Сриједом на Филозофском: Промоција књиге – Зборник докумената Занесовићи

Сриједом на Филозофском: Промоција књиге – Зборник докумената Занесовићи

filozofski-small
news-image

Позивамо вас да заједно наставимо традицију наше “Сриједе на Филозофском“ 20.11.2024. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203, у склопу које ће бити одржанa промоција књиге Зборник докумената Занесовићи (страдање Срба током Другог свјетског рата у Бугојну, Купресу, Доњем и Горњем Вакуфу). О књизи ће говорити проф. др Горан Латиновић, мср Предраг Лозо и Драган Радовић.

Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској (1941–1945) био је догађај без преседана у дотадашњој историји српског народа. Глез фон Хорстенау, њемачки опуномоћени генерал у Загребу, записао је да је хрватски поглавник Анте Павелић већ у априлу 1941. намјеравао да побије 1.800.000 православних Срба, а њемачки фирер Адолф Хитлер поручио је Павелићу почетком јуна исте године да хрватска држава, ако жели да потраје, бар 50 година мора водити нетолерантну националну политику. Хрватски министар Миле Будак изјавио је у априлу 1941: „Један дио Срба ћемо побити, други преселити, а остале ћемо превести у католичку вјеру и тако претопити у Хрвате.” Геноцид над Србима у НДХ није заобишао ни подручје Бугојна, Купреса, Доњег и Горњег Вакуфа, а зборник докумената „Занесовићи” изузетно је важан за проучавање страдања српског народа у те четири општине. 

Добро дошли!

Бесплатна радионица припреме и имплементације ХОРИЗОНТ пројеката

Бесплатна радионица припреме и имплементације ХОРИЗОНТ пројеката

filozofski-small
news-image

 

Позив за пријаве за обуку ”Како успјешно припремити и имплементирати Хоризонт Европа пројекте”

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује бесплатну обуку „Како успјешно припремити и имплементирати Хоризонт Европа пројекте“ и позива све заинтересоване запослене Универзитета у Бањој Луци да се пријаве. Обука ће бити одржана у просторијама Филозофског факултета у Бањој Луци у току два радна дана:   

  1. сриједа 27.11.2024. од 10.00 до 15.15 часова;
  2. четвртак 28.11.2024. од 10.00 до 15.00 часова;

Полазници не бирају један од наведених термина, већ се у наведена два термина обрађују различите фазе припреме пројектних приједлога и реализације пројеката.

О радионици:

Хоризонт Европа је највећи отворени програм за финансирање истраживања и иновација у свијету. Институције из Босне и Херцеговине, односно Републике Српске, из било ког сектора, могу потпуно равноправно са свим другим институцијама из Европе конкурисати за средства у оквиру овог програма. Први дан ове обуке биће посвећен представљању отворених позива и могућности за организације из академског сектора, компаније, НВО и владине организације да конкуришу за финансирање иновативних сегмената истраживања. Такође, биће приказани начини како се генеришу идеје за ове приједлоге пројеката. Биће детаљно објашњен образац за писање приједлога пројеката кроз три секције: Изврсност, Утицај и Имплементација. На крају, биће приказано како евалуатори процјењују квалитет и релевантност пријављеног пројекта. Други дан ове обуке биће посвећен свим корацима од одобравања извјештаја евалуатора до слања финалног извјештаја на пројекту. Биће објашњен процес потписивања уговора, или тзв. Grant Agreement. Хронолошки ће бити приказане активности на пројекту од организације првог састанка свих чланова конзорцијума (Kick-off meeting) преко слања свих извјештаја, до затварања пројекта. Биће објашњени и алати и методи који могу олакшати имплементацију пројекта. Посљедњи сегмент биће посвећен и одрживости пројекта и након његовог формалног завршетка.

Предавач:

Проф. др Горан Стојановић (www.stojanovicgoran.com) је редовни професор на Факултету техничких наука, Универзитета у Новом Саду. Област његовог истраживања представљају иновативни сензори, микрофлуидни чипови, текстилна и јестива електроника. Аутор је 2 књиге, 1 збирке задатака, 1 практикума, 3 патента. До сада је био ментор 14 докторанада, 65 мастер радова и 40 бечелор/дипломских радова. Аутор је, или коаутор, 185 научних радова у часописима са импакт фактором. Ови радови су цитирани више од 3060 пута и има h-indeks 28. У претходних 16 година је привукао више од 21.8 милиона евра пројектних средства из Европских фондова, у оквиру Horizon програма, ERASMUS+, NATO, ИПА, COST, CEI, итд. Тренутно имплементира 9 ЕУ-финансираних пројеката од тога 5 из програма Horizon Europe. Одржао је преко 300 обука за писање и имплементацију пројеката. 

