Професор Ковић о културној политици Срба: Косовски завјет као основ идентитета

Професор Ковић о културној политици Срба: Косовски завјет као основ идентитета

filozofski-small
news-image

У петак, 29. новембра 2024. године, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је пета трибина из серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост трибине био је уважени проф. др Милош Ковић, један од водећих српских интелектуалаца и редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Трибина је окупила велики број студената, професора, представника академске заједнице и шире јавности, који су испунили амфитеатар. Догађај је модерирао господин Небојша Курузовић, под чијим је вођством трибина протекла у динамичној дискусији о кључним темама из области културне политике српског народа.

Професор Ковић је говорио о српском културном идентитету, објашњавајући зашто су Срби завјетни народ и шта заправо представља „косовски завјет“. Он је истакао да је косовски завјет основа српске културе, духовности и колективног идентитета, наглашавајући његову литургијску и духовну димензију.

„Косовски завјет је избор за духовно и вјечно, насупрот пролазном и свјетовном. То је темељ који нас веже за светосавље и нит српског идентитета,“ рекао је професор Ковић.

Посебна пажња посвећена је темама аутентичности српске културе у контексту утицаја других култура и потребе за самопотврдом у савременом свијету. У том смислу, професор Ковић је упозорио на ризике површног усвајања туђих културних модела, истовремено охрабрујући очување српске културне цјелине.

У одговору на једно од питања, професор Ковић је истакао историјску улогу Бањалуке као центра српске културе у западним крајевима. „Бањалука је кроз историју била стуб културног, духовног и националног отпора. Њена будућа улога зависи од нашег заједничког рада на очувању културног насљеђа и јачању институција,“ нагласио је он.

Трибина је завршена дискусијом у којој су учествовали студенти и присутни гости, постављајући бројна питања о перспективама српске културне политике. Закључено је да је потребно даље институционално јачање културне политике, уз формулисање стратешких циљева и конкретних мјера за њихово остварење.

Овај серијал трибина, који организује Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, значајно доприноси ширењу знања и подстицању дискусија о важним националним темама. 

Фото: Н. Малешевић

Изазови у заштити дјеце и младих на интернету | Сриједом на Филозофском

Изазови у заштити дјеце и младих на интернету | Сриједом на Филозофском

filozofski-small
news-image

У склопу наше манифестације “Сриједом на Филозофском“ 04.12.2024. године са почетком у 12 часова у амфитеатру 203 на Филозофском факултету, мр Оливије Зимоња, начелник Одјељења за високотехнолошки криминалитет Министарства унутрашњих послова Републике Српске одржаће предавање Изазови у заштити дјеце и младих на интернету.

Предавање ће се бавити проблемом пријетњи са којима се дјеца и млади суочавају приликом кориштења интернета. Разматрање ће се улога родитеља и наставника у превенцији, али и значај законских оквира и одговорности друштва у заштити младих.

Добро дошли!

Одржана дводневна радионица | Како успјешно припремити и имплементирати Хоризонт Европа пројекте

Одржана дводневна радионица | Како успјешно припремити и имплементирати Хоризонт Европа пројекте

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 27. и 28. новембра 2024. године, одржана је радионица о припреми и имплементацији Хоризонт Европа пројеката.

Радионицу је похађало преко 25 учесника са 12 организационих јединица Универзитета у Бањој Луци и из Ректората Универзитета у Бањој Луци. Предавач је био редовни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду др Горан Стојановић.

У току првог дана радионице учесници су имали прилику да се упознају са циљевима и структуром Хоризонт Европа програма и могућностима за конкурисање на отворене позиве за финансирање иновативних сегмената истраживања од стране академског сектора, компанија, невладиних и владиних организација. Приказани су начини како се генеришу идеје за ове приједлоге пројеката уз детаљна објашњења образаца за писање приједлога пројеката кроз три секције: изврсност, утицај и имплементацију. Поред тога, учесницима радионице је приказано и како евалуатори процјењују квалитет и релевантност пријављеног пројекта.

