Author: mania
Студенти и професори на научном скупу у Београду
Студенти и професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци активно су учествовали на 30. научном скупу „Емпиријска истраживања у психологији“, који се одржао у Београду од 22.-24. марта. Овај скуп је категорисан као међународни, одвијао се на енгелском језику и један је од најважнијих психолошких скупова на западном Балкану. Наши представници су изложили шест научних радова из области социјалне психологије, психологије личности, умјетности, рада. Посебно смо поносни на коауторске радове наших студената: Александра Тошића, Аријане Радић, Татјане Добраш, Хелене Винчић, Ане Сајдел, Тамаре Петковић, Александра Слијепчевића и Јелене Зелић. Факултет је логистички подржао одлазак студената на овај скуп, а значајну менторску подршку студентима је пружио професор Синиша Суботић.
Професори Владимир Турјачанин, Синиша Лакић, Срђан Душанић и Дијана Ђурић су поред излагања научних радова продубили сарадњу са Филозофским факултетом у Београду, те успоставили обећавајуће истраживачке контакте са професорима московског ХСЕ универзитета.
Факултет ће наставити и у будућности да подржава и подстиче научну дјелатност како запослених тако и својих студената.
Quick links
Latest news
Предавање: Самовредновање студијских програма
У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Самовредновање студијских програма у сриједу, 27.03.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203.
Предавање ће одржати мр Душка Радмановић, помоћник директора за акредитацију и међународну сарадњу у Агенцији за високо образовање Републике Српске.
Излагање ће дефинисати основне елементе процеса самовредновања студијских програма, као и структуру извјештаја о самовредновању, а говориће се и о начину на који се може радити ревизија и измјене студијског програма у складу са законским и подзаконским прописима.
Највећи дио излагања посвећен је новим стандардима за акредитацију студијских програма, гдје ће бити издвојени одређени сегменти као што су захтјеви у оквиру стандарда 2 „Креирање и усвајање студијских програма“ као што су: покретање заједничких студијских програма, покретање интердисциплинарних и мултидисциплинарних студијских програма, покретање програма на страним језицима, кратки програми студија, подјела предмета на групе, листа изборних предмета и удио изборних предмета у НПП, вредновање стручне праксе с посебним освртом на реализацију педагошке праксе, матрица исхода учења.
Стандард 3 „Учење, подучавање и вредновање усмјерени на студенти“ (методе подучавања, развој будуће каријере студената, величина група за предавања и вјежбе).
Стандард 4 „Упис студената“ са описом процедура за признавање претходног учења и додјељивање ECTS бодова.
Стандард 5 „Људски потенцијали“ (покривеност наставе сопственим кадром, наставници на програму на страном језику, на интердисциплинарним и заједничким студијским програмима, усавршавање административног особља).
Стандард 6 „Ресурси и финансирање“ (минималне потребне површине простора, минималан број библиотечких јединица).
Стандард 7 „Управљање информацијама о студијским програмима“ (систем обраде информација, кључни индикатори квалитета).
Стандард 8 „Информисање јавности о студијским програмима“ (подаци који морају бити доступни јавности).
Стандард 9 „Континуирано праћење, периодична евалуација и ревизија студијских програма“ (анкетирање заинтересованих страна, праћење савремених научних достигнућа, циклично самовредновање).
Стандард 10 „Мобилност“.
Важно!
Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.
Quick links
Latest news
Разбијање стереотипа у историји: Представљање монографије др Прашчевића на Филозофском факултету
На Филозофском факултету, 20. марта 2024. године, одржана је промоција монографије др Александра Прашчевића „Односи православних хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у Другом светском рату“, у оквиру манифестације „Сриједом на Филозофском“. Модератор и уводничар представљања био је доц. др Никола Ожеговић са Катедре за историју. Ова књига пружа нов увид у сложене међувјерске односе и страдање српског становништва током Другог свјетског рата.
Монографија се заснива на обимним историјским свједочанствима из различитих региона, покривајући догађаје између 1941. и 1947. године. Аутор се посебно осврће на ревидирање устаљених стереотипа и паушалних оцјена, чиме уноси нову димензију у разумијевање историје овог периода. Овим дјелом, др Прашчевић пружа дубљи увид у сложене односе православног и муслиманског живља на простору Босне и Херцеговине, чиме изазива академску и јавну пажњу.
