рада наставника, а улагање у развој наставничке професије најважнија је претпоставка за достизање високих образовних резултата. Један од првих корака у овом процесу јесте постављање јасних очекивања од наставника у погледу задатака које треба да обављају, те компетенција које су им потребне за реализацију квалитетне наставне праксе. Она ће такође говорити и о понуди стандарда занимања за наставнике (а по истом принципу и за остале васпитно-образовне раднике, мислећи при том на васпитаче и стручне сараднике у контексту њихове професије), јер дефинишу кључне послове и идентификују компетенције које су наставницима потребне како би успјешно обављали постављене задатке и ефикасно дјеловали у различитим професионалним контекстима и ситуацијама. Стандарди треба да омогуће уједначено разумијевање послова наставника и конзистентан приступ у пружању подршке за развијање потребних компетенција у свим фазама – током иницијалног образовања, приправничког стажа, те континуираног професионалног развоја у контексту цјеложивотног учења. Управо из тог разлога представљају спону и оквир између доносиоца одлука и креатора образовних политика, институција за иницијално образовање наставника и самих практичара и школа, али и цијеле заједнице. Зато могу бити схваћени и као основа за израду исхода учења за обуку и стручно усавршавање.
Добро дошли!
Quick links
Latest news
Одржано предавање „Васпитач предшколске дјеце у јавном и приватном сектору у Републици Српској“
У склопу наставка наше манифестације “Сриједом на Филозофском“, Сањин Бузаџија, МА, дугогодишњи руководилац у приватном предшколском сектору и стручни сарадник у јавном предшколском сектору, члан многих организација које се баве унапређењем рада приватног предшколског сектора у РС и земаља окружења, члан Удружења васпитача и стручних сарадника РС, је 18.5.2022.године на Филозофском факултету одржао предавање на тему „Васпитач предшколске дјеце у јавном и приватном сектору у Републици Српској“.
У опуштеној атмосфери, професорима и студентима педагошке оријентације, Бузаџија је, на основу дугогодишењг искуства предочио улогу васпитача предшколске дјеце у јавним и приватним установама у Републици Српској, те указао на промјене закона предшколског васпитања и образовања које се одражавају на улогу и позицију васпитача.
Quick links
Latest news
Одржана промоција књиге „Ментални аспекти спортских активности“
Промоција универзитетског уџбеника „Ментални аспекти спортских активности“, аутора проф. др Душка Лепира (ФФВиС) одржана је 17.5.2022. године на Филозофском факултету. Представљен је садржински актуелан и практично употребљив, те модерно дизајниран уџбеник који обухвата велики број тема из области психологије спорта. О књизи су говорили аутор и један од рецензената, проф. др Срђан Душанић, декан Филозофског факултета. Промоцији је присуствовао велики број гостију, а осим предавача са Факултета физичког васпитања и спорта и Филозофског факултета, ту су били и спортисти, тренери и спортских новинара. Било нам је задовољство да и овом приликом Филозофски факултет буде домаћин догађаја који повезује различите дијелове наше заједнице.
Quick links
Latest news
Промоција књиге „Ментални аспекти спортских активности“ │ Филозофски факултет
Позивамо Вас да у уторак, 17. маја у 15:30 дођете у амфитеатар 203 гдје ће се одржати промоција књиге:
„Ментални аспекти спортских активности“ – проф. др Душка Лепира (ФФВиС)
Ријеч је о врло обухватном универзитетском уџбенику који је савремено писан и дизајниран, те изузетно релевантан за подручје психологије спорта. На основу савременог прегледа научне литературе и богатог властитог искуства у различитим спортовима аутор представља велики број менталних аспеката који играју пресудну улогу у спорту: развојне психомоторне факторе, моделе намјерне праксе и талента, значај црта личности, емоција, мотивације и стратегија усмјеравања пажње и концентрације, те социјалне факторе као што су подршка, лидерство и комуникација. Поред аутора, о књизи ће говорити и рецензент књиге проф. др Срђан Душанић.

Quick links
Latest news
Етички стандарди у научном публиковању
Основни задатак научног публиковања је у чувању и дијељењу већ стеченог знања, односно у подстицају напретка и развоја науке. Да би се осигурао крајњи истраживачки циљ важно је да се научно публиковање придржава етичких стандарда. Од научника очекује се часно понашање јер су многе фазе публиковања подложне злоупотреби путем фабриковања (измишљања података), фалсификовања (прилагођавања података) и плагијата (присвајање туђег рада као властитог). Овим се стварају негативне посљедице за ауторе, њихове колеге, радну институцију и читаву академску заједницу.
