Одржани XXVII Бањалучки новембарски сусрети: научни дијалог и подршка студентима

Одржани XXVII Бањалучки новембарски сусрети: научни дијалог и подршка студентима

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 13. новембра 2026. године одржани су XXVII Бањалучки новембарски сусрети, централни годишњи научни скуп Факултета са међународним учешћем. Програм је обухватио 57 саопштења из филозофије, историје, педагошких наука и психологије, уз учешће истраживача из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Пољске.

Традиција Бањалучки новембарски научних сусрета и размјене идеја

Отварајући скуп, декан проф. др Срђан Душанић подсјетио је на традицију његовог одржавања од 2000. године и улогу професора Драге Бранковића, једног од главних иницијатора. Нагласио је да се „знање не преноси само књигама, предавањима, испитима, већ и кроз сусрете“. Говорећи о значају хуманистике у времену све доступнијих информација, издвојио је „способност да се постави право питање, да се провјери извор, да се разумије контекст и да се иза сваког податка у ствари види човјек“.

Продекан за научноистраживачки рад и развој проф. др Светлана Боројевић захвалила је учесницима и колегама који су допринијели организацији, истичући значај нових идеја и подстицајне научне дискусије. Посебно се обратила младим истраживачима: „Сваку повратну информацију немојте доживјети као критику, него само као сугестију или добру намјеру за побољшање“. Нагласила је да, поред познанстава и размјене искустава, остају резултати истраживања које ће читати наредне генерације.

Отварање је употпуњено умјетничким програмом. Бивша студенткиња Факултета Бојана Кужет извела је свој ауторски рецитал „Буђење“, уз музичку пратњу инструменталисте и композитора Душка Шобота. Поруке о знању, људској блискости и аутентичности повезале су овај дио програма са темама уводних обраћања и пленарног предавања.

XXVII Бањалучких новембарских сусрета на Филозофском факултету у Бањој Луци

Ментално здравље студената као заједничка одговорност

Пленарно предавање „Ментално здравље студената: од индивидуалних изазова до заједничке одговорности академске заједнице“ одржала је проф. др Марина Видаковић, са Одјела за психологију Свеучилишта у Задру. Ослањајући се на истраживања и искуство вођења Студентског савјетовалишта, говорила је о прилагођавању студирању, академским очекивањима, међуљудским односима и финансијској неизвјесности, уз осврт на дигитално окружење и друштвене притиске са којима се млади суочавају.

„Подршка студентима не остаје у уреду код психолога“, истакла је Видаковић, наглашавајући да се она наставља у учионици, на консултацијама, током испита и у свакодневној комуникацији. Указала је на то да тешкоће менталног здравља често нису видљиве и да страх од стигматизације може одложити тражење помоћи. Зато је посебно нагласила доступност савјетовања, отворен разговор и сарадњу студената, наставника и стручних служби.

Представила је и истраживање са више од 450 наставника у Хрватској, у којем је око 60 одсто испитаних навело да није обучено за рад са студентима са тешкоћама менталног здравља. Као важне правце дјеловања издвојила је едукацију наставника, јасне институционалне процедуре и професионалне границе, уз бригу о добробити самих запослених. „Академска прилагодба не значи смањивање академских исхода“, поручила је, истичући да подршка треба да омогући остваривање исхода учења уз очување академских стандарда.

Од питања образовања до тумачења прошлости и савремених технологија

Рад у четири научне секције повезао је питања учења, васпитања, разумијевања прошлости и људског понашања. У области филозофије, Ана Галић у раду „Воља за образовањем: зашто дјеца не желе учити?“ разматра разлоге слабљења жеље за учењем и могућности које нуде различити приступи филозофије образовања. На питања развоја и подршке дјеци надовезује се педагошко истраживање Татјане Марић о васпитним стиловима родитеља. Њени налази указују на значај програма који родитељима помажу да, поред усвајања васпитних поступака, препознају и обрасце које из сопственог дјетињства преносе у однос са дјецом.

Преиспитивање постојећих тумачења било је заступљено и у историјским истраживањима. Дејан Дошлић у раду „Матеј Стефан – (не)познати владар средњовјековне Босне?“ разматра идентитет издавача повеље упућене Дубровчанима 1250. године. Анализом имена, печата и других елемената документа отвара питање да ли се ова личност може поуздано поистовјетити са баном Матејем Нинославом. Овај примјер показује како поновно читање историјских извора може допринијети разумијевању династичких односа и политичких прилика средњовјековне Босне.

У психологији, поред тема менталног здравља и међуљудских односа, заступљена су и питања примјене вјештачке интелигенције у истраживањима. Данило Абрамовић, Анђела Поповић и Синиша Лакић испитивали су могу ли велики језички модели симулирати индивидуалне обрасце моралног расуђивања. Према резултатима наведеним, додавање информација о психолошким карактеристикама испитаника није досљедно побољшавало тачност симулације њихових одговора. Рад тиме отвара питања могућности и ограничења ових алата, као и услова под којима се могу користити у психолошким истраживањима.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)