Други дан радионице био је посвећен имплементацији, односну вођењу, одобрених Хоризонт Европа пројеката. Појашњени су практични кораци од одобравања извјештаја евалуатора до слања финалног извјештаја на пројекту. Значајно вријеме је посвећено појашњавању процеса потписивања уговора и главним изазовима у току вођења пројеката као што су: израда визуелног идентитета, организација иницијалног састанка, контрола спровођења планираних активности и корективне мјере. Поред тога, описане су активности извјештавања о прогресу пројекта, вођења пројектне документације, подношења техничких и финансијских извјештаја и финансијске ревизије пројекта. Радионица је завршена дискусијом са предавачем те расправом о одрживости пројеката након њиховог формалног завршетка.

Радионица је организована у оквиру међународног пројекта „Одговори кроз политике – Имплементација и подршка у изради политика из области науке и иновација на Западном Балкану – POLICY ANSWERS” (Хоризонт Европа), у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од партнера.  

Више информација о пројекту POLICY ANSWERS:

 

Фото: Н. Малешевић

Практични алати за бољу наставу: Владимир Сукара о примјени вјештачке интелигенције у образовању

Практични алати за бољу наставу: Владимир Сукара о примјени вјештачке интелигенције у образовању

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, 27. новембра 2024. године, одржано је предавање под називом „Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити AI алате за бољу наставу“. Догађај је организован у оквиру континуираног професионалног усавршавања наставног особља, а окупио је велики број професора, студената, са више факултета као и наставника из средњих школа.

Предавач Владимир Сукара, оснивач компаније JSGuru и иновативне IT школе за дјецу, представио је примјере како вјештачка интелигенција може олакшати свакодневни рад наставника, унаприједити припрему наставног материјала, пронаћи релевантне изворе у огромној бази доступних података и прилагодити садржај потребама ученика. Његова способност да сложене технолошке концепте објасни на једноставан и разумљив начин изазвала је велико интересовање и интерактивну дискусију међу учесницима.

„Вјештачка интелигенција није нешто од чега треба да страхујемо или што треба да посматрамо као пријетњу. Она представља талас промјена који долази у образовање. Умјесто да се боримо против њега, треба да га разумјемо, прихватимо и примијенимо. AI је ту да нам ослободи вријеме за оно што је заиста важно – рад са студентима, истраживање и креативност. У томе видим будућност сваке образовне институције која жели да буде у корак с временом“, нагласио је Сукара.

Овај догађај показао је преданост Филозофског факултета у унапређењу компетенција наставног кадра и промоцији савремених приступа у образовању. Наставници и студенти истакли су значај примјене вјештачке интелигенције у настави, чиме се отварају нове могућности за продуктивнији и креативнији рад.

Филозофски факултет наставља да подржава иновативне приступе у настави, пружајући наставном особљу могућност да се упознају са савременим технологијама и њиховом примјеном у образовном процесу, чиме гради будућност квалитетнијег образовања.

Фото: Н. Малешевић

Подршка у припреми пројеката за програм Хоризонт Европа

Подршка у припреми пројеката за програм Хоризонт Европа

filozofski-small
news-image

У оквиру међународног пројекта „Одговори кроз политике – Имплементација и подршка у изради политика из области науке и иновација на Западном Балкану – POLICY ANSWERS” (Хоризонт Европа), у којем је Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци један од партнера, отворена је могућност за подршку тимовима са Универзитета у Бањој Луци који су у процесу припреме пројектне апликације за неки од отворених позива програма Хоризонт Европа током 2024. и 2025. године.

Подршка је доступна за различите фазе припреме пројекта, и то у виду финансирања експертских услуга неопходних за израду квалитетне апликације.  

Уколико сте запослени на Универзитету у Бањој Луци, а припремате пројектну апликацију за неки од позива програма Хоризонт Европа током 2024. и 2025. године, позивамо вас да се пријавите на овај позив тако што ћете попунити сљедећи формулар.

