Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

Реторичке вјештине као кључ успјешне наставе: Одржана радионица Милице Костовски на Филозофском факултету

filozofski-small
news-image

У оквиру програма професионалног усавршавања наставног особља Универзитета у Бањој Луци, на Филозофском факултету је 27. марта одржана још једна у низу радионица под називом „Реторичке вјештине у настави”. Предавање је водила ма Милица Костовски, виши асистент на Правном факултету, која је присутним професорима и асистентима у амфитеатру 203 приближила тајне успјешног јавног наступа у учионици. Овај догађај организован је са јасним циљем да се побољша квалитет високог образовања кроз јачање говорничких способности оних који знање преносе новим генерацијама.

Моћ изговорене ријечи и важност првог утиска

Радионица је осмишљена тако да одговори на једно од најчешћих питања у академском свијету, а то је да ли је важније оно што се предаје или начин на који се градиво излаже. Током предавања је истакнуто да суштина без одговарајуће форме често остаје недоречена, те да студенти много боље усвајају знање када је оно пренесено јасно, увјерљиво и са правом мјером надахнућа.

Указано је на чињеницу да савремени студент захтијева другачији приступ, гдје монотони говор више не даје резултате.

„Сви смо током школовања имали изврсне стручњаке, али њихово знање често није стизало до нас јер нису знали како да га пренесу. Оно што ми јесмо и начин на који се постављамо комуницира много рјечитије од самих ријечи. Зато је, поред суштине, апсолутно пресудан начин на који се градиво представља младим људима”, истакла је Костовски током свог излагања.

Од темељне припреме до невербалне комуникације

Током овог стручног сусрета, присутни су имали прилику да чују корисне савјете о томе како започети предавање и одржати пажњу слушалаца, али и како се изборити са тремом. Посебна пажња посвећена је невербалној комуникацији, говору тијела, успостављању контакта очима и правилном коришћењу простора, као и опасностима које носи пуко читање са визуелних приказа. Наглашено је да је предавач увијек у средишту пажње, док су техничка помагала ту само да употпуне његову бесједу.

„Данас, уколико студенте не придобијете занимљивим уводом, врло вјероватно ћете изгубити њихову пажњу већ у првих тридесет секунди. Не планирати наступ значи планирати неуспјех. Стога је темељна припрема, која обухвата и садржај и техничке детаље, једини сигуран пут до успјешног часа”, поручила је Костовски присутнима.

Ова радионица само је дио ширег циклуса стручног усавршавања које Филозофски факултет спроводи у сарадњи са Центром за цјеложивотно учење. Овакви догађаји јасно показују спремност академске заједнице да стално унапређује свој рад, његује културу лијепе ријечи и студентима пружи образовање највишег квалитета.

Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

Урош Ђурић о идентитету, историји и снази заједнице: Културна политика Срба у 21. вијеку

filozofski-small
news-image

У препуном амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у четвртак, 11. децембра 2025. године, одржана је једанаеста по реду трибина у оквиру циклуса „Културна политика Срба у 21. вијеку“. Гост трибине био је један од најаутентичнијих стваралаца на нашој јавној сцени, визуелни умјетник, глумац и интелектуалац, Урош Ђурић.

Разговор, који је модерирао Небојша Курузовић, превазишао је оквире класичне академске дискусије и претворио се у живописан час о идентитету, трајању и стваралаштву. Ђурић је са публиком подијелио своја размишљања о томе како је српски народ, иако често без државног оквира, успијевао да очува своју културну бит кроз вијекове.

„Српски културни идентитет се градио највише и најјаче онда када српске државе није ни било. Ми смо полицентричан народ. Важно је разумјети да држава није једини оквир заједнице; заједница је оно што ми стварамо међусобно, наша повезаност и свијест да припадамо једни другима“, истакао је Ђурић, подсјећајући на значај штампарије у Горажду и Венецији као примјере културне жилавости нашег народа још у 16. вијеку.

Сретен Стојановић – симбол интегритета

Посебно емотиван и значајан дио излагања био је посвећен једном од највећих српских вајара, Сретену Стојановићу.

