Заједнички научноистраживачки пројекти Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Бањој Луци

Заједнички научноистраживачки пројекти Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Бањој Луци

filozofski-small
news-image

Студијски програм педагогије, у својству партнера, укључен је у заједнички научноистраживачки пројекат научноистраживачких организација у Аутономној Покрајини Војводина, чији је носилац Одсјек за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду са називом „Вредносне оријентације и друштвени ангажман студената у оквиру наставних и ваннаставних активности у мултиетничком окружењу“. 

Тим поводом, Шеф Катедре за педагогију и методике проф. др Тамара Прибишев Белеслин присуствовала је свечаном уручењу уговора које се одржало 10. марта 2023. године у Великој сали Скупштине АП Војводине.

Заједнички научноистраживачки пројекти УНС и организација из Републике Српске

Посјета делегације Општине Никшић Филозофском факултету

Посјета делегације Општине Никшић Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У сриједу 10.3.2023. године Филозофски факултет је посјетио тим управе Општине Никшић којег су чинили Зоран Томић (потпредсједник), Марко Перућица (шеф кабинета) и Војин Стриковић (савјетник предсједника). У разговору су разматрани могући облици реализације сарадње између Филозофских факултета у Бањој Луци и Никшићу, који су потписали споразум о сарадњи у новембру 2022. године. Разговарано је о досадашњим добрим праксама и о природи заједничких интереса које имају град и академске институције, те о значају међусобног потпомагања за добробит заједнице.

Реализован пројекат у основној школи „Бранко Ћопић“ у Прњавору

Реализован пројекат у основној школи „Бранко Ћопић“ у Прњавору

filozofski-small
news-image

У оквиру пројекта „Познавањем културне баштине до поштовања различитости“, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 9. марта 2023. године организовао је предавање и радионицу за ученике осмог разреда у основној школи „Бранко Ћопић“ у Прњавору. Предавање је одржао проф. др Бошко Бранковић, а радионицу проф. др Срђан Душанић. Истраживачки дио пројекта кроз „Упитник о познавању културне баштине локалне заједнице“, реализован је са ученицима од шестог до деветог разреда.

Пројекат се реализује уз сагласност Министарства просвјете и културе Републике Српске и финансијску подршку Министарства цивилних послова БиХ.

Род, наука и универзитет

Род, наука и универзитет

filozofski-small
news-image

Родна неравноправност један је од кључних проблема у савременом свијету који је неопходно превазићи како би се достигло праведније друштво. Посљедица утицаја родних стереотипа и предрасуда које се манифестују у свим областима живота негативно се одражавају како на жене тако и мушкарце. Како би се се одговорило овом изазову неопходна су систематска рјешења. Jедан од примјерa представља Програм 2030. Уједињених нација, односно Глобални циљеви за одрживи развој, у оквиру кога се посебно наглашава важност дјеловања у достизању родне равноправности. Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета, поводом Међународног дана жена (International Women`s Day), истиче важност бављења овим темама у универзитетској настави и научним истраживањима.

 

Високошколске установе, као простор у коме се и рефлектују важни друштвени проблеми а и настоје пронаћи одговори за њихово превазилажење, показују у којој мјери и даље постоји родни јаз. Истовремено, управо то упућује на правце будућег дјеловања и ангажман како кроз научне анализе и истраживања тако и кроз институционалну промјену организационе културе. Статистички показатељи посљедњих неколико година показују да се очитује баланс у полној структури студената. Ипак, када је ријеч о појединим областима (посебно у друштвеним и хуманистичким наукама) често је и већи број студенткиња, али је у STEM области и даље више студената.

 

У структури запослених родни баланс углавном је заступљен на нижим позицијама (и то не у свим научним областима), док је и даље мање жена међу ванредним и редовним професорима. У управљачким структурама универзитета мушкарци су у већини на вишим управљачким позицијама. И док се посљедње двије деценије на овим просторима (од усвајања првог Закона о равноправности полова и успостављања институционалних механизама) биљежи благи напредак када је ријеч о залагању за родну равноправност, промјене у начину рада на универзитетима још увијек су слабо видљиве и додатне активности у том правцу су тек на почетном нивоу. Оно што може послужити као основа за даљи рад јесу рецентне студије и институционалне анализе из 2021. и 2022. године.