Након попуњавања формулара бићете контактирани од стране пројектног тима и информисани о детаљима и начину осигуравања експертске подршке.

Подршка је доступна током календарских 2024. и 2025. године.

Више информација о пројекту POLICY ANSWERS:

•          Интернeтска страница: www.westernbalkans-infohub.eu

•          Фејсбук: https://www.facebook.com/WBInfoHub

•          Линкдин: https://www.linkedin.com/company/wbinfohub

•          Tвитер: https://twitter.com/WBInfoHub

•          Јутјуб канал: https://www.youtube.com/channel/UC9aLLG2bY28G9fFp2kIOkAg

•          Електронска пошта: policy-answers@westernbalkans-infohub.eu

Пета трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ | МИЛОШ КОВИЋ

Пета трибина „Културна политика Срба у 21. вијеку“ | МИЛОШ КОВИЋ

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци са задовољством Вас позива на серијал трибина под називом „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Овај амбициозни пројекат представља серијал од 10-ак трибина у првој фази активности, дизајнираних да отворе стручну и јавну дискусију о кључним аспектима и изазовима који дефинишу културну политику Срба у савременом добу.

 

Пета трибина на Филозофском факултету ће се одржати у петак, 29.11.2024. године са почетком у 19 часова у амфитеатру 203. Гост трибине је проф. др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду на Катедри за историју, гдје предаје Општу историју новог вијека. Области интересовања и истраживања професора Ковића су Међународни односи (крај XVIII – почетак XX вијека) и Историја политичких идеја (крај XVIII – почетак XX вијека). На Универзитету у Оксфорду боравио је на стручном усавршавању академске 2004/2005. године. Учествовао је на међународним конференцијама у Лондону, Фиренци, Јени, Софији, Београду. Учесник је неколико научно-истраживачких пројеката у организацији Института за савремену историју у Београду, Филозофског факултета и Балканолошког института САНУ.

Трибина ће се одржати под вођством и модерацијом г. Небојше Курузовића.

 

Улаз је слободан и позивамо све заинтересоване да дођу и буду дио овог важног догађаја

Сјајно предавање „Зашто сам под стресом?“ пред препуном Вијећницом Банског двора

Сјајно предавање „Зашто сам под стресом?“ пред препуном Вијећницом Банског двора

filozofski-small
news-image

У препуној Вијећници Банског двора, више од 160 заинтересованих суграђана присуствовало је предавању на тему „Зашто сам под стресом?“ које је одржала доц. др Дијана Ђурић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Предавање је организовано од стране Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци и Културног центра Бански двор, у оквиру серије предавања намијењених широј заједници. Циљ ове иницијативе је помоћи суграђанима у суочавању са различитим животним изазовима и подстаћи их на усвајање здравијих и продуховљенијих животних стилова.

Доц. др Дијана Ђурић је кроз интерактивно и информативно излагање пружила дубљи увид у узроке стреса у свакодневном животу. Присутни су имали прилику да науче како препознати факторе који изазивају стрес, било да су у питању професионални или лични притисци, и како развити менталне и физичке технике за његово смањење.

Фокус предавања био је на превенцији стреса, управљању емоцијама и практиковању метода за ублажавање стреса ради побољшања општег благостања и постизања унутрашње равнотеже. Публика је активно учествовала, постављајући питања и дијелећи своја искуства, што је додатно обогатило догађај.

Велико интересовање и одзив публике потврдили су значај ове теме у данашњем друштву. Организатори су изразили задовољство успјехом предавања и најавили наставак серије сличних догађаја у будућности, са жељом да наставе да доприносе добробити заједнице.

Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити  AI алате за бољу наставу

Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити AI алате за бољу наставу

filozofski-small
news-image

У склопу континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење организују предавање на тему Вјештачка интелигенција у образовању: Како разумјети и примијенити AI алате за бољу наставу у сриједу, 27.11.2024. године у 12 часова у амфитеатру 203.

