Професори Филозофског факултета гостујући предавачи у Берлину

Професори Филозофског факултета гостујући предавачи у Берлину

filozofski-small
news-image

Проф. др Владимир Турјачанин и проф. др Срђан Душанић са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци од 26. до 31. октобра 2026. године држе наставу из предмета „Социјална психологија насиља и помирења“ (Social Psychology of Violence and Reconciliation). Настава се одржава у Берлину, у склопу Еразмус Мундус заједничког мастер програма „Социјална психологија трансформације“ (Erasmus Mundus Joint Master’s Programme in Social Psychology of Transformation – SPOT), у сарадњи са Међународним психоаналитичким универзитетом у Берлину.

Курс похађају студенти из десетак земаља и баве се тиме како обични групни процеси прерастају у предрасуде и колективно насиље, шта одржава подјеле након сукоба и шта заиста помаже помирењу. Теме обухватају социјални идентитет, конформизам и послушност ауторитету, екстремизам, улогу религије у сукобима и помирењу, међугрупни контакт и моделе помирења.

Учешће у овом програму доприноси међународној видљивости Филозофског факултета и потврђује да су истраживања насиља и помирења из нашег друштва релевантна и за европски академски простор.

Како користити агенте вјештачке интелигенције у настави и истраживању? Предавање Борислава Вукојевића

Како користити агенте вјештачке интелигенције у настави и истраживању? Предавање Борислава Вукојевића

filozofski-small
news-image

Агенти вјештачке интелигенције и њихова примјена у настави и истраживању биће тема предавања доц. др Борислава Вукојевића, које ће бити одржано у сриједу, 28. октобра 2026. године у 12.00 часова, у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Предавање под називом „Нема више четботова: агенти су стварност“ организују Филозофски факултет и Центар за цјеложивотно учење, у оквиру континуираног професионалног усавршавања наставног особља и програма „Сриједом на Филозофском“.

Агенти вјештачке интелигенције у настави и истраживању

Примјена вјештачке интелигенције све више обухвата рад са агентима који могу планирати и извршавати задатке уз људски надзор. На предавању ће бити објашњено како се агентима задаје циљ, пружа потребан контекст и одређују границе дјеловања.

Кроз примјере претраге и провјере извора, припреме наставних материјала и израде извјештаја, учесници ће се упознати са задацима које агенти могу преузети, као и са ситуацијама у којима је неопходна стручна процјена.

Посебна пажња биће посвећена провјери тачности резултата, заштити података и одобравањима прије важних радњи. Циљ предавања је да учесници препознају могућности примјене ових алата у свом раду и разумију услове њиховог поузданог и одговорног коришћења.

Плакат предавања Борислава Вукојевића „Нема више четботова: агенти су стварност“, са илустрацијом робота и лаптопа.

О предавачу

Доц. др Борислав Вукојевић запослен је на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци. На Катедри за новинарство и комуникологију предаје предмете из области визуелног комуницирања, мултимедијалног новинарства и односа с јавношћу.

Бави се медијском и информационом писменошћу, дигиталним медијима и примјеном вјештачке интелигенције у образовању и професионалном раду. Као консултант сарађује са Унеском на темама медијске и информационе писмености.

Позивамо наставно особље да присуствује предавању и упозна могућности примјене агената вјештачке интелигенције у свакодневним наставним, истраживачким и административним задацима.

Подсјећамо вас да смо, према Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста на Универзитету у Бањој Луци у обавези да се, између осталог, и континуирано стручно усавршавамо

Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру програма професионалног усавршавања наставног особља Универзитета у Бањој Луци, на Филозофском факултету је 27. марта одржана још једна у низу радионица под називом „Реторичке вјештине у настави”. Предавање је водила ма Милица Костовски, виши асистент на Правном факултету, која је присутним професорима и асистентима у амфитеатру 203 приближила тајне успјешног јавног наступа у учионици. Овај догађај организован је са јасним циљем да се побољша квалитет високог образовања кроз јачање говорничких способности оних који знање преносе новим генерацијама.