СНИМАК Представљање монографије др Прашчевића
на Филозофском факултету (АУДИО)
Quick links
Latest news
Односи православних хришћана и муслимана у БиХ у Другом светском рату | Сриједом на Филозофском
У склопу наше манифестације “Сриједом на Филозофском“ 20. марта 2024. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203 на Филозофском факултету, свештеник др Александар Прашчевић из Београда промовисаће посљедњу од својих седам научних монографија под насловом Односи православних хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у Другом светском рату.
Др Александар Прашчевић је стицао образовање и усавршавао се у Богословији „Светог Арсенија Сремца“ у Сремским Карловцима, Московској духовној академији (Русија), Факултету теологије и религијских студија Шербрушког универзитета (Канада), Православном теолошком институту Светих Кирила и Методија Московске патријаршије (Русија), Теолошком факултету Универзитета у Женеви (Швајцарска) и Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну (Грчка). Радио је као асистент на Теолошком факултету Шербрушког Универзитета и истраживач сарадник на Теолошком факултету Универзитета у Женеви. Саоснивач је, члан Савета и предавач у Центру за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београду и научни сарадник у оквиру Института за европске студије у Београду. Био је ангажован као референт Одељења за међуцрквене послове Светог архијерејског Синода СПЦ, службеник и секретар Канцеларије патријарха српског, стручни сарадник Информативне службе Светог архијерејског Синода СПЦ, Аутор је седам научних монографија и приређивач једног зборника докумената. Област којом се др Прашчевић бави је међурелигијски дијалог православних хришћана и муслимана, са акцентом на односе између Српске православне цркве и муслимана. Својом књигом „Односи православних хришћана и муслимана у Босни и Херцеговини у Другом светском рату“, др Прашчевић је представио сложене међувјерске односе на основу свједочења православног становништва из 40 срезова датих у периоду 1941-1944, исказа становника 21 села и једне општине прикупљених 1942. и изјава парохијана из 92 парохије и три манастира датих 1947. године. Ради се о свједочанствима са простора Митрополије дабробосанске као и Епархија бањалучке, зворничко-тузланске, захумско-херцеговачке и бихаћко-петровачке. Рецензент монографије је редовни члан САНУ, проф. др Љубодраг Димић. Посјетиоци ће имати прилику да се упознају и са другим апектима научног рада др Прашчевића.
Добро дошли!
Quick links
Latest news
Guide for Enrollment at the Faculty of Philosophy (2024/25)
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је подстицајан и пријатан образовни амбијент којег карактеришу иновативни и функционални студијски програми, креативно и подржавајуће наставно особље, занимљиви ваннаставни садржаји те позитиван имиџ у заједници.
Информатор за упис на Филозофски факултет 2024-2025 г.
Наш факултет могу уписати сви заинтересовани кандидати уколико испуне два основна услова за упис:
- Completion of a four-year secondary education (in accordance with the specific provisions of the competition), and
- Passing the entrance exam.
Candidates applying for admission must pass an entrance exam or a test to check their aptitude and abilities. The number of candidates admitted depends on ranking and the number of available places determined by the competition.
Све детаље о томе како се уписати и припремити за пријемни испит можете пронаћи у Информатору.
Информатор за упис на Филозофски факултет 2024-2025 г.
Универзитет у Бањој Луци објавиће 12. јуна 2024. године конкурс за упис нове генерације студенaта, а полагање пријемних испита планирано је 1. јула.
Текст конкурса за упис студенaта у прву годину студија на свим циклусима студија у академској 2024/25. години биће објављен у дневним новинама и на интернетској страници University of Banja Luka и of the Faculty of Philosophy.
Будући бруцоши своје пријаве за полагање пријемних могу предати од 24. до 28. јуна, а од ове године уводимо и могућност електронске пријаве за полагање пријемних испита.
Како је предвиђено Академским календаром, сви они кандидати који успјешно положе пријемни испит те остваре право уписа могу се уписати од 8. до 12. јула 2024. године.
Уколико имате додатних питања пошаљите нам мејл на:
- History
- Philosophy
- Psychology
- Pedagogy
nemanja.vukanovic@ff.unibl.org
- Teacher education studies
- Preschool education
Quick links
Latest news
Предавање „Изазови родитељства – границе некад и сад“
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.