Лажне информације стечене на тај начин поништавају свако будуће истраживање које их користи. Беспотребно троши ресурсе других истраживача и посебно је опасна у медицини јер може да угрози животе пацијената. Што се могло примијетити штетним дезинформацијама током пандемије коронавируса. Скандалозни случајеви злоупотребе брзо доспијевају у фокус медијске пажње, стварају негативну слику и доводе до губитка повјерења у саму науку. Што може бити погубно јер се наука углавном финанcира из јавних средстава. Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета напомиње да се неколико етичких проблема јавља на релацији аутор-уредник-рецензент.
Аутор је особа која доприноси изради рада, у стању је презентовати резултате читавог рада, договорила је све интелектуалне несугласице са коауторима и дала одобрење за публикацију. Аутор је дужан објављивати своја научна сазнања да би од тога бенефите стекли и други истраживачи. Дужан је правилно цитирати преузете идеје по могућности из примарних извора и прилагодити се читаоцу јасним и недвосмисленим изражавањем. На нивоу аутора поред класичног плагијата етички проблематичним постају аутоплагијат и почасно ауторство.
Аутоплагијет настаје када се исти рад објављује на неколико различитих мјеста (дуплирани аутоплагијат) или када се исто истраживање у измијењеном облику објављује у већем броју текстова (исјецкани аутоплагијат), односно када се склапа текст преузимањем дијелова већ објављеног рада (фрагментарни аутоплагијат). Аутоплагијат нема допринос развоја науке искључива му је намјера стварање илузије продуктивности. Наравно дозвољено је користити свој претходни рад, али се треба цитирати као и сваки други извор.
Почасно ауторство настаје када се особи која је помогла да до истраживања дође приписује статус аутора. Неријетко млади истраживачи дописују угледног аутора да би тиме њихов рад прије био прихваћен у процесу публиковања. Али је исто тако чест је случај да старији истраживачи стављају под притисак млађе колеге да их додају на своје радове у којима нису значајно учествовали чиме лажно повећавају своју библиографију. Из тог разлога неки часописи захтијевају да сваки од коаутора тачно наведе свој допринос а да се осталим који су помогли истраживању захвали у рубрици Признања. Дописивање коаутора постаје озбиљан проблем академске заједнице. До скора рекорд највећег броја 5145 коаутора држао је рад из физике, да би га од скора увелико премашио рад из медицине са 15025 коаутора
У почетку уредник је био једини рецензент да би пракса спољњег рецензирања средином прошлога вијека постала уобичајена у свим научним областима. Дужност рецензента је да својим мишљењем помогне аутору да оствари научне стандарде. Своје примједбе и сугестије треба изразити на неутралан и професионалан начин са аргументованим образложењима. Од рецензената се захтијева да активно и правовремено обављају своје активности, да чувају повјерљиве информације добијене привилегованом позицијом првог читања рада недоступног остатку академске заједнице, да су дужни обављати овај посао бесплатно јер се тиме значајно развија квалитет наука. У случајевима сукоба интереса, када се познаје аутор или теза рецензираног текста побија/потврђује њихов рад, понуду за рецензирањем треба одбити. Дупла слијепа и непристрасна рецензија од суштинске је важности осигуравања квалитета публиковања.
Основан дужност уредника налази се у надгледању читавог процеса научне продукције. Њихов задатак је да промовишу етичке стандарде које је неопходно испоштовати, доносе одлуке о анонимном избору рецензената, прихватају и одбијају радове, разрјешавају конфликте интереса, рјешавања теоријска неслагања између аутора и рецензента, откривају и кажњавају плагијате кориштењем софтверских алата (Turnitin, IThenticate, Ouriginal), откривене плагијате јавно повлаче из објаве и о томе обавјештава научну јавност. Уредници се бирају из реда угледних научника и чувари су научног квалитета. Непримјерено је уредничко понашање мобинг, матлетирање, дискриминације, кориштења лажних рецензената или услуга аутора из сјенке (ghost writer). Узорно уреднично понашање карактерише отвореност и доступност у комуникацији, честитост, поузданост, објективност, коректности и менторство млађих нараштаја.
Циљ сваког научног пројекта (дисертације, хипотезе, извјештаја, експеримента) је ширење знања. Да би остварио тај циљ научници (аутори, рецензенти, уредници) мора поштовати етичке принципе у свим димензијама свога рада. У прикупљања и интерпретацији података, односу према другим истраживачима и испитаницима, као и у оцјењивању односно публиковању резултата свога истраживања потребно је очувати академски интегритет.