Моћ изговорене ријечи и важност првог утиска

Радионица је осмишљена тако да одговори на једно од најчешћих питања у академском свијету, а то је да ли је важније оно што се предаје или начин на који се градиво излаже. Током предавања је истакнуто да суштина без одговарајуће форме често остаје недоречена, те да студенти много боље усвајају знање када је оно пренесено јасно, увјерљиво и са правом мјером надахнућа.

Указано је на чињеницу да савремени студент захтијева другачији приступ, гдје монотони говор више не даје резултате.

„Сви смо током школовања имали изврсне стручњаке, али њихово знање често није стизало до нас јер нису знали како да га пренесу. Оно што ми јесмо и начин на који се постављамо комуницира много рјечитије од самих ријечи. Зато је, поред суштине, апсолутно пресудан начин на који се градиво представља младим људима”, истакла је Костовски током свог излагања.

Од темељне припреме до невербалне комуникације

Током овог стручног сусрета, присутни су имали прилику да чују корисне савјете о томе како започети предавање и одржати пажњу слушалаца, али и како се изборити са тремом. Посебна пажња посвећена је невербалној комуникацији, говору тијела, успостављању контакта очима и правилном коришћењу простора, као и опасностима које носи пуко читање са визуелних приказа. Наглашено је да је предавач увијек у средишту пажње, док су техничка помагала ту само да употпуне његову бесједу.

„Данас, уколико студенте не придобијете занимљивим уводом, врло вјероватно ћете изгубити њихову пажњу већ у првих тридесет секунди. Не планирати наступ значи планирати неуспјех. Стога је темељна припрема, која обухвата и садржај и техничке детаље, једини сигуран пут до успјешног часа”, поручила је Костовски присутнима.

Ова радионица само је дио ширег циклуса стручног усавршавања које Филозофски факултет спроводи у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење. Овакви догађаји јасно показују спремност академске заједнице да стално унапређује свој рад, његује културу лијепе ријечи и студентима пружи образовање највишег квалитета.

СЕДМИЦА МОЗГА 2026 успјешно реализована на Филозофском факултету

СЕДМИЦА МОЗГА 2026 успјешно реализована на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У периоду од 16. до 21. марта 2026. године на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци успјешно је реализована традиционална манифестација „Седмица мозга“, у организацији Лабораторије за експерименталну психологију LEP-BL.

Програм је координисао координатор Лабораторије уз активно учешће студената волонтера. Током шест дана реализован је богат програм намијењен различитим циљним групама – од дјеце предшколског узраста и ученика основних школа до студената и шире јавности. Организовано је укупно 8 радионица за ученике основних школа, 1 радионица за предшколце и 1 за студенте, као и 5 предавања, 2 панел дискусије и учешће у радијској емисији за младе.

Програм је обухватио актуелне теме из области психологије и неуронауке, укључујући пажњу и утицај дигиталних технологија, технике учења, митове у психологији и примјену вјештачке интелигенције. Посебну пажњу привукле су панел дискусије „Снага ума у спорту“ и „Од мозга до говора“, које су подстакле интердисциплинарни дијалог.

Све активности биле су бесплатне и отворене за циљане групе, чиме је потврђена посвећеност Филозофског факултета промоцији науке и менталног здравља, као и значај приближавања научних сазнања о мозгу и понашању различитим узрастима.

Саша Хајдуковић гост трибине „Културна политика Срба у 21. вијеку“

Саша Хајдуковић гост трибине „Културна политика Срба у 21. вијеку“

filozofski-small
news-image

Дванаеста трибина серијала „Културна политика Срба у 21. вијеку“ биће одржана у четвртак, 12. марта 2026. године у 19 часова у амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Гост трибине биће режисер и универзитетски професор Саша Хајдуковић.

Ко је Саша Хајдуковић ?

