Пријављивање на ППДМ програм образовања наставника – љетњи семестар 2026

Пријављивање на ППДМ програм образовања наставника – љетњи семестар 2026

filozofski-small
news-image

Центар за цјеложивотно учење Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и ове године организује реализацију Програма педагошко-психолошког и дидактичко-методичког образовања (ППДМ), који је намијењен кандидатима који се припремају за полагање стручног испита за рад у средњим школама.

Програм је усклађен са Правилником о поступку, програму и полагању стручног испита у средњој школи и обухвата педагошко-психолошку и дидактичко-методичку групу предмета, као и припадајућу документацију неопходну за пријаву стручног испита.

Пријаве

Сви заинтересовани кандидати могу се пријавити од 16. децембра 2025. до 27. јануара 2026. године, попуњавањем пријавног обрасца који је доступан на линку: ОБРАЗАЦ

Реализација наставе

Настава ће се одвијати од 31. јануара до 30. маја 2026. године, у онлајн облику, сваке суботе, путем платформе Google Meet или Zoom, у два термина:
– од 9.00 до 9.45
– од 10.00 до 10.45

По завршетку наставе и након посљедње суботе, полазници приступају завршним испитима из пет предмета.

Цијена програма

Цијена уписа и похађања Програма износи 650 КМ.

Додатне информације

За све додатне информације можете се информисати на сљедећи начин:

Телефон:
+387 (0) 51 32 27 80
+387 (0) 51 32 27 90

Контакт особа: Борка Понорaц
Е-пошта: borka.ponorac@ff.unibl.org
Е-пошта Центра: centar.cjelozivotno@ff.unibl.org

Више информација доступно је на Центра за цјеложивотно учење Филозофског факултета.

Најава предавања | Физиолошка синхронија и корегулација: Како тијела комуницирају испод ријечи

Најава предавања | Физиолошка синхронија и корегулација: Како тијела комуницирају испод ријечи

filozofski-small
news-image

У склопу наше манифестације “Сриједом на Филозофском“  17.12.2025. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203 на Филозофском факултету доц. др Маша Жвелц одржаће предавање Физиолошка синхронија и корегулација: Како тијела комуницирају испод ријечи. Професорица Жвелц је запослена на  Одјелу за психологију Универзитета Приморска у Словенији, а такође је и директорица Института за интегративну психотерапију и савјетовање (IPSA) у Љубљани. Води праксу психотерапије и супервизије, те предаје на едукацији из интегративне психотерапије, интегративне психотерапије оријентисане на пуну свјесност и саосјећање, и супервизије. Коауторка је двије књиге у издању Routledge-a.

Физиолошка синхронија и корегулација представљају суптилне, али дубоко значајне процесе кроз које људи међусобно комуницирају и повезују се. Наша тијела непрестано „разговарају“ испод нивоа ријечи – кроз дисање, ритам срца, напетост мишића, положај тијела и микро-покрете. Ови невербални сигнали обликују начин на који доживљавамо друге, како градимо повјерење и како се међусобно смирујемо или активирамо. Разумијевање ових процеса пружа увид у то како настају блискост, подршка и сигурност у свакодневним и професионалним односима, али и зашто понекад долази до неспоразума или напетости.

Посебан нагласак биће на томе како свјесно опажање тијела и саосјећање према себи и другима јачају нашу способност за успјешну корегулацију. Када смо свјесни властитих физиолошких стања и са саосјећањем приступамо себи и другима, лакше стварамо емоционално сигурне односе и подржавамо добробит у свакодневном личном и професионалним животу.

Добро дошли!

Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

filozofski-small
news-image

У препуном амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 11. децембра 2025. године, одржана је једанаеста по реду трибина у оквиру циклуса „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост трибине био је један од најаутентичнијих стваралаца на нашој јавној сцени, визуелни умјетник, глумац и интелектуалац, Урош Ђурић.

