Практични алати за бољу наставу: Владимир Сукара о примјени вјештачке интелигенције у образовању

Практични алати за бољу наставу: Владимир Сукара о примјени вјештачке интелигенције у образовању

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 27. новембра 2024. године, одржано је предавање под називом „Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити AI алате за бољу наставу“. Догађај је организован у оквиру континуираног професионалног усавршавања наставног особља, а окупио је велики број професора, студената, са више факултета као и наставника из средњих школа.

Предавач Владимир Сукара, оснивач компаније JSGuru и иновативне IT школе за дјецу, представио је примјере како вјештачка интелигенција може олакшати свакодневни рад наставника, унаприједити припрему наставног материјала, пронаћи релевантне изворе у огромној бази доступних података и прилагодити садржај потребама ученика. Његова способност да сложене технолошке концепте објасни на једноставан и разумљив начин изазвала је велико интересовање и интерактивну дискусију међу учесницима.

„Вјештачка интелигенција није нешто од чега треба да страхујемо или што треба да посматрамо као пријетњу. Она представља талас промјена који долази у образовање. Умјесто да се боримо против њега, треба да га разумјемо, прихватимо и примијенимо. AI је ту да нам ослободи вријеме за оно што је заиста важно – рад са студентима, истраживање и креативност. У томе видим будућност сваке образовне институције која жели да буде у корак с временом“, нагласио је Сукара.

Овај догађај показао је преданост Филозофског факултета у унапређењу компетенција наставног кадра и промоцији савремених приступа у образовању. Наставници и студенти истакли су значај примјене вјештачке интелигенције у настави, чиме се отварају нове могућности за продуктивнији и креативнији рад.

Филозофски факултет наставља да подржава иновативне приступе у настави, пружајући наставном особљу могућност да се упознају са савременим технологијама и њиховом примјеном у образовном процесу, чиме гради будућност квалитетнијег образовања.

Фото: Н. Малешевић

Подршка у припреми пројеката за програм Хоризонт Европа

Подршка у припреми пројеката за програм Хоризонт Европа

filozofski-small
news-image

У оквиру међународног пројекта „Одговори кроз политике – Имплементација и подршка у изради политика из области науке и иновација на Западном Балкану – POLICY ANSWERS” (Хоризонт Европа), у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од партнера, отворена је могућност за подршку тимовима са Универзитета у Бањој Луци који су у процесу припреме пројектне апликације за неки од отворених позива програма Хоризонт Европа током 2024. и 2025. године.

Подршка је доступна за различите фазе припреме пројекта, и то у виду финансирања експертских услуга неопходних за израду квалитетне апликације.  

Уколико сте запослени на Универзитету у Бањој Луци, а припремате пројектну апликацију за неки од позива програма Хоризонт Европа током 2024. и 2025. године, позивамо вас да се пријавите на овај позив тако што ћете попунити сљедећи формулар.

Након попуњавања формулара бићете контактирани од стране пројектног тима и информисани о детаљима и начину осигуравања експертске подршке.

Подршка је доступна током календарских 2024. и 2025. године.

Више информација о пројекту POLICY ANSWERS:

•          Интернeтска страница: www.westernbalkans-infohub.eu

•          Фејсбук: https://www.facebook.com/WBInfoHub

•          Линкдин: https://www.linkedin.com/company/wbinfohub

•          Tвитер: https://twitter.com/WBInfoHub

•          Јутјуб канал: https://www.youtube.com/channel/UC9aLLG2bY28G9fFp2kIOkAg

•          Електронска пошта: policy-answers@westernbalkans-infohub.eu

Пета трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ | МИЛОШ КОВИЋ

Пета трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ | МИЛОШ КОВИЋ

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци са задовољством Вас позива на серијал трибина под називом „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Овај амбициозни пројекат представља серијал од 10-ак трибина у првој фази активности, дизајнираних да отворе стручну и јавну дискусију о кључним аспектима и изазовима који дефинишу културну политику Срба у савременом добу.