Саша Хајдуковић је ванредни професор на Катедри за филм и ТВ на Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци, гдје је завршио и основне и мастер студије, а додатно се усавршавао на летњој школи ESFS у Београду код Милча Манчевског.

Радио је као асистент режије у представи Кући по тексту Људмиле Разумовске, а у режији Слободана Перишића и као асистент на представи Дивље месо у режији Ларија Запије. Још током студија скренуо је пажњу кратким филмом Са две ноге у земљи, награђеним 2006. на Краткофилу. Његов дугометражни деби, 32. децембар (2009), донео му је награду за најбољу режију на Синема ситију и отворио врата бројних фестивала, од Феста и Сарајева до Мотовуна, Лондона и Хамбурга. У међувремену је режирао више од 30 реклама, спотова и телевизијских формата. Ширу публику освојио је „бањалучком трилогијом“ – серијама Месо, Кости, Кожа, насталом према сценаријима Николе Пејаковића. Потписује режију за серију Тврђава, која представља најновију сарадњу са сценаристима Мирком Стојковићем и Гораном Старчевићем.

Трибина ће се одржати под вођством и модерацијом г. Небојше Курузовића.

Културна политика Срба у 21. вијеку

Овај пројекат представља серијал трибина чији је циљ отварање стручне и јавне расправе о кључним аспектима и изазовима културне политике Срба у савременом добу.

Улаз је слободан и позивамо све заинтересоване да дођу и буду дио овог важног догађаја.

Tribina "Kulturna politika Srba u 21. vijeku" gost Sasa Hajdukovic Filozofski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci
Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

filozofski-small
news-image

У препуном амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 11. децембра 2025. године, одржана је једанаеста по реду трибина у оквиру циклуса „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост трибине био је један од најаутентичнијих стваралаца на нашој јавној сцени, визуелни умјетник, глумац и интелектуалац, Урош Ђурић.

Разговор, који је модерирао Небојша Курузовић, превазишао је оквире класичне академске дискусије и претворио се у живописан час о идентитету, трајању и стваралаштву. Ђурић је са публиком подијелио своја размишљања о томе како је српски народ, иако често без државног оквира, успијевао да очува своју културну бит кроз вијекове.

„Српски културни идентитет се градио највише и најјаче онда када српске државе није ни било. Ми смо полицентричан народ. Важно је разумјети да држава није једини оквир заједнице; заједница је оно што ми стварамо међусобно, наша повезаност и свијест да припадамо једни другима“, истакао је Ђурић, подсјећајући на значај штампарије у Горажду и Венецији као примјере културне жилавости нашег народа још у 16. вијеку.

Сретен Стојановић – симбол интегритета

Посебно емотиван и значајан дио излагања био је посвећен једном од највећих српских вајара, Сретену Стојановићу.

„Сретен Стојановић је примјер како се из најтеже могуће позиције, из аустроугарског казамата у којем је тамновао као припадник Младе Босне, стиже до врхова европске културе. Његов интегритет је био толико снажан и ‘вичан томе’ да је својим дјелом и ставом надживио све системе и идеологије“, истакао је Ђурић, подсјећајући да сваки појединац има право да мисли о себи све најбоље, али да то мора покрити конкретним дјелом.

Посебан акценат стављен је на улогу Бањалуке у савременом српском културном простору. Ђурић је нагласио да Бања Лука данас није периферија, већ значајан центар који има одговорност и капацитет да обликује нове културне обрасце.

Умјетнички црно-бијели портрет Уроша Ђурића током говора на Универзитету у Бањој Луци.

„Најважније је да имате за живот, а не за животе. Важно је да увијек имате за жило“, поручио је Ђурић студентима, савјетујући им да буду вриједни, да раде онолико колико могу, јер је сам процес рада оно што нас обликује и спасава од бесмисла. Кроз анегдоте о својим прецима, панк сцени осамдесетих и свом умјетничком путу, Ђурић је показао да културна политика није скуп бирократских правила, већ жива материја коју ствара сваки појединац својим дјеловањем.

