Категорија: Новости
Посјета представника Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани Филозофском факултету у Бањој Луци
У оквиру пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније, на позив Филозофског факултета у Бањој Луци у посјету Факултету су дошли представници Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани доц. др Жан Леп и асистент Жига Мекиш Рецек. Њихови домаћини су били представници истраживача са Катедре за психологију Филозофског факултета у Бањој Луци проф. др Владимир Турјачанин, проф. др Срђан Душанић, проф. др Синиша Лакић и мр Милана Дамјенић Михалџић.
Током посјете представници нашег факултета и словеначких институција су разговарали о остваривању сарадње на развијању пројекта везаног за друштвене идентитете и просоцијално и про-еколошко понашање младих. Уз то, размијенили су сцоје увиде у вези са наставним и истраживачким проблемима и изазовима карактеристичним за рад на академским и истраживачким институцијама данас. Представници институција су разговарали и о могућностима проширења академске сарадње у виду гостујућих предавања професора са бањалучког и љубљанског Филозофског факултета. Декан Филозофског факултета у Бањој Луци проф.др Срђан Душанић је упознао госте са условима, начином рада и постигнутим резултатима на Филозофском факултету, с посебним освртом на процесе модернизације ове академске институције у протеклих неколико година.
Ова посјета је остварена у периоду 28.11.- 30.11.2025. године у склопу пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније под називом ”Психолошки механизми претварања политичких идентитета и политичких оријенатција младих у њихово просоцијално и проеколошко понашање.”
Брзи линкови
Најновије вијести
Филозофски факултет из прве руке
Ученици ЈУ Центар средњих школа „Петар Кочић” Србац, у пратњи педагогице Данијеле Гужвић и професорица Јулије Угрен и Слободанке Вучинић, посјетили су Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 2. децембра 2025. године. На почетку, ријечима добродошлице, гостима се обратила проф. др Тања Станковић-Јанковић. Затим су, у угодном амбијенту Филозофског факултета, ученици учестовали у активностима које су за њих припремиле студенткиње Милана Џебрић, Јована Глумац и Михаела Зечевић.

Студенткиња Милана Џебрић представила је специфичности сваког од шест студијских програмима Филозофског факултета: Историје, Филозофије, Педагогије, Психологије, Учитељског студија и Предшколског васпитања. Студенткиња Јована Глумац одржала је радионицу на тему Комуникација у међуљудским односима. На крају, студенткиња Михаела Зечевић провела је госте кроз простор Филозофског факултета.
Овом посјетом гости су имали прилику да се упознају са активностима које се организују на Филозофском факултету, те да осјете дио атмосфере и позитивне енергије која влада на овом факултету. Такође, на овај начин обогаћена је сарадња ове двије институције.


Брзи линкови
Најновије вијести
Коначне ранг листе студентских избора
Брзи линкови
Најновије вијести
16 дана активизма: о роду, рањивости и отпору
Поводом глобалне кампање „16 дана активизма против родно заснованог насиља“, у
читаоници Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у понедјељак 1.
децембра одржан је разговор под називом „Рањивост и отпор“. У оквиру овог догађаја
представљена је књига Џудит Батлер Ко се боји рода?, а учествовали су проф. др
Милена Карепетровић и др Жељко Шарић са Катедре за филозофију.
На почетку програма, модератор Жељко Шарић нагласио је важност ове међународне
кампање која се сваке године обиљежава од 25. новембра до 10. децембра, с циљем
подизања свијести о родно заснованом насиљу и унапређењу институционалних и
друштвених механизама заштите.
Посебан сегмент разговора био је посвећен тумачењу основних појмова феминистичке
и родне теорије, а међу њима централно мјесто заузима појам рода као друштвено и
културно обликоване категорије. Разматране су и теме раније објављених књига Џудит
Батлер, као и њен допринос развоју појма рода.
Милена Карапетровић је представила анализу антиродних наратива који се све чешће
појављују у политичком и медијском простору. Указано је да се одредница „родна
идеологија“ користи као политички конструкт с циљем делегитимисања људских права
и родне равноправности. Наведен је низ глобалних примјера који осликавају ширење
антиродних кампања, укључујући нападе на Истанбулску конвенцију и покушаје
забране садржаја везаних за родно образовање.
Још једном је наглашено колико је битно да се у академском простору настављају
истраживања и дискусије о појму рода и пола, као и примјена резултата тих
истраживања у јавним политикама, јер је то од кључног значаја за демократизацију
друштва, ефикасну борбу против родно заснованог насиља и унапређење родне
равноправности.

