Ознака: вјештачка интелигенција
Како користити агенте вјештачке интелигенције у настави и истраживању? Предавање Борислава Вукојевића
Агенти вјештачке интелигенције и њихова примјена у настави и истраживању биће тема предавања доц. др Борислава Вукојевића, које ће бити одржано у сриједу, 28. октобра 2026. године у 12.00 часова, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Предавање под називом „Нема више четботова: агенти су стварност“ организују Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење, у оквиру континуираног професионалног усавршавања наставног особља и програма „Сриједом на Филозофском“.
Агенти вјештачке интелигенције у настави и истраживању
Примјена вјештачке интелигенције све више обухвата рад са агентима који могу планирати и извршавати задатке уз људски надзор. На предавању ће бити објашњено како се агентима задаје циљ, пружа потребан контекст и одређују границе дјеловања.
Кроз примјере претраге и провјере извора, припреме наставних материјала и израде извјештаја, учесници ће се упознати са задацима које агенти могу преузети, као и са ситуацијама у којима је неопходна стручна процјена.
Посебна пажња биће посвећена провјери тачности резултата, заштити података и одобравањима прије важних радњи. Циљ предавања је да учесници препознају могућности примјене ових алата у свом раду и разумију услове њиховог поузданог и одговорног коришћења.

О предавачу
Доц. др Борислав Вукојевић запослен је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци. На Катедри за новинарство и комуникологију предаје предмете из области визуелног комуницирања, мултимедијалног новинарства и односа с јавношћу.
Бави се медијском и информационом писменошћу, дигиталним медијима и примјеном вјештачке интелигенције у образовању и професионалном раду. Као консултант сарађује са Унеском на темама медијске и информационе писмености.
Позивамо наставно особље да присуствује предавању и упозна могућности примјене агената вјештачке интелигенције у свакодневним наставним, истраживачким и административним задацима.
Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо
Брзи линкови
Најновије вијести
Успјешно реализована прва студијска посјета Универзитету Ото фон Герике у Магдебургу
У оквиру Еразмус+ пројекта Дигитална трансформација у студију развоја говора и образовању Западног Балкана – DiLanEdu-WB, од 8. до 11. јула 2026. године реализована је прва студијска посјета Универзитету Ото фон Герике у Магдебургу, у Њемачкој. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци координише Радни пакет 4 у оквиру којег је организована ова студијска посјета.
Филозофски факултет УНИБЛ представљали су доц. др Љубиша Мићић и студент Ернад Лепир.

Програм студијске посјете био је усмјерен на унапређење дигиталних компетенција, етичку и одговорну примјену вјештачке интелигенције, као и развој савремених приступа настави и учењу језика.
Учесници су имали прилику да прате предавања и практичне сесије посвећене етичкој примјени вјештачке интелигенције и концепцији вјештачке интелигенције усмјерене на човјека, правичности и пристрасности алгоритама, великим језичким моделима, промпт-инжењерингу, као и повезаности образовања и добробити наставника и студената.
Студијска посјета организована је у оквиру радних пакета који се односе на развој обука и међународне студијске посјете, а њени садржаји засновани су на претходно утврђеним потребама наставника и студената партнерских високошколских установа.

Учешће представника Универзитета у Бањој Луци допринијело је размјени искустава са партнерским институцијама, јачању међународне сарадње и стицању нових знања која ће бити примијењена у даљим пројектним активностима усмјереним на дигиталну трансформацију наставе и образовања.

Брзи линкови
Најновије вијести
Одражане треће „Синтезе“: Др Игор Шево о књижевности као ултимативном тесту за AI
Да ли алгоритам може да разумије иронију? Може ли машина, која свијет посматра кроз статистичку вјероватноћу наредног токена, заиста схватити „тежину“ стиха? Ова и слична питања обиљежила су трећи сусрет у оквиру серијала „Синтеза“ са др Игором Шевом.
У амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у организацији Лабораторије за експерименталну психологију, одржано је предавање под називом „Књижевност као тест интелигенције – испитивање симболичке дубине језичких модела“.
Након што су претходни сусрети били фокусирани на техничку архитектуру и еволутивне алгоритме, др Шево је овога пута направио храбар искорак ка хуманистици, користећи књижевност као ултимативни лакмус папир за процјену стварних способности вјештачке интелигенције (AI).
Више од пуке статистике
Др Шево је предавање отворио проблематизовањем стандардних инжењерских метода за евалуацију модела. Иако технички „бенчмарци“ (попут предвиђања наредне ријечи) пружају квантитативне податке, они често не говоре ништа о суштинском разумијевању. С друге стране, субјективни осјећај корисника (тзв. vibe check) није научно релевантан.
„Књижевност има нешто слично – она јесте субјективна, али постоје мјерила вриједности. Постоји разлика између генерисања граматички исправне реченице и стварања стиха који носи семантичку дубину,“ истакао је Шево.