Разговор, који је модерирао Небојша Курузовић, превазишао је оквире класичне академске дискусије и претворио се у живописан час о идентитету, трајању и стваралаштву. Ђурић је са публиком подијелио своја размишљања о томе како је српски народ, иако често без државног оквира, успијевао да очува своју културну бит кроз вијекове.

„Српски културни идентитет се градио највише и најјаче онда када српске државе није ни било. Ми смо полицентричан народ. Важно је разумјети да држава није једини оквир заједнице; заједница је оно што ми стварамо међусобно, наша повезаност и свијест да припадамо једни другима“, истакао је Ђурић, подсјећајући на значај штампарије у Горажду и Венецији као примјере културне жилавости нашег народа још у 16. вијеку.

Сретен Стојановић – симбол интегритета

Посебно емотиван и значајан дио излагања био је посвећен једном од највећих српских вајара, Сретену Стојановићу.

„Сретен Стојановић је примјер како се из најтеже могуће позиције, из аустроугарског казамата у којем је тамновао као припадник Младе Босне, стиже до врхова европске културе. Његов интегритет је био толико снажан и ‘вичан томе’ да је својим дјелом и ставом надживио све системе и идеологије“, истакао је Ђурић, подсјећајући да сваки појединац има право да мисли о себи све најбоље, али да то мора покрити конкретним дјелом.

Посебан акценат стављен је на улогу Бањалуке у савременом српском културном простору. Ђурић је нагласио да Бања Лука данас није периферија, већ значајан центар који има одговорност и капацитет да обликује нове културне обрасце.

Умјетнички црно-бијели портрет Уроша Ђурића током говора на Универзитету у Бањој Луци.

„Најважније је да имате за живот, а не за животе. Важно је да увијек имате за жило“, поручио је Ђурић студентима, савјетујући им да буду вриједни, да раде онолико колико могу, јер је сам процес рада оно што нас обликује и спасава од бесмисла. Кроз анегдоте о својим прецима, панк сцени осамдесетих и свом умјетничком путу, Ђурић је показао да културна политика није скуп бирократских правила, већ жива материја коју ствара сваки појединац својим дјеловањем.

Снимак ове изузетне трибине биће ускоро доступан на нашем званичном Јутјуб каналу. Док чекамо премијеру овог разговора, позивамо вас да погледате снимке свих претходних десет трибина и подсјетите се важних лекција о нашој културној политици.

Претходних десет трибина погледајте овдје:  КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ

Фото: Н. Малешевић

Анкетирање студената у зимском семестру академске 2025/2026. године

Анкетирање студената у зимском семестру академске 2025/2026. године

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци обавјештава студенте да ће се анкетирање о квалитету наставног процеса у зимском семестру академске 2025/2026. године спровести у периоду од 22. децембра 2025. до 18. јануара 2026. године.

Анкетирање се спроводи у складу са Правилником о анкетирању студената о квалитету наставног процеса, који је усвојио Сенат Универзитета у Бањој Луци, а представља важан вид студентског учешћа у унапређивању наставе и укупаног квалитета студија.

Студентско анкетирање заснива се на начелима добровољности, анонимности, неутралности и заштите дигнитета лица чији се рад вреднује. У поступку анкетирања обезбијеђена је потпуна анонимност студената.

Анкета се попуњава електронским путем, коришћењем веб сервиса eСтудент. Упитник обухвата више области наставног процеса, а студентима је омогућено и да оставе своје коментаре, запажања и приједлоге. Анкетирани су студенти који су у текућем семестру присуствовали најмање 70 одсто наставе.

Анкетирање се односи на предавања и вјежбе из наставних предмета који се изводе у зимском семестру текуће академске године.

Напомена: Уколико дође до техничких потешкоћа приликом попуњавања анкете, потребно је обратити се администратору за ИТ подршку на факултету.