У оквиру разговора посебан дио односио се на питање фемицида. Учесници су
нагласили да се о фемициду најчешће говори тек након трагичних исхода, док изостаје
дубља институционална анализа и усклађена стратегија превенције. Указано је и на то
колико је битно јасно дефинисати фемицид у законодавном оквиру, те радити на
развијању политика које препознају ово као друштвени проблем коме се треба
посветити пажња. Истовремено, истакнуто је колики значај има и рад о оквиру
образовног система како би се радило на превенцији.
Ово је била прилика да се представи и дјеловање Савјетодавног одбора за родну
равноправност, који има значајну улогу у развоју политика једнаких могућности на
Универзитету. Презентацију су организовали Савјетодавни одбор и Филозофски
факултет, у сарадњи са УНИГЕМ мрежом и ТПО фондацијом из Сарајева која је и
издавач књиге Џудит Батлер. Догађају су присуствовали студенткиње и студенти, као и
наставно особље са неколико факултета Универзитета у Бањој Луци.

Брзи линкови
Најновије вијести
Свечано отворена студентска изложба „Трагови римског времена” – Потврда квалитета и посвећености наших студената
На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, данас, 1. децембра 2025. године, свечано је отворена студентска изложба под називом „Трагови римског времена: археолошко насљеђе бањалучке регије”. Овај догађај, који је окупио велики број професора, студената, представника културних институција и љубитеља историје, употпуњен је премијером документарног филма „Кастел од антике до данашњице”.
Резултат истраживачког рада
Изложба представља круну истраживачког рада студената Студијског програма историје, насталог током теренске наставе и пројекта „Школа археологије”. Аутори изложбе, студенти Јована Бојанић, Данијел Бјелић и Сергеј Вукчевић, под менторством доц. др Иване Панџић и проф. др Жељке Шајин, на 23 тематска паноа приказали су богатство античког насљеђа нашег краја, укључујући локалитете Црквина, Грич-Пауша и, наравно, тврђаву Кастел.



Присутнима се у име аутора обратила студенткиња Јована Бојанић, која је нагласила важност практичног рада и теренског искуства за будуће историчаре и археологе. О стручном аспекту и значају овог подухвата говорила је ментор, доц. др Ивана Панџић, истакавши посвећеност студената у документовању и презентацији грађе.
Изложбу је званично прогласио отвореном декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић. У свом обраћању, декан Душанић је посебно похвалио труд и ентузијазам студената, нагласивши да овакви пројекти на најбољи начин промовишу факултет. Истакао је да су студенти показали зрелост, иновативност и способност да научна сазнања пренесу широј јавности, те да Факултет остаје чврст ослонац за све њихове будуће идеје и истраживачке подухвате.


Премијера филма о Кастелу
Након отварања изложбе, у препуној учионици 304 одржана је пројекција документарног филма „Кастел од антике до данашњице”. Филм је резултат изузетне међуфакултетске сарадње, а његову реализацију потписују студенти Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, Стефан Ђурић (монтажа) и Никола Вуколић (камера).
Догађају су присуствовали и представници партнерских институција које су помогле реализацију пројекта: Музеја Републике Српске, Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, те Земаљског музеја Босне и Херцеговине.
Изложба је мултимедијалног карактера и путем QR кодова нуди дигитални приказ садржаја, чиме је омогућен трајан увид у представљену грађу. Позивамо све заинтересоване грађане да посјете Филозофски факултет и погледају ову вриједну поставку.





Фото: Н. Малешевић
Брзи линкови
Најновије вијести
Унапређење дигиталних компетенција: учешће наших професора на Erasmus+ обуци у Подгорици
У оквиру Erasmus+ пројекта Дигитална трансформација у развоју говора и учењу језика у земљама Западног Балкана (Digital Transformation in Language Study and Education of the Western Balkans – DiLanEdu-WB) проф. др Тамара Прибишев Белеслин, проф. др Сања Партало и проф. др Љиљана Јерковић, 28. и 29. новембра учествовале су у обуци за академско особље, студенте и наставнике на Универзитету Медитеран у Подгорици.
Тема обуке била је Примјена мултимедијалних AI алатa у образовању и учењу језика. Овом темом биле су обухваћене сљедеће подтеме: Принципи, истраживачки трендови и алати мултимедијалног учења, Учење језика у дигиталним окружењима: дизајнирање интерактивног часа, Истраживање вjештачке интелигенције и дигиталних алата за наставу језика и писање, Иновативни приступи у дигиталним окружењима учења, Виртуелна и проширена стварност у учењу језика: теорија, истраживачки трендови и развој пројеката помоћу софтверских алата, Од текста до дигиталне нарације: језик, значење и медији.
Пројекат има за циљ унапређење дигиталних компетенција наставника и студената, квалитета методике развоја говора и методика наставе страних језика у високошколском образовању на Западном Балкану кроз јачање наставних планова и програма за обуку наставника и васпитача употребом дигиталних технологија. Поред тога, овај Erasmus+ пројекат ће подржати успостављање и оперативно постављање специјализоване дигиталне лабораторије за наставу и учење језика.