 

„Што се тиче образовних садржаја, принципи родне равноправности нису укључени у наставне планове и програме а родна перспектива најчешће није интегрисана у наставу и истраживања. На овај начин, знање студената о родној равноправности остаје ограничено, остављајући простор за опстанак родних стереотипа и продубљивање неједнакости.“ (5) Ријеч је о општим закључцима на основу истраживања проведених 2021. године и објављених у студији Како постићи родну равноправност на универзитетима у Босни и Херцеговини?  

 

Посебно истакнут проблем у оквиру родне неравноправности јесте родно засновано насиље које се у различитим формама манифестује и на универзитетима, иако је често невидљиво и ријетко се пријављује. Како би се створили основни услови да они који трпе овакве облике насиља буду и охрабрени да о томе говоре као један од механизама на ниво универзитета користе се Смјернице за превенцију сексуалног и родно заснованог узнемиравања. Оно што је важно јесте да се схвати да је то само један од корака који је неопходно предузети с обзиром на комплексност проблема.

 

Како се наводи у публикацији Изазови интегрисања родне равноправности у универзитетској заједници: Против родно заснованог насиља: „Уместо повремених реакција и неучинковитих декларативних осуда, и универзитети треба системски да приступају питањима родно заснованог насиља у свим његовим облицима како би га превенирали, санкционисали и искоренили (нпр. тако што би жртве биле заштићене и осећале се безбедно да пријаве починиоце сексуалног узнемиравања; тако што би се у универзитетском простору и процесу превазишле родно засноване дискриминације у наставном и научноистраживачком раду и искуству и слично).“ (9)

 

Институционално дјеловање у правцу достизања родне равноправности темељи се на редовним анализама и јавно представљеним плановима и програмима активности, а то се може видјети у оквиру документа Родна равноправност на универзитету у Бањој Луци. Анализа стања уз Акциони план за родну равноправност. Овдје су представљени резултати анализирања података из родне перспективе у оквиру пет области: управљачке структуре и доносиоци одлука; посао и напредовање; равнотежа између пословног и приватног живота; научноистраживачки рад; наставни планови и програми.

Виртуелни дани отворених врата на Филозофском факултету 14. и 15. марта

Виртуелни дани отворених врата на Филозофском факултету 14. и 15. марта

filozofski-small
news-image

Драги средњошколци и будући студенти,

Позивамо вас на виртуелне Дане отворених врата Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци који ће се одржати 14. и 15. марта. Од нашег наставног особља сазнајте све о студијским програмима који вас интересују, као и о пријемном испиту и упису. На Филозофском факултету можете да упишете сљедеће студијске програме: Филозофија, Историја, Учитељски студиј, Психологија, Педагогија и Предшколско васпитање.

ПРИЈАВИ СЕ https://forms.gle/NgzhT9B1AGtaEpQv5

Ту смо да одговоримо на сва ваша питања и ријешимо евентуалне недоумице како бисмо вам помогли да одаберете прави програм и олакшали улазак у академски свијет.

Ово је идеална прилика да се у неформалној атмосфери, без треме и напетости, информишете о пријемним испитима, предметима, условима студирања, наставницима и сарадницима, (тешким) испитима, ваннаставним активностима, о томе каква је Бања Лука за живот, итд. 

Уторак: 14. март 

  •  19.00–19.30h Историја

https://meet.google.com/sqa-koud-den

  •  19.30–20.00h Филозофија

https://meet.google.com/ppr-zmxc-mds

  •  20.00–20.30h Психологија

https://meet.google.com/xbh-iucq-yrv

Сриједа:  15. март  

  • 19.00–19.30h Предшколско васпитање

https://meet.google.com/nrb-vxwb-duc

  • 19.30–20.00h Учитељски студиј

https://meet.google.com/eyu-wgyk-xev

  • 20.00–20.30h Педагогија

https://meet.google.com/ayp-cuqu-non

Увјерите се да факултет није баук!

Упамтите – не постоје сувишна питања!