Предавање ће одржати Владимир Сукара, оснивач софтверске компаније JSGuru , која развија дигитална рјешења за стартапове и корпорације, и оснивач иновативне IT школе за дjецу. Са искуством у примјени технологија у свакодневном животу ради већ 12 година у оквиру стручног усавршавања, посвећен је приближавању вјештачке интелигенције људима на једноставан и разумљив начин. Владимир вјерује да вјештачка интелигенција није замјена за човјека, већ алат који нам може помоћи да се фокусирамо на оно што је најважније – образовање, истраживање и креативност.

Вjештачка интелигенција је тема која поставља многа питања, од ентузијазма до неизвjесности. Да бисмо боље разумјели његову праву вриједност, не треба га посматрати као пријетњу, већ као средство које нам може олакшати свакодневни рад и ослободити простор за оно што је најважније – рад са студентима, истраживачки рад и коришћење у свакодневним активностима.

На овом предавању предавач ће показати како и које AI алате можете користити за:

• Бржу и лакшу припрему наставног материјала,

• Лакши проналазак релевантних извора и информација у мору доступних података,

• Прилагођавање садржаја ученицима и обогаћивање наставе креативним рјешењима.

Циљ овог предавања није само да се упозна са технологијом, већ да се покаже како можете да је користите на начин који одговара вашем стилу рада и потребама. Кроз практичне примјере и разговоре, истражићемо могућности које АI пружа и разбити митове који се често повезују са технологијом.

Придружите се овом пријатељском и практичном уводу у свет вјештачке интелигенције – јер разумијевањем и примјеном ове технологије можемо да учинимо свој рад ефикаснијим, наставу квалитетнијом, повећамо продуктивност и олакшамо радне процесе.

Важно!

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо.

Промоција зборника докумената „Занесовићи“ на Филозофском факултету

Промоција зборника докумената „Занесовићи“ на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру традиционалне манифестације „Сриједом на Филозофском“, 20. новембра 2024. године, одржана је промоција зборника докумената „Занесовићи“, који се бави страдањем Срба током Другог свјетског рата у Бугојну, Купресу, Доњем и Горњем Вакуфу.

Зборник, у издању Фондације „Заборављени коријени“, доноси до сада необјављена документа из Војног архива у Београду и Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву. Садржи архивске референце, попис мјеста заточења и стратишта са описима, фотографијама и географским координатама, што га чини драгоцјеним извором за истраживање овог периода.

О књизи су говорили проф. др Горан Латиновић, мср Предраг Лозо и Драган Радовић. Професор Латиновић је истакао да је зборник изузетно важан за боље разумијевање страдања српског народа у Другом свјетском рату и да ће бити од користи свим будућим истраживачима. „Његов допринос је драгоцјен са становишта нашег бољег познавања и проучавања тог трагичног периода“, нагласио је Латиновић.

Предраг Лозо је указао на значај оваквих дјела у расвјетљавању карактера геноцида у Независној Држави Хрватској. „Документи засновани на свједочењима пружају нови начин разумијевања тих догађаја, што нам говори о карактеру геноцида над Србима у том периоду“, рекао је Лозо.

Драган Радовић је додао да је важно забиљежити и сачувати све што је могуће: документе, фотографије, локације стратишта и свједочења. „То доприноси култури сјећања и памћења“, истакао је Радовић.

Промоцији су присуствовали Соња Давидовић, савјетник предсједника Републике Српске, парох бихаћки отац Славиша Милиновић, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, као и потомци страдалих и убијених.

Након излагања, одржана је дискусија у којој су потомци жртава и заинтересовани појединци изнијели своја запажања и подијелили лична искуства, доприносећи тако бољем разумијевању и очувању сјећања на страдање српског народа у том периоду.

Промоција зборника докумената „ЗАНЕСОВИЋИ“

на Филозофском факултету | АУДИО СНИМАК

Фото: Н. Малешевић

Расписани студентски избори

Расписани студентски избори

filozofski-small