Прво предавање је на тему „Изазови родитељства – границе некад и сад“, а одржаће га редовна професорица Филозофског факултета др Александра Хаџић. У свијету који се убрзано мијења, изазови родитељства постају све већи. Стари модели, преузети од ранијих генерација нису довољни, а нови модели укључују много разноврсних идеја које су често збуњујуће и супротстављене једна другој. Пронаћи прави модел, онај који одговара нашој породици и нашој дјеци, постаје важан циљ сваке породице. Једно од најконтроверзнијих питања, јесте питање граница, тј. домена контроле и дисциплиновања. Циљ предавања јесте да понуди простор за размишљање и размјену идеја о концепту граница, које нам требају током цијелог живота, а чију основу стичемо у породици.
Предавање ће се одржати у понедјељак, 18.03. 2024. године у 19.00 часова, у Вијећници Банског двора.
Улаз је слободан, добро дошли!
Quick links
Latest news
Родна равноправност и универзитет
Како остварити родну равноправност – једно је од важних друштвених питања на које се настоји одговорити како на глобалном тако и на локалном плану. Родни јаз и данас је видљив на тржишту рада, у политици, у поштoвању људских права, образовању, научној заједници. Залагање за родну равноправност, ипак, прије свега значи борбу против родно заснованог насиља. Поводом Међународног дана жена (International Women`s Day) Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета истиче важност бављења овом темом у оквиру високошколских институција.
Према Закону о равноправности полова у Босни и Херцеговини родно засновано насиље (или насиље по основу пола) дефинише се као „свако дјеловање којим се наноси или може бити нанесена физичка, психичка, сексуална или економска штета или патња, као и пријетња таквим дјеловањем које спутава лице или групу лица да ужива у својим људским правима и слободама у јавној и приватној сфери живота”. У друштву у коме живимо све чешће се суочавамо са случајевима родно заснованог насиља који се завршавају убиством жена (фемицид). Да би се у једној заједници спријечио крајњи насилни чин, није довољно адекватно казнити починиоца злочина, већ то мора бити потицај за шире друштвено дјеловање. Веома је важно радити на самој превенцији родног насиља и образовању за културу ненасиља, што свакако представља домен рада образовних установа. У томе посебну улогу имају универзитети.
Регионално истраживање из 2021. године у организацији ТПО Фондације из Сарајева, у које је било укључено 18 универзитета (међу којима и Универзитет у Бањој Луци), показало је да се и у самим високошколским институцијама и дaље о родној равноправности мало зна, да нема довољно предмета и наставних садржаја који се баве овим темама, да се о родно заснованом насиљу недовољно говори. Показује то да и сами универзитети морају учинити знатне промјене и у организационој култури и на иституционалном нивоу како би на властитом примјеру показали како на прави начин дјеловати против свих облика родно заснованог насиља.
Како би се препознали узроци насиља неопходно је нагласити у којој мјери је то чврсто засновано и на погрешним убјеђењима, незнању и несвјесној пристрасности који су у основи родне неравнопрвности у најширем смилу. Tреба напоменути да је то оно што се препознаје и у самом Закону када се наглашава: „Надлежне власти обавезне су да предузму одговарајуће мјере, укључујући а не ограничавајући се на област образовања ради елиминације предрасуда, обичаја и свих других пракси заснованих на идеји инфериорности или супериорности било којег пола, као и на стереотипним улогама лица мушког и женског пола.”
Оснивање посебних тијела, те континуирана едукација не само студената и студенткиња, већ и наставног и административног особља један је од начина да се то оствари. Треба подсјетити да је на Универзитету у Бањој Луци 2021. године почео са радом Савјетодавни одбор за родну равноправност , а у усвојене су и Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања.
Quick links
Latest news
Проф. др Радивој Радић одржао предавање „Византија и Западна Европа“
У сриједу, 6. марта 2024. године, Филозофски факултет био је домаћин предавања под називом „Византија и Западна Европа“, у оквиру популарне серије догађаја „Сриједом на Филозофском“. У пуном амфитеатру 203, проф. др Радивоје Радић, поштовани професор и дугогодишњи гостујући наставник, подијелио је своја знања и увиде о сложеним историјским односима између Византије и Западне Европе.
Професор Радић истакао је да се супротстављеност ових двију култура не може ограничити само на средњи вијек или на вјерске разлике између Рима и Цариграда. Указао је на то да коријени те подијељености сежу још у доба Римског царства, са јасно израженим латинским Западом и грчким Истоком. Предавање је пружило дубок увид у утицај крсташких ратова, посебно Четвртог крсташког рата, на већ постојеће напетости и ограничење могућности за помирење.