Програм ће се реализовати у неколико наврата преко платформе Google Meet. 

Да бисте учествовали у онлајн представљању неког од студијских програма, потребно је да се пријавите како бисте добили приступне податке. Своје податке за пријаву можете да оставите у пријави.

Имајте у виду да можете да се пријавите и за више студијских програма. Пријаве за сваки термин треба направити 48 часова прије одржавања представљања. Упутства за коришћење Google Meet сервиса добићете путем мејла прије одржавања.Трајање сесија није временски ограничено и трајаће и дуже уколико то буде било потребно. Због тога ће свака сесија бити на посебном линку, тако да можете да се пријавите и добијете информације за више студијских програма. 

За сва питања и недоумице, пишите нам на otvorenavrata@ff.unibl.org, а можете нас такође контактирати путем наших налога на Фејсбуку и Инстаграму. Такође, формирали смо и вибер заједницу Упис на Филозофски факултет и можете нам се и ту придружити.

  • Студијски програм филозофијe

Контакт особа: доц. др Саша Лакета, mail: sasa.laketa@ff.unibl.org

  • Студијски програм историјe

Контакт особа: др Радован Субић, mail: radovan.subic@ff.unibl.org

  • Студијски програм психологијe

Контакт особа: Лана Вујаковић, ма, mail: lana.vujakovic@ff.unibl.org

  • Студијски програм педагогије

Контакт особа: Немања Вукановић, mail: nemanja.vukanovic@ff.unibl.org

  • Студијски програм учитељскoг студија

Контакт особа: доц. др Желимир Драгић, mail: zelimir.dragic@ff.unibl.org

  • Студијски програм предшколског васпитања

Контакт особа: доц. др Мирослав Дрљача, mail: miroslav.drljaca@ff.unibl.org

Размислите о упису на Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци јер:

– Имаш став и желиш да се развијаш!

– Овдје се стичу знања за хумана занимања и звања!

– На Филозофском ћеш боље упознати и себе и друштво!

– Овдје подстичемо образовање са осмјехом !

– Филозофски факултет је твоја друштвена мрежа за цијели живот!

Информатор за упис на Филозофски факултет 2023-2024 г.

ВИДЕО: ЈЕР ИМАМ СТАВ!

Промоција ЕРАЗМУС+ ПРОЈЕКАТА eTwinning и EPALE На Филозофском факултету

Промоција ЕРАЗМУС+ ПРОЈЕКАТА eTwinning и EPALE На Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци 9. март 2023. године у 11.00 часова одржаће се промоција ЕРАЗМУС+ ПРОЈЕКАТА eTwinning и EPALE.

Филозофски факултет, потписивањем Меморандума о сарадњи са Агенцијом за предшколско, основно и средње образовање БиХ, постао је партнер у реализацији пројекта eTwinning у сегменту укључивања високошколских установа које образују будуће васпитаче, учитеље и наставнике у ову европску образовну мрежу.

Више о Ерасмус + пројектима на:

ДНЕВНИ РЕД

Проф. др Александра Хаџић одржала  предавање у бијељинској Гимназији „Филип Вишњић“

Проф. др Александра Хаџић одржала предавање у бијељинској Гимназији „Филип Вишњић“

filozofski-small
news-image

Проф. др Александра Хаџић одржала је предавање 2.3.2023. под називом „Афективна везаност у школи“, у Гимназији „Филип Вишњић“ у Бијељини.

Бијељинска Гимназија подстакнута реализованим пројектом Друштва психолога РС „Брига о дјеци: заједничка одговорност и обавеза“, пружила је прилику својим наставницима да стекну знања о емоционалном развоју, значајна за јачање васпитне улоге коју школа има, а која је дуго времена била у другом плану. Изузетно смо захвални Гимназији „Филип Вишњић“ на препознавању важности концепта афективне везаности у школском окружењу и спремности да га учини доступним наставницима.

Почиње реализација пројекта „Познавањем културне баштине до познавања различитости“

Почиње реализација пројекта „Познавањем културне баштине до познавања различитости“

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци креће са реализацијом пројекта „Познавањем културне баштине до поштовања различитости“. Пројекат ће уз сагласност Министарства просвјете и културе Републике Српске бити реализован у сарадњи са основним школама „Дринић“ из Петровца, „Бранко Ћопић“ из Прњавора, „Свети Сава“ из Бијељине и „Вук Караџић“ из Вишеграда.