 

Пета трибина на Филозофском факултету ће се одржати у петак, 29.11.2024. године са почетком у 19 часова у амфитеатру 203. Гост трибине је проф. др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду на Катедри за историју, гдје предаје Општу историју новог вијека. Области интересовања и истраживања професора Ковића су Међународни односи (крај XVIII – почетак XX вијека) и Историја политичких идеја (крај XVIII – почетак XX вијека). На Универзитету у Оксфорду боравио је на стручном усавршавању академске 2004/2005. године. Учествовао је на међународним конференцијама у Лондону, Фиренци, Јени, Софији, Београду. Учесник је неколико научно-истраживачких пројеката у организацији Института за савремену историју у Београду, Филозофског факултета и Балканолошког института САНУ.

Трибина ће се одржати под вођством и модерацијом г. Небојше Курузовића.

 

Улаз је слободан и позивамо све заинтересоване да дођу и буду дио овог важног догађаја

Сјајно предавање „Зашто сам под стресом?“ пред препуном Вијећницом Банског двора

Сјајно предавање „Зашто сам под стресом?“ пред препуном Вијећницом Банског двора

filozofski-small
news-image

У препуној Вијећници Банског двора, више од 160 заинтересованих суграђана присуствовало је предавању на тему „Зашто сам под стресом?“ које је одржала доц. др Дијана Ђурић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Предавање је организовано од стране Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Културног центра Бански двор, у оквиру серије предавања намијењених широј заједници. Циљ ове иницијативе је помоћи суграђанима у суочавању са различитим животним изазовима и подстаћи их на усвајање здравијих и продуховљенијих животних стилова.

Доц. др Дијана Ђурић је кроз интерактивно и информативно излагање пружила дубљи увид у узроке стреса у свакодневном животу. Присутни су имали прилику да науче како препознати факторе који изазивају стрес, било да су у питању професионални или лични притисци, и како развити менталне и физичке технике за његово смањење.

Фокус предавања био је на превенцији стреса, управљању емоцијама и практиковању метода за ублажавање стреса ради побољшања општег благостања и постизања унутрашње равнотеже. Публика је активно учествовала, постављајући питања и дијелећи своја искуства, што је додатно обогатило догађај.

Велико интересовање и одзив публике потврдили су значај ове теме у данашњем друштву. Организатори су изразили задовољство успјехом предавања и најавили наставак серије сличних догађаја у будућности, са жељом да наставе да доприносе добробити заједнице.

Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити  AI алате за бољу наставу

Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити AI алате за бољу наставу

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити AI алате за бољу наставу у сриједу, 27.11.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203.

Предавање ће одржати Владимир Сукара, оснивач софтверске компаније JSGuru , која развија дигитална рјешења за стартапове и корпорације, и оснивач иновативне IT школе за дjецу. Са искуством у примјени технологија у свакодневном животу ради већ 12 година у оквиру стручног усавршавања, посвећен је приближавању вјештачке интелигенције људима на једноставан и разумљив начин. Владимир вјерује да вјештачка интелигенција није замјена за човјека, већ алат који нам може помоћи да се фокусирамо на оно што је најважније – образовање, истраживање и креативност.

Вjештачка интелигенција је тема која поставља многа питања, од ентузијазма до неизвjесности. Да бисмо боље разумјели његову праву вриједност, не треба га посматрати као пријетњу, већ као средство које нам може олакшати свакодневни рад и ослободити простор за оно што је најважније – рад са студентима, истраживачки рад и коришћење у свакодневним активностима.

На овом предавању предавач ће показати како и које AI алате можете користити за:

• Бржу и лакшу припрему наставног материјала,

• Лакши проналазак релевантних извора и информација у мору доступних података,

• Прилагођавање садржаја ученицима и обогаћивање наставе креативним рјешењима.

Циљ овог предавања није само да се упозна са технологијом, већ да се покаже како можете да је користите на начин који одговара вашем стилу рада и потребама. Кроз практичне примјере и разговоре, истражићемо могућности које АI пружа и разбити митове који се често повезују са технологијом.

Придружите се овом пријатељском и практичном уводу у свет вјештачке интелигенције – јер разумијевањем и примјеном ове технологије можемо да учинимо свој рад ефикаснијим, наставу квалитетнијом, повећамо продуктивност и олакшамо радне процесе.

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Промоција зборника докумената „Занесовићи“ на Филозофском факултету

Промоција зборника докумената „Занесовићи“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру традиционалне манифестације „Сриједом на Филозофском“, 20. новембра 2024. године, одржана је промоција зборника докумената „Занесовићи“, који се бави страдањем Срба током Другог свјетског рата у Бугојну, Купресу, Доњем и Горњем Вакуфу.