Снимак ове изузетне трибине биће ускоро доступан на нашем званичном Јутјуб каналу. Док чекамо премијеру овог разговора, позивамо вас да погледате снимке свих претходних десет трибина и подсјетите се важних лекција о нашој културној политици.

Претходних десет трибина погледајте овдје:  КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ

Фото: Н. Малешевић

Посјета представника Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани Филозофском факултету у Бањој Луци

Посјета представника Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани Филозофском факултету у Бањој Луци

filozofski-small
news-image

У оквиру пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније, на позив Филозофског факултета у Бањој Луци у посјету Факултету су дошли представници Педагошког института и Филозофског факултета у Љубљани доц. др Жан Леп и асистент Жига Мекиш Рецек. Њихови домаћини су били представници истраживача са Катедре за психологију Филозофског факултета у Бањој Луци проф. др Владимир Турјачанин, проф. др Срђан Душанић, проф. др Синиша Лакић и мр Милана Дамјенић Михалџић.

Током посјете представници нашег факултета и словеначких институција су разговарали о остваривању сарадње на развијању пројекта везаног за друштвене идентитете и просоцијално и про-еколошко понашање младих. Уз то, размијенили су сцоје увиде у вези са наставним и истраживачким проблемима и изазовима карактеристичним за рад на академским и истраживачким институцијама данас. Представници институција су разговарали и о могућностима проширења академске сарадње у виду гостујућих предавања професора са бањалучког и љубљанског Филозофског факултета. Декан Филозофског факултета у Бањој Луци проф.др Срђан Душанић је упознао госте са условима, начином рада и постигнутим резултатима на Филозофском факултету, с посебним освртом на процесе модернизације ове академске институције у протеклих неколико година.

Ова посјета је остварена у периоду 28.11.- 30.11.2025. године у склопу пројекта билатералне научне и технолошке сарадње између Босне и Херцеговине и Републике Словеније под називом ”Психолошки механизми претварања политичких идентитета и политичких оријенатција младих у њихово просоцијално и проеколошко понашање.”

Одржани XXVI Бањалучки новембарски сусрети: Традиција научног дијалога као одговор на изазове времена

Одржани XXVI Бањалучки новембарски сусрети: Традиција научног дијалога као одговор на изазове времена

filozofski-small
news-image

Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци је у петак, 14. новембра 2025. године, успјешно организовао XXVI по реду научни скуп Бањалучки новембарски сусрети, настављајући традицију једног од најдуговјечнијих научних скупова у Републици Српској. Овогодишњи скуп, одржан у оквиру обиљежавања педесетогодишњице постојања Универзитета у Бањој Луци, окупио је преко 40 научних радника из земље и иностранства, који су представили своја истраживања у оквиру четири секције: за филозофију, историју, педагошке науке и психологију.

Скуп је свечано отворио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је поздравио присутне и истакао значај очувања ове академске традиције. Он је нагласио да у времену у којем „брзина постаје важнија од дубине, а информација од разумијевања“, хуманистичке науке представљају посљедњу оазу смисла и чин отпора против површности. „Наша мисија је да учимо како постављати права питања. Зато су скупови попут овог свједочанство да мислећи људи још постоје и да се смисао не мјери алгоритмом, него дубином погледа и дијалогом који повезује“, закључио је декан Душанић.

Разнолика публика у амфитеатру Филозофског факултета током пленарног дијела XXVI Бањалучких новембарских сусрета.

Присутнима се обратила и продекан за научноистраживачки рад и развој, проф. др Светлана Боројевић, која је изразила задовољство због великог одзива и квалитета пријављених радова. Посебно је истакла учешће студената, који су равноправно са својим професорима и менторима закорачили у свијет науке, што потврђује да су Бањалучки новембарски сусрети постали важна платформа за развој младих истраживача.

