Студенти историје Филозофског факултета учествовали у Школи примијењене историјске методологије у Требињу

Студенти историје Филозофског факултета учествовали у Школи примијењене историјске методологије у Требињу

filozofski-small
news-image

Students Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци учествовали су у Школи примијењене историјске методологије, која је од 17. до 23. маја 2026. године одржана у Требињу и околини.

Школу је организовала Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“, уз подршку Града Требиња и Епархије захумско-херцеговачке и приморске, са циљем да студентима историје омогући стицање практичних знања и вјештина важних за рад у историјској науци.

У раду школе учествовали су студенти друге године Данијел Бјелић, Никола Ландека и Јована Бојанић, студенти треће године Јелена Миловановић, Милица Билбија и Ђорђе Куриџа, као и колегиница на размјени Аминат Берсанукаева.

Ово учешће представља наставак раније успостављене праксе и сарадње са Задужбином „Кнез Мирослав Хумски“, у оквиру које су студенти историје Филозофског факултета и претходних година имали прилику да учествују у сличним школама, теренским активностима и програмима усмјереним на практичну примјену историјске методологије.

Практичан рад са изворима, стећцима и архивском грађом

Кроз комбиновану кабинетску и теренску наставу, студенти су се упознавали са основама палеографије, читањем старих писама, тумачењем архивске грађе и анализом аутентичности историјских извора.

Посебан дио програма био је посвећен теренском раду на локалитетима са стећцима. Током обиласка Требињске шуме, Попова поља и Љубомира, студенти су, под стручним вођством проф. др Ђорђа Бубала са Филозофског факултета у Београду и др Горана Комара, радили на лоцирању и анализи средњовјековних некропола.

На самом терену имали су прилику да уче како се читају и дешифрују средњовјековни ћирилички натписи, како се приступа тумачењу рељефних мотива на стећцима, али и како се историјска знања повезују са конкретним културно-историјским простором.

У оквиру историјске руте, полазници су посјетили и манастир Савину у Херцег Новом, гдје су се упознали са богатом манастирском ризницом, старом архивском грађом и вриједним рукописима који свједоче о континуитету духовног, културног и историјског живота ових простора.

Теренска настава као важан дио образовања историчара

Учешће у оваквим школама има посебан значај за студенте историје, јер им омогућава директан контакт са изворима, споменицима и локалитетима о којима се говори у настави. Управо тај сусрет са историјском грађом на терену доприноси дубљем разумијевању прошлости и развоју истраживачких вјештина неопходних за будући рад историчара.

Студенти историје Филозофског факултета током теренске наставе у оквиру Школе примијењене историјске методологије у Требињу.

Поред стручног рада, школа је била прилика и за размјену искустава са колегама са Филозофског факултета у Источном Сарајеву и Филозофског факултета у Београду. Заједнички рад, разговори и теренска истраживања допринијели су јачању колегијалних веза и отворили простор за будућу сарадњу студената и институција.

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци наставиће да подржава активности које студентима омогућавају да знања стечена у учионици примјењују у реалном истраживачком окружењу, јер је управо повезивање наставе, теренског рада и научне методологије један од најбољих начина за развој будућих стручњака у области историје.