Дигитални алати и већа видљивост истраживања: Одржано предавање о отвореној науци

Дигитални алати и већа видљивост истраживања: Одржано предавање о отвореној науци

filozofski-small
news-image

У организацији Филозофског факултета и Центра за цјеложивотно учење, у сриједу, 26. новембра 2025. године, одржано је стручно предавање на тему „Инфраструктура за отворену науку”. У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, предавање је путем видео-линка одржала Милица Шевкушић, библиотекар у Институту техничких наука Српске академије наука и уметности (САНУ) и координатор програма за отворени приступ у међународној организацији EIFL.


Отворена наука – више од слободног приступа


Циљ овог догађаја био је демистификација појма отворене науке, који се често погрешно своди само на плаћање накнада за објављивање радова. Истакнуто је да отворена наука подразумијева свеобухватан приступ који истраживачки процес чини транспарентним, а резултате – од публикација до примарних података – доступним широј заједници.

„Наука која је затворена често доводи до расипања ресурса и понављања истраживања. Отворене истраживачке праксе, подржане одговарајућом дигиталном инфраструктуром, не само да штеде вријеме и новац, већ значајно повећавају видљивост и утицај научника”, нагласила је Шевкушићева.


Дигитални алати у служби истраживача


Централни дио излагања био је посвећен практичним рјешењима и алатима који су истраживачима на располагању, често потпуно бесплатно. Посебан акценат стављен је на:

  • Трајне идентификаторе (PID): Објашњена је важност коришћења ORCID профила за ауторе и DOI ознака за радове, који осигуравају да истраживач и његов рад буду једнозначно препознати у глобалном дигиталном простору.
  • Репозиторијуме: Представљени су сервиси попут Зенода (Zenodo), који омогућавају трајно похрањивање и дијељење истраживачких резултата, чак и када институција нема сопствени репозиторијум.
  • Управљање референцама: Демонстрирана је употреба слободног софтвера као што је Зотерео (Zotero), који олакшава прикупљање и цитирање литературе, те повезивање са другим базама знања.
  • Метаподатке: Истакнуто је да су квалитетни метаподаци (подаци о подацима) кључ видљивости. „Ако машина не може да прочита ваш рад и правилно га индексира, он је за научну заједницу готово невидљив”, појаснила је Шевкушићева.


Значај дигиталне писмености


Предавање је закључено поруком да разумијевање и примјена ових алата данас представљају основу дигиталне и информационе писмености сваког истраживача. Факултет и Центар за цјеложивотно учење наставиће са организовањем сличних едукација како би наставно особље и студенти били у току са савременим токовима у научној комуникацији.

Комплетну презентацију са одржаног предавања, која садржи додатне линкове и упутства, можете погледати и преузети на сљедећем линку: ПРЕЗЕНТАЦИЈА.