Свечано отварање употпуњено је умјетничким наступом алумнисткиње Филозофског факултета Бојане Кужет, која је извела своју ауторску пјесму „Линија хоризонта“, уз музичку пратњу Милане Гојковић, студентице Академије умјетности.

Пленарно предавање: Како тумачити знакове времена?

Централни дио скупа било је пленарно предавање академика проф. др Зорана Арсовића на тему „Читач: Како тумачити знакове времена?“. Професор Арсовић је, полазећи од јеванђеоске синтагме, повео публику на филозофско путовање кроз питања смисла, постојања и начина на који човјек може разумјети сопствено вријeме.

„Да бисмо могли да одговоримо на питање шта се уистину догађа, принуђени смо да учимо читати оно што још јеванђеља зову знаковима времена“, истакао је Арсовић. Кроз дубинску анализу, он је указао на разлику између религијског, истинског читања које представља поновно и пажљиво испитивање наслијеђеног (лат. relegere), и празновјерја које божанско користи као средство за остварење овоземаљских циљева. Предавање је отворило питање да ли је савремени човјек, упркос технолошком напретку, изгубио способност истинског читања и тиме постао дезоријентисан, заробљен у површности „вјештине мелодраме“.

Рад у секцијама: Разноврсност тема и дубина анализа

Након пленарног излагања, рад је настављен у четири тематске секције које су понудиле богат и разнолик програм, одражавајући ширину и динамичност научног истраживања на Филозофском факултету.

У Секцији за филозофију, истраживачи су се бавили темељима сазнања, разматрајући питања епистемичке нормативности и анализирајући картезијански обрт од страсти ка емоцијама. Дискусије су обухватиле и семантички дефлационизам, као и комплексни однос између мисли Валтера Бењамина и Жака Лакана, отварајући простор за нова тумачења класичних и савремених филозофских проблема.

Секција за историју понудила је путовање кроз различите епохе и друштвене контексте. Посебна пажња посвећена је темама из националне и регионалне историје, попут доприноса Срба устанку 1875–1878. године, миграционих кретања током Великог бечког рата, те положаја жене у Душановом законику. Издвојила су се и излагања о либералној идеји Светозара Милетића, као и анализа улоге спорта у идеолошком надметању током Хладног рата.

У оквиру Секције за педагошке науке, фокус је био на изазовима савременог образовања. Дискутовало се о употреби вјештачке интелигенције у настави, друштвеној прихваћености ученика са сметњама у развоју, као и о динамици васпитања између социјализације и индивидуализације. Међу издвојеним темама биле су и метакогнитивне стратегије учења и начини подстицања унутрашње мотивације ученика, што су питања од суштинског значаја за унапређење образовног процеса.

Секција за психологију бавила се актуелним феноменима који обликују савременог појединца. Анализиран је утицај друштвених мрежа на навике младих, онлајн приватност дјеце, као и психолошки ефекти стилова руковођења у ИТ сектору. Истраживачи су представили и резултате студија о физиолошким реакцијама на насилни видео-садржај и извршили садржинско-структуралну ревизију упитника стилова родитељства, чиме су понудили вриједне увиде у сложене аспекте људског понашања.

Фото: Н. Малешевић

Овогодишњи Бањалучки новембарски сусрети још једном су потврдили свој статус кључног мјеста за размјену знања, подстицање научног дијалога и јачање академске заједнице, дајући значајан допринос развоју хуманистичких и друштвених наука.

Синергија која ствара успјех: Представљен зборник Центра НАУМ који доказује да се улагање у младе таленте исплати

Синергија која ствара успјех: Представљен зборник Центра НАУМ који доказује да се улагање у младе таленте исплати

filozofski-small
news-image

У организацији Центра за надареност НАУМ Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, данас је у Студентском културном центру одржана свечана промоција књиге „Наших пет минута 2, драмолети за школску сцену“. Овај догађај, који представља круну другог циклуса програма „Наших пет минута”, окупио је талентоване ученике, наставнике и менторе из цијеле Републике Српске, као и представнике институција, локалних заједница и приватног сектора који су препознали важност улагања у младе ствараоце. Присутне је на самом почетку, у име организатора и домаћина, поздравила проф. др Милица Дробац Павићевић и пожељела свима добродошлицу.