Ко се може пријавити, како и до када?

– За похађање радионице могу се пријавити сви запослени на УНИБЛ испуњавањем пријавног обрасца.

– Пријаве се прихватају до понедјељка 25.11.2024. године до 16.00 часова.

– Предност имају кандидати који се први пријаве, а број учесника је ограничен на 30. 

– Обука је бесплатна и након обуке биће додијељени цертификати о учешћу. 

Обука се организује у оквиру међународног пројекта Одговори кроз политике (engl. POLICY ANSWERS R&I POLICY making, implementation ANd Support in the WEsteRn BalkanS), у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од чланова конзорцијума.

 

Бањалучки новембарски сусрети 2024: Четврт вијека научне традиције и изазова

Бањалучки новембарски сусрети 2024: Четврт вијека научне традиције и изазова

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци свечано је обиљежио 25. јубиларни научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“, који је одржан 15. новембра 2024. године као дио прославе три деценије успјешног рада и постојања факултета. Скуп је окупио угледне научнике и истраживаче из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Италије, Индије и Русије.

Пленарно предавање је одржао проф. др Предраг Крстић са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, на тему „Људи и андроиди: хуманизам и после“. Његово излагање отворило је дубоку и инспиративну расправу о улози хуманизма у доба вјештачке интелигенције, истичући бројне изазове и могућности које ова тема доноси у нашем савременом свијету.

Током скупа, радило се у четири секције: филозофија, историја, педагошке науке и психологија. Изложено је укупно 41 саопштење, подијељено у осам сесија, које су покриле разноврсне и актуелне теме. Учесници су представили истраживања која се баве комплексним питањима, као што су утицај Декартове теорије страсти на савремену психологију, изазови образовања у дигитално доба, као и друштвено-историјски аспекти у различитим епохама.

Посебан значај скупа лежи у размјени научних искустава и идеја између учесника из разних земаља, што додатно наглашава међународни карактер овог догађаја и његов значај у научној заједници.

Предавање:  Зашто сам под стресом?

Предавање: Зашто сам под стресом?

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Културни центар Бански двор организују серију предавања намијењених широј заједници са жељом да помогнемо нашим суграђанима у суочавању са различитим изазовима, али и да их подстакнемо на здравије и продуховљеније животне стилове.

Седмо предавање на тему Зашто сам под стресом? одржаће доц. др Дијана Ђурић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Стрес је дио наше свакодневнице, било као дио личног искуства, а представља и значајну тему кад говоримо о менталном и физичком здрављу. Кроз предавање учесници ће имати прилику да стекну увид у узроке стреса у свакодневном животу, као и ефикасне стратегије за његово превазилажење. Учесници ће научити како препознати факторе који изазивају стрес, попут професионалних и личних притисака, те како развити менталне и физичке технике за смањење стреса. Фокус ће бити на превенцији, управљању емоцијама и практицирање метода за ублажавање стреса како би се побољшало опште благостање и постигла унутрашња равнотежа.

Предавање ће се одржати у уторак, 19. 11. 2024. године у 18 часова у Вијећници Банског двора.

Молим Вас да прослиједите позив онима за које сматрате да би ово предавање било занимљиво и корисно.

Улаз је слободан, добро дошли!

 

Филозофски факултет обиљежио јубилеј: Свечана академија у част 30 година постојања

Филозофски факултет обиљежио јубилеј: Свечана академија у част 30 година постојања

filozofski-small
news-image

У Народном позоришту Републике Српске, 14. новембра 2024. године, одржана је Свечана академија поводом обиљежавања тридесет година успјешног рада Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Међу званицама били су министар за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске др Жељко Будимир, ректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Радослав Гајанин, декани, продекани, конзул Републике Србије и многи други представници јавног и академског живота.

Декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, у свом инспиративном обраћању је нагласио: „Филозофски факултет је стуб образовања и науке у нашој заједници. Данас више него икад морамо уложити напор да убрзамо развој и искористимо сваки ресурс како бисмо изградили бољу будућност за младе генерације. Наша визија је образовање које оставља траг и студенти који ће бити лидери промјена у друштву.“

Декан је такође додао: „Ми нисмо овдје само да посматрамо већ да стварамо, да будемо дио рјешења. Сваки корак који предузмемо мора имати сврху, јер само кроз континуирано унапређење и одговоран рад можемо напредовати као заједница.“

Ректор Универзитета у Бањој Луци, проф. др Радослав Гајанин, изразио је своје задовољство: „Поносан сам што је Филозофски факултет покренуо иницијативу за професионално усавршавање наставног особља и основао Психолошко савјетовалиште за студенте. Те активности чине Факултет предводником у академском развоју.“

Министар др Жељко Будимир је истакао: „Филозофски факултет предњачи у спајању науке, креативности и ваннаставних активности, и ми ћемо наставити да подржавамо његов научни рад. Надам се да ће њихови часописи ускоро бити признати и на регионалном нивоу.“

Током свечаности, Повеље су уручене академику Драги Бранковићу, проф. др Данијелу Синанију, декану Филозофског факултета Универзитета у Београду, ректору проф. др Радославу Гајанину и Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, које је подржало пројекат енергетске ефикасности зграде Факултета.

Филозофски факултет наставља своју мисију развоја и промоције хуманистичких и друштвених наука, остајући примјер проактивне академске установе која значајно доприноси широј заједници.

Фото: А. Чавић

Успјешно реализован Научни симпозијум: Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина

Успјешно реализован Научни симпозијум: Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина

filozofski-small
news-image

Данас, 14. 11. 2024. године, је поводом јубилеја – 30 година постојања Филозофског факултета и 30 година од оснивања студија педагогије успјешно реализован Научни симпозијум Изазови и перспективе развоја педагошких научних дисциплина.

Циљ симпозијума био је да се критички сагледају изазови и перспективе развоја различитих педагошких научних дисциплина у условима савремених цивилизацијских токова, те да се антиципирају могућности интензивније примјене научних сазнања система педагошких научних дисциплина у побољшавању квалитета васпитања и образовања. 

Своја саопштења на симпозијуму поднијели су угледни професори из региона (РС Србија, Хрватска, Македонија) као и уважени професори Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Током плодотворне дискусије отворена су бројна питања за даља научна истраживања, изведени су закључци и дати су конкретни приједлози за превазилажење идентификованих изазова и проблема.

Модератор Научног симпозијума била је проф. др Љиљана Јерковић.

Фото: Н. Малешевић

Свечана додјела диплома: Филозофски факултет испратио нову генерацију успјешних студената

Свечана додјела диплома: Филозофски факултет испратио нову генерацију успјешних студената

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци свечано је уручио дипломе за 110 студената првог циклуса и 40 студената другог циклуса студија. Ова значајна свечаност окупила је студенте, њихове породице, професоре и пријатеље, славећи знање, труд и посвећеност наших дипломаца.

Посебно истичемо Гаврила Чамбера, студента предшколског васпитања, који је завршио студије са просјечном оцјеном 10.0, чиме је понио титулу најбољег студента Филозофског факултета. Његов изузетан успјех је понос за наш факаултет и инспирација за све будуће генерације.

Међу најбољим студентима су и:

  • Тамара Ћесто – Историја
  • Аријана Радић – Психологија
  • Давид Додик – Филозофија

Декан факултета, проф. др Срђан Душанић, у свом обраћању истакао је значај образовања и одговорности коју носе наши дипломци: „Ми смо ти који имамо веома значајну улогу у вајању будућих генерација и носимо толику одговорност, да она понекад и плаши. Надам се да ћете ви бити ти који ће на прави начин изнијети тај терет, али и ширити проактиван и просоцијалан однос на своје окружење.“

Он је такође подсјетио на напоре факултета у унапређењу образовног процеса и услова рада: „Радили смо систематично и континуирано на остваривању наших главних циљева, тј. на унапређењу наставног процеса, научне продуктивности, ваннаставних активности, материјално-техничких услова, међународне сарадње, промоције факултета, издавачке дјелатности, те заговарања веће запошљивости наших студената у заједници.“

Свим нашим дипломцима желимо успјех у даљем раду и животу, уз наду да ће наставити да његују вриједности које су стекли током студија на нашем факултету.