Поезија као алгоритамски изазов
Централни дио предавања био је посвећен анализи како велики језички модели (LLM) „виде“ поезију. Публика је имала прилику да чује како модели, који немају сјећање у људском смислу већ сваки пут изнова генеришу контекст, приступају проблему риме и метра.
„Када човјек пише пјесму, он планира унапријед. Он зна крај стиха прије почетка. Модел, с друге стране, предвиђа токен по токен. То што AI успијева да склопи сонет је фасцинантно, али често резултује клишеима јер модел бира статистички највјероватнији исход,“ објаснио је предавач.
Посебну пажњу изазвала је анализа Шекспировог Сонета 130, гдје је др Шево илустровао разлику између људске креативности која намјерно руши очекивања (субверзија клишеа) и вјештачке интелигенције која, по својој природи, тежи просјеку и опонашању, осим ако није специфично „научена“ или подстакнута да буде креативна.
Закључак: Циљ размишљања је да не морате размишљати
Кроз примјере од дјечијих пјесмица, преко „генерисаних“ стихова о хљебу и кухињи, па све до француског симболизма и Рембоа, закључак вечери је био да права интелигенција подразумијева способност руковања симболима и апстрактним концептима, а не само синтаксичку исправност.
Серијал „Синтезе“ наставља своју мисију повезивања неспојивог – когнитивне науке, рачунарства и умјетности, доказујући да је за разумијевање будућности технологије неопходно познавање дубине људског духа.

Брзи линкови
Најновије вијести
Др Витомир Ковановић: Персонализација учења помоћу GenAI
У оквиру програма континуираног професионалног усавршавања наставног особља, Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење Универзитета у Бањој Луци организовали су онлајн предавање на тему „Персонализација учења помоћу генеративне вјештачке интелигенције (GenAI) и аналитика учења“. Предавање је одржао др Витомир Ковановић, редовни професор са Универзитета Јужне Аустралије.

Потенцијал GenAI у високом образовању
Др Ковановић је у уводном дијелу излагања нагласио да генеративна вјештачка интелигенција (GenAI) има потенцијал да ријеши један од највећих изазова у образовању – „проблем двије сигме“. Ова теорија показује да студенти који имају индивидуалног тутора (приступ један на један) постижу значајно боље резултате од оних у класичној настави. GenAI, према Ковановићу, омогућава скалирање тог персонализованог приступа, чинећи га доступним сваком студенту, чак и у великим групама.
Као главни примјер проактивног приступа употреби вјештачке интелигенције, професор је представио Chatmate платформу, развијену на његовом универзитету. Ова платформа омогућава наставницима да креирају прилагођене AI асистенте за своје предмете. То раде тако што у систем уносе литературу, силабусе и друга упутства. На тај начин, студенти добијају „виртуелног тутора“ који им је доступан 24/7, што је посебно важно за разјашњавање нејасноћа и подстицање континуираног учења.
Аналитика учења: Кључ за унапређење наставе
Кључна предност оваквог система, како је објаснио др Ковановић, јесте аналитика учења. Платформа прикупља податке о томе која питања студенти постављају, омогућавајући наставницима да добију увид у то који дијелови градива су им најтежи. Због тога, ово је изузетно важно за високо образовање. Наставницима омогућава да унаприједе своје материјале и прилагоде наставу стварним потребама студената. На тај начин, фокус се помјера са спречавања злоупотребе AI алата на унапређење наставе.
На крају, професор је истакао да је тренутни фокус већине институција на Западу реактиван, што се види кроз ироничан повратак усмених испита као „новог“ начина провјере знања. Умјесто тога, он је позвао на истраживање начина на које GenAI може унаприједити педагогију, попут примјене сократовске методе кроз дијалог, чиме се развија критичко мишљење студената.




Фото: Н. Малешевић
Ово предавање у организацији Центра за цјеложивотно учење, представља важан дио континуираног професионалног усавршавања наставног особља, чији је циљ упознавање са најновијим технолошким и педагошким трендовима у свијету.