Предавање:  Зашто сам под стресом?

Предавање: Зашто сам под стресом?

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.

Седмо предавање на тему Зашто сам под стресом? одржаће доц. др Дијана Ђурић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Стрес је дио наше свакодневнице, било као дио личног искуства, а представља и значајну тему кад говоримо о менталном и физичком здрављу. Кроз предавање учесници ће имати прилику да стекну увид у узроке стреса у свакодневном животу, као и ефикасне стратегије за његово превазилажење. Учесници ће научити како препознати факторе који изазивају стрес, попут професионалних и личних притисака, те како развити менталне и физичке технике за смањење стреса. Фокус ће бити на превенцији, управљању емоцијама и практицирање метода за ублажавање стреса како би се побољшало опште благостање и постигла унутрашња равнотежа.

Предавање ће се одржати у уторак, 19. 11. 2024. године у 18 часова у Вијећници Банског двора.

Молим Вас да прослиједите позив онима за које сматрате да би ово предавање било занимљиво и корисно.

Улаз је слободан, добро дошли!

 

Филозофски факултет обиљежио јубилеј: Свечана академија у част 30 година постојања

Филозофски факултет обиљежио јубилеј: Свечана академија у част 30 година постојања

filozofski-small
news-image

У Народном позоришту Републике Српске, 14. новембра 2024. године, одржана је Свечана академија поводом обиљежавања тридесет година успјешног рада Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Међу званицама били су министар за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске др Жељко Будимир, ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин, декани, продекани, конзул Републике Србије и многи други представници јавног и академског живота.

Декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, у свом инспиративном обраћању је нагласио: „Филозофски факултет је стуб образовања и науке у нашој заједници. Данас више него икад морамо уложити напор да убрзамо развој и искористимо сваки ресурс како бисмо изградили бољу будућност за младе генерације. Наша визија је образовање које оставља траг и студенти који ће бити лидери промјена у друштву.“

Декан је такође додао: „Ми нисмо овдје само да посматрамо већ да стварамо, да будемо дио рјешења. Сваки корак који предузмемо мора имати сврху, јер само кроз континуирано унапређење и одговоран рад можемо напредовати као заједница.“

Ректор Универзитета у Бањој Луци, проф. др Радослав Гајанин, изразио је своје задовољство: „Поносан сам што је Филозофски факултет покренуо иницијативу за професионално усавршавање наставног особља и основао Психолошко савјетовалиште за студенте. Те активности чине Факултет предводником у академском развоју.“

Министар др Жељко Будимир је истакао: „Филозофски факултет предњачи у спајању науке, креативности и ваннаставних активности, и ми ћемо наставити да подржавамо његов научни рад. Надам се да ће њихови часописи ускоро бити признати и на регионалном нивоу.“

Током свечаности, Повеље су уручене академику Драги Бранковићу, проф. др Данијелу Синанију, декану Филозофског факултета Универзитета у Београду, ректору проф. др Радославу Гајанину и Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, које је подржало пројекат енергетске ефикасности зграде Факултета.

Филозофски факултет наставља своју мисију развоја и промоције хуманистичких и друштвених наука, остајући примјер проактивне академске установе која значајно доприноси широј заједници.

Фото: А. Чавић

Успјешно реализован Научни симпозијум: Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина

Успјешно реализован Научни симпозијум: Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина

filozofski-small
news-image

Данас, 14. 11. 2024. године, је поводом јубилеја – 30 година постојања Филозофског факултета и 30 година од оснивања студија педагогије успјешно реализован Научни симпозијум Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина.

Циљ симпозијума био је да се критички сагледају изазови и перспективе развоја различитих педагошких научних дисциплина у условима савремених цивилизацијских токова, те да се антиципирају могућности интензивније примјене научних сазнања система педагошких научних дисциплина у побољшавању квалитета васпитања и образовања. 

Своја саопштења на симпозијуму поднијели су угледни професори из региона (РС Србија, Хрватска, Македонија) као и уважени професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Током плодотворне дискусије отворена су бројна питања за даља научна истраживања, изведени су закључци и дати су конкретни приједлози за превазилажење идентификованих изазова и проблема.

Модератор Научног симпозијума била је проф. др Љиљана Јерковић.

Фото: Н. Малешевић

Свечана додјела диплома: Филозофски факултет испратио нову генерацију успјешних студената

Свечана додјела диплома: Филозофски факултет испратио нову генерацију успјешних студената

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци свечано је уручио дипломе за 110 студената првог циклуса и 40 студената другог циклуса студија. Ова значајна свечаност окупила је студенте, њихове породице, професоре и пријатеље, славећи знање, труд и посвећеност наших дипломаца.

Посебно истичемо Гаврила Чамбера, студента предшколског васпитања, који је завршио студије са просјечном оцјеном 10.0, чиме је понио титулу најбољег студента Филозофског факултета. Његов изузетан успјех је понос за наш факаултет и инспирација за све будуће генерације.