Пројектни тим чине наставници и сарадници на Филозофском факултету: Бошко Бранковић, Срђан Душанић, Боривоје Милошевић, Славиша Јењић, Тања Станковић-Јанковић, Сњежана Кевић-Зрнић, Марко Аћић и Жељана Ковачевић.

Пројекат је финансијски подржан од Министарства цивилних послова БиХ.

У оквиру пројекта POLICY ANSWERS одржана радионица у области писања европских пројеката

У оквиру пројекта POLICY ANSWERS одржана радионица у области писања европских пројеката

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 27.02. и 28.02.2023. године одржана је дводневна радионице под називом „Креирање приједлога пројеката које финансира Европска комисија“. У радионицама су учествовали запослени наставници и сарадници са шест организационих јединица Универзитета у Бањој Луци, али и заинтересовани чланови удружења грађана из Бање Луке. Обуку је водио доц. др Далибор Дрљача стручни сарадник Универзитетског клиничког центра Бања Лука, који има преко 25 година искуства у припреми и вођењу међународних пројеката.

 

Више од 15 полазника имало је прилику да се кроз интерактивни рад у групама упозна са порталом Funding and Tenders, основним елементима процеса креирања пројектних приједлога које финансира Европска комисија, те да на практичан начин дефинишу конкретне пројектне приједлоге.

 

У току другог дана радионице полазници су имали прилику да врше евалуацију написаних пројектних приједлога те да поднесу извјештаје о евалуацији. Оспособљавање полазника ће водити њиховом активнијем укључивању у израду пројектних приједлога, те потенцијалном пријављивању и провођењу пројектних активности у области научноистраживачког рада на локалном, националном и међународном нивоу.

 

Пројектни асистент Филозофског факултета УНИБЛ др Драган Драгомировић је изјавио да је ријеч о наставку већ одржаних обука кроз напредни модул, на којем су заинтересовани учесници имали прилику да сазнају више о процесу припреме апликација за пројекте на европском нивоу, прије свега путем програма Хоризонт Европа (Horizon Europe).

 

Радионице су организоване у оквиру међународног пројекта Одговори кроз политике (engl. POLICY ANSWERS R&I POLICY making, implementation ANd Support in the WEsteRn BalkanS), у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од чланова конзорцијума. Овај пројекат припада Акцијама координације и подршке које финансира Европска унија кроз Хоризонт Европа програм.

Више информација о самом пројекту доступно је на wеб страници и друштвеним мрежама пројекта:

 

Website: www.westernbalkans-infohub.eu

Facebook: https://www.facebook.com/WBInfoHub

Linkedin: https://www.linkedin.com/company/wbinfohub

Twitter: https://twitter.com/WBInfoHub

Youtube: https://www.youtube.com/channel/UC9aLLG2bY28G9fFp2kIOkAg

Contact: policy-answers@westernbalkans-infohub.eu

Професионално усавршавање наставног особља │ Критичко и креативно мишљење

Професионално усавршавање наставног особља │ Критичко и креативно мишљење

filozofski-small
news-image

У четвртак и петак 23. и 24. фебруара у оквиру континуираног професионалног усавршавања, проф. др Ивана Зечевић и проф. др Милица Дробац Павићевић су одржале едукацију о критичком и креативном мишљењу. Едукацији је прусуствовало наставно особље Филозофског факултета али и остали заинтересовани из медија и невладиног сектора.

 

На едукацији су демонстрирани начини којима се критичко и креативно мишљење може подучавати у високом образовању, као и у образовању генерално. Кроз дискусију су се дотакле дилеме – да ли школе требају подучавати критичко и креативно мишљење, па самим тим и високо образовање, или оно треба бити инкорпорирано у образовни систем на другачији начин од директног подучавања. Исход дискусије је да је важно узети у обзир контекст и начин на који се подучава критичко и креативно мишљење да би оно било заиста развијено.