Фото: Н. Малешевић

25. научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“

25. научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци организује 25. научни скуп „Бањалучки новембарски сусрети 2024“, који ће се одржати 15. новембра 2024. године, као дио свечаности поводом обиљежавања три деценије успјешног рада и постојања факултета. Овај значајни научни догађај окупиће реномиране истраживаче и стручњаке из области филозофије, историје, педагошких наука и психологије.

Званично отварање скупа биће у 10.00 часова, након чега ће услиједити пленарно предавање које ће одржати проф. др Предраг Крстић са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. Тема предавања је „Људи и андроиди: хуманизам и после“.

Скуп ће укључити рад у више секција:

  • Секција за филозофију
  • Секција за историју
  • Секција за педагошке науке
  • Секција за психологију

Позивамо све заинтересоване да нам се придруже и заједно с нама обиљеже овај важан јубилеј!

Погледајте детаљан програм рада и књигу сажетака на линковима испод.

Програм рада – Бањалучки новембарски сусрети 2024

КЊИГА САЖЕТАКА Бањалучки новембарски сусрети 2024

Одржано предавање: Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука

Одржано предавање: Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука

filozofski-small
news-image

У оквиру серије предавања „Сриједом на Филозофском“, 6. новембра 2024. године у амфитеатру 203, одржано је изузетно занимљиво и инспиративно предавање на тему „Вјештачка интелигенција и будућност когнитивних неуронаука“. Предавач је био др Игор Шево, руководилац Центра за вјештачку интелигенцију у HTEC Group и стручњак у области вјештачке интелигенције. Модератор предавања био је Жељко Шарић, виши асистент Катедре за филозофију.

Др Шево је на изузетно стручан и приступачан начин представио серију техника за изучавање менталних репрезентација код великих језичких модела, упоређујући их са техникама које се користе у неуронаукама. Истакао је значај примјене метода развојне и когнитивне психологије на језичке моделе, са циљем смањења јаза између когнитивних неуронаука и инжењеринга вјештачке интелигенције. Током предавања, дотакао се и феноменолошког аспекта дигиталне интелигенције и њених импликација на наше разумијевање свијести и интелигенције.

Предавање је изазвало велико интересовање и подстакло живу дискусију међу присутнима. Постављана су питања о томе да ли системи вјештачке интелигенције заиста могу да мисле, као и о етичким, друштвеним и техничким изазовима које доноси њихова интеграција у свакодневни живот. Др Шево је својим одговорима додатно продубио разумијевање комплексности ове теме.

Догађају су присуствовали професори, студенти, представници привреде, стручњаци из ИТ сектора и шира јавност заинтересована за вјештачку интелигенцију и когнитивне науке. Ова разноликост аудиторијума допринијела је богатству дискусије и размјени различитих перспектива.

Филозофски факултет се захваљује др Игору Шеву на изванредном предавању које је освијетлило кључне аспекте повезивања вјештачке интелигенције и когнитивних неуронаука. Такође се захваљујемо свим присутнима на активном учешћу и доприносу успјеху овог догађаја.

Настављамо са организацијом сличних догађаја који промовишу знање, критичко мишљење и интердисциплинарни дијалог. Пратите нас за информације о наредним предавањима у оквиру серије „Сриједом на Филозофском“.

Филозофски факултет остаје посвећен обогаћивању академске заједнице и подстицању дискусија о темама које обликују нашу будућност.

Oтворена изложба „Бањалука 1918“ на Филозофском факултету

Oтворена изложба „Бањалука 1918“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У изложбеном простору Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, 6. новембра 2024. године, свечано је отворена изложба архивских докумената „Бањалука 1918“. Отварање је окупило велики број уважених званица, представнике Ректората Универзитета, представнике Конзулата Србије у Бањој Луци, републичких институција као и шире јавности.

Изложбу је званично отворио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић. Уводне ријечи су упутили др Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, и проф. др Боривоје Милошевић, професор на Катедри за историју Филозофског факултета.

Изложба „Бањалука 1918“, приређена од стране Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, приказује богатство фотографија, службених аката, извјештаја, мапа, разгледница и новина. Она прати историју Бањалуке од пада под хабзбуршку власт до присаједињења Краљевини Србији и формирања органа нове власти.

Посебан акценат је стављен на период Првог свјетског рата, аустроугарску репресију над српским народом и судбоносну 1918. годину као годину ослобођења и уједињења.

Домаћин изложбе је Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета, а изложба ће бити доступна посјетиоцима у наредних мјесец дана.