Quick links
Latest news
Филозофски факултет и МНРВОИД о будућој сарадњи на пројекту POLICY ANSWERS
У сриједу 11. маја 2022. године у просторијама Ресора за научнотехнолошки развој Министарства за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске одржан је први консултативни и радни састанак представника Министарства и Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
На састанку су учествовали помоћник министра за научнотехнолошки развој мр Миодраг Перановић, начелница Одјељења за научноистраживачку дјелатност и међународну сарадњу Бранка Савић, начелница Одјељења за научноистраживачке програме Санела Вуклишевић, виша стручна сарадница за европске интеграције Милица Бодрожа те пројектни координатори проф. др Славица Тутњевић и др Драган Драгомировић са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Овом приликом, разматране су могућностима будуће сарадње на пројекту Одговори кроз политике – подршка у стратешком планирању научноистраживачког рада и иновација на Западном Балкану (енгл. POLICY ANSWERS R&I POLICY making, implementation ANd Support in the WEsteRn BalkanS) чије је финансирање одобрено путем оквирног програма за истраживање и иновације Хоризонт Европа (Horizon Europe). Расправљано је o заједничком осмишљавању пројектних активности које би биле усаглашене са приоритетима и активностима Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске.
Главни циљ пројекта Одговори кроз политике (POLICY ANSWERS) је приближавање праксе стратешког планирања у областима научно-истраживачког рада на Западном Балкану са праксама у Европској унији те повезивање западно-балкански истраживачких простора. Aкценат пројектних активности биће стављен је на пружање подршке у процесима креирања научно-истраживачких политика и стратегија у виду обука, састанака, консултација и сродних активности.
Пројектни конзорцијум, поред Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, чини још тринаест научно-истраживачких институција из Аустрије, Њемачке, Италије, Хрватске, Србије, *Косова, БиХ, С. Македоније, Црне Горе и Албаније.
Више информација о пројекту доступно је на сљедећим линковима:
· Интернетска страница: www.westernbalkans-infohub.eu
· Фејсбук: https://www.facebook.com/WBInfoHub
· Линкдин: https://www.linkedin.com/company/wbinfohub
· Tвитер: https://twitter.com/WBInfoHub
· Јутјуб канал: https://www.youtube.com/channel/UC9aLLG2bY28G9fFp2kIOkAg
· Електронска пошта: policy-answers@westernbalkans-infohub.eu
Quick links
Latest news
Васпитач предшколске дјеце у јавном и приватном сектору у Републици Српској│Сриједом на Филозофском
У склопу наставка наше манифестације “Сриједом на Филозофском“ позивамо Вас на предавање, које ће се одржати у сриједу, 18.05.2022. године на Филозофском факултету у амфитеатру 203 са почетком у 12 часова, на којем ће Сањин Бузаџија, МА, дугогодишњи руководилац у приватном предшколском сектору и стручни сарадник у јавном предшколском сектору, члан многих организација које се баве унапређењем рада приватног предшколског сектора у РС и земаља окружења, члан Удружења васпитача и стручних сарадника РС, одржати предавање базирано на богатом искуству стеченом у оба сектора на тему „Васпитач предшколске дјеце у јавном и приватном сектору у Републици Српској“.
Тема је усмјерена на идентификацију положаја и улоге васпитача у процесу васпитно-образовног рада у јавном и приватном сектору, идентификацији евентуалних разлика, као и фактора који могу довести до сагоријевања васпитача.
Добро дошли!
Quick links
Latest news
Уручене награде побједницима фото конкурса „Филозофски из мог угла“
Завршни догађај на којем су уручене награде побједницима фото конкурса „Филозофски из мог угла“ одржан је 11. мaja 2022. године у читаоници Филозофског факултета.
Прво мјесто је освојио студент Саша Томић и добитник је паметног сата, а друго мјесто је освојила Бранка Ђукић која је освојила таблет, док је студентица Јована Маричић трећим мјестом освојила фитнес наруквицу.
Награде пробједници су уручили декан Филозофског факултета проф. др Срђан Душанић и предсједник Савеза студената Филозофског факултета Ђорђе Милић.
Циљ конкурса је био да видимо Филозофски факултет из различитих углова наших студената и матураната, а фотографије које су пристигле на конкурс су изражавале неке од основних идејних смјерница на којима се заснива рад Филозофског факултета, а које су исказане у историјату наше установе као и мисији, визији и програму рада факултета. Такође, као један стратешких праваца Филозофског факултета јесте промоција која има за циљ већу препознатљивосту заједници.