„Сретен Стојановић је примјер како се из најтеже могуће позиције, из аустроугарског казамата у којем је тамновао као припадник Младе Босне, стиже до врхова европске културе. Његов интегритет је био толико снажан и ‘вичан томе’ да је својим дјелом и ставом надживио све системе и идеологије“, истакао је Ђурић, подсјећајући да сваки појединац има право да мисли о себи све најбоље, али да то мора покрити конкретним дјелом.

Посебан акценат стављен је на улогу Бањалуке у савременом српском културном простору. Ђурић је нагласио да Бања Лука данас није периферија, већ значајан центар који има одговорност и капацитет да обликује нове културне обрасце.

Умјетнички црно-бијели портрет Уроша Ђурића током говора на Универзитету у Бањој Луци.

„Најважније је да имате за живот, а не за животе. Важно је да увијек имате за жило“, поручио је Ђурић студентима, савјетујући им да буду вриједни, да раде онолико колико могу, јер је сам процес рада оно што нас обликује и спасава од бесмисла. Кроз анегдоте о својим прецима, панк сцени осамдесетих и свом умјетничком путу, Ђурић је показао да културна политика није скуп бирократских правила, већ жива материја коју ствара сваки појединац својим дјеловањем.

Снимак ове изузетне трибине биће ускоро доступан на нашем званичном Јутјуб каналу. Док чекамо премијеру овог разговора, позивамо вас да погледате снимке свих претходних десет трибина и подсјетите се важних лекција о нашој културној политици.

Претходних десет трибина погледајте овдје:  КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБА У 21. ВИЈЕКУ

Фото: Н. Малешевић

Одражане треће „Синтезе“: Др Игор Шево о књижевности као ултимативном тесту за AI

Одражане треће „Синтезе“: Др Игор Шево о књижевности као ултимативном тесту за AI

filozofski-small
news-image

Да ли алгоритам може да разумије иронију? Може ли машина, која свијет посматра кроз статистичку вјероватноћу наредног токена, заиста схватити „тежину“ стиха? Ова и слична питања обиљежила су трећи сусрет у оквиру серијала „Синтеза“ са др Игором Шевом.

У амфитеатру 203 Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у организацији Лабораторије за експерименталну психологију, одржано је предавање под називом „Књижевност као тест интелигенције – испитивање симболичке дубине језичких модела“.

Након што су претходни сусрети били фокусирани на техничку архитектуру и еволутивне алгоритме, др Шево је овога пута направио храбар искорак ка хуманистици, користећи књижевност као ултимативни лакмус папир за процјену стварних способности вјештачке интелигенције (AI).

Више од пуке статистике

Др Шево је предавање отворио проблематизовањем стандардних инжењерских метода за евалуацију модела. Иако технички „бенчмарци“ (попут предвиђања наредне ријечи) пружају квантитативне податке, они често не говоре ништа о суштинском разумијевању. С друге стране, субјективни осјећај корисника (тзв. vibe check) није научно релевантан.

„Књижевност има нешто слично – она јесте субјективна, али постоје мјерила вриједности. Постоји разлика између генерисања граматички исправне реченице и стварања стиха који носи семантичку дубину,“ истакао је Шево.

Треће „Синтезе“: Др Игор Шево о књижевности и вјештачкој интелигенцији

Поезија као алгоритамски изазов

Централни дио предавања био је посвећен анализи како велики језички модели (LLM) „виде“ поезију. Публика је имала прилику да чује како модели, који немају сјећање у људском смислу већ сваки пут изнова генеришу контекст, приступају проблему риме и метра.

„Када човјек пише пјесму, он планира унапријед. Он зна крај стиха прије почетка. Модел, с друге стране, предвиђа токен по токен. То што AI успијева да склопи сонет је фасцинантно, али често резултује клишеима јер модел бира статистички највјероватнији исход,“ објаснио је предавач.

Посебну пажњу изазвала је анализа Шекспировог Сонета 130, гдје је др Шево илустровао разлику између људске креативности која намјерно руши очекивања (субверзија клишеа) и вјештачке интелигенције која, по својој природи, тежи просјеку и опонашању, осим ако није специфично „научена“ или подстакнута да буде креативна.