Зборник, у издању Фондације „Заборављени коријени“, доноси до сада необјављена документа из Војног архива у Београду и Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву. Садржи архивске референце, попис мјеста заточења и стратишта са описима, фотографијама и географским координатама, што га чини драгоцјеним извором за истраживање овог периода.

О књизи су говорили проф. др Горан Латиновић, мср Предраг Лозо и Драган Радовић. Професор Латиновић је истакао да је зборник изузетно важан за боље разумијевање страдања српског народа у Другом свјетском рату и да ће бити од користи свим будућим истраживачима. „Његов допринос је драгоцјен са становишта нашег бољег познавања и проучавања тог трагичног периода“, нагласио је Латиновић.

Предраг Лозо је указао на значај оваквих дјела у расвјетљавању карактера геноцида у Независној Држави Хрватској. „Документи засновани на свједочењима пружају нови начин разумијевања тих догађаја, што нам говори о карактеру геноцида над Србима у том периоду“, рекао је Лозо.

Драган Радовић је додао да је важно забиљежити и сачувати све што је могуће: документе, фотографије, локације стратишта и свједочења. „То доприноси култури сјећања и памћења“, истакао је Радовић.

Промоцији су присуствовали Соња Давидовић, савјетник предсједника Републике Српске, парох бихаћки отац Славиша Милиновић, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, као и потомци страдалих и убијених.

Након излагања, одржана је дискусија у којој су потомци жртава и заинтересовани појединци изнијели своја запажања и подијелили лична искуства, доприносећи тако бољем разумијевању и очувању сјећања на страдање српског народа у том периоду.

Промоција зборника докумената „ЗАНЕСОВИЋИ“

на Филозофском факултету | АУДИО СНИМАК

Фото: Н. Малешевић

Расписани студентски избори

Расписани студентски избори

filozofski-small
Сриједом на Филозофском: Промоција књиге – Зборник докумената Занесовићи

Сриједом на Филозофском: Промоција књиге – Зборник докумената Занесовићи

filozofski-small
news-image

Позивамо вас да заједно наставимо традицију наше “Сриједе на Филозофском“ 20.11.2024. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржанa промоција књиге Зборник докумената Занесовићи (страдање Срба током Другог свјетског рата у Бугојну, Купресу, Доњем и Горњем Вакуфу). О књизи ће говорити проф. др Горан Латиновић, мср Предраг Лозо и Драган Радовић.

Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској (1941–1945) био је догађај без преседана у дотадашњој историји српског народа. Глез фон Хорстенау, њемачки опуномоћени генерал у Загребу, записао је да је хрватски поглавник Анте Павелић већ у априлу 1941. намјеравао да побије 1.800.000 православних Срба, а њемачки фирер Адолф Хитлер поручио је Павелићу почетком јуна исте године да хрватска држава, ако жели да потраје, бар 50 година мора водити нетолерантну националну политику. Хрватски министар Миле Будак изјавио је у априлу 1941: „Један дио Срба ћемо побити, други преселити, а остале ћемо превести у католичку вјеру и тако претопити у Хрвате.” Геноцид над Србима у НДХ није заобишао ни подручје Бугојна, Купреса, Доњег и Горњег Вакуфа, а зборник докумената „Занесовићи” изузетно је важан за проучавање страдања српског народа у те четири општине. 

Добро дошли!

Бесплатна радионица припреме и имплементације ХОРИЗОНТ пројеката

Бесплатна радионица припреме и имплементације ХОРИЗОНТ пројеката

filozofski-small
news-image

 

Позив за пријаве за обуку ”Како успјешно припремити и имплементирати Хоризонт Европа пројекте”

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује бесплатну обуку „Како успјешно припремити и имплементирати Хоризонт Европа пројекте“ и позива све заинтересоване запослене Универзитета у Бањој Луци да се пријаве. Обука ће бити одржана у просторијама Филозофског факултета у Бањој Луци у току два радна дана:   

  1. сриједа 27.11.2024. од 10.00 до 15.15 часова;
  2. четвртак 28.11.2024. од 10.00 до 15.00 часова;

Полазници не бирају један од наведених термина, већ се у наведена два термина обрађују различите фазе припреме пројектних приједлога и реализације пројеката.