Зборник представља резултат преданог рада са 28 даровитих ученика основних и средњих школа, а сама промоција још једном је потврдила да је синергија образовног система кључна за стварање подстицајног окружења за младе. Како је истакла Бранкица Радоњић, идејни творац програма, циљ је профилисати ученике заинтересоване за сценску и аудио-визуелну умјетност и надокнадити евентуалне недостатке редовног образовања.

У име Министарства просвјете и културе Републике Српске, скуп је поздравила Енеа Хотић, начелница Одјељења за основно васпитање и образовање. Она је нагласила да Министарство пружа пуну подршку свим активностима које за циљ имају препознавање и његовање талената, истичући важност системског приступа у раду са даровитом дјецом.

Важност подршке на локалном нивоу истакао је Дарко Томаш, градоначелник Прњавора, једне од заједница које најактивније подржавају рад Центра. „Наша обавеза је да откривамо и подржавамо оне најбоље. У том контексту, подршка мене лично и локалне заједнице оваквим пројектима никада не може изостати, јер улажемо у оно највредније што имамо, нашу дјецу“, поручио је Томаш.

Пројекат је и ове године подржала Фондација Каћа, која је финансирала штампање 250 примјерака зборника. Саша Тривић је у име Фондације нагласио да је ово само почетак шире мисије. „Ово је оно што је недостајало Републици Српској, системска брига о младим талентима. У сарадњи са универзитетима радићемо на развоју система стипендирања, како бисмо у наредној години обезбиједили комплетно финансирање за наше младе таленте“, најавио је Тривић.

Најснажнију поруку о значају пројекта послао је Павле Милекић, млади аутор и студент драматургије, који је свој таленат открио управо кроз програм Центра НАУМ. „Овај пројекат ми је помогао да разбијем стваралачку баријеру која је постојала. Два драмска текста која сам приложио за пријемни испит настала су управо овдје. НАУМ ме је покренуо и на томе сам неизмјерно захвалан“, рекао је Милекић, чија је прича инспирација за све младе који се двоуме да ли да слиједе своје снове.

Промоција је закључена увјерењем да је зборник од 520 страна много више од књиге, он је доказ да се таленат, уз праву подршку институција и заједнице, претвара у успјех који обогаћује цијело друштво.

Фото: Н. Малешевић

Синтезе са др Игором Шевом: Еволутивни алгоритми

Синтезе са др Игором Шевом: Еволутивни алгоритми

filozofski-small
news-image

Након првог предавања у оквиру серијала „Синтезе са др Игором Шевом“, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци и Лабораторија за експерименталну психологију позивају вас на друго предавање под називом „Еволутивни алгоритми – интелигенција инспирисана еволуцијом“.

Предавање ће бити одржано у сриједу, 12. новембра 2025. године, у 18.00 часова, у амфитеатру 203.

Овога пута, др Игор Шево ће говорити о томе како су принципи природне селекције нашли примјену у рачунарским наукама и вјештачкој интелигенцији, те на који начин процеси еволуције инспиришу развој интелигентних система.

Опциони припремни материјали доступни су на Discord серверу „Синтеза“.

Игор Шево је доктор рачунарства у области вјештачке интелигенције и руководилац центра за вјештачку интелигенцију у компанији HTEC Group. Развија и пројектује агентске системе и аутоматизацију процеса за глобалне вишемилијардне компаније; објављује радове из машинског учења, опште интелигенције и филозофије ума те предаје и пише о когницији, свијести и техници мишљења.

Серијал „Синтезе са др Игором Шевом“ наставља да повезује науку, технологију и филозофију у промишљању савремене интелигенције.

Улаз је слободан.

Добро дошли!