Међу најбољим студентима су и:

  • Тамара Ћесто – Историја
  • Аријана Радић – Психологија
  • Давид Додик – Филозофија

Декан факултета, проф. др Срђан Душанић, у свом обраћању истакао је значај образовања и одговорности коју носе наши дипломци: „Ми смо ти који имамо веома значајну улогу у вајању будућих генерација и носимо толику одговорност, да она понекад и плаши. Надам се да ћете ви бити ти који ће на прави начин изнијети тај терет, али и ширити проактиван и просоцијалан однос на своје окружење.“

Он је такође подсјетио на напоре факултета у унапређењу образовног процеса и услова рада: „Радили смо систематично и континуирано на остваривању наших главних циљева, тј. на унапређењу наставног процеса, научне продуктивности, ваннаставних активности, материјално-техничких услова, међународне сарадње, промоције факултета, издавачке дјелатности, те заговарања веће запошљивости наших студената у заједници.“

Свим нашим дипломцима желимо успјех у даљем раду и животу, уз наду да ће наставити да његују вриједности које су стекли током студија на нашем факултету.

Фото: Н. Малешевић

25. научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“

25. научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује 25. научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“, који ће се одржати 15. новембра 2024. године, као дио свечаности поводом обиљежавања три деценије успјешног рада и постојања факултета. Овај значајни научни догађај окупиће реномиране истраживаче и стручњаке из области филозофије, историје, педагошких наука и психологије.

Званично отварање скупа биће у 10.00 часова, након чега ће услиједити пленарно предавање које ће одржати проф. др Предраг Крстић са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. Тема предавања је „Људи и андроиди: хуманизам и после“.

Скуп ће укључити рад у више секција:

  • Секција за филозофију
  • Секција за историју
  • Секција за педагошке науке
  • Секција за психологију

Позивамо све заинтересоване да нам се придруже и заједно с нама обиљеже овај важан јубилеј!

Погледајте детаљан програм рада и књигу сажетака на линковима испод.

Програм рада – Бањалучки новембарски сусрети 2024

КЊИГА САЖЕТАКА Бањалучки новембарски сусрети 2024

Одржано предавање: Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука

Одржано предавање: Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука

filozofski-small
news-image

У оквиру серије предавања „Сриједом на Филозофском“, 6. новембра 2024. године у амфитеатру 203, одржано је изузетно занимљиво и инспиративно предавање на тему „Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука“. Предавач је био др Игор Шево, руководилац Центра за вјештачку интелигенцију у HTEC Group и стручњак у области вјештачке интелигенције. Модератор предавања био је Жељко Шарић, виши асистент Катедре за филозофију.

Др Шево је на изузетно стручан и приступачан начин представио серију техника за изучавање менталних репрезентација код великих језичких модела, упоређујући их са техникама које се користе у неуронаукама. Истакао је значај примјене метода развојне и когнитивне психологије на језичке моделе, са циљем смањења јаза између когнитивних неуронаука и инжењеринга вјештачке интелигенције. Током предавања, дотакао се и феноменолошког аспекта дигиталне интелигенције и њених импликација на наше разумијевање свијести и интелигенције.

Предавање је изазвало велико интересовање и подстакло живу дискусију међу присутнима. Постављана су питања о томе да ли системи вјештачке интелигенције заиста могу да мисле, као и о етичким, друштвеним и техничким изазовима које доноси њихова интеграција у свакодневни живот. Др Шево је својим одговорима додатно продубио разумијевање комплексности ове теме.

Догађају су присуствовали професори, студенти, представници привреде, стручњаци из ИТ сектора и шира јавност заинтересована за вјештачку интелигенцију и когнитивне науке. Ова разноликост аудиторијума допринијела је богатству дискусије и размјени различитих перспектива.

Филозофски факултет се захваљује др Игору Шеву на изванредном предавању које је освијетлило кључне аспекте повезивања вјештачке интелигенције и когнитивних неуронаука. Такође се захваљујемо свим присутнима на активном учешћу и доприносу успјеху овог догађаја.

Настављамо са организацијом сличних догађаја који промовишу знање, критичко мишљење и интердисциплинарни дијалог. Пратите нас за информације о наредним предавањима у оквиру серије „Сриједом на Филозофском“.

Филозофски факултет остаје посвећен обогаћивању академске заједнице и подстицању дискусија о темама које обликују нашу будућност.

Oтворена изложба „Бањалука 1918“ на Филозофском факултету

Oтворена изложба „Бањалука 1918“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У изложбеном простору Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 6. новембра 2024. године, свечано је отворена изложба архивских докумената „Бањалука 1918“. Отварање је окупило велики број уважених званица, представнике Ректората Универзитета, представнике Конзулата Србије у Бањој Луци, републичких институција као и шире јавности.

Изложбу је званично отворио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић. Уводне ријечи су упутили др Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, и проф. др Боривоје Милошевић, професор на Катедри за историју Филозофског факултета.