Прелиминарни резултати студентских избора

Прелиминарни резултати студентских избора

filozofski-small
Проф. др Александра Шиндић Радић у посјети Универзитету Приморска

Проф. др Александра Шиндић Радић у посјети Универзитету Приморска

filozofski-small
news-image

У оквиру билатералног пројекта између Републике Словеније и Босне и Херцеговине „Подстицање одрживог развоја кроз цјеложивотно учење“, проф. др Александра Шиндић Радић била је 3. децембра 2025. године у студијској посјети Педагошком факултету Универзитета Приморска (UP PEF), гдје је одржан завршни састанак и евалуација пројекта са словеначким пројектним тимом којим је координисала проф. др Јурка Лепичник Водопивец..

Пројекат је током двије године омогућио не само научно-истраживачки рад члановима тимова у обе државе, развијање добрих пракси и јачање компетенција педагошких радника за одрживи развој, већ је и подстакао продубљивање сарадње између oва два факултета.

Кроз билатерални пројекат иницирано је и Еразмус плус гостовање професора Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци на UP PEF у мају 2025. године. Успјешна билатерална сарадња иницирала је и партнерство Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци у организацији 21. међународног научног и стручног скупа „Цјеложивотно учење као темељ одрживог друштва“, чији је организатор био Педагошки факултет Универзитета  Приморска, у сарадњи са Словеначким друштвом истраживача у области едукације (SLODRE), Универзитетом у Крагујевцу и Педагошким факултетом у Ужицу, у новембру 2025. У закључку завршног састанка и евалуације пројекта размотрене су могућности за будуће активности и билатералне пројекте, уз истицање значаја континуираног јачања сарадње два факултета и међународне сарадње у области одрживог развоја и цјеложивотног учења

Учешће професора Филозофског факултета на међународној научној конференцији у Нишу

Учешће професора Филозофског факултета на међународној научној конференцији у Нишу

filozofski-small
news-image

Професори Филозофског факултета проф. др Бране Микановић и проф. др Љиљана Јерковић, 6. децембра 2025. године учествовали су на Међународној научној конференцији Васпитање данас: између традиционалних вредности и савремених изазова на Филозофском факултету у Нишу.

Конференција је организована поводом 25 година постојања и рада Департмана за педагогију на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Прослава овог значајног јубилеја је била прилика да се кроз форму академског дијалога критички сагледају досадашња достигнућа те да се подстакне отварање нових проблема за истраживања у области педагошке теорије и праксе.

На Конференцији је учешће узео велики број учесника из земље домаћина и иностранства. Том пригодом проф. др Брани Микановићу је уручена Захвалница за значајан допринос развоју  Департмана за педагогију.

Објављена научна монографија „Српски устанак у Босанском вилајету 1875–1878. године“

Објављена научна монографија „Српски устанак у Босанском вилајету 1875–1878. године“

filozofski-small
news-image

Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у сарадњи са Удружењем историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, објавио је научну монографију „Српски устанак у Босанском вилајету 1875–1878. године“, насталу у оквиру пројекта „Великани српског устанка у Босанском пашалуку 1875–1878. године“, који је реализован поводом обиљежавања 150 година од избијања устанка. Штампање монографије подржало је Министарство културе у Влади Републике Србије.

Монографија, штампана у тиражу од 300 примјерака и обима 286 страница, представља главни резултат пројекта и намијењена је научној, стручној и широј читалачкој јавности. Публикација пружа свеобухватан увид у личности, догађаје и свједочанства који су обиљежили једно од кључних раздобља српске националне историје.

Објављивање монографије значајно ће допринијети очувању историјског памћења и афирмацији националне културне баштине. Научно утемељени, систематизовани и јасно представљени садржаји омогућавају читаоцима развијање критичког размишљања и боље разумијевање комплексних друштвено-политичких процеса XIX вијека.

Пројекат је имао и шири друштвени и културни утицај, оснажио је културу сјећања и подстакао интересовање за националну историју. Монографија се већ препознаје као драгоцјен ресурс за наставу, научна истраживања, јавне програме и културне манифестације.

Ова публикација уједно доприноси обогаћивању научне и културне продукције, те служи као нови историографски извор и модел за будуће истраживачке и издавачке подухвате, учвршћујући значај изучавања националне историје у савременом културном простору.