Закључак: Циљ размишљања је да не морате размишљати

Кроз примјере од дјечијих пјесмица, преко „генерисаних“ стихова о хљебу и кухињи, па све до француског симболизма и Рембоа, закључак вечери је био да права интелигенција подразумијева способност руковања симболима и апстрактним концептима, а не само синтаксичку исправност.
Серијал „Синтезе“ наставља своју мисију повезивања неспојивог – когнитивне науке, рачунарства и умјетности, доказујући да је за разумијевање будућности технологије неопходно познавање дубине људског духа.

Треће „Синтезе“: Др Игор Шево о књижевности и вјештачкој интелигенцији
Одржана свечана додјела диплома на Филозофском факултету: Генерација која гради мостове знања и будућности

Одржана свечана додјела диплома на Филозофском факултету: Генерација која гради мостове знања и будућности

filozofski-small
news-image

У амфитеатру Филозофског факултета 13. новембра 2025. године одржана је свечана додјела диплома студентима првог и другог циклуса студија, у атмосфери испуњеној поносом и радошћу дипломаца, њихових породица и професора.

У препуном амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, одржана је свечана промоција дипломираних студената који су током претходне академске године успјешно окончали своје школовање на студијским програмима предшколског васпитања, учитељског студија, историје, филозофије, психологије и педагогије.

Свечаност је била прилика да се још једном истакне значај образовања и улога коју академски грађани имају у друштву, а дипломцима су упућене ријечи подршке и мотивације за изазове који их очекују.

Декан: Биће нам боље када ми будемо бољи

Присутнима се обратио декан Филозофског факултета, проф. др Срђан Душанић, који је честитао студентима на постигнутом успјеху и истакао да је њихов труд крунисан дипломом која представља темељ за будући професионални и лични развој. Он је нагласио визију Факултета као мјеста које је „подстицајан и пријатан образовни амбијент, са иновативним студијским програмима, подржавајућим наставним особљем и разноврсним ваннаставним садржајима“.

„Дубоко вјерујем да успјех једног друштва јесте утемељен на људима који мисле својом главом, који су храбри и имају став. На вама је огромна одговорност јер утичете на бића будућих генерација“, поручио је декан студентима првог циклуса, позивајући их да буду носиоци позитивних промјена у друштву.

Обраћајући се студентима другог циклуса, декан је истакао важност самоприхватања и зрелог односа према себи и другима. „Узалуд су знања, звања, оцјене и дипломе уколико не живимо оно што причамо. Упитајмо се како ми можемо да будемо дио рјешења и шта можемо да урадимо. Као што рече један наш духовник: ’Биће нам боље када ми будемо бољи!’“

Најбољи међу најбољима

Посебна пажња посвећена је најбољим студентима у генерацији, онима који су се својим радом, трудом и просјеком посебно истакли. Они су понос не само својих породица, већ и цијелог Факултета.

Најбољи студенти за академску 2024/25. годину су:

  • Филозофија: Павловић Марко, дипломирани професор филозофије
  • Психологија: Аћимовић Никола, дипломирани психолог
  • Предшколско васпитање: Кајкут Николина, дипломирани васпитач предшколске дјеце
  • Педагогија: Благојевић Давид, дипломирани педагог
  • Учитељски студиј: Петровић Марина, дипломирани професор разредне наставе

Марина Петровић: Диплома није тачка, већ зарез за нове почетке

У име награђених студената, присутнима се обратила Марина Петровић, студент генерације са просјечном оцјеном 10,00. У надахнутом говору, она је истакла да знање није нешто што се стиче нагло, већ је то процес који се може поистовјетити са зидањем моста, којем треба приступити темељно и одговорно.

„Ова диплома за мене не представља тачку и не представља крај једног пута, већ напротив, представља зарез. Јер да овај лични мост не остане само мој мост, већ као учитељ желим да помогнем и другима да зидају своје мостове“, казала је Петрoвићева, наглашавајући да је знање вриједност која се дијељењем не смањује, већ умножава.

Свечаност је завршена у добром расположењу, а Филозофски факултет је још једном показао да је мјесто гдје стасавају генерације спремне да својим знањем и ентузијазмом граде боље друштво. Свим дипломцима желимо много успјеха у даљем раду и животу!

Фото: Н. Малешевић