Quick links
Latest news
Јавни позив за размјену на Међународном психоаналитичком универзитету у Берлину
У оквиру ЕРАСМУС+ програма – кредитна мобилност – расписан је конкурс за студенте Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци. Доступнe su стипендијe у трајању од четири мјесеца за једносеместрални студијски боравак на Међународном психоаналитичком универзитету у Берлину (ИПУ Берлин), Њемачка, у зимском семестру, од 1. октобра 2022. до 31. марта 2023. године.
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА РАЗМЈЕНУ СТУДЕНАТА – IPU Berlin 2022.
АПЛИКАНТИ:
На конкурс се могу пријавити студенти свих циклуса Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци, осим студената прве године првог циклуса.
ПРИЈАВА:
Сву тражену документацију потребно је доставити Координатору за међународну академску мобилност (мр Милани Дамјенић), поштом или лично. Координатор ће све пријаве доставити комисији, која ће у року од 5 дана по затварању конкурса донијети одлуку о номинацији. За све додатне информације обратити се на е-маил адресу milana.damjenic@ff.unibl.org.
Рок за достављање документације је 25.05.2022. године до 12:00 сати.
ПОСТУПАК ОДАБИРА:
1. По завршетку конкурса, комисија за одабир кандидата са Универзитета у Бања Луци ће
извршити провјеру подобности пристиглих пријава (испуњеност услова у складу са Ерасмус+ правилима, валидност достављених докумената) као и академску процјену свих пријављених кандидата.
2. Одобрене пријаве ће бити послане партнерском ЕУ универзитету као номинације.
3. ЕУ универзитет одлучује о финалној селекцији кандидата према броју доступних
стипендија намијењених за Универзитет у Бања Луци.
Quick links
Latest news
Виртуелни дани отворених врата на Филозофском факултету 10. и 11. маја
Драги средњошколци и будући студенти,
Позивамо вас на виртуелне Дане отворених врата Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Од нашег наставног особља сазнајте све о студијским програмима који вас интересују, као и о пријемном испиту и упису. На Филозофском факултету можете да упишете сљедеће студијске програме: Филозофија, Историја, Учитељски студиј, Психологија, Педагогија и Предшколско васпитање.
ПРИЈАВИ СЕ
https://forms.gle/jVtuKtNUM4Fkcuo4A
Ту смо да одговоримо на сва ваша питања и ријешимо евентуалне недоумице како бисмо вам помогли да одаберете прави програм и олакшали улазак у академски свијет.
Ово је идеална прилика да се у неформалној атмосфери, без треме и напетости, информишете о пријемним испитима, предметима, условима студирања, наставницима и сарадницима, (тешким) испитима, ваннаставним активностима, о томе каква је Бања Лука за живот, итд.
Уторак: 10. маја
19.00–19.30h Историја
https://meet.google.com/ipu-cmen-wot
19.30–20.00h Филозофијa
https://meet.google.com/zec-ddcj-hjx?authuser=0
20.00–20.30h Психологија
https://meet.google.com/mzn-pbjc-jdz
Сриједа: 11. маја
19.00–19.30h Preschool education
https://meet.google.com/ezu-zgcv-egi
19.30–20.00h Учитељски студиј
https://meet.google.com/rry-iqnq-fhs
20.00–20.30h Педагогија
https://meet.google.com/ytw-oimx-tfq
Да бисте учествовали у онлајн представљању неког од студијских програма, потребно је да се пријавите како бисте добили приступне податке. Своје податке за пријаву можете да оставите у пријави.
Имајте у виду да можете да се пријавите и за више студијских програма. Пријаве за сваки термин треба направити 24 часа прије одржавања представљања. Упутства за коришћење Google Meet сервиса добићете путем мејла прије одржавања.Трајање сесија није временски ограничено и трајаће и дуже уколико то буде било потребно. Због тога ће свака сесија бити на посебном линку, тако да можете да се пријавите и добијете информације за више студијских програма.
За сва питања и недоумице, пишите нам на otvorenavrata@ff.unibl.org, а можете нас такође контактирати путем наших налога на Фејсбуку и Инстаграму. Такође, формирали смо и вибер заједницу Упис на Филозофски факултет и можете нам се и ту придружити.
Размислите о упису на Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци јер:
– Имаш став и желиш да се развијаш!
– Овдје се стичу знања за хумана занимања и звања!
– На Филозофском ћеш боље упознати и себе и друштво!
– Овдје подстичемо образовање са осмјехом !
– Филозофски факултет је твоја друштвена мрежа за цијели живот!