Аутори монографије су универзитетски професори Бошко Бранковић, Боривоје Милошевић и Радован Субић. 

Дигитално издање може се преузети на линку https://blupress.unibl.org/ff/catalog/book/47

Четврто предавање у серијалу „Синтезе“: др Игор Шево о AI и масовној контроли

Четврто предавање у серијалу „Синтезе“: др Игор Шево о AI и масовној контроли

filozofski-small
news-image

Четврто предавање у серијалу „Синтезе“, под насловом „Када AI постаје средство масовне контроле“, одржаће се у сриједу, 10. децембра 2025. године у 18 часова у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Предавање ће одржати др Игор Шево.

Алегорија филма „The Matrix“, у којој је човјек прикључен систему без свог знања и подређен машини, све чешће се тумачи као слика савременог друштва. Колико смо заиста слободни у времену када алгоритми обликују наше понашање, изборе и навике? Да ли смо постали дио уређаја који нас надзиру или је простор људске слободе и даље могућ?

Предавање ће се бавити начинима на које се вјештачка интелигенција користи за усмјеравање културних токова, обликовање јавног мњења и контролу појединаца и заједница. Разматраће се концепт друштва као интелигентног система, феномени Red Pill заједнице, Simulakara и симулације, као и поједини жижековски погледи на идеологију.

Опциони припремни материјали доступни су на Discord серверу „Синтеза“.

Добро дошли на разговор о једном од најзанимљивијих питања савременог доба.

О серијалу „Синтезе“

Серијал „Синтезе“ осмишљен је као мјесто сусрета науке, технологије и филозофије. Циљ је повезивање концепата из различитих дисциплина како би се дубље промишљали феномени савремене интелигенције, свијести и когниције. Предавања су намијењена студентима, истраживачима, али и широј јавности која гаји интелектуалну радозналост.

Урош Ђурић на Филозофском факултету: Kултурнa политикa Срба у 21. вијеку

Урош Ђурић на Филозофском факултету: Kултурнa политикa Срба у 21. вијеку

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује једанаесту трибину у серијалу „Културна политика Срба у 21. вијеку“, а гост биће истакнути умјетник Урош Ђурић. Трибина ће се одржати у четвртак, 11. децембра 2025. године у 19 часова у амфитеатру 203.

Урош Ђурић је визуелни умјетник, музичар и глумац. Студирао је историју умјетности на Филозофском факултету у Београду, као и сликарство на Факултету ликовних уметности. На ФЛУ је магистрирао 1998. године на Одсјеку за сликарство.

 Почетком осамдесетих година 20. вијека био је један од протагониста београдске панк сцене, прикључујући се бенду Урбана герила као бубњар. На ликовној сцени је присутан од 1989. године, покретањем Аутономистичког (анти)покрета са Стеваном Маркушем, с којим потписује Манифест аутономизма (1994). Учествовао је у више умјетничких радионица, стрип издаваштву, бавио се графичким дизајном. Ђурић је излагао на преко две стотине самосталних и групних изложби. Добитник је Награде „Сава Шумановић”.

 Један је од оснивача умјетничке асоцијације Ремонт, у оквиру које покреће Галерију Ремонт и истоимени арт магазин. Од 1992. до 2010. је радио као независни сарадник радија Б92. Играо је у више играних и документарних филмова, а широј јавности је постао познат по улогама у филмовима Ми нисмо анђели, Ране, Лепа села, лепо горе и Парада. Од 2013. године до септембра 2018. године био је трагач у српском издању квиза „Потера“.

Разговор ће модерирати г. Небојша Курузовић.

Улаз је слободан.
Позивамо све студенте, наставнике и ширу јавност да присуствују и буду дио овог важног културног разговора.

За све који желе да погледају претходне трибине из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“, доступан је цјелокупан преглед на нашем YouTube каналу:

Претходних десет трибина погледајте овдје КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