О радионици:

Хоризонт Европа је највећи отворени програм за финансирање истраживања и иновација у свијету. Институције из Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, из било ког сектора, могу потпуно равноправно са свим другим институцијама из Европе конкурисати за средства у оквиру овог програма. Први дан ове обуке биће посвећен представљању отворених позива и могућности за организације из академског сектора, компаније, НВО и владине организације да конкуришу за финансирање иновативних сегмената истраживања. Такође, биће приказани начини како се генеришу идеје за ове приједлоге пројеката. Биће детаљно објашњен образац за писање приједлога пројеката кроз три секције: Изврсност, Утицај и Имплементација. На крају, биће приказано како евалуатори процјењују квалитет и релевантност пријављеног пројекта. Други дан ове обуке биће посвећен свим корацима од одобравања извјештаја евалуатора до слања финалног извјештаја на пројекту. Биће објашњен процес потписивања уговора, или тзв. Grant Agreement. Хронолошки ће бити приказане активности на пројекту од организације првог састанка свих чланова конзорцијума (Kick-off meeting) преко слања свих извјештаја, до затварања пројекта. Биће објашњени и алати и методи који могу олакшати имплементацију пројекта. Посљедњи сегмент биће посвећен и одрживости пројекта и након његовог формалног завршетка.

Предавач:

Проф. др Горан Стојановић (www.stojanovicgoran.com) је редовни професор на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду. Област његовог истраживања представљају иновативни сензори, микрофлуидни чипови, текстилна и јестива електроника. Аутор је 2 књиге, 1 збирке задатака, 1 практикума, 3 патента. До сада је био ментор 14 докторанада, 65 мастер радова и 40 бечелор/дипломских радова. Аутор је, или коаутор, 185 научних радова у часописима са импакт фактором. Ови радови су цитирани више од 3060 пута и има h-indeks 28. У претходних 16 година је привукао више од 21.8 милиона евра пројектних средства из Европских фондова, у оквиру Horizon програма, ERASMUS+, NATO, ИПА, COST, CEI, итд. Тренутно имплементира 9 ЕУ-финансираних пројеката од тога 5 из програма Horizon Europe. Одржао је преко 300 обука за писање и имплементацију пројеката. 

Ко се може пријавити, како и до када?

– За похађање радионице могу се пријавити сви запослени на УНИБЛ испуњавањем пријавног обрасца.

– Пријаве се прихватају до понедјељка 25.11.2024. године до 16.00 часова.

– Предност имају кандидати који се први пријаве, а број учесника је ограничен на 30. 

– Обука је бесплатна и након обуке биће додијељени цертификати о учешћу. 

Обука се организује у оквиру међународног пројекта Одговори кроз политике (engl. POLICY ANSWERS R&I POLICY making, implementation ANd Support in the WEsteRn BalkanS), у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од чланова конзорцијума.

 

Бањалучки новембарски сусрети 2024: Четврт вијека научне традиције и изазова

Бањалучки новембарски сусрети 2024: Четврт вијека научне традиције и изазова

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци свечано је обиљежио 25. јубиларни научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“, који је одржан 15. новембра 2024. године као дио прославе три деценије успјешног рада и постојања факултета. Скуп је окупио угледне научнике и истраживаче из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Италије, Индије и Русије.

Пленарно предавање је одржао проф. др Предраг Крстић са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, на тему „Људи и андроиди: хуманизам и после“. Његово излагање отворило је дубоку и инспиративну расправу о улози хуманизма у доба вјештачке интелигенције, истичући бројне изазове и могућности које ова тема доноси у нашем савременом свијету.

Током скупа, радило се у четири секције: филозофија, историја, педагошке науке и психологија. Изложено је укупно 41 саопштење, подијељено у осам сесија, које су покриле разноврсне и актуелне теме. Учесници су представили истраживања која се баве комплексним питањима, као што су утицај Декартове теорије страсти на савремену психологију, изазови образовања у дигитално доба, као и друштвено-историјски аспекти у различитим епохама.

Посебан значај скупа лежи у размјени научних искустава и идеја између учесника из разних земаља, што додатно наглашава међународни карактер овог догађаја и његов значај у научној заједници.