Такође, било је важно чути професорове увиде о развоју међусобних утицаја ових цивилизација кроз вријеме. Изложио је како су се почетни једносмјерни утицаји од Истока према Западу, током времена претворили у динамичну међусобну интеракцију, која је у крају утицала на појаву хуманизма и ренесансе у Западној Европи.
Предавање је код публике изазвало велико интересовање, које је професор Радић успјешно одржао кроз детаљне анализе. Својим дубоким познавањем теме, подвукао је значај разумијевања културних, политичких и вјерских аспеката у изучавању историје.
Ово предавање било је вриједан допринос академској заједници и доказ важности „Сриједом на Филозофском“ као мјеста за размјену знања и мишљења. Завршни дио предавања, у којем је професор Радић нагласио важност сагледавања историје у контексту савременог свијета, оставио је публику са важним размишљањима и подстреком за даље истраживање.
Quick links
Latest news
Мултидисциплинарни увиди и перспективе у савремене миграције | Одржан научни симпозијум
У читаоници Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 01. марта 2024. године, одржан је значајан научни симпозијум на тему „Савремене миграције: прилике и изазови“. Овај симпозијум, организован у сарадњи Факултета политичких наука и of the Faculty of Philosophy, имао је за циљ да кроз мултидисциплинарни приступ освијетли различите аспекте и димензије миграционих процеса.
Програм симпозијума био је подијељен на више сесија, током којих су излагања имали бројни стручњаци, укључујући професоре Филозофског факултета, Факултета политичких наука, Конфуцијевог института, као и представнике Међународне организације за миграције (IOM) из Бање Луке.
Међу издвојеним радовима налазили су се они који су се бавили миграцијама у сложеним вишенационалним државама, трендовима мјешовитих миграција на подручју Западног Балкана, као и анализама промјена у обрасцима кинеских економских миграција према Босни и Херцеговини. Осим тога, посебан акценат стављен је на политичке, социјалне и психолошке аспекте миграција, притом обухватајући и специфичне теме попут социјалне заштите дјеце без пратње међу мигрантима и избјеглицама.
Завршни сегмент симпозијума била је пленарна дискусија, током које су учесници имали прилику да размијењују мишљења, искуства и да представе своје виђење будућих истраживања у овој области. Ова дискусија је понудила драгоцјене увиде и отворила пут за нове колаборативне истраживачке пројекте.
Симпозијум „Савремене миграције: прилике и изазови“ показао је да је миграциона тематика вишеслојна и да захтијева сарадњу различитих дисциплина. Представљени радови и дискусије допринијели су дубљем разумијевању овог комплексног феномена, наглашавајући важност научног приступа у рјешавању изазова које миграције носе са собом.
Са задовољством очекујемо наставак оваквих научних скупова, који су неопходни за развој друштвених наука у Републици Српској и Босни и Херцеговини, као и за формирање квалитетних и одрживих политика у области миграција.
Quick links
Latest news
Предавања Византија и Западна Европа |Сриједом на Филозофском
Позивамо Вас на нашу манифестацију “Сриједом на Филозофском“ 06.03.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржано предавање проф. др Радивоја Радића, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду и дугогодишњег гостујућег професора на Катедри за историју нашег факултета, на тему Византија и Западна Европа.
Супротстављеност Византије и Западне Европе у средњем веку обично се повезује са супарништвом Рима и Цариграда као главних верских средишта. Међутим, та је подвојеност заправо старија од хришћанства и примећује се већ у оквирима Римског царства у коме се јасно разазнају латински Запад и грчки Исток. Различити путеви којима су се кретала ова два света временом су само продубили постојеће разлике и обојили их не само међусобним подозрењем и неповерењем, него и отвореном нетрпељивошћу. Крсташки ратови, за које се веровало да ће приближити хришћански Исток и хришћански Запад, само су додатно оптеретили постојеће односе, а Четврти крсташки рат својим је последицама заувек укинуо могућност помирења двају светова који су, било је то очигледно, стајали на искључујућим фронтовима историје. На другој страни, цивилизацијски утицаји који су у раном средњем веку били једносмерни, од Истока према Западу, временом су, поготово у раздобљу касног средњег века, прерастали у међусобну интеракцију. Отуда не треба да изненађује чињеница да је и Византија дала свој допринос једном новом времену, епохи хуманизма и ренесансе, која се на заласку средњег века помаљала на тлу Апенинског полуострва и Западну Европу уводила у једно сјајно цивилизацијско раздобље.
Добро дошли!