Изложба „Бањалука 1918“, приређена од стране Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, приказује богатство фотографија, службених аката, извјештаја, мапа, разгледница и новина. Она прати историју Бањалуке од пада под хабзбуршку власт до присаједињења Краљевини Србији и формирања органа нове власти.

Посебан акценат је стављен на период Првог свјетског рата, аустроугарску репресију над српским народом и судбоносну 1918. годину као годину ослобођења и уједињења.

Домаћин изложбе је Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета, а изложба ће бити доступна посјетиоцима у наредних мјесец дана.

Научни симпозијум: Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина

Научни симпозијум: Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина

filozofski-small
news-image

Студијски програм педагогије поводом јубилеја – 30 година постојања Филозофског факултета и 30 година од оснивања студија педагогије организује Научни симпозијум „Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина“ који ће се одржати 14.11.2024. године у Читаоници Филозофског факултета с почетком у 10.00 часова.

17308047031-naucni-simpozijum-izazovi-i-perspektive-razvoja-pedagoskih-naucnih-disciplina.png

Циљ симпозијума је да се критички сагледају изазови и перспективе развоја различитих педагошких научних дисциплина у условима савремених цивилизацијских токова, те да се антиципирају могућности интензивније примјене научних сазнања система педагошких научних дисциплина у побољшавању квалитета васпитања и образовања. 

Своја саопштења на симпозијуму поднијеће угледни професори из региона (РС Србија, Хрватска, Македонија) као и уважени професори Филозофског факултета у Бањој Луци. 

Модератор Научног симпозијума биће проф. др Љиљана Јерковић.

Почетак реализације Еразмус мундус Заједничког мастер програма SPOT

Почетак реализације Еразмус мундус Заједничког мастер програма SPOT

filozofski-small
news-image

Еразмус мундус Заједнички мастер програм (EMJM) у области психологије под називом „Social Psychology of Transformation: Understanding and Mastering Social Change” (SPOT) званично почиње са реализацијом. SPOT представља јединствено и иновативно двогодишње академско путовање које изводи седам водећих европских универзитета и који суфинансира Европска унија.

SPOT програм, чији први семестар се изводи на Међународном психоаналитичком универзитету у Берлину, дизајниран је да обучи сљедећу генерацију психолога, оспособљавајући их вјештинама неопходним за рјешавање хитних друштвених изазова кроз трансформативно лидерство, управљање конфликтима и сарадњом и психологију животне средине.

У току реализације програма студенти ће имати прилику да студирају на три универзитета и да обаве волонтерски рад и истраживање на повезаним институцијама. Сваке године се додјељује до 20 стипендија одабраним студентима, што им омогућава да имају користи од заједничког предавања стручњака са Међународног психоаналитичког универзитета (Немачка), ISCTE — Универзитетског института у Лисабону (Португал), Универзитета у Падови (Италија), Универзитета у Бањој Луци, Универзитета у Сарајеву, Универзитета у Нишу (Србија) и Универзитету у Талину (Естонија). Ова паневропска сарадња осигурава да ученици добију експанзивно образовање како у виду предавања уживо тако и путем учења на даљину.

Студенти који заврше SPOT програм ће имати прилику да се нађу на руководећим позицијама у различитим професионалним областима, од социјалне политике и психологије заједнице до организационог савјетовања, истраживања и психосоцијалних интервенција. Програм такође квалификује дипломце да раде као психолози у различитим земљама.

SPOT конзорциј је поносан што има прилику да сарађује са важним партнерским универзитетима широм Европе, нудећи студентима неупоредиву прилику да стекну међународно искуство и обликују будућност социјалне психологије.

Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука | Сриједом на Филозофском

Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука | Сриједом на Филозофском

filozofski-small
news-image

Позивамо вас да заједно наставимо традицију наше “Сриједе на Филозофском“ 06.11.2024. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржано предавање Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука. Предавање ће одржати др Игор Шево, руководилац Центра за вјештачку интелигенцију, HTEC Group.

Циљ предавања је одговарање на наизглед једноставно питање: да ли системи вјештачке интелигенције заиста мисле? Са новим проналасцима у областима вјештачке интелигенције и когнитивних неуронаука питања интелигенције, разума и свијести постају преплетена и добијају нови облик. 

Представићемо серију техника за изучавање менталних репрезентација код великих језичких модела и упоредићемо их са одговарајућим техникама неуронаука, те ћемо приказати примјену конкретних метода развојне и когнитивне психологије на језичке моделе, с циљем смањивања јаза између двије наизглед раздвојене области: когнитивних неуронаука и инжењеринга вјештачке интелигенције. Дотаћи ћемо се и феноменолошког аспекта дигиталне интелигенције и његових импликација.

Будућност у којој су системи вјештачке интелигенције дубоко интегрисани у свакодневницу донијеће нове техничке, друштвене и етичке изазове који се могу разријешити само обједињеним разумијевањем и техничке и друштвене стране проблема.

Добро дошли!