Брзи линкови
Најновије вијести
Студијска посјета Спомен-подручју Доња Градина, Манастиру Јасеновац и Епархији пакрачко-славонској
Његујући културу сјећања и јачајући свијест о националној историји и духовности, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организовао је 28. 11. 2025. године студијску посјету Спомен-подручју Доња Градина, Манастиру Јасеновац и Епархији пакрачко-славонској. У посјети су учествовали наставници и административно особље Факултета.
Посјета је започела у Спомен-подручју Доња Градина, гдје је виши кустос историчар Мирко Димић присутне упознао са историјатом комплекса, размјерама страдања у систему логора Јасеновац и значајем овог простора као мјеста трајног сјећања.


У наставку путовања, представници Факултета посјетили су Манастир Јасеновац, гдје их је примио Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован. Епископ је госте упознао са животом манастирске заједнице, обновом манастира и других светиња у Епархији, као и са активностима усмјереним на очување духовног и културног насљеђа. Посебно је представљена Истраживачка библиотека у Јасеновцу, која чува вриједну књижну грађу и представља значајан ресурс за будућа научна истраживања.





У наставку посјете обишли смо и Спомен-подручје Јасеновац.
По повратку у Пакрац, у пратњи владике Јована, учесници посјете упознали су се са обновом Саборног храма Свете Тројице и Владичанског двора. Као посебан сегмент овог дијела путовања издвојен је обилазак Епископске књижнице, једне од најзначајнијих српских библиотека, која чува богату збирку рукописних и раних штампаних књига, сведочећи о вјековном културном континуитету српског народа у овим крајевима.
Овом студијском посетом Филозофски факултет је на непосредан и садржајан начин ојачао своје везе са институцијама које чувају историјско, духовно и културно насљеђе, те допринио даљем развоју академске заједнице и њеног разумијевања националне историје.



Брзи линкови
Најновије вијести
Промоција студентских филмова у оквиру кампање „16 дана активизма борбе против насиља над женама“
Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује промоцију студентских филмова пристиглих на конкурс „Глас младих за ненасилно друштво“, реализован у сарадњи са Министарством породице, омладине и спорта Републике Српске.
Промоција ће бити одржана у сриједу, 3. децембра 2025. године, у 12 часова у Плавој сали Факултета.
Студенти су кроз кратке филмове приказали своје виђење превенције насиља и свој допринос изградњи ненасилног друштва, а сви пристигли радови биће приказани у цјелини.
Овај догађај представља завршницу конкурса и прилику да се заједно размотри значај теме, као и креативни приступи студената у обради овог важног питања.
Позивамо све заинтересоване да присуствују промоцији студентских филмова.
Брзи линкови
Најновије вијести
Одражане треће „Синтезе“: Др Игор Шево о књижевности као ултимативном тесту за AI
Да ли алгоритам може да разумије иронију? Може ли машина, која свијет посматра кроз статистичку вјероватноћу наредног токена, заиста схватити „тежину“ стиха? Ова и слична питања обиљежила су трећи сусрет у оквиру серијала „Синтеза“ са др Игором Шевом.
У амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у организацији Лабораторије за експерименталну психологију, одржано је предавање под називом „Књижевност као тест интелигенције – испитивање симболичке дубине језичких модела“.
Након што су претходни сусрети били фокусирани на техничку архитектуру и еволутивне алгоритме, др Шево је овога пута направио храбар искорак ка хуманистици, користећи књижевност као ултимативни лакмус папир за процјену стварних способности вјештачке интелигенције (AI).
Више од пуке статистике
Др Шево је предавање отворио проблематизовањем стандардних инжењерских метода за евалуацију модела. Иако технички „бенчмарци“ (попут предвиђања наредне ријечи) пружају квантитативне податке, они често не говоре ништа о суштинском разумијевању. С друге стране, субјективни осјећај корисника (тзв. vibe check) није научно релевантан.
„Књижевност има нешто слично – она јесте субјективна, али постоје мјерила вриједности. Постоји разлика између генерисања граматички исправне реченице и стварања стиха који носи семантичку дубину,“ истакао је Шево.

Поезија као алгоритамски изазов
Централни дио предавања био је посвећен анализи како велики језички модели (LLM) „виде“ поезију. Публика је имала прилику да чује како модели, који немају сјећање у људском смислу већ сваки пут изнова генеришу контекст, приступају проблему риме и метра.
„Када човјек пише пјесму, он планира унапријед. Он зна крај стиха прије почетка. Модел, с друге стране, предвиђа токен по токен. То што AI успијева да склопи сонет је фасцинантно, али често резултује клишеима јер модел бира статистички највјероватнији исход,“ објаснио је предавач.
Посебну пажњу изазвала је анализа Шекспировог Сонета 130, гдје је др Шево илустровао разлику између људске креативности која намјерно руши очекивања (субверзија клишеа) и вјештачке интелигенције која, по својој природи, тежи просјеку и опонашању, осим ако није специфично „научена“ или подстакнута да буде креативна.
Закључак: Циљ размишљања је да не морате размишљати
Кроз примјере од дјечијих пјесмица, преко „генерисаних“ стихова о хљебу и кухињи, па све до француског симболизма и Рембоа, закључак вечери је био да права интелигенција подразумијева способност руковања симболима и апстрактним концептима, а не само синтаксичку исправност.
Серијал „Синтезе“ наставља своју мисију повезивања неспојивог – когнитивне науке, рачунарства и умјетности, доказујући да је за разумијевање будућности технологије неопходно познавање дубине људског духа.

Брзи линкови
Најновије вијести
Дигитални алати и већа видљивост истраживања: Одржано предавање о отвореној науци
У организацији Филозофског факултета и Центра за цјеложивотно учење, у сриједу, 26. новембра 2025. године, одржано је стручно предавање на тему „Инфраструктура за отворену науку”. У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, предавање је путем видео-линка одржала Милица Шевкушић, библиотекар у Институту техничких наука Српске академије наука и уметности (САНУ) и координатор програма за отворени приступ у међународној организацији EIFL.
Отворена наука – више од слободног приступа
Циљ овог догађаја био је демистификација појма отворене науке, који се често погрешно своди само на плаћање накнада за објављивање радова. Истакнуто је да отворена наука подразумијева свеобухватан приступ који истраживачки процес чини транспарентним, а резултате – од публикација до примарних података – доступним широј заједници.
„Наука која је затворена често доводи до расипања ресурса и понављања истраживања. Отворене истраживачке праксе, подржане одговарајућом дигиталном инфраструктуром, не само да штеде вријеме и новац, већ значајно повећавају видљивост и утицај научника”, нагласила је Шевкушићева.

Дигитални алати у служби истраживача
Централни дио излагања био је посвећен практичним рјешењима и алатима који су истраживачима на располагању, често потпуно бесплатно. Посебан акценат стављен је на:
- Трајне идентификаторе (PID): Објашњена је важност коришћења ORCID профила за ауторе и DOI ознака за радове, који осигуравају да истраживач и његов рад буду једнозначно препознати у глобалном дигиталном простору.
- Репозиторијуме: Представљени су сервиси попут Зенода (Zenodo), који омогућавају трајно похрањивање и дијељење истраживачких резултата, чак и када институција нема сопствени репозиторијум.
- Управљање референцама: Демонстрирана је употреба слободног софтвера као што је Зотерео (Zotero), који олакшава прикупљање и цитирање литературе, те повезивање са другим базама знања.
- Метаподатке: Истакнуто је да су квалитетни метаподаци (подаци о подацима) кључ видљивости. „Ако машина не може да прочита ваш рад и правилно га индексира, он је за научну заједницу готово невидљив”, појаснила је Шевкушићева.

Значај дигиталне писмености
Предавање је закључено поруком да разумијевање и примјена ових алата данас представљају основу дигиталне и информационе писмености сваког истраживача. Факултет и Центар за цјеложивотно учење наставиће са организовањем сличних едукација како би наставно особље и студенти били у току са савременим токовима у научној комуникацији.
Комплетну презентацију са одржаног предавања, која садржи додатне линкове и упутства, можете погледати и преузети на сљедећем линку: ПРЕЗЕНТАЦИЈА.

