Вођење и развој људи у образовним установама: Предавање проф. др Срђана Душанића

Вођење и развој људи у образовним установама: Предавање проф. др Срђана Душанића

filozofski-small
news-image

На Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци настављена је успјешна традиција тематских предавања, у оквиру професионалних усавршавња, посљедње сриједе у мјесецу. Овом приликом, декан факултета, проф. др Срђан Душанић, одржао је изузетно посјећено излагање посвећено вођењу и развоју људи у оквиру образовних институција. Као стручњак из области социјалне и организационе психологије, професор Душанић је указао на често занемарену чињеницу да врсни стручњаци и научници често преузимају руководеће улоге без претходне припреме за сложене изазове управљања великим колективима.

Ситуационо руковођење као одговор на изазове савремене установе

Кроз анализу различитих нивоа вођења – од свакодневне организације и координације, преко релационог нивоа заснованог на односима, па све до вриједносног нивоа који дефинише смисао рада, професор Душанић је истакао важност прилагођавања стила вођења конкретним ситуацијама и људима. Ситуационо руковођење у академском контексту захтијева посебан сензибилитет, гдје се ауторитативни приступ замјењује разумијевањем и подршком.

Посебно је наглашено да истински успјех једне установе не почива на хијерархији, већ на заједништву. У вези са тим, професор Душанић је изнио својеврсни лични и професионални став на ову тему:

„Руковођење доживљавам као рад са људима, а не управљање над њима, што подразумијева хоризонтални приступ и међусобно уважавање унутар академске заједнице, јер је улога вође да буде први међу једнакима који заједно са својим сарадницима гради заједничку визију.“

Предности хоризонталног вођења и заједничког доношења одлука

Вођење које се заснива на хоризонталним односима и сарадњи доноси дугорочне користи за сваку образовну установу. Овакав приступ омогућава да се запослени осјећају као вриједни чиниоци система, а не само као извршиоци задатака.

Кључне предности оваквог модела су:

  • Веће повјерење: Када се важне одлуке доносе уз претходне консултације, јача се осјећај припадности и уважавања.
  • Боља атмосфера: Смањењем фокуса на строгу хијерархију, директно се ублажава напетост и подстиче отворена комуникација у колективу.
  • Дугорочна стабилност: Појединци који осјећају да се њихов глас чује и поштује, далеко су лојалнији установи и рјеђе се суочавају са професионалним сагорјевањем.
Декан Срђан Душанић током излагања на тему вођења и развоја људи у образовању на Филозофском факултету у Бањој Луци

Ипак, сваки модел носи и своје изазове. У великим системима може доћи до споријег доношења одлука због тежње ка консензусу, а често се јавља и отпор промјенама јер је тешко ускладити очекивања свих појединаца. Такође, за руководиоца је сталан изазов задржавање потпуне непристрасности приликом вредновања рада запослених.

Смјернице и сугестије за успјешно вођење људи

Да би један руководилац успјешно пребродио изазове и омогућио развој својих сарадника, неопходно је да се придржава одређених етичких и професионалних начела. На основу вишегодишњег искуства и психолошких истраживања, изведене су сљедеће сугестије:

  1. Континуирано учење и усавршавање: Стручност у настави или науци јесте важна, али вјештина управљања људима је посебна област која захтијева стално учење и додатне обуке.
  2. Активно слушање колектива: Повратна информација коју руководилац добије од својих сарадника представља највреднији алат за препознавање проблема и заједничко напредовање.
  3. Правда и непристрасност: Свако арбитрирање у конфликтним ситуацијама мора бити засновано искључиво на чињеницама и општем добру институције, избјегавајући личне симпатије или предрасуде.
  4. Фокус на суштинске вриједности: Руководилац никада не смије изгубити из вида да је крајњи циљ образовне установе изградња бољег и здравијег друштва, а не пуко испуњавање административних форми и квота.

Овом изузетно посјећеном предавању присуствовале су колеге са бројних факултета нашег Универзитета, представници више различитих основних и средњих школа из Бањалуке, запослени са Филозофског факултета, као и колеге из административних служби Универзитета и факултета, те бројни заинтересовани студенти. Овакав одзив потврђује важност теме и потребу за сталним дијалогом о унапређењу вођења унутар образовног система, како би сваки појединац моћи да оствари своје пуне потенцијале и постане најбоља верзија себе.

Фото: Неђо Малешевић (Филозофски